Miran gradić na jugu Mađarske. Potpuno nebitan za gradivo iz geografije koje uče naši šestaci, ali ga uvek neki učenik pronađe u atlasu za vreme časa i to izazove opšte oduševljenje i niz smešnih pretpostavki o životu u tome gradiću.

Svijet je ovaj tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj, a naš ti je čovjek goluždravi tužna tica iskrivljena lika i poklonik sjaja svakakvoga, u vekovnoj borbi bednik: gura jadnik da uniđe u prvi kanal i jarugu pakla, da oseti miro original parfijuma svežeg mongolskoga, al stalno bi vraćan od profesionalnih izbacivača što ga prezru, nemilog pogleda, bez ozlijeda, ne udostojivši ga, ni objašnjenja ni razloga, pa se na kraju mučenik i preda:

Pređe u drugi kolosek, odijel za sirotinju, traka za spora vozila, traka zaustavna, zabrana prilaska Leni Kovačević, ukrajinski zejtin, estonski riblji ćevapi, sardele Beograd Rijeka Crnojevića, Narodna kuhinja je ok stvar, mandarine s neba pale naša vrata zatrpale.

I uvide naš junak, baš na dan svetoga Ivana L. Lalića, da korak ne može održati sa svim tim belosvetskim sjajem i šljaštanjem svuda okolo, sa potražnjom i ponudom, da redovno gubi, ispada smiješan, neprilagođen i nedostojan preliva sjajnih pogleda koji ga potvrđuju kao člana čopora. Uviđajući dakle svoj poraz, pritešnjen, on rešenje konačno nađe u preziranju svih tih carskih mrvica lažne kinske krune, baca izbledelu od pranja porfiru i zaključava se na Mansardu, pali tv lampaš crno beli, pušta Drugi, zaglavljuje dugme na daljinskom i frlja ga negde na tavan.

I od toga dana blagosloveno gasi dotadašnji godinama sklapani nakaradni razum i polako se budi ono iskonsko kulturno siortinjsko u njemu – period inkubacije nekoliko nedelja – čisti se kulturom ko kefirom i semenjem lana, kenja zavijutke skočkova, skida sve naslage visokorezolutne pohotnosti žudnje koja nikad nije mogla, uvek gladna, da se ispuni.

Majstor maskiranja. To je ustvari Đavol, lično Sanđama, samo se lepo obukao, da se to ne primeti.

Kada se neko nađe u debelom sranju kada mu je najlepše bilo ili kada ga sačeka neka osoba koju uopšte ne želi da vidi.

Prezirati iz dna duše nekog smrada.

Vrlo odlucna radnja, usmerena ka izazivanju negativnih, burnih emocija neke/nekih drugih persona koje se nalaze u vasem (ne)posrednom prisustvu. A sta se time dobije? Licna satisfakcija i jos ponesto...

Pretpostavka, koja se glasno izgovara kada muškarac iskaže povećan nivo nervoze, bez posebnog razloga.

Nipodaštavanje nečijeg kvaliteta, ili autoriteta.

Zubi, najčešće prednji, koji uporno pokušavaju da pobegnu iz vilice. Vampirnjaci. Najčešće dolaze u paru, gde svaki beži na svoju stranu.

Rečenica koju, najčešće tiho i na koljenima, izgovara gubitnik u tuči između dvoje djece, kada protivnik već napušta bojno polje i okrene mu leđa. Razlog zbog kojeg gubitnik ovo izgovara tiho, samo da čuje par onih blizu njega, a nikako protivnik, je taj što bi se isti taj siledžija ako čuje da ga je gubitnik nastavio provocirati, mogao i vratiti.

Poslovično objašnjenije scene u kojoj mlađahna sponzorušica ulazi u džip troduplo starijeg tatice.

A on ulazi u nju, jelte.

Način na koji smo kao klinci, još neupoznati sa osnovnim matematičkim operacijama, delili bombone ravnopravno sa mlađom braćom ili sestrama.

Tamo svako može da bude najbolji, najpametniji, najkulji, najlepši, najjebozovniji itd.

Sveukupno, pojava iritantnija čak i od scensko-muzičkog dua Mina Lazarević-Ivan Bosiljčić u novogodišnem jebenom specijalu kod Ivana jebenog Ivanovića. Gledanje Snežane Dakić i Isidore Bjelica kako propovedaju urbanost kod Sanje Glupače Marinković? Minorno vređanje inteligencije u odnosu na pomenute ajteme iz naslova. Jer ljudi moraju imati uspomene. Nešto što će da ih seća na 21. Kobasicijadu u Turiji, 16. Jubilarni Festival Džibre u Donjoj Murtenici ili Anualno Okupljanje Ljubitelja Dačie u Srpskoj Crnji. Poseta Danima Štrudle u Kaću nikako se ne može proglasiti uspehom ukoliko se odatle ne donese barem jedna XXL majica sa sloganom "Mak po mak - štrudla", "Meni od gemišta nije ništa" ili kecelja sa jednako šarmantnim natpisom "Imaš ŠTRUDLU u rerni". Osobe koje ovo, pak, odistinski nalaze duhovitim, pod hitno treba strpati u tu istu rernu, onu istu o koju su očigledno udarili glave kada su bili dojenčad.

S druge strane, tradicionalna Kosidba na Rajcu je izvanredna prilika da "za uspomenu i dugo sećanje" pazarite kineski pamučni produkt sa jednom od tako ingeniozno modifikovanih narodnih izreka kao što su "Ko kosi taj ne prosi/zlo ne misli", "Kosidba je zlato" ili "Kosaču, pokosi me!" ( japanska narodna; prim.prev ). Ljude koji ovakve komade garderobe nose i van pomenutog događaja, i sâme treba što pre pokositi.

Festivali piva su već posebna priča. Ipak, tamo ću kupiti nešto tek onda kada budu zamenili stari repertoar ( "Čuvajmo vodu, pijmo pivo.", "Bolje stomak OD PIVA nego grba OD RADA" i sl. ) novim, savremenijim, inspirativnijim ( konkurs otvoren do kraja oktobra ). Za sve vas koji naprosto ne možete da dočekate sledeći stupidan hepening da biste potrošili svoje pare na neko ištampano odevno govno, mnogobrojne radnje specijalizovane za ovu vrstu umetnosti nude širok izbor parola, slogana i mota koji će zadovoljiti sve vaše potrebe da ispadnete glupi. Ako budete imali sreće, možda još uspete da nađete majicu "Nisam ginekolog ali mogu pogledati." u S veličini...

Način da se ljudi nadmeću u tome ko može više da se urniše alkoholom, tokom praznika.

Uređaj koji služi za detektovanje i merenje intenziteta loše glume, odnosno stepena iritantnosti filmskih glumaca. Stepen iritantnosti je broj koji pokazuje koliko neki glumac (na sobnoj temperaturi i pri atmosferskom pritisku) svojim glumačkim "umećem" podseća na Silvestera Slaja Stalonea.
I = k*So*100
gde je:
I - intenzitet loše glume
k - koeficijent sličnosti (ima vrednosti od 0 do 1)
So - Slaj lično! (ima vrednost 1)
Jedinica mere je 1 S (Stalone). Uređaj ima baždarenu skalu koja može da meri od 0 do 100 S. Za određivanje nule na skali se mogu koristiti Džoni Dep, Val Kilmer, Meril Strip, Kejt Blančet, Geri Oldmen.....dakle, njihov stepen iritantnosti izražen u Stalone-ima je 0.

Lik koji se doselio u Beograd, a nije usput naučio da i na selu postoje ljudi koji su gospoda, kao što u gradu postoje ljudi koji su seljaci. Pošto je, iz nekih ličnih razloga, duboko nesiguran u sebe i nema izgrađenu ličnost, on nema hrabrosti da kaže odakle je, a kamoli da bude ponosan na to. Zato se uvek trudi da to sakrije ako može, između ostalog, tako što pokušava da sakrije svoj akcenat (neuspešno). Sela se gnuša, kao i Srbije generalno, jer jelte - urbano i nacionalno ne mogu ići zajedno. Granice i nacije su za njega prevaziđena stvar. Himna mu para uši, a zastava bode oči. One su opijum za seljake. Ne veruje u Boga, ali voli da priča o njemu i dokazuje njegovo nepostojanje. Čak i kada ga niko o tome ne pita. Jer, ima li išta urbanije od podjebavanja vernika? Oblači se urbano, sluša kul muziku, izlazi na kul mesta i druži se sa kul ljudima. Kako prepoznaje šta je kul? Jednostavno. Gleda televiziju. Inače, B92 mu je memorisan na broju 1, jer RTS gledaju samo seljaci. Gotivi Lunu Lu, Bebi Dol mu je baš super, a Ivan Tasovac je pravi gospodin. Voli da čita (isključivo izdanja Samizdata). Vremenom, kad ispegla akcenat, uklopi se i malko pusti muda, onda prelazi na sledeći stepen kuloće i urbanosti, a to je pljuvanje po Beogradu. Nekad ga je taj grad fascinirao, ali sada ga već guši. Prerastao ga je. Pun je seljaka, primitivan i zatvoren, nije kao Njujork... ili London... ili Zagreb. Jedva čeka da ode iz njega...

Aplauz publike kojoj je podeljeno po 1000 din. da aplaudira na fore starije od Krkobabića ili u političkim emisijama gde se ističe idiotizam gostiju.

Iako ova reč znači "mešavina", češće se koristi za opisivanje osobe koja po svom rastu odudara od ostalih.

***Sumnja se da je izraz nastao u Vojvodini gde su hibridi NS Seme-na obično dva puta viši od ostalih ku'ruza.***

U srpskim imenima često se nađu imena životinja, što ukazuje na njihov oblik postojanja u prošlom životu. Važi i za građane koji žive na teritoriji Srbije.