- Pozdravljam baticu, jedva sam te prepoznao.
- Izvini, ko si ti? Mislim, znamo se?
- Alo, druže, pa nećemo se vređati. Da mene nije bilo nikad iz fizike dvojku ne bi izvukao. Seti se s kim si menjao kontrolne i ko ti ih je radio. Vidim zbunio se se kao kurva u pantalonama.
- Frenki, ti li si?
- Dobro jutro Kolumbo. Na trenutak sam pomislio da si postao pucanj, ali izvukao si se, jebem te debelog tako.
- Evo ostao sam bez teksta, nikad te ne bih prepoznao da nisi progovorio. Zadžao si taj seljački naglasak. Ajmo na po jednu, ti častiš.

______________________

- Nego, Frenki, reci mi jesi brucao? Mislim, uvek si bio mali i zakržljao pa da te priupitam.
- Ma 'es tu lud? Uvek si imao smisla za humor, debeli moj prijatelju. Ona oranica ti je nestala, ali šta ti se desilo pa sad ličiš na kuglu za rušenje zgrada?
- Stavio sam malter u kupatilo. Kažu valja se, bolje nego ti sa 65 kila. :gojazni smeh: Nego, šta piješ?
- Hladan Jelen, znaš mene, samo ovaj put bez sporednog efekta.
- Eh, nemoj da si sisa. Pre smo mogli popiti floru i faunu uz hitove Miroslava Ilića, bili smo poslednji boemi... Samo uvek sam mogao više da popijem, ono, nije da se hvalim.
- Ćale ti je bio alkos, naučio si od pravog. Čime se baviš?
- Svašta po malo. Agencija za izdavanje stanova, kladionica, neki fićka za mlade pubertetlije, pomor ribe svaki drugi dan, svaki treći mi gostuje Plavi orkestar. Ako ti nešto treba za stan, samo javi, izaći ću ti u susret...
- Znajući tebe, to je sve zipovano. Snaći ću se već nekako.
- Ne seri govna, najjači sam u gradu. Imam i elektronski rulet, pelješim klinčadiju samo tako. Navrati ponekad, bićeš moj počasni gost.
- Nisam u tom filmu, imam neke obaveze oko faksa. Treba sredim neki poslić, pašće dobra kinta.
- Opa, vidim i ti konja za trku imaš. Mora da znojiš muda svaki dan od učenja. Ali šta ti vredi, kod tog posla nema pičetine, mislim ako me razumeš.
- E moj ti, da mene nije bilo, jebao bi samo u snu. Jel ti nikad nije palo na pamet da sam Snežu platio da te odrati jer te nijedna nije htela? Sve su govorile da nisi njihov tip, ali to je samo maska bila. Vonjao si na kilometar, Simpsone.
- Možda, ali kad sam krenuo nisam stajao. Sve su one bile kurate sreće. :namig:
- Ej, nemeš taj đubar ođe istovarat! Posle toga si eventualno mogao Eržebet da natakneš, nećemo se lagati.

:mobilni zvoni, debeli se javlja:
- Alo, alo! Znao sam! Kad? Seljačino, nikad ne paziš! Pričaćemo kad dođem kući!
:prekida vezu:

- Šta se dešava?
- E, Frenki, nemaš budalu od brata kao ja. Pao je s motora, nije poštovao pravilo desne strane. Kao Formulu 1 da vozi! Ovaj put ću mu pogledati kroz prste, ali sledeći mu uzimam motor zauvek. Moram da palim, čeka me srodna duša da je odradim, a i ovoga mamlaza da obiđem. Drago mi je što smo se videli, ajd plati ovo, nemam u sebe ške.
- (U sebi) Ma jeb'o te ko te nije, pitonu, ti si jedan od onih uličnih svirača. Idi gledaj Treći dnevnik kad si toliki buntovnik.

*Pripadnik romske nacionalnosti, politički korektno.

Burazeru, ostala mi za tebe još jedna 3310-ka, ma ko nova je, al moraš da mi javiš brzo dal ’oćeš ili nećeš, evo ljudi zovu, zovu.... ide fontele ko alva, ’de ćeš bolje za 20 evrića?! Jeste, ima srpski meni, punjač, baterija drži do deset dana, samo kad ne pričaš puno, eeeej al’ deset dana burazeru..., sive boje, malo izgreban, al’ ništa strašno. E jedino što mu je displej naprs’o malo sa leve strane pa se razliva ekran. Ma i koji će ti to, danas ionako samo debili ne znaju da kucaju poruke na slepo. Šta si rešio, da ti ostavim?

Jeeestee, kuca mi se okucila, mica moja mala, pufnice tri predivne oštenila, a ja ne znam šta ću sa njima, srce mi se cepa kad ih pogledam... dušice moje malene... I sad moram da ih dam nekome, nemam gde sa njima... Da da, tamno smeđa ženka labradora, sa pedigreom, otac takođe. A dečica? Dve ženkice i jedno muško, nisu vakcinisani. A jeste li vi ljubitelj životinja, jeste bili skoro u zoološkom vrtu? Jel imate vi nekog ljubimca? Znate, moja Loli nije baš druželjubiva sa mačkama, papagajima, pa ni kornjačama bogami, tako da verovatno ni njeni maleni neće biti. Lepote moje...

Brate, pazi kad imam sve bitne tekme Grobara od ’60-tih pa na ovamo, imam nešto i od reprezentacije, sve na DVD-u i VHS-u. Pazi brate, kad sam ’ladno uspeo da prebacim finale sa Realom ’66-te i neke derbije iz ’70-tih. E a imam i ono sa Kvins Park Rendžersom, ono kad smo ih tukli 4:0, kad im je Mance jeb’o kevu, to mora da se ima! Štaaa... a ti si Zvezdaš?! Pa koji kurac si me zvao onda?! I kad dođu teški dani, i kad dođe tuuugaaa... Ne, brate, nemam Zvezdu iz ’91-ve, gledaj to sranje na SOS-u kad puste Sećanja, ionako ga repriziraju svaki drugi dan, mamu im raspalu...!

Izvoli sine, kaži... Da, da skupljam albume sa fudbalerima još od Italije ’90, imam preko deset hiljada duplikata, a zamisli molim te, ne mogu da nađem Omerovića, baš sa tog prvenstva. Koliko ti godina imaš sine, sećaš li se Omerovića uopšte, našeg reprezentativnog golmana, stara Juga, SFR Jot? E za njega bih ti dao da popuniš sve tvoje albume, i snorkijevce, i Hi-mena ako si ih skupljao, ma desnu ruku bih ti dao!!! I za onog Laudrupa iz ’92-ge, kada njegovi Danci uzeše titulu umesto nas. Ja to prvenstvo slavim ko da smo ga mi osvojili, al’ eto, ne da mi se da nađem Laudrupa. Njegovog mlađeg burazera imam, jedno 5-6 duplikata, al’ starijeg ni za lek...

Aaa matori, nečeš da pogrešiš ako ga uzmeš! Čuv’o sam ga u garaži, radžena je generalka sad skoro, zamenio čelave gume, ma pazio sam ga ko dete rodženo, samo što mu nisam uveče prič’o priče za laku noč! Paz’ ovako, ima dve ipo kile kubika i stočetr’es konja i svaki češ da osetiš kad ga upregneš na drumu!!! Matori, šta da ti kažem kad sam ga izvez’o odavde do Beograda, pa do Niša, za tri sata džuture, tera ko zmaj matori! Ma devedes-treče godište, al’ ko da je dve’iljade-treče, malo više srče čorbe matori, al’ formula je formula! Ne bih ga ni ja prodav’o, nego mi se čerka udaje pa mi treba svaki dinar, razumeš matori? E na Subotičke table je, to ti nisam rek’o... Al’ ti ja, Mile Madžar, za njega garantujem da je čist, imam sve papire i saobračajnu...

G: Halo da li imamo nekoga na vezi ?
N: Dobro veče gospođo Gavranka, evo zovem celu noć jedva sam vas dobila, čekala sam 15 minuta da se uključim...
G: Verujem gospođo da je gužva, jer večeras znate Jupiter ulazi u Saturn, a to se dešava svakih 1254879365 godina, tako da trebate biti srećni što ste u programu, a to što ste čekali to ne brinite, to će vam se uračunati u cenu...(za sebe) znači 15 min * 4 e...znači 60 e..bravo Gavranka majstore.....recite gospođo, šta vas muči...
N: Vidite gospođo Gavranka, imam problem... problem je moj sin...znate on je rođen 1980. i pre dve godine se oženio sa jednom malom, lepo čeljade ima imanje dobro, međutim još ne može da rodi...i ja i moj Milorad noćima ne možemo da spavamo, sanjamo to unuče, a kad bi dao Bog da bude muško..jaooo pa uff...no da se vratim...i sačekala sam ja godinu dana al jok nema ništa, i onda krenem ja kod ovih mojih žena i sa njima malo sam neke travke dzarala, vatali smo po šumi prepelice i krila stavljala snaji pod jastuk, pa sam papak od svinje metala u dvorište komšinici da na nju pređe ta nesreća...mislim njoj trčkaraju unučići po avliji...ne može da izbroji kolko ih ima...a ja ni ćoravo...i sada vi mene ako možete da kažete kuj tu nešto mrsi, el može ona uopšte da rodi, el do ovog mog , el nam možda neko baco mađije, il nisam dobro bacila papak komšinici..ja ne znam..
G: Sačekajte sekund...pa da znala sam...evo gospođo baš mi je žao što ne možete da vidite na ovom mom lap topu, da vam sad ne okrećem..ali ovde Saturn ulazi pod tačno 60 stepeni i 78 minuta...i ovde se tako lepo vidi da vam je bacala magiju komšinica ali ne sa leve nego sa desne strane...tako da vi taj papak od svinje bacite kod nje u dvorište ili još bolje kopito od konja ako imate i ima snaja da rađa čopor dece, ali čopor kad vam kažem...
N: Pa to sam ja pričala i ovom mom šunti Miloradu, sigurno je ova leva komšinica nešto mrsila, al on jok...uff kako bi mu jednu preko usta...jaoo hvala vam Gavranka, spasiteljice moja, svetice moja...pa vidim ja nešto mi mutno sve...kad je ona to bacala, jeste da je već 5 godina u postelji, udario je šlog..al zna oće ona to..zmija jedna.. ...pa bre ima da joj bacim nogu od slona ako treba samo da mi se snaja porodi...jaoo pa ovaj moj sin, on lepotan na majku...muškarčina..jeste da mu je ona prva devojka i da ga nisu primili u vojsku al bre on zdrav ko čelik...a snaja, a snaja moja...ma to lepotica kakve nema...to ima sada da rađa pa da se koti ko ništa, jeste da je starija od ovog mog jedno petnaest godine...al ima da doji ko ništa...
G: Ma naravno gospođo, postaćete vi baka uskoro..ništa vi ne brinite...i ako možete bacite joj nogu od mamuta ako imate...Puno pozdrava...sledeći...koga imamo na vezi...

Stenli Kjubrik
Čovek na magarcu je Geri Lokvud. Film otpočinje scenom Velikog praska, pa se pet minuta prikazuje kako su nastale zvezde, galaksije, planete, potom se 10 minuta prikazuje evolucija života na Zemlji. U 12. minutu, divlji magarci pasu beskrajnim poljima, krišom im prilaze čovekoliki majmuni u nameri da ih pokore. No magarci vešto odolevaju. No jedan oniži predak čoveka uspeva (naravno, tokom slow motion-a) da doskoči jednom magarcu i da ga ukroti... U narednoj sceni, čovek jaše magarca seoskim putem, 20 minuta se jedino čuje njegov topot. Potom, on na taj način stiže u obližnji podzemni nuklearni centar, gde se pravi prva atomska bomba dovoljno jaka da raznese celu planetu. Lokalni kompjuter biva napadnut od strane neprijateljske nacije, a virus preuzima kontrolu nad računarom i ubrzo biva aktiviran tajmer koji može da raznese Zemlju u roku od 10 minuta. Čovek stavlja magarcu interkontinentalnu raketu sa atomskom bombom na leđa, sam seda na nju i lansira se u svemir. Eksplozija je žestoka, a od nje nastaje novo sazvežđe- Čovek na magarcu.

Frensis Ford Kopola
Čovek na magarcu je Al Paćino (iliti Al Pačino za puritance srpskog jezika). Njemu na početku filma, dok je još dete, mafijaški klan iz susednog sela pobije celu porodicu. Spašava ga rodbina, koja ga godinama skriva u štali, gde spava u senu. 15 godina kasnije, tajno odlazi u susedno selo. Vođa klana koji mu je pobio porodicu zatiče odsečenu glavu svog konja u krevetu. Ubrzo, ovaj klan misteriozno počinje da se smanjuje: nekima eksplodiraju kola prilikom pokušaja paljenja, drugi bivaju ubijeni snajperom, a sam vođa biva udavljen u bazenu. Čovek na magarcu se zadovoljan vraća kući.

Siniša Pavić
Čovek na magarcu je Miša Janketić. Na početku svoje pustolovine od 100 epizoda, on je u svom stanu, gde iz testamenta svog oca saznaje da je u rodnom selu ovaj zakopao blago, dovoljno da cela porodica živi srećno do kraja celog života. Jedini uslov, kako bi polagao prava na njega, jeste da do mesta gde je zakopano dođe jašući magarca. Shvatajući da će ovo putovanje dugo trajati, supruga čoveka na magarcu (za koju ni ne treba da sumnjate da je igra Ceca Bojković) upozorava da se bliži dan kada će doći da iseku struju, vodu i kablovsku, pa preti razvodom ukoliko se testament ne obori, pokojni otac proglasi neuračunljivim, a blago iskopa vanredno. Deca čoveka na magarcu ne veruju da blago uopšte postoji. Sve u svemu, čovek na magarcu otpočinje svoje putovanje. U međuvremenu, lokalni mafijaški bos saznaje za ovo, iskopava blago pre na brzinu i počinje da ga prokockava. Negde na pola serije (sporedni likovi i nebitne radnje su oduzele sve ovo vreme), čovek na magarcu saznaje za ovo i reši da krene i postupno ulazi u trag svom blagu. Posle još 50ak epizoda, on u tome uspeva i svi žive srećno i zadovoljno.

Sergej Ejzenštajn
Čovek na magarcu je najbolji student glume prethodne generacije na moskovskoj dramskoj akademiji. On se kreće seoskim drumom, jašući magarca (uzgajanog u najboljoj sovjetskoj ergeli, samo za potrebe ovog filma). Radnja je smeštena u godine "Ane Karenjine" (kraj 19. veka). Čovek na magarcu usput nailazi na autentične seljake, koji mu ispovedaju svoje muke i saopštavaju kako feudalni sistem još nije umro, te kako je neophodno da seljak uzme svoju sudbinu u svoje ruke. Čuvši to, lokalni šef policije počinje da prebija jednog nemoćnog seljaka. Za to vreme, kamera zumira zaprepašćene oči čoveka na magarcu, a ova scena je podvučena najdisonantnijim akordima simfonijske muzike Sergeja Prokofjeva (specijalno pisane za ovaj film). U narednoj sceni, čovek na magarcu sedi u štali (pored magarca), ali se napeta muzika nastavlja. U jednom trenutku on odlučno podiže glavu (što je podvučeno udarom činela), jer je prelomio: podići će revoluciju! U preostalom delu filma revolucija uspeva, selo je pod kontrolom seljaka. No, već u narednoj sceni, ustanike napada carska vojska i pobeđuje ih. U poslednjoj sceni, mladi, proćelavi čovek sa brkčićima- aluzija na Lenjina- šeta se pored leševa i kaže: "Drugovi! Vaša žrtva nije uzaludna! Nije uzaludna!"

1. Detinjstvo

Prvi put se susrećeš sa pojmom "rada" pošto te roditelji ostave kod babe i dede, upišu u vrtić ili - daleko najgora eventualnost - daju komšinici Milici ( koja, btw, ima jebeno stakleno oko ) na čuvanje, jerbo moraju didu na pos'o. Epilog: već kao dete doživljavaš frustracije svojih matoraca nakon što se mrtvi umorni u neko doba dana vrate sa istog i ne možeš da dočekaš letnju tj. zimsku pauzu kada ćete moći provoditi više vremena zajedno.

2. Pubertet

Počinju prve turbulencije vezane za tvoje dalje obrazovanje po završenoj osnovnoj školi. U zavisnosti od kakvoće tvog uspeha u istoj, traži se najbolje rešenje za "životni poziv" kojim bi se bavio. To čini cela porodica, osim, razume se, tebe. Tematske lekcije sa tako maštovitim naslovima kao što su "Znaš li ti kako se danas teško živi?" ili "Ja sam u tvojim godinama uveliko pomagao ocu i sl." počinju da budu svakodnevne ubice tvog apetita i u glavi polako počinje da ti se razvija najtvrdokorniji oblik gađenja prema bilo kakvoj vrsti posla...ili pomeranja uopšte.

3. Stručna škola, Faks ili nešto gore

Lekcije su već prevazišle svaku meru. Vremenom postaju sve kraće i kraće, sve iritantnije i iritantnije dok se na kraju ne pretvore u apsolutno retoričko pitanje "Hoćeš li ti više nešto da radiš u svom životu, konju jedan?!"...ili neku od sočnijih varijanti istog. Ti bi, normalno, da jebeš ili ( ukoliko krvariš ) dimaš dečka koji, pak, ima kola, ali graktanje koje iz dana u dan slušaš indoktrinira tvoje biće silinom koju ćeš, nažalost, spoznati tek godinama kasnije. Utehu nalaziš u izlaženju, zajebanciji, epskim intervalima vremena provedenim za kompjuterom ali reč RAD ti visi iznad glave kao mač dželata koji bi da ti odafikari glavu iz samo njemu znanih razloga.

4. Zrelo doba

Završio si mrtvi fakultet, široko ti polje. Ponosni roditelji, međutim, ne ostaju predugo zadovoljeni tom činjenicom. "Treba mali neđe da se zaposli" veli dobronamerna tetka iz okoline Valjeva. Najposle, simpatični kum Ratko ti nalazi pos'o u svom preduzeću kojem, pak, upravo treba "neko k'o što si ti" - mlad, sposoban i željan napredovanja. Istina je, doduše, nešto drugačije jednačine: preduzeće je jebeno propalo, plata je misaona imenica i treba im zapravo neko ko je - mlad, lud i kumče direktora te se žaliti neće. Imaš neku devojku, volite se, kažeš sebi "Pa, i nije ovo tako loše..." Optimistično razmišljaš o sopstvenoj/vašoj budućnosti i nakon par sporadičnih ideja o kakvom alternativnom pravcu svog života, postaješ zadovoljni ZAPOSLENIK sa kompletnom dokumentacijom koja to i dokazuje.

5. Porodica, odgovornost i drugi zločini

Video si da je drugi imaju pa bi i ti hteo. Ništa lakše. Sada moraš da rintaš kao dva konja, ako već ranije nisi. U zavisnosti od toga kog si pola, imaš različite zanimljive situacije na mestu zaposlenja: kao muškarca te upozoravaju da častiš kada bude vreme, kao ženu - na karijeru. Iz sećanja polako počinju da izbijaju umorne slike sada već penzionisanih sopstvenih roditelja koji, sa druge strane, zadovoljno trljaju ruke. Da li zato što će dobiti unuke ili što će se kosmička pravda konačno ostvariti - cenim da ni sami nisu sigurni. Epilog: krug života se ponavlja kao kiša koja se u obliku vodene pare vraća u oblake iz kojih je došla.

6. Pemzija ( ako je doživiš lolololo )

Ako si bilo šta naučio/la tokom radnog perioda - radićeš i dalje. Ta smešna svota novca kojom te država iz meseca u mesec podseća koliko joj značiš definitivno nije dovoljna za pristojan život, a kamoli za eventualnu (is)pomoć sopstvenoj deci koja su, hvala Bogu, već uveliko u dugovima do guše, da ne kažem, "do očiju". I konačno, nekoliko godina pre nego što ćeš umreti od nasumične bolesti koja te je uzela na zub, dolaziš do epohalne ultimativne spoznaje da RAD jeste stvorio ČOVEKA, ali da ga je isto tako i uništio. Možeš mirno umreti. To, barem, ne zahteva nikakav trud...

ONA

(28h pre izlaska)
Zvao je,jebote,zvao je!!! Zove najbolju drugaricu i melju cetiri sata o tome da li treba ici kod frizera,manikira, predikira,fakira,psihijatra i na barem tri plasticne operacije...
Urla na telefon od adrenalina sve dok otac (koji od nje ne uspeva da zaspi) ne pocne da je davi krvavih ociju.
Prica sa mamom do tri ujutru o tome kako joj je otac dok je pevao serenadu u Malom Mokrom Lugu pokisnuo i dobio tubrerkulozu i ko zna sta jos...
Noc provodi besano,hipnotizirajuci u orman ne bi li joj se "ukazala" garderobna kombinacija za sutra.
Ujutru odlazi u grad i kupuje novu odecu jer je zakljucila da nista u ormaru nije dovoljno dobro.

(10h pre izlaska)
Sizi zbog podocnjaka (pobogu otkud sad oni kad se zdravo hranim) i proverava sta joj fali od sminke.
Trci do najblize parfimerije po olovku za oci koja ce joj stati u torbicu. Olovka je 3 cm veca od torbice pa je sece caletovim kombinarkama i zasere nove krem pantalone koje su joj do te sekunde bile savrsene.
Ide po nove pantalone.
Na putu do kuce shvata da su joj vrhovi ispucali;placa frizerki duplo da je primi preko reda, a kad je vec upala, stavlja i farbu koja joj ide uz te pramenove.
Kupuje usput i novi parfem,iako mu tete u radnji nisu jos ni cenu napisale.

(5h pre izlaska)
Pocinje sa donjim rubljem. Izazovno-ne. Otkaceno-ne. Postupak se ponavlja kao kod pasijansa,kad otvorite sve karte pa probate ponovo. Grudnjak joj ipak ne odgovara uz bluzu.Place i maskarom zasere pantalone.Pomahnitalo uzima mamine iz njenog ormara.

(3h pre izlaska)
Pere se,depilira,smirgla zube,kida desni. U kadi se nalazi 30cm debeo sloj raznih soli,kiselina,lekovitog sljunka i izumrlih skoljkasa. Cupa obrve,pusi,uzima cigaretu sa pogresne strane,psuje,grize na svaki pokusaj ulaska u kupatilo. Cale od muke pisa u kriglu.

(1h pre izlaska)
Stavljajuci peti sloj maskare zasere pantalone.Vristi i skida sa mame zadnje pantalone u stanu. Svi joj se sklanjaju sa puta jer seje smrt gore od sifiliticara-triperasa radikala sa hiper gripom (!).

(10 min pre izlaska)
Poliva se miomirisima,trlja pazuhe sa mirisljavom jelkicom iz automobila i shvata da se zaflekala parfemom po pantalonama. Lupa glavom o volan i pokupi tramvaj.

(15 min posle dogovorenog termina)
Stize na dogovoreno mesto,ugleda ga i pomisli : "Boze, kako je lep!"

ON

(3h pre izlaska)
Gleda TV i cacka nos.
Pokusava da se seti sta se dogovorio za veceras.Usled misaonih napora,nesno se gladeci po jajima,shavata da nije mlatio majmuna vec dva dana,jer se u subotu toliko zapio,da je tek juce donekle dosao sebi...
Nakon drkanja se ipak seti da ga veceras ocekuje kafa sa jednom od dve zenske od subote,kojima se ne seca ni face,a kamoli imena ali je nasao broj izvrljan na podlaktici.

(2h pre izlaska)
Odlazi gladan u kuhinju ceskajuci se po jajima,kad tamo na stolu cvarci,slanina i luk.
Obilatu veceru zaliva sa dva piva i podriguje silinom osrednjeg nilskog konja,sve dok pobesnela keva ne uleti u kuhinju.
Trazi od keve 500 din. Keva ni ne pomislja da mu da. Objasnjava kevi kako ima novu ribu i kako mu trebaju pare da joj kupi neki cvetic i pokloncic. Keva dirnuta vadi 640 din i pocne pricati kako joj je tata '79. god doneo na satanak 5 ukradenih crvenih ruza,pa je hteo da je poljubi,ali je dosao vlasnik vrta sa grabuljama,pa su morali da beze,a tata jos od tada ima kurje oko.
Ne docekavsi kraj dobro poznate sage,bezi mahnito iz stana do kafica. Kupuje pljugu i dva piva od kevinih para i tu odgleda kraj tekme.

(pola sata pre izlaska)
Dolazi kuci i suocava se sa vecnom dilemom: tusirati se ili samo oprati jaja?
Gleda skraceni snimak druge sezonske lige zapad u malom fudbalu za veterane invalide i zakljucuje kako sutra ionako ima mali fudbal,pa ce se znojiti,te nema smisla da se sad ceo kvasi.
Dok desnom rukom perucka onu stvar,levom uspesno rusi sve cetkice za zube u lavabo.
To ocigledno uzasne kevu koja je upravo dosla da izvadi ves iz masine,pa ukopano zuri u prizor pred sobom.

(15 min pre izlaska)
Sedi na krevetu,vadi carape ispod kreveta i njusi one koje jos uvek mogu da posluze...Dok gace ipak ne mogu. Mogu jedino nekoj gatari i forenzicarima.
Krece,ali na vratima mu se prisralo,a to se ne propusta.
Grabi Sportske Novosti,ceska se,prducka i meditira sve do zadnje strane.

(15 min nakon dogovorenog termina)
Dolazi na mesto sastanka igrajuci dzepni bilijar. Ugleda je i pomisli: "A,u kurac! To je ona s manjim sisama...!"

Ja malopre sanjao neko debelo dete i najboljeg druga iz osnovne Čupavog.
Kao čupavi je astronaut i odleteo na mesec. Ja ga gledam na teveu i sve televizije prenose. Prvi srbin na mesecu moj drugar Čupavi.
Oko mene trči non-stop neko balavo malo dete koje čini mi se tek prohodalo. Ja ga konstantno sklanjam i vičem „marš mali u pičku materinu“. On dosadan sve kao hoće da me zagrli. A ja nosim onu haljinu za trudnice i ispao mi stomačina. Pločica nigde.
Teve mi kao neka hromirana plazma ali soba mi liči na hodnik pa ga ne vidim sa kreveta. Ono dete me grli i ljubi i nešto mumla slineći po meni. Keve mi osetio sam onaj dečiji smrad u snu. Gledam čupavog kojeg nisam video od male mature kako silazi na mesec i maše četničkom crnom zastavom "SLOBODA ILI SMRT. Onom što smo kupili na eskurziji na Zlatiboru pa se debeli Bane obrisao kad je povraćao u busu pa smo ga tukli ko konja posle. Na rts-u prenose silak čupavog na mesec sinhronizovano aca stojanović i šarenac. Silazi čupavi na mesec. I onda skida čupavi onu kacigu i počinje da mlati kosurinom. Inače čupavi nije bio metalac nego je slušao južni vetar i drkao ga od trećeg razreda. Ja se derem „umrećeš budaletino vraćaj tu kacigu!“ Čupavi maše kosom po mesecu i odvrnuo iz one rakete „Rekla si mi da ne voliš zimu da na tugu tebe zima seća“. Ja zagrlim ono dete i rekao bih da sam tad u stomaku osetio materinski instikt. Na teveu čujem Acu i Šarenca kako pevaju „...ja ti nudim ove snežne noćiiii ljubav što je na svetu najveća“
Čujem kroz prozor da se po gradu slavi kao kad smo medalje osvajali devedesetih. Ljudi se svi grle i pevaju Kemala. Ono dete slini i jede neki musli pored mene.
Znam da je bilo još al zvoni mi jebeni alarm da učim.
Ja Čupavog nisam video nisam video od osmog razreda. Zvao sam ga na fiksni u prvoj godini desetak puta i niko se nije javljao. Nije imao mobilni. Otišao je na Novi Sad prvo znam. Onda su mu valjda roditelji otišli na Novi Zeland pa u Kanadu. Ja sam često prolazio ispred njegove zgrade da slučajno sretnem debelog čika Miću što nam je davao erotcke časopise kad smo bili mali i da pitam jel čuo šta za njegove. Čupavog nema na fb-u i sigurno ga neće ni biti jer je čupavi još kao klinac mrzeo te novotarije. Slušao je Kemala na kaseti a ćaletovim cd-ovima je gađao golubove po parku i na krovu. To mi je bio najbolji prijatelj u životu jebote. Sećam se da se zakleo da će karati Arkanu Cecu kad poraste. Nije voleo fudbal, filmove, basket, rep, rok, grand, one žute kuglice za pištolje pa je ubacivao neko gvoždje, igrice... Voleo je da igra između dve vatre i da nokautira devojčice. Jednom je pobegao iz škole i doneo jaja na moju utakmicu i gađao me sa tribina. Neki čiča ga uhvatio i polomio mu sva jaja u torbi sa knjigama. Krkao je burak ko nenormalan i bio mršav ko čačkalica. Voleo je da ubija ptice i secka žabe i guštere. Keva ga je uvek tukla jer nije hteo da se šiša ni da pere kosu. Sanjao sam ga još par puta pre. Kao ja pijem pivo a on rakiju. Liči mi u snovima na štrokavog automehaničara. Ne znam šta bih sve dao da Čupavi pročita ovo i da mi se baci poruku na pevete. Sad ja sam bio stoka jednom i to bi voleo da mu kažem pa da se pobijemo stolicama kao nekad kod njega. Jednom sam krenuo do njega. Ponedeljak ujutru. Matorci treba da su ti na poslu sestra na faksu. Ja se derem „otvaraj majmune evo ti novine“ kad ono tvoja sestra otvara. Daj mi to ja ću mu dati to. Pred kraj osmog je to bilo. Ščepa mi to iz ruke i objašnjava kako je keva odvela čupavog da se ošiša. Fato sam ti sestru tad za za sisu i ona je mene drpala preko pantalona. Jebi ga brate. Plakao sam ko budala kad si otišao.
ČUPAVI AKO ČITAŠ OVO JAVI SE

Osvanuo je divan, sunčan dan, pa je državna firma morala da trpi. Javio sam kumu gdje ćemo na kavu, on već danima traži auto da kupi, pa da vidim je l' našao štogod interesantno...Kum je došao k'o otkuvan nakon teške noći provedene, što za šankom, što za kompjuterom...

-Kume naš'o sam ga na PIK-u , BMW 2500 hiljade kubika, 194 konja, sređen, skockan, k'o balerina, to gužva asfalt kad ga poćeraš. 7000 maraka.
-Da nije malo puno kume, koliko to troši, kakav je za održavanje i to...
-Ma daj mi sad dok sam mlad, ima da dijelim brojeve kokama da ih plodim, i to redne brojeve. Zovi ekipu da idemo u Zencu, odlučio sam, kupujem.

Dok dlanoom o dlan, ekipa spremna na ekskurziju ispijala je kavu za puta, ponijeli smo i navigaciju da se kojim slučajem ne izgubimo.Plan o napadanju i spuštanju cijene je već odavno usvojen.
Krenuli smo, Jajce je veoma blizu, i to smo iskoristili za pauzu, idemo da uživamo, kakva je kriza, ove godine necemo moći na more i onaj jedan dan. Međutim, skontali samo da ima još dosta da se ide do Zence, a i navigacija nam je otkazala, izgleda da nas satelit snima samo kad treba bombardovati majku im jebem okupatorsku.

Put će biti dug, Pop dodaje gas, stari vuk na autostradi...Gradovi su počeli da se nižu jedan za drugim i mi smo se osjećali kao da idemo na ekskurziju u Divčibare. Na cd-u pjesma „Stari vuk“ , vanvremenski hit Bore Drljače, a mi upravo prolazimo kroz Travnik i najveću pažnju mi odvlači ogromni bilbord „Bodljevina bikova, spektakl, RONALDO vs BRIZONJA! Samo za vas, bez nje se ne može- ĆANA!“
Nakon dva i po sata, najzad, tabla- Zenca! Poveli smo i jednog druga koji je bio par puta u Zenci da se ne bi izgubili. Nazovemo lika, dogovorimo sastanak kod neke pumpe.

-Sve u redu , kolega zna gdje se nalazi, brzo ćemo tamo...

Kurac, kolega nije imao veze gdje se nalazi, ni on ni pumpa , uspio je čak da promaši i autoput i da nas odvede u grad, kružili nekoliko krugova i stali kraj neke bolnice. Javili se čovjeku i on je dotjerao mašinu.
Bolje da nije dogonio. Ono je katastrofa. Da ne kudim čovjeka jer se vidi da je dobričina neka, ali i Saša Matić bi vidio da ono ne valja. Jasno je bilo da od kupovine nema ništa, pa je čovjek bio ljubazan da nas provede i da nas upozna sa gradom na Bosni. Rijeci. Kao i obično , kad se izađe iz svoje rupe,prvo ti na pamet padne : „A koliko pičaka ima u ovom gradu, sunce te jebalo“. Al' još jedna stvar mi je zapala za oko, ono kad umotaj žene u one feredže, e, to je pravo, to ću i ja svojoj uvesti, a ne da mi se narod ibrati kolike sise ima, kakvu guzicu, da zidari sa obližnje skele ne padaju kad se popne da očisti prozorče, umotati i zdravo. K'o beduina. Sjeli smo da popijemo po jednu. Naglasak im je čudan, i nama smiješan pa smo nekoliko puta konobara zamolili da nam ponovi cijenu nekoliko sarajevskih piva samo zato što on viče „Ćetrnaest“, ali dobro, obišli smo i dom BH Zmajeva, Dijamanta i ostalih fudbalskih čarobnjaka koji ponosno oru po Bilinom polju. Uspjeli smo u Konzumu i da izgubimo jednog člana posade, koji se pravdao da je k'o krme u Tehranu. Ljudi su normalni, izgleda da su im samo političari iz Gornje Maoče.Valjalo je nazad, zahvalili smo se na gostomrimstvu i razgulili kući.

Odlučili smo se za povratak preko Doboja, malo je dalje. Ispalo je da nam je bliže Subotica od Doboja, koliko smo išli, pa onda lijevo odvajanje prema Tesliću, i lagano kući, od kafane do kafane, malo na pumpe pa su pomislili da ih oćemo pljačkamo. Odmorili u kafani , iznenađeni ljepotom konobarice, i najzad nakon dvanaes sati putešestvija stigli u našu Vukojebinu.Ova trojica nayad su se zalijepili jedan za drugog, jebali su majku i PIKU i Zenci i Doboju kud smo i krenuli.Popili i tu po jednu predzadnju, sredili utiske. Konstatovali da smo obišli pola države. I zapjevali „Zenca bluz“.

Celu noćnu smenu ti se ja prevrćem. Te tamo ću, te ovamo ću. Volj ti na klupu, volj ti na paletu.
Jbg, jeben ti je život kotlara. Nekad se nešto i radilo. Sad te drže tu čisto da onjušiš ako se koji PLC upali pa da javiš električarima ili eventualno vatrogascima. Popišeš ček listu i voljno do ujutru.
A jutro daleko sve ga jeblo. Dok je bilo šta na televiziji, gledao sam. Kad smorilo, ja zabo na klupu i ušuško se. Ima neki grudnjak, ostavio Sima pokojni pre nego što otišao u penziju. Pravi onaj postavljeni, zeleni. Topao u pičku materinu. Uvučem se u njega pa u krpe! Kao zečić u maminom gnezdu

Dok se trgoh, jutro već došlo.
Skuvam ti ja kafu kolega što dolazi u prvu smenu i sebi.
Sedim tako. Mislim se: "otišla i ova noćna u istoriju". Nema ni 5min kad dođe mali, vidno natekao ko švalerski kurac. Mislim se, i ja sam ti bio takav do pre par godina. Sad do 11 i do kurca. Nema izlazaka.

Sedimo mi tako a mene nešto krvotok spopao pa gde hoće - gde neće a on direkt u močugu. Digao se feniks al onako fino, jutarnji. Milina i lepota stvarno!
Zavlačim ruke pod sto pa u pantalone i umotavam zver ispod kaiša da ne pomisli kolega da se na njega digao. A sve se mislim u sebi ala ću ga plasirati u toplu ženu. Uf uf! Samo da stignem!

Prošlo tu još koji minut. Ispreskakao ja klinca podjebancijama na račun mamurluka i nejebice pa pravac za jaknu i magla kući.
Izašao sa kapije, sedam ti ja u kola a onaj u gaćama ne popušta.
Reko - Samo lagano!
Srećom, blizu stan na Detelinari pa sam brzo stigao.

Ušao u stan. Mir tišina.
Bacim jaknu na kuku i pravac na tuširanje.
Tuširam se i gladim mog Piksija. Dobar mi je, ne popušta. Biće mali za tebe posla ako bog da.
Izađoh iz kupatila i pravac u spavaću kod žene.
Ona ljubičica, topla, opuštena. Legla na bok kao da me čeka.
Zadigoh onaj pokrivač i nabih se njoj uz toplo dupe. Obožavam to njeno izvajano dupe.
Pa prevacih ruku preko njenih bokova pa se pribih još bliže. Češkam je ja dignutim kurcom kad ona ništa. Ni makac! Provučem ruku do sisa i počnem maziti.
Stano, jel spavaš?
- Mhm
Ajde Stano malo da se volimo
- Pusti me da spavam...
Primaknem ti ja sada već drvenog lutka njenom dupetu pa krenem da ga češkam i tarem o nju. Ona ćuti.
Pa je počnem ljubiti po vratu i iza uha. Mazim po sisama.
Vidi joj se osmeh, voli kurva nežnost.
Pa tamo pa ovamo. Drž-nedaj!
Smaknem ti ja gaćice i taman ogolio mog apola 6 kad na pola puta do svemira okrenu se Stana.
- De ćeš?
Pa malo da se ugrejem Stano. (došla mi nekako ogromna sa onim iskolačenim očima)
- Grej ti mater svoju manijače napaljeni! Imaš li ti pameti da sam sebi kažeš kad je dosta?
Šta dosta jebem ti Prekadu i Varnavu, pa sad sam došao umoran iz noćne smene? Celu noć sam se naradio ko konj i sad kad dođem malo da se opustim ti me teraš!
- Je je naradio se kako ne! Teram te jer hoću da spavam a ne da me jašeš ko svaki dan. Jebo ti mater svoju ti ko konja da si kupio pa ne silaziš sa mene.
Volim te Stano moja lepa pa mi te nikad dosta.
- Voli se i domovina pa je ne vijaju ceo dan gde će je pre jebati.
Aj malo. Dođ ovamo, lagano ćemo. Ti znaš da sam nežan (namaknem taman junaka nad jamu)
- Prekini! Nećeš dobiti i tačka.
Ljubav moja?
- Nema ljubavi! Taman se odmorim kad odeš u noćnu. Nema i nema. Nemoj da ti dvaput govorim!
Ali srećo...
- Nema srećo! (zareža Stana) Ja sam svoje rekla a dvaput ti neću ponavljati. Spavaj manijače!
Idem da pišam. Mogu?
- Idi!