Koš u basketu ubačen sa same granice terena, a ponekad i van terena.

Rečenicu smislila neka budala od novinara sa namerom
da pompezno zvuči za Dnevnik 2.
Radi se o jednom jedinom zemljotresu gde je broj žrtava isti, i ne može se
povećavati iz časa u čas, ali novinarski duh ne miruje, uvek želi više žrtava.
Deluje kao direktan prenos Prvog svetskog rata.

Bliska rodjaka Desanke Šakić. Otklanja razne probleme i teskobe.

Nagruvan lik koji je bio u zatvoru (nepravedno optuzen) i iz njega izasao pun besa u zelji za osvetom onom koji mu je smestio. Ubili su mu porodicu/devojku/prijatelja i on krece u masakr koji nije toliko i bitan, jer je on na strani pravde. Tu upozna i neku ribu koju posteno istaslaci. Inace, takvi filmovi sadrze kilo i po akcije i najgledaniji su u Americi.

Još otkad smo se kao klinci igrali žmurke.

Aka Trnova Ružica. Likuša sa uspavanom ribom koja čeka princa koji će joj rakrčiti granje.

Prvo pitanje koje klinci gaseri postavljaju drugom klincu pre nego što izbije neko sranje. Odgovor može drastično da utiče na dalji način postupanja.

Vic koji je uvek sa vama. Neće vas izneveriti. Njega nećete zaboraviti. Sve druge možete, ali njega nikad. Kad god se nadjete u situaciji da trebate ispričati vic njega ćete kao džoker izvući iz rukava ako se nijednog drugog ne možete setiti. Vi ste njegov, on je vaš. Ako se krećete u istom društvu možete doći u situaciju da se nesvesno ponavljate pričanjem jednog te istog vica svaki put i postati predmet sprdnje. Bez obzira na sve ne odustajete od tog vica jer dobre stvari ne valja menjati.

Neizbežna stvar koja se dešava nakon što stupite u zrelo doba.
Vaši biseri iz detinjstva isplivaju na površinu u vidu anegdote u skoro svakom susretu sa rodbinom. Zbog toga ćete se uvek osetiti po malo neprijatno.
Gotovo je neizbežno i to da se svaki gore pomenuti biser malo nasvira da bi priča rodbini bila zanimljivija, a vama u celoj situaciji preostaje samo da gledate vašeg teču, na primer, koji vam se kezi u facu, blago zajapuren od vina. Važno je naglasiti da je uvek u pitanju jedna ista serija vašh bisera koju ste čuli mali milion puta i uvek se priča u dahu...

Izraz koji označava, pre svega, alkoholičare u progresu i stare lokalne alkose 50+, koji psuju k'o kočijaši, kojima se, takoreći, reči za polne organe vrzmaju po malom mozgu i povremeno spustaju u grlo, poput šlajma, i izleću im iz usta...

Pored pomenutih alkosa, izraz se odnosi i na adolescente koji opasno psuju, jer su po prirodi stvari, polni organi misaona imenica adolescenata...

To znači: opametiti se, urazumiti se, shvatiti...

Eufemizam za "ubija na mestu".

Opis vrlo uspešnog farbanja kose.

Prirodni lek za upalu

Pogled koji odražava posebno stanje duha u kome se nalazi dotično mlado muško čeljade, obučeno u polovnu uniformu, sa puškom bez metaka, tupim nožem i četiri takođe prazna okvira za municiju, a pritom mu je objašnjeno da je on onaj koji će da brani domovinu od raznih i mnogobrojnih unutrašnjih i spoljnjih neprijatelja.

Utovaren u Dajca proizvedenog 1968. i ide iz kasarne prema nekom poligonu gde će da se zamaže sav u blato, puzeći sa svojom praznom puškom, praznim okvirima, gas-maskom i tupim nožem.

Manifestacija ovog pogleda je najizraženija prilikom prolaska pored fakulteta i srednjih škola, gde pomenutim pogledom posmatra ženski deo mlađe populacije i otkriva da je postao potpuno nevidljiv za ženski svet...

Bastion muževnosti vremena koje je za nama. Jebeč neviđenih razmera koji ima pičke k'o pleve. Poslednja linija odbrane od metroseksualizma koji je ušao na velika vrata u godinama koje slede.

U kućnoj varijanti on nosi trademark 90's trenerku upasanu u donji deo. Vrat mu krasi zlatni lanac od pet kubika ukrašen cirka 400g teškim priveskom Bogorodice koji je dobio od Zorana Šijana 1989. godine na šljaci u Dizeldorfu. U outdoor varijanti nosi sivi mantil i umereno šarenu Havaji košulju. Svaki prst mu krasi prsten koji ga asocira na prerano izgubljenog druga iz mladosti. Živi u onoj kući da l' na Dedinju... Znate na koju mislim, ona kuća koja se u filmovima i serijama koristila. Milan iz "Žikine dinastije" živi u njoj. Kuća je okrašena raznim stilovima: od baroka i rokokoa; sve do kombinacije jonskih, dorskih i korintskih stubova naizmenično postavljenih unutar i van kuće.

Pored svega toga, on je mali. Majušan. On kreše svakakve raspičuture. Zaboravlja da bez Cece ne bio ništa, jer ga je ona našla bez para u džepu kako u Štutgartu radi za 10 maraka s kolegom Šiptarom. Ceca ga je uvela u svoj svet, a on je sve to bacio niz vodu. Na kraju bude oteran... ili ubijen.

Kad dete ima kul stvar koju niko ne sme da dira.

Kažemo za vest koju smo mi prvi čuli, sveže izgovorenu. Nije prošla kroz pedeset usta i deformisala se k'o u gluvim telefonima.

Pomirenje sa bivšom devojkom.

Koliko puta se desi na ulici, u gradu, da se nekoj osobi pokida kesa, ispadne sve i niko ne prilazi da pomogne? Koliko puta se desilo da odlete neki vazni papiri nekome iz fascikle i niko ne hvata iste da ne zavrse u blatu ili sta vec? A koliko puta se desilo da neko padne pred vama i trazi pomoc, a vi ga iskulirate i prodjete!?
Zurim na autobus, vec kasnim, imam jos 200m do stanice, vidim ga... Iz zgrade u izgradnji izlazi covek, ofucan, beskucnik, pada na zemlju i, kao u ropcu, dize ruku i tiho zapomaze. Bio sam jos 15ak metara udaljen, pre mene pored njega je proslo troje ljudi... i samo su prosli. Dodjem do njega, uzmem ga ispod ruke... Boze, nema ni 40kg u njemu! Dizem ga polako, on me pogleda, kad pena mu udarila na usta! Oci razrogacene, fiksirane na mene kao nisan! Prozborio je: "Pomozite!" i oborio glavu. Drhti. Ja ga podignem, osovim na noge. Pogleda me jos jednom, jos vise izgubljeno i... ne mogu opisati. Uverim se da moze da stoji, otrcim na bus. Osvrcem se, on stoji. Pa onda krene, stane, krene... Ulazim u bus, prolazimo opet pored tog mesta - a on se opet spotakao, pao na haubu nekog prakiranog automobila. Verovatno je opet zapomagao, a ljudi prolaze... i samo prolaze. Razmisljam, grize me savest sto mozda nisam jos nesto uradio. Mogao sam ici sledecim busom, odvesti ga do bolnice mozda...
Imao sam neke probleme u glavi do tada, neke svoje trzavice, ali ovo me nagnalo na razmisljanje.