Velika tragedija koja je zadesila fudbalere Mančestera pre pedesetak godina, u kojoj je poginulo osam fudbalera tada popularnih Bezbijevih beba i jos 15 članova kluba i novinara, kod nas je ostala upamćena po mnogo čemu, a prevashodno po tome što su se fudbaleri Mančestera vraćali sa utakmice kupa šampiona koju su igrali protiv Crvene Zvezde.
Verovatno od tada se u govoru ustalio izraz "IzginUsmo/ste ki Mančester", koji je vremenom dobio, ironično, šaljivu konotaciju i našao je odličnu primenu u opisu situacija na utakmicama selskih liga.

Pitanje koje postavite trgovcu koji bezobzirno nahvali svoj 'kvalitetan, vrhunski, najnoviji' proizvod.

ALL STARS

Ovo je takmičenje u našoj zemlji koje je u vidu ranga 4. Engleske lige. Utakmice se igraju na terenima koji nisu dostojni 21. veka, a obično ih gleda 50 navijača u proseku izuzimajući utakmice Zvezde i Partizana koji jedini nešto vrede ali u poslednje vreme i oni sve više počinju da liče na ove druge. Neki stručnjaci čak i smatraju da bi možda bilo bolje po naš fudbal da ova dva tima ponekad i ispadnu iz prve lige ali ako bi se to desilo siguran sam da tad naša liga ne bi ličila ni na 5. Englesku.

Izraz koji se koristi za čoveka koji nikada nije srećan, depresivan je i kada zaradi ogromne pare se opet žali. Jednostavno čovek, kome ni tri sedmice na LOTO-u, harem u kući, Liga Šampiona u dvorištu i Bil Gejts, Mark Zukenberg i Hašim Tači koji mu kleče pod nogama nisu dovoljni da bude srećan. Originalan primerak, pevač Morrissey, uz sve ove karakteristike je pritom bogat i slavan, a nema nijednu veselu i pozitivnu pesmu, na koncertima se hvata kao da ga je strefila srčka i obavezno nadmenim pokretima "ja sam idalje nezadovoljan" namešta kosu. Patološki depresivan.

Relativno fin odgovor na pitanje kakvo nam je jelo koje je napravljeno, a u tom trenutku ga jedemo. Jelo je obično lošije od nekvalitetnog spoja poluživih kineskih skakavaca, kuvanih bugarskih puževa i moždano anatomski okrnjenih jazavaca, ali izraz "može se jesti" to idealno sakriva. Iz pristojnosti i želje da ne uvredimo tvorca obroka, moramo malo karikirati odgovor.

Elokventni egocentrik, proslavio se poslednji put sloganima :“Di su novci“ „Nije Vojvodina krava muzara“ i „Tačku na pljačku“.
Prepun različitih interesovanja, spreman na sve-ne samo na situacije"kad je teško-(čović)"...nego i na Pink, jer je on mužičar u duši, kao i Željko.
Kad se zamori od nerešavanja i neispunjenja predizbornih bajki, ode u banju kod Velikog vrata, kao da ga udavi i razbije rečima, a i da uzme koju kintu. Doduše, kaže - za dobrotvorne svrhe. Dobrotvor u duši, kao i Željko.
Razbijač stranke zdravog razuma i zdravog razuma uopšte. Kao i Željko.
Pristao je i da se ugoji da mu Liga dobije na težini, a na pljačku je stavio ne jednu tačku, nego tri...Željko je odavno iskorristio te tri tačke i bez Čanka.

Šutirati na gol toliko lagano da lopta putuje letnji dan do podne. Na ovakav šut golman ima sve vreme ovog sveta da se namesti i da paradom istakne svoje golmanske kvalitete. Lopta razume se, putuje najdužom mogućom putanjom te i najlošiji golman beton lige može na trenutak biti Kasiljas. Neretko golman napadaču plaća da makar jednom tokom utakmice uputi ovakav šut jer nikad se ne zna da li na tribinama sedi neki trgovac živim ljudima.

Tog dana nije padala.
Nije padala danima, nedeljama unazad. A nije nesto ni voleo kisu. Ali mu je trebalo nesto, nesto da ga rashladi. Bilo mu je dosta svega, posla, grada, ljudi, stoke.
Tog dana je upoznao nju.
Upoznala ih je zajednicka drugarica. Slucajno ih je video u nekom lokalu, pozvale su ga da sedne i on je seo. Prvo mu je palo na pamet da nisu ista liga, on je QPR, nekad je bio neko ali sad je samo drugoligas sa losom ekonomskom podlogom. Ona je bila Everton, Premijer liga, uvek tu oko vrha.
Onda je primetio njene oci i osmeh. Iz njih je izbijala neka toplina. Nasmejala se nekom glupom vicu koji je, preko volje i na nagovor drugarice ispricao. Nije mu bilo do price, razmisljao je kako da napabirdzi lovu za more, ili bar za neki put, od tri dana, samo da pobegne odatle.
U jednom trenutku su ostali sami i bez veze iz ciste gluposti je bupnuo:
-Izgleda da ce opet kisa - sa naglaskom na opet.
I dok mu je kroz glavu prolazilo "au, sine kakve ti gluposti pricas" cuo je nju kako sasvim ozbiljno odgovara:
-Juce je bilo stasno, grmilo, sevalo, verovatno ce i danas.
Nasmejali su se u isto vreme.
Onda su nastavili pricu, reci koje su tekle, spontano, slobodno, razumeli su se. Posle duzeg vremena naisao je neko ko razume njegov cudan smisao za humor, ko se trudi da razume sivilo koje ga ponekad obuzima, neko s kim je mogao da prica. Da prica i nista vise. Mogao je tako danima. Ponekad bi cak i osetio nesto u stomaku, ali je ubedjivao sebe da je od koka-kole.
Ponekad kad razgovor utihne neko od njih bi rekao "izgleda da ce opet kisa" i opet bi nasli temu.
Mucilo ga je malo sto nisu ista liga, pokusao je da razmislja o tome, ali kraj u tim razmisljanjima je uvek bio siv. Zato je pomislio da je bolje da ne razmislja, da se prepusti. Pa dokle traje.
S vremena na vreme bi mu lupila samar, tako, naivno, bez nekog razloga.
Nije uopste znao sta ti samari znace. Ali su mu smetali, to je on, QPR, ne moze sad to da menja. I da moze, ne zeli. A i ne moze. To je njegov zivot. Dobro mu je sto je QPR. Bez obzira sto je cesto siv, srecan je. S njom je srecniji ali je i pre nje bio srecan.
Onda je odjednom isto kako je i pocelo odjednom sve prestalo.
A on je zavoleo kisu.

Pojava u svetu, a i šire, da ljudi saopštavaju javnosti da su kupili dres nekog tamo kluba (koji je bajdevej sinoć nakant'o neki drugi poznatiji klub) još odavno i time šarlatanski ističu kandidaturu za novu Kleopatru u fazonu: "Ja sam kupio/la njihov dres iako su tad bili drla zato što sam znao da će za 700 godina raskantati ove pičke preplaćene!". Naravno, suprotno nikad nećete moći da čujete, osim ako se radi o Zvezdi i Partizanu, ali oni i tako nisu poznati, a pitanje je da li su klubovi ili menadžerske prčije. Elem, de ba!

Žargonski izraz za dobru tuču sa više učesnika. Onako za jednu klasičnu tabačinu u kojoj se ne zna ko pije, a ko plaća.

Relikt prošlih, pretprošlih, vremena. Portal do drugog, nestalog, sveta.

Centar grada dižu se neke zgrade uglačane sijaju ko nokti nadograđeni staklene banke neke pizde materine italijanska obuća parket gladak sve sjaji 12000 cipele majku im jebem kučka unutra vapi ali to vam je kvalitetna cipela gospodine barena koža napuljska, mrš bre sotono, a između svega toga s jedne strane obućar izgleda Đepeta kome se svet zaustavio posle rata, a s druge časovničarska radnja koju drži jedini preostali Jevrejin u gradu izbegavši sudbinu pepela.
Obe radnjice male trošne nikakve samo što se ne uguše među zgradetinama, povezane su podzemnim prolazom kojim se stiže i do Starog dvora u Beogradu i do podruma pića Zvonka Bogdana.
U časovničarsku radnju često svraća pokojni Milorad Pavić i puši lulu na uvo, a ako mu tačno odgovorite na zagonetku, pušta vas na mala vratanca u skrivenu baštu gde mož da jebete Katarinu Žutić na volu, da umačete keks petit beurre u čaj od slikanih predela ili jednostavno da ćilirate drogirani aromom starih knjiga, drndajući gitaru sa jedanes prstiju.

Vrhunac Ex YU marketinškog dostignuća. Keks koji jeste dobar, stvarno je ukusan, prva liga, ALI marketinški stručnjaci su uspeli da nas ubede da je taj keks pored toga što je ukusan i JAKO, JAKO ZDRAV i da NE DEBLJA. Prosto i sam naziv PLAZMA ezoteričan je i ljudi tu plazmu poistovećuju sa nekakvom AMBROZIJOM (hrana bogova u staroj Grčkoj) ili eliksirom.
A istina je slijedeća:
Keks ko keks, deblja kao i svi ostali keksovi i takođe kao i svaki keks ne sadrži mnogo hranljivih supstanci, ali zato sadrži mnogo praznih kalorija i nezdrave "trans" masne kiseline koje potiču od hidrogenizovane biljne masti.

Izraz koji se vrlo često koristi kod kasnog vođstva na fudbalskim utakmicama popularnih domaćih beton liga. Pošto je ostalo samo nekoliko minuta do kraja utakmice, a svi znamo da je u opticaju samo jedna lopta, potrebno je da, čim igrač tima koji je u prednosti dođe u posed lopte, istu ispuca što dalje van terena kako bi prošlo što više vremena da se lopta ponovo vrati u igru. Tereni na kojima se odigravaju utakmice ove lige najčešće se nalaze pored šume, kanala ili groblja, pa se samim tim i ovaj izraz može prilagođavati u zavisnosti od toga ko je domaćin.

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Srpski super heroj, pandam Marvel™ovim superherojima.
Sad ideja priče je još uvek u izradi, ali verujem da će mi mnogi pomoći u njegovom nastanku.
Dakle, to je čovek, momak, starac, devojka, žena, baba. Dakle već u početku vidimo da ima moći metamorfoze.
Sledeće on/ona je visok/visoka, nizak /niska,debeo /debela, vitak/vitka, krupan /krupan. Znači u fizičkom pogledu zajebao je i Kristijana Bejla Batman(DC™) .
Moguće da je naš heroj, obrazovan i neobrazovan. Ali ono što ga odlikuje je stav, težnja, želja, misao koja povlači dela, dela koja ga čine herojem. A on ipak sam, na prvi pogled se bori i ta iskra u oku to je to. Tu je već objasnio i Kiklopu (X - men) Marvel™ i Supermenu (DC / League of justice) .
I svaki od njih bije ljutu bitku sa dušmana trista. I svako misli sa pravom kad pogleda oko sebe da su došla poslednja vremena. A ljudima tako malo treba pa da se ponovo ponadaju. I tu će doći naš heroj. Videćemo među sobom da ima još vrednih ljudi.
I da je bitka vazna i bitna zbog nas samih.

Italijanska obuća na vrhuncu popularnosti početkom dvadesetog veka. Odomaćena na području S.A.D.-a doživela je tu čast da postane globalni trend a uprkos tome
očuvala originalnu formu i stil. Za razliku od ostale italijanske obuće betonjerke nisu lepe a sigurno nisu ni elegantne, međutim niko ne može da porekne kako su savršeno
udobne do te mere da bukvalno stoje kao salivene, i to je srećna okolnost jer bi ih vlasnik vrlo teško razgazio, čak i kada bi imao vremena za to.
Ipak, uprkos toj udobnosti, osobe sa imalo prisustva duha u njima će se osećati izrazito neprijatno tako da ih sebi niko ne kupuje već se po pravilu dobijaju na poklon, što je osobito zgodno jer ih je teško nazuti bez tuđe pomoći a još teže otići nekuda u njima. Još jedna loša strana je cena, iako bi se moglo reći da svako može da ih plati, takođe važi i zapažanje da vas nijedan jedini komad obuće na koji bi u životu naišli ne bi toliko skupo koštao.

U svetu Heavy Metala, tačnije Thrash Metala, naziv se koristio za 4 američka benda: Metallicu, Slayer, Megadeth i Anthrax. Ova 4 benda su bila "oslonac", ili bolje rečeno, "prva liga" američkog Thrash Metala . Koliko god oni bili komercijalni, oni su utrli put mnogim bendovima koji su došli posle njih, a svojom popularnošću su na neki način "pomogli" svojim kolegama iz ostalih bendova (kao što su Exodus, Testament, Overkill, Voivod...) i time učvrstili pozicije Thrash Metala kao vodećeg Heavy Metal podpravca u SAD-u, ali i u Evropi. Zanimljivo je da su ih tada, do samog kraja osamdesetih godina prošlog veka, sve radio i televizijske stanice (čak i MTV) ignorisale iako su dotični bendovi popunjavali stadione do poslednjeg mesta.

To je ustvari obična voda sa česme, ali kod fudbalskih utakmica nižih liga nije to samo obična česmovača. To je voda koja leči povrede, naprsline, otoke i td. na tu temu. Dok igrač obično leži na travi, ili blatu (zavisi do nivoa lige, ili statusa sela) i valjajući se jauče, svi u glas uznemireno ,,Daj vodU,,! Obično trči jedan igrač, trener, predsednik, ekonomista, šta god do tog ,,povređenog,, igrača i daje mu česmovaču da pije, umije se i stavi na ,,ranu,,! Za nešto manje od minuta, taj igrač ustaje, kao nov, povrede nema nigde, a na terenu leti ko da su mu dali Red Bul!

Prošlo je svakodnevno blejanje po parkovima, u kafani, na fliperima, u klupi. Ne talimo se više sa poslednjih 20 dinara da bi kupili smoki, jer se od sprave ogladni. Ne delimo više svlačionicu svakog vikenda. Sada se samo okupimo ponekad, da razvalimo neka Farska Ostrva, da puknemo od neke Nemačke. Stisle obaveze, sada svako ima svoj klub, sigurno da mora da daje sto posto za njega. Bane se nekad na pivo, odgleda se Liga šampiona, ode se do kafane, neki termin u balonu. Koliko god retko to bilo, za reprezentaciju se igra svim srcem.