Zajebantska doskočica koju upućujemo osobi ako nije sigurna u vezi nečega, ili se dvoumi oko neke odluke. Sam izraz potiče iz sveta sporta, tačnije tenisa, ali se može primeniti i u svakodnevnom životu.

Ne gasimo sveću od stare slave vekovima..
Poznato je da je srpski opanak zagazio u milenijum duboko blato, pa u skladu s tim nastavljamo tradiciju. Pričamo o nekim pobedama, nekim časnim ljudima, vojskovođama. Hranimo patriotizam krupnim zalogajima nedovoljno sažvakanim da bi imali poentu.
Trujemo se podacima koji nisu ni dokazani ni opovrgnuto. Bavimo se izučavanjem istorije, nazovi nauke, vraćajući se u našu tešku prošlost umesto da se bavimo nimalo lakšom sadašnjicom.
Ta ajte... Meni ste našli da prodajete ugalj za naftaru...

"Otvorila mi se dizna" je stanje duha kada ne možete utoliti potrebu za alhoholom.Postoje više razloga da se dizna otvori:
1.Pre izlaska svratite ispred najbližeg diskonta i popijete 8 do 12 piva, čisto da se našminkate pre izlaska.
2.Na nekom veselju ste pa je sve džabe,a kad je džabe i sirće je slatko.
3.Genetika , imali ste u familiji nekoga koji je umro mlad , ženio se 11 puta i vodu nije pio.(mada se to obično krije od male dace)
4.više volite kapku nego leba da jedete.

U moru likova koji su prodefilovali kroz zivot svi smo imali bar jednog drugara iz detinjstva kome su noge smredele toliko da je jedino njemu bilo dozvoljeno da se ne izuva u vasem stanu. To su one situacije kad vam na gajbi sedi pet svecinih drugarica od kojih su bar tri bombe a vama dolazi drug cije noge svetle od smrada. Cim udje vucete ga za rukav do kupatila, dajete mu peskir i govorite - Brate, peri noge, smrdis kroz patike!

Maskota je živuljka koju neko udruženje (uglavnom klubovi) pravi kako bi imali još koji "tm" za pokazati. Veoma korisno i za ponižavanje ljudi koji se obuku u te kostime, pa lataraju rukicama i nogicama i šta sve ne dok im se znoj sliva s čela. Američkim sportskim klubovima, maskota je uglavnom neka živina da bi se ovi što gledaju podstakli na kupovinu prehrambenih proizvoda koji, naravno, koštaju razliku vrednosti evra i dinara, sve na pi skuplje.

Naš narod kaže:
"Ne daj Bože šta ti majka misli, a daj Bože šta ti misli žena!"

Preterana brižljivost naših majki dovodi do toga da nam uvek misle ono najgore: da nam se nešto desilo, da smo imali udes, da nas je neko oteo, napio, sipao drogu u sok, silovao; dok žene zbog svog fixnog položaja u društvu (kod kuće), misle da: smo u striptiz baru, na pokeru sa društvom, da pijančimo, drogiramo se, da karamo neku lepšu od nje, uglavnom da nam je mnogo dobro, i to bez nje.

Najgori političari.
Ne mislim samo na onog na koga svi mislite. Ima takvih primjera i kod nas koliko god hoćeš. Nije politika za humor. Svi ti što u politici nešto kroz humor pokušavaju neke simpatije da poberu, su obično najveće budaletine. Znači, čim vidiš političara, da pokušava biti duhovit, to je odmah vrlo loš znak.
Imali smo dosta komičara među političarima u zadnjih 30 godina, ne bih da navodim imena, ali svi ih jako dobro znate.

Jedan od "najvaznijih "predmeta u osnovnoj skoli,pored muzickog i likovnog.U vreme posle rata ,neka mudra glava je zakljucila da drzavi treba vise radnika i da sa njihovom obukom treba poceti u najranijem detinjstvu i tako smo dobili opste tehnicko obrazovanje,poznatije kao OTO.
Koliko pamtim,kabineti za OTO su bili puni ,kojekakvih alata,postera sa delovima motora,raznoraznih prekidaca i sl.,mada najbolje pamtim komplet za OTO koji smo kupovali zajedno sa knjigama.U njemu se nalazilo parce sper ploce,par shemica i kostalo je kao vrag i bilo je obavezno da se ima!
Na ovim casovima je obicno bila opustenija atmosfera ,pogotovo kad smo od te sper ploce isecali neke delove ,rezbarskim lukom i onim idiotskim testericama ,koje su pucale posle svakog reza.Secam se kakve sam ovacije dobio od drugara u odeljenju ,kada sam doneo od kuce busilicu i ubodnu testeru.......

Ljudima sa temeljnim domaćim vaspitanjem koji su imali sreću da odrastu:
- zaštićeno-a slobodno;
- sigurno-a sa dovoljno prostora da uče na svojim greškama;
- voljeno-a bez patološke vezanosti za mamu i tatu....
potrebne su naočare za dobrotu.

Normalni ljudi nisu navikli na ovaj koncentrat ljudske pakosti i na njihovu prisutnost svuda i u svim agregatnim stanjima. Mnogo ima idiota, asocijalnih i agresivnih tipova i ne bi bilo loše da nabacimo jedne takve naočare koje bi omogućile da ne gubimo dragoceno vreme.

KO-KO zavera je krenula invazijom nenormalnih sportskih komentatora koji su svojim izjavama sve naterali da se zapitamo da li su stvarno sa nase planete. KO-KO zavera je dobila ime po tome sto su skoro svi oni imali (imaju) bar jedno KO u svom imenu ili prezimenu, a dva, mozda najznacajnija lika koji se menjaju u svojoj nemilosrdnoj vladavini imaju cak 2 KO spojena po cemu je ova zavera i dobila ime.

Osoba sa kojom je svaki izlazak priča koju biste ispričali unucima ili barem unučićima ako ove prve ne budete imali.
Veseo i radostan kao Badnje veče u patrijarhalnoj pravoslavnoj porodici. Opičen toliko da bi prodavao fore na sahrani, ali ipak sa ukusom tj. samo one gde se spominje pokojnik u kombinaciji sa kurvama, policajcem ili medvedom i zekom. Neka nesvakidašnja kombinacija komičnosti Edija Marfija sa hladnokrvnošću Stivena Sigala, malo Madonine teatralnosti i naravno, kuloćom Roberta De Nira.

Gargamelov brat.
Stariji.
Vrsilac duznosti dezurnog poznavaoca sexa i prikljucenija.Nedojebani sexualni gigant.
Po njegovoj definiciji je sve i svja uzrokovano nedovoljnom velicinom rudimenta.
Odlican sabesednik svih onih koji vise nisu imali koga da pozovu niti sta pametno da pitaju.
Ziveo u televizoru menjajuci kanale i pojavne oblike i vise puta na dan.
Ogrebao se za diplomatsku sluzbu u nekoj crnackoj zemlji odakle je ubrzo vracen jer je prica o nedostatku rudimenta na crnom kontinentu prilicno deplasirana.
Nestao sa javne scene.
Bogu hvala.

Pištolj popularan medju maldjom populacijom u Srba ranije. Potpuno neverovatan, skroz metalni sa mecima koji su imali sve kao pravi, osim zrna koje izleće. Ja nikada nisam imao engejac imao sam samo neki plastični sa nekim crvenim plastičnim metkićima punjenim nečijim crnim.Naravno da sam hteo da ga imam, ovaj moj je ipak bio obična igračka, a engejac ipak engejac. Kružila je i legenda da su ljudi od engejca pravili ubojito oružje tako što bi nečim provrteli cev. Engejac je bio bolji od svake petarde.

Izreka koja objašnjava puno toga. Na primjer, baca svjetlo na jedan dio izgubljenog sjećanja svakog od nas. Koliko puta vam se desilo da se sa ortacima zapijete u kafani koja je n kilometara udaljena od vaše kuće i da se ujutru probudite ušuškani u svom krevetu? Iz kafane ste izašli sami i uopšte se ne sjećate puta od tačke A do tačke B. Ključevi su u džepu, auto je parkiran ispred kuće. Sve je u najboljem redu.

Sjetite se onda svog ludog komšije, koji vozi kao na reli trkama. Pamtite dan kad ste sjeli sa njim u auto i posle toga obećali sebi da nećete nikad više, taman vam od toga život zavisio. Nikad prije toga niste imali flešbek sopstvenog života - u toku te vožnje imali ste tri. Još uvijek je živ i još brže vozi. Istina, imao je udes koji ni vrabac ne bi preživio, ali on jeste.

Posmatrajući sopstveni primjer i primjere oko sebe, ne možete da ne dovedete u pitanje monoteističko vjerovanje i da sebe ne uvjerite da je u tim prilikama djelovao konzilijum Bogova brojnosti onih na Olimpu. Svjesni ste, takođe, da ste jedini put kad ste se prošle godine trijezni subotom vraćali kući, autom pokupili konja na magistralnom putu. Svjesni ste i da bi vaš komšija vjerovatno završio karijeru da sjede u auto i brzinu smanji na 60 km/h. Razlog - vjerovatno smo u tim stanjima simpatični onim gore.

Znate onaj osećaj kada ste želeli da proputujete svet.
Da?
A znate i onaj koji sledi odmah posle toga, kad spoznate činjenicu da ste finansijski zakovani na tlo iste zemlje koju dodirujete već 25 godina?
Znate i taj. E super.

Javlja li vam se tada inspiracija i želja da makar u glavi proputujete, da se oslobodite okova zatrovane sredine i materijalne nemogućnosti? Trebalo bi da se javlja. Kada smo već vezani nečim, a čime ni sami ne znamo, ne treba dopustiti da nam vežu i oduzmu mozak.

U čitavom svetu ne postoji niko sličniji meni nego ja sama. Sve što me napušta sam autentična ja. Posedujem svoje fantazije, snove, nade, strahove, uspehe. Ja posedujem sebe, i stvaram sebe. Ja sam ja, i ja sam dobro.

Da, ja sam ja. I dobro sam. Super. Možda je vreme da se zapali cigara, popije kafa... da se oseti gorčina stvarnog života. A možda da se zapali i trava. Inspiracije nikada nije na odmet.
THC, duvan, lagana muzika na Jutjubu. I kreće putovanje, za koje nikada nismo imali mogućnosti, ali krenulo je. Muzika vozi kao kruzer oko Maldiva, i podjednako je dobro. U skladu sa realnim mogućnostima. Jedina mana je što malo brži ritam pesme poremeti ovu inspirativnu iluziju putovanja i sve to pukne na hiljadu delića, kao kristalna čaša kada doživi blizak susret sa parketom.

I bam, odjednom osećamo nostalgiju za nešto što nikada nismo imali.

u našim okolnostima, najčešće čovek sa mošnicama u šrafštuku. Zato se trudi da bude ketman.

Imali smo Gigu Moravca, čoveka seoskog roda, kome su zamerali njegovu provincijalsku prostodušnost. No on je uspeo da pretvori svoju najveću manu u svoju prednost.

Imali smo Vukašina Golubovića, prosečnog Homo Balkanikusa, nešto možda manjeg moralnog autoriteta od Gige, čijem šarmu, pak, ni Malina Vojvodić nije mogla da odoli.

Konačno dođosmo do Gavrila Gavrilovića, a on je po mom skromnom mišljenju, golo govno (pazi, inicijali "G.G.", hehe). Ili barem teški neurotik. Šta to radi Gavrilo? Prvo, šef je u nekom propalom društvenom preduzeću i kao takav, mazne lovu iz zajedničke kase da da svojoj razmaženoj sestri za kupovinu stana. Potom te pare izgubi njegov sin (kome normalan čovek ne bi dao da čuva dve nacrtane ovce), pa stoga neovlašćeno prodaje imanje svog živog oca da bi došao do novih para, koje takođe nestaju. Svog najmlađeg sina tera na zanat kada padne na popravni iz istorije (e, sad, što je Beban debil pa od svega ljosne istoriju), i to kod majstora sadiste. Jedinom normalnom detetu, kćerki, pokušava da ruinira vezu, i to samo zato što se malo verbalno potkačio sa njenim dečkom, i to oko pitanja pristojnosti. Na kraju, završi u bolnici, a familija i kćerkin dečko ga vade iz septičke jame.
Usput, kad čuje da mu je sestra trudna, ne obraduje se, nego dobije tikove.

Omiljena vrsta terorista u holivudskoj produkciji. Ova, nama koji živimo u Srbiji, naizgled mitska bića, najčešće kidnapuju poznate američke naučnike i tragaju za oružjem koje će uništiti ceo svet ili bar dobar deo Amerike. Zanimljivo je primetiti da su srpski teroristi imali najsavremeniju opremu na svetu, čak i onda, kada u Srbiji nije postojao ni bežični telefon. Vrlo često se srpski teroristi izjednačavaju i sa srpskim vojnicima, koja po svom izgledu, ponašanju i razmišljanju, u ovim filmovima, najviše podsećaju na raspuštenu bandu psihopata....

pojam koji definiše vrjeme kad smo su teksovi pjesama imali smisla, pjevačice poštene, pjevači ofarbani il sa perikom. kad smo visili po zidu pored zgrade, a ne na računaru.
... kad smo se dopisivali ceduljama ispod klupe, kad se prepisivalo šapućući.
.... kad se izjavljivala ljubav na komadu zida klupe ili sl..
.... kad smo bili mali(neki od nas) i nismo shvatali šta je rat i bomba, pa se nismo toliko brinuli...
pojam džeparac je bio sci-fi

Modni krik iz ludih osamdesetih godina prošloga veka.

Ogledao se u tome što su sakoi, kostimi i jakne imali izrađene veoma izražene naramenice od sunđera, koje su naročito isticale ramena.

Taj modni detalj su prevashodno nosile pripadnice lepšeg pola, ali ne tako retko su viđane i na muškarcima, najčešće Turoperaterima.

Početkom devedesetih, modno su prevaziđene, a za isticanje ramena počela je da se upotrebljava teretana u kombinaciji sa siledžijkom.

Danas se mogu videti još samo na utakmicama američkog fudbala.