Ne znam da li ste primetili ali na svakoj ekskurziji ima neko brdo. Moguće je da je to isto brdo, napravljeno za takve prilike. Gde god otišli, Mataruška banja, Barselona, Fruška gora, svuda posle zamornog puta, autobus Sloga/Janjušević-Kolesar/Jedinstvo konačno staje ispred nekog brda a tu je i potočić obavezno i restoran i vozači sedaju da jedu pljesakvaicu i piju pivo a i nastavnici isto a vi deco moja aj uz brdo gore, ajd iš. I onda se penjete stazom gore i penjete i već vam je to sve to poznato mada se prvi put penjete. Na pola puta je spomenik mahovine Borisu Dvorniku i tu sednete da popijete bajatu vodu od kuće i smrdljiv sendvič od juče i prsnete vodenim pištoljima Mileni u dupe a onda nastavljate da se penjete dalje još strmijim putem pitajući se da li sve ovo ima ikakvog smisla. I penjete se i penjete sve dok ne stignete do volšebnog vrha gde vas čeka i autobus i opet brdo i potok i restoran i musav šofer i nastavnici, siti, odmoreni, nasmejani i moto klub iz Čačka Aprilia parkirani motori pored autobusa.
Odlaze na dalek put ko to može znati, nastavnice, Darko se usro.

Pitanje koje se postavlja sagovorniku nakon krajnje neduhovitih komentara.

Najveći mogući otvor usta u cilju uzimanja što većeg zalogaja hrane kojom vas drug posluži.

Kaže se za muško čeljade kojem bi rodila šestoro dece, ne bi mu ni alimentaciju tražila.

srednji zalogaj sendviča!

Zrno od komplimenta naspram koga ovo "ali" izgleda kao dvoglava aždaja.

Svrstavanje ljudi od strane nepušača, na one koji nemaju para i one koji ne puše.

Savjet koji muževi daju svojim suprugama da se zatvore u pakao kuhinje.

Намерно велико слово. У питању је надљудско, ванвременско биће, спремно да преживи и надживи све, отупело на сваку врсту бола и патње, неправде и свега лошег. У тренутку кад му је најтеже, кад се опрашта од неког вољеног, овај змај је најјачи и најлепши, остављајући за собом ликове из бајки, супермена, спајдермена и остале.
Иначе, Индирин је, за разлику од обичних змајева, посебан по томе што га још нико није видео, ма колико наварен био.

Odlomljeno parčence parčeta pice, pečenja, ribe, pilećeg mesa, sendviča...

Upozorenje upućeno radnicama u restoranima brze hrane, koje ćete iznijeti ukoliko želite da vam metne pristojan prilog, a ne da ga samo šatro nabaci k'o ni sebi ni svom!

(lat. Morbus Examennis) je veoma česta bolest kod studenata, recidivira skoro u svakom ispitnom roku i dobija na intezitetu za vreme ispita. Može biti akutnog ili hroničnog toka (kod studenata što su baš odužili). Karekteriše se gluvoćom i "blago telećim pogledom"

Što se tiče komplikacija, od ozbiljnih su da Vas profesor "uzme na zub", istera uz blage uvrede, tipa "idiote, kretenu..." ili da Vam da zabranu polaganja uz obrazloženje da se šegačite sa njim.

Leči se polaganjem ispita, ali samo na tom ispitu. Potpuno izlečenje se javlja tek nakon diplomiranja...

Lajt motiv rada kod privatnika. Fraza koja se koristi prilikom nehumanog izrabljivanja radnika od strane vlasnika firme.

Dobijanje lične karte. Čin kojim sveže punoletna bicuri postaje legalna za bludničenje za sve te starije likove kojima je budila najbolesnije fantazije od vremena kad se sa ostalim drugaricama iz šestog dva igrala lastiša u kratkom šorcu na ulici, do vremena kad su je sretali mrtvu pijanu u gradu u izazovnim odevnim kombinacijama kao kod rumunskih rava koje puše užegle palamare posetilaca nedavno završenog Evropskog prvenstva u zavučenim uličicama Istočne Evrope, dok okolo sevaju štangle i stolice u sukobima huligana i pandura, koji za bedan topli obrok i sendvič sa nareskom u vidu naknade za izgubljeno oko, uvo ili pankreas štite javni red i mir. Hteli su tad da je muvaju, ali nisu imali muda, a ona nije imala više od deset godina staža u prosvetnim ustanovama. Sad kad je konačno okačila na svoj fejzbuk nalog album sa slikama "Moy 18 r0dy€nD@n ♥♥♥ :)))))**" imaju i pravnu dozvolu da joj rade sve to što žele godinama, da ostvare sve te bolesne fantazije koje odavno u svojim još bolesnijim umovima čuvaju kao gastarbajter teško zarađen ške kako bi imao za novog bemvea u kome će da umače u istočnoevropske kamenjarke pri povratku u rodni grad na granici sa Bugarskom.

Izraz koji nam govori da je nešto prešlo u tuđe vlasništvo.

Početak oktobra na fakultetima ume da bude jako konfuzan. Hiljade ljudi sa hiljade različitih problema na jednom mestu. Tenzija, nervoza, stres na vrhuncu. Samokontrola na rezervi.
U kratkom roku treba ispraviti sve krive Drine, koje su tokom cele godine meandrirale u širokom luku oko svake knjige i tako sebi obezbediti još jednu godinu na roditeljskoj grbači.
Pomalo već i sam sebi ideš na kurac. Odavno si shvatio da ćeš eventualnu diplomu profesora Geografije moći samo da okačiš na zid i izigravaš žrtvu sistema ceo život. Eventualno možeš da računaš na sigurnih 10 poena na ,,Ko zna zna‘‘ ako se prijaviš za Slagalicu, jer uvek bude bar jedno pitanje iz geografije. Ako te prethodno protivnik ne zajebe i prvi se javi...

I dok tako stojiš i čekaš u redu da po peti put potpišeš peticiju za oktobar 2, pojavljuju se ONI. Brucoši. Novopečeni akademski građani.
Gledaš ih tako zbunjene i izgubljene u vremenu i prostoru i ne znaš dal da se kiselo nasmeješ ili treba da ti ih bude žao. Pomalo im čak i zavidiš. Eh da mi je njihovih godina i ove pameti. Ne bi uzimao studentski kredit, ne bi uzimao Matematičku geografiju kao izborni, ne bi učio u čitaonici, ne bi pokušao da prepisujem kod Mlađe geologa. Sigurno bi i više izlazio. Skupio bi i muda da priđem koleginici Dragani na onoj žurci...
Sad je već kasno. Odavno smo u frend zoni. Matematičku geografiju sam položio iz šestog. Kredit ću otplaćivati 10 godina a Geologiju polagati kad ovaj ode u penziju. Sve ti se to skupi u gorku pljuvačku, koju na kraju moraš da progutaš. Jebi ga, svaka škola se plaća.

Zato drage kolege brucoši, slušajte starije kolege i učite na njihovim greškama.

Natpis koji prodaje proizvode bez kalorija, bez masti, šećera, ukusa i mirisa. Može se naći na skoro svakom savremenom proizvodu. Zato što je to moderno! Toga nekad nije bilo!

*Da li je proizvod zaista super ultra ekstra light, tj. bez kalorija, nije naučno dokazano.

Često korišćeno za odgovor kada vam neka osoba priča nešto potpuno dosadno, nebitno i ni u jednom slučaju zanimljivo. Takođe može da se koristi i u konverzaciji sa osobom koja pri razgovoru koristi profesionalne i vama nimalo poznate reči.Ovim odgovorom uspevate da ispoštujete osobu i pri tom ne ispadnete glupi.

Podsticaj u činjenju zakonom zabranjenog, ili običajnim pravom nepoželjnog dela.

Najniži mogući vid osvete za nanetu nepravdu ili šta je već po sredi. Pljuvanje, cedjenje truleksa i sundjera u kafu ili sok, sendvič (čuveni slučaj kuvarice koja se 2013. u BG ispišala u lonac supe), kopanje po šupku prstima kako bi se namazali rub šolje ili čaše, viljuška...Odvratni su, neljudski, potezi ispod svake granice časti i dostojanstva - ne stoga što gost sam po sebi pije fekalije već što i ne zna da to čini, čime je pobedonosni podsmeh konobara koji stoji kraj stola (i sija svojim fasadnim osmehom, dok u sebi kipti od zluradog zadovoljstva) sveden na nemoć i benignu jadnost.

Kao čovek koji je proveo deset godina po raznim kafanama i barovima, klubovima, restoranima, hotelima...Odgovorno tvrdim da zaposleni rade i gore stvari. Gosti neretko umeju da budu drski i neuljudni, prezahtevni i bezobrazni (nemogući na jedan od hiljadu načina) a ljudi, pogotovo ako mrze i sebe i posao koji rade - imaju kratak fitilj. Sem toga da se ponašaš kao čestit i pristojan čovek - nama načina da se od ovog zaštitiš. Sećam se čak primera jednog frajera koji se, svojevremeno, nakon što je satima čamio zavejan u mećavi kraj Feketića, ispišao po sopstvenim dlanovima u nameri da se rukuje sa predsednikom koji je došao da ga čupa iz snega. I uspelo mu je...