Večeras žurka. Razmišljam šta da nabacim na sebe...
Ja ću onu moju usku majčicu , da ih fasciniram trbušnjacima!
Dal si bre normalan-pa gradjen si ko bajata kifla! Nabaci bre neki sako da ti pokrije tu grbu i napumpa ramena..

-Ee matori šta se dešava tamo??
-A ništa sedi tu i ćuti...
-Aa reci mi šta se dešava.
-Šta šta šta se dešava šumadinci igraju moravac...

Dok ti tu kljucaš po tastaturi i trepkaš ko sojka na jugovinu, mali Kinez je napravio deset pari patika.

A: Hajde, idemo, fajront je.
B: Ne! Nije fajront, hik, lažeš, hik, nisam popio pivo.
A: Ali, ostali smo samo nas dvojica, Mile zatvara. I majmune majmunski, piješ vinjak.
B: A ko je ovaj pored tebe? Mile je dobar, hik, Mile je ljudina, mene jedino Mile, hik, razume. Mileeeeeee, brate moj, daj 'vamo, hik, još da se pije.
A: Idiote, vidiš duplo. Mile, ne slušaj ga.
B (pada sa stolice): Aaaaaaaaa, gurnuo si me, hik. Svirajte noćaaaaaas, hik, samo za njuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu...
A: Ustaj, idemo.
B: Ne, spavam, hik, rano je još.
A: Mile, pomozi mi da ga iznesem, ne mogu da ga ubedim da krenemo, pa to ti je.
Mile: E, moj ti, pa pijan treznom ne veruje, trebao si da mu kazeš da idete u drugu kafanu.

A: Brate... Sav si se popišao po pantalonama... Šta radiš to jebote, što ne držiš tukija dok šoraš?
B: Ja izdajniku ruku ne pružam. Malu Slađu muvam tri meseca i kad sam je konačno zbario on se zgužvao kad da je rodom iz porodice sunđera, a ne kršne familije Vukojevića sa Manjače.

- Jebem ti vino, necu vise nikad da ga pijem, jooj gloova mi puca!
- Brate, i ja sam pio vino, pa nista, a lepo sam ti rekao, ne eksiraj, polako, nije to voda, a i da jeste, od te kolicine, i voda bi ti se smucila.

-Čoveče, poslednjih par dana mi jako loše radi internet.
-Pa gasi pornić! (masa prisutnih bizgova skiči od smeha)

-Sporo mi otvara pretraživač.
-Pa ugasi pornić!

-Švajcarski seljak : "Dobar dan kolega, evo meni ide onako dobro, uspeo da popravim onu mašinu za muženje krava, a moj sinčić čak učitao mali upgrejd da nam onako brže muze mleko. Nećete verovati koliko je pametan mališa upravo završio fakultet srećom imali smo dovoljno para od dobre sezone povrća. Ja isto pomogao i našem susedu koji radi na susednoj poljani nakon što mu je ugiula krava, tako što mu poklonio jednu moju kravu mislim svakom kolegi seljaku se pomagati mora, a takođe i konačno sredili onaj traktor da nam radi mada ipak imamo još tri rezervna koja rade na bio-dizel (jer ipak moramo biti svesni o ekologiji naše zemlje). Jarac Vilis je u redu, evo još uvek čuva koze i jede normalno travu, uspeli da proširimo sistem za navodnjavanje pošto smo srećom dobili na vreme kredit bez otplate od naše države, i evo sad mi se ćerka srečno udala, mada da ne preterujem kako ste vi ?"
-Srpski seljak : "E, brajko će dat' kažem konačno uspeli da sredimo onu krntiju od traktora pošto smo upregli našeg konja Rajka, tako da i mi sad imamo ekološko vozilo. Uspeli takođe da sredimo mašinu za muženje naše jedne krave, evo sada smo uposlili jednog Bugarina da je muže. Sad sam u petak otišao do našeg Vlaškog vrača da priziva duhove pa da nam konačno prestane sušna sezona i krene kiša pošto država zahteva da pola naše farme damo jednom njihovom preduzetniku da bi dobili kredit za sistem za navodnjavanje. Moj sin Milivoje, evo isto je sin pametnica, pobegao je u grad pametno i sada čujem da ga hapse jer je probao da obije kiosk, nažalost nije mogao završiti fakultet jer su nam preduzetnici zakinuli na ceni malina pa nismo imali dovoljno para. Onaj moj komšija dupeglavac je ostao bez svoje jedine krave i mi ćemo svi da ga tešimo, a posle ću da pravim pijanku jer ja konačno imam jedinu kravu u selu. E, ćerka mi se sad srećno razvela pošto je napustila onog njenog sponzora Igora koji drži pola sela u šaci, mada joj je pretio da će je silovati i zapaliti, a meni da će me kastrirati. Eh, da i moj jarac Radovanko je takođe sjajno, sad smo ga kandidovali da bude predsednik mesne zajednice..."

-Znaš da sam spavala sa Zdravkom?
-Huh, ja se uplašila da se lik razmnožava na spore. Uostalom sve ti kaže to da na televizoru drži babino milje.
-Je li, a kako ti znaš šta on drži na televizoru?
-Šesto čulo, š'a se ložiš.

-A bre bate, nije da ogovaram al onaj Steva je stvarno cepenjak.Danas sam mu 4 sata objašnjavao matematiku, crkoh od umora , a on kao panj. Ja se iznerivra, i reko mu da je glup, a on mi još udari dve šljuske i istera me iz kuće.....pravi bizgov...

-Ma brate kad je cepen, pusti ga. Kad je bog delio sreću, on nije bio u tom redu.Verovatno je bio gladan , pa je stao u red za leba....

Čovek nije dobrovoljno društveno biće. Druži se i udružuje sa bližnjima manje zbog želje, a više pod pritiskom okolnosti jer mu nije stalo toliko do društva koliko bi da odagna samoću i započne igru dokazivanja. Dosta mu je samodokazivanja jer je beznadežno depresivno, dosadno i na kraju ničemu ne služi. Povezivanjem sa drugim ljudima umanjuje mučnu nesigurnost usamljneosti, a društvo zna da velikodušno i besplatno daruje energetske impulse i nužnu pomoć kreativnom radu i inovativnom duhu. I ne samo to, on veoma dobro zna da je sva njegova kreativnost bezvredna, uzaludna i jalova izvan sistema grupe koja bi ga podržala, čak i kada je ta podrška čista i nestvarno kratka iluzija aplauza ili skandiranja. Svejedno prija. Lepo je, bezbedno i nekako toplo biti unutra, u državi, ali samo noću i dok neko ne skloni onu dvojicu sa toljagama. A sutra kada se razdani ... videćemo ... jebaće im sve po spisku i državi i onoj dvojici ... dok je dan.

- Moš' misliti! Bata Gile ostavio ženu i otiš'o sa onom malom iz Kikinde. Prodo kuću i uz'o lovu, a ostavio ženi firmu u stečaju i stan pod hipotekom.
- Gile! Taj zna sve krivine i ne koči u svakoj.

*zvrrrrrrrr*
"A....aalo?"
"E, 'ajde navrati za jedno sat i po, da odradimo nešto, pa na fucu"
"Fudb....aa....'ajde, samo da otkuntam još koji minut i da bacim jednu transformaciju u kupatilu, pa ću navratiti..."
Ustaješ posle pola sata, pronalaziš papuče i teturaš se polu-svestan kroz hodnik. Sa nekog dela dela osećaš čudan miris. Zaključuješ da je u pitanju rame. Fleš. Svirka, čaše piva i rakije lete na sve strane, što ne bi koja završila o tvoju glavu à la kineska-glasačka-kutija. Nebitno. Sedaš na šolju, i otpočinješ simultano izbacivanje otrova iz sebe. Osećaš kako ti se vidno polje bukvalno proširuje za četvrtinu. Ukapiraš da su oni zeleni mehurići koji se vide napolju ustvari lišće. Sukobljavaš se s ogledalom, naduven, dok ti se podočnjak odliva niz stepenice. Tuš ritual, pa pranje zuba u nadi da ćeš oterati osećaj da ti je neka zemlja trećeg sveta otvorila deponiju u ustima. Odokativno procenjuješ kvalitet svirke po količini prljavštine na odeći. Dezodorans. Mnogo dezodoransa. Zgražavanje kako si uopšte u takvom stanju mogao da legneš. Opet. Doručak, pa n a suočavanje sa današnjim neprijateljima.

Prijatelj nalazi prijatelja u jedom od onih ćumeza gde se okupljaju ljudi koji nemaju budućnost a hoće da zaborave prošlost i pokušava da ga izvede odatle.

-Ha, znao sam da si tu, ajde ostavljaj čašu, idemo kući.
-Neću kući, pusti me, lepo mi je ovde, znaš li ti...
-Znam, ne glupiraj se, nije to jedina ženska na svetu, idemo u neki kafić u centru da malo živneš, ajde ustaj, klin se klinom izbija.

I pijanom nesrećniku se javi vizija klina. I još jednog klina zabijenog pored. I maljice od desetak kila. I udaranja po klinovima. I iverje razbacano na sve strane. I zvuk drveta koje puca. I naizgled neuništivog jasenovog trupca koji je pretvoren u dve lijave cepanke koje su dobre samo za potpalu.

-Ne! Mali, daj vinjak!
-Običan ili dupli?
-Flašu.