Džepariti, dizati torbice.

Ako ste ikada imali priliku da dok vršite veliku nuždu u toaletu ili serete u prirodi naletite i prelistate neki od tinejdž časopisa pre nego li ga iskoristite u pametnije svrhe ( lično preferiram BRAVO - najbolje upija ), onda ste sigurno u njemu naišli i na ovo SUŠTINSKO pitanje. Cela mudrost leži u tome da iako smo mi muškarci neobično srećni što današnje klinke tako rano počinju da se interesuju za organ zvani KURAC i da im u tome mi vrlo rado pomažemo, one se tako isto vrlo malo ili čak nimalo interesuju za čitavu priču zvanu SEKS. I tako, lutajući svetom potpuno zbunjene i neupućene, u njihovim životima počinju da se pojavljuju neki novi problemi ( sem navikavanja na veći broj profesora ) i nove teme za razgovor ali odgovore na eventualne nedoumice koje nastaju ne mogu pronaći u PRIRODI I DRUŠTVU ili novoj epizodi PRIĐI BLIŽE. Zato se okreću jebenim teenage časopisima - sex info rubrika - u nadi da će im oni otkriti mudrost. Mi nemamo ništa protiv. Samo da nastave i dalje da gutaju...

p.s Emancipovane devojke - iskulirajte, ovo nije vama upućeno. Peace...

Sesti tako da opustite sve mišiće u telu.

U ogromnom broju slučajeva najbolji ili skoro najbolji album i singl određenog autora, a ponekad je to slučaj čak i kod izvođača kojima drugi pišu pjesme.
Na debi albumu autori su prepuni svježih ideja i najvjerniji su sebi samima, tj. najautentičniji su, dok na ostalim albumima se sve više ide ka ugađanju publici, tj. komercijali, a još uz to ideja lagano ponestaje.
Rijetki su bendovi i autori koji napreduju i razvijaju se u tolikoj mjeri da im kasniji albumi zasjene prvenac i obično se radi o vrhunskim autorima i bendovima. Čak i oni kojima drugi prave pjesme, često najviše uspijeha imaju sa prvim albumom, valjda zato što tekstopisac i kompozitor na prvom albumu se naviše povode za tim šta dotičnom pjevaču najviše leži, a na kasnijim albumima mnoge druge stvari preuzimaju primat.

Naravno, postoje mnogi izuzeci od ovoga, ali se ovo ipak vrlo često dešava.

U moje vreme, to nije moglo da bude. Ne zato što smo mi bili protiv te rabote, nego jednostavno što nije bilo šta da se kosi.

Ceo dan bi trčali kao muve bez glave po igralištu. Vije, fudbala, odbojke, ili jednostavno- trčanje. To su bili glavni uzroci blatnjavih, a ne zelenih pantalona. Na auto-putu nema trave. Od prašine nije moglo da se diše. A ni da se vidi.

A danas prolazim kraj igrališta i čujem kosačicu. Bacim pogled, kad neko kosi igralište. Igralište, na kom nije bilo trave deset godina. A sad, do kolena. Jedan golić leži na zemlji, a drugi je jedan od komšija uzeo kao stub za ogradu. U moje vreme bi mu verovatno kamenovali kuću. Sada nikoga nije briga.

Prosto ne mogu čudom da se načudim.

Čuj, kose igralište... Svašta.

Rečenica koju izgovaraju: bogovi, roboti, lade specijal i ostala besmrtna stvorenja dok mokre po običnim ljudima.

Alkoholičarski stadijum gori od komiranja alkoholom

Engleski fudbaler, klasično tradicionalno levo krilo. Dolazi iz Daunlenda, a svoje prve fudbalske korake napravio je u FK Milzbrou, iliti popularnim čekaoničarima. To se dugo zadržao i ostavio neizbrisiv trag, ali hteo je da napreduje dalje pa je prešao u redove Aston Vile, odnosno posterdžija kako ih još zovu u Engleskoj. Nakon solidnih partija Dauning hoće da ide dalje, pa pokušava da doživi vrhunac karijere u Liverpulu, medju popularnim kafanijašima, ali doživljava fijasko. Očajnim partijama Dauning dokazuje da je preslab igrač za Liverpul, pa sreću traži dalje, ovaj put u Vest Hemu, tj forumašima, kako ih navijači zovu. I tu biva ubrzo oteran kao nepoželjan član, i Dauning odlučuje da se vrati medju čekaoničare, tj Milzbro, gde mu igranje najbolje leži. Pokušao je on i ponovo da udje u jače ekipe, ali su ga oterali rečima:

Dovitljivost majstora u izbegavanju obaveza, naplati dugovanja, revanširanju za uvrede ili odlaganju posla je jednaka ili veća od umeća izvršavanja posla. Nebitno kog profila... Mogu se slobodno definisati kao majstorije jer to i jesu.

Entropija je fizička veličina koja predstavlja meru neuređenosti određenog sistema.

To je pojava koja se moze primetiti svuda,u skolama,firmama,radionicama...koja ima korene u tradiciji da kad god ostvaris neki licni uspeh,treba da castis okolinu.To je u sustini lep obicaj kad je na dobrovoljnoj bazi ,ali....
Cascavanje je u kolektivima je najcesce iznudjeno na taj nacin sto ce pojedinci iz kolektiva da te neprestano podsecaju da treba da ih castis jer si zavrsio neki posao,kupio auto,stan ili bilo sta drugo,cak i ako ti ne zelis da svoju srecu podelis sa njima,zato sto smatras da to ne zasluzuju.U stanju su da budu toliko dosadni,da te dovedu u neprijatnu situaciju da se osecas glupo,sve dok ne otrcis do radnje i ne kupis jednu ili dve "Zivadinovic loze",poznatije kao Zozovaca u nadi da ce da se otruju od iste!

Tradicionalno, ona koja uhvati bidermajer je sledeća....

Boli je kurac. Dok su ostale prsate, guzate, nogate i preplanule starlete vijale igrače po premijer ligi (jer serija žene fudbalera kaže da tako treba), ova lukava i prepredena devojka je uvidela da pravi novac leži u tenisu. I to je sklepala nikog drugog do Federera.

A Rodžer ko Rodžer, fini i povučeni "hihihi" dečačić u telu tenisera ubice, vaspitan lepše nego Masimo Savić, nije imao srca da odbije udvaranje ove naizgled poštene šiparice koja ga nije uplašila napadnošću. Reko čovek, ova je za kuću! Lepo pitala, i sad je boli stidna dlaka za apsolutno sve.

Njen najveći poso je da putuje i prati svog muža po turnirima (onim većim jer mali su ipak mali), i da izgleda zvanično ili mirno aplaudira dok je kamera snima. Ostatak meča provodi u grickanju kokica i slanju sms poruka.

I dok su se nevešte lepotice udavale za ružne fudbalere koji ih varaju sa ženama drugih ružnih fudbalera, Mirka je ugrabila poštenog dobricu, pridobivši titulu "Žena Rodžera Federera" koju je spremna da odbrani po saku cenu - deluje jače od svake potencijalne konkurentkinje.

Omiljeni izraz automehaničara i hirurga.

Cvet. :)
Jedan od najpopularnijih, najiživljavanih, izkomercijalizovanih cvetova ikad... Sa sve 1001 ružom "ako već nemaš šta originalno/romanično da smisliš, zaspi kintom" klišeom.
ALI (!!!) ruža ostaje kao jedan od najnajnajlepših cvetova, čijoj lepoti i posebnosti ne mogu da naude svi pozeri ovog sveta.
Ima toliko simbolike i pravila oko poklanjanja ruže, od boje do broja, ali nije zapravo bitno, već šta leži iza TVOJIH namera. Jedna ruža tek procvetala poklonjena devojci, crvena (strast) ili bela (nežnost)... Jedna puna, rascvetala, zrela ruža poklonjena ženi (ili pak devojci kojoj želiš da odaš zrelost koju ona možda nema u godinama, ali ima u ponašanju i razmišljanju). Mlada, zrela, čak i kada uvene.... crvena, bela, roze, žuta, i one veštačke plave i slično... Simbol ljubavi, strast, nežnosti, nevinosti (psihičke i fizičke :) )... Simbol samog života...
Od prelepog cveta, do oštrog trna, ruža predstavlja nešto prelepo, ali i opasno.

Pored svoje didaktičke i narativne uloge, ove stilizovane figure muško - ženske omladine imaju i svoju estetsku ulogu, odnosno, da 'razvesele' tipografski deo stranice.
Međutim, autor istih nije uzeo u obzir da đaci prvaci nemaju apercepciju uživalaca esida, kako bi doživeli pun umetnički dojam ilustracija, a još manje dele isti smisao za kritiku društva putem izopačenih imbecila u nadrealnom svetu.

Zbog toga su kasnije posledice evidentne.

Kompjuterska igra koja veoma pomaže kada bi trebalo da strpate osmoro ljudi u juga.

Pojava koja se odigrava kada je kuća ili stan velikomučenika danima prepuna rodbine prijatelja komsija majstora ili neke druge pošasti. Posledica ovoga je da gore napomenuti gospodin nije gulio bananka dugo, dugo vremena.I onda usled agonije nagona pribegava najgoroj i najmukotrpnijoj degradirajućoj akciji koju jedan može preduzeti - drkanje u WC-u. Usled nedostatka stimulanata koji bi mučeniku pomogli da brže završi posao ova akcija može trajati poduži period vremena. Na kraju se, kao nagrada za pretrpljeni fizički i duševni napor dobije i čaj.

To je ona vrsta pregleda, koja je sve osim rutinske.

Sinopsis za lezbijsku melodramu.