Uobičajeni odgovor većine riba na pitanje "koji sam ti po redu?"

Kaže šef na primopredaji tek pristiglom radniku, stavljajući mu do znanja da je neki kolega u prvoj smeni polomio kičmu i odradio nenormalan posao, i samim tim u šefovoj glavi generisao normativ koji ti moraš dostići, čuj dostići, prešišati!

Kada se jednom neko zajebe pa se slomi u smeni, gazde očekuju da tako bude zauvek.
Tog kolegu mrze svi ostali zaposleni, pa i on sam sebe ponekad mrzi.

Pošto si odgulio vojni rok/smenu na brodu/tvorza/sljaku na zapadu, došao kući, jebo, najeo se i odspavao izadješ onako prepodne da prošetaš i popiješ kafu. Dok hodaš nogu pred nogu i gledaš šta se to u tvom gradu promenilo i kroz glavu ti sevaju još sveže scene doživljaja zadnjih godinu ili dve, razmišljaš da li je sve moralo biti baš tako, da li sam morao da odem, možda je bolje bilo da ga nisam poslao u bolnicu, šta bi bilo da sam ostao, jesam li išta propustio...
Odlasci-dolasci, mi kao ljudska prasina poissere humaine, kako reče Andrić, ali sada sam tu i... O NE!!! Samo ne Baba Stana!
-Juuuuu evo ga mali Milunkin! Pa gde si ti, kako ti je Majka?
-Dobro, je dobro, nego žurim znate...
-A, jel nisi ti bio u...?
-JESAM!
-A, ti već došo?
-Jesam...
I u tom momentu shvataš da je sve moralo onako kako biti mora, nema više ni Andrića ni romantike nit koji kurac, presela ti i šetnja i kafa, baba te je sa svojim force shieldom razbila kao zvečku, svestan si da postoji njena paralelna realnost koja je neuništiva i prema kojoj je tvoj život mali i mizeran.
Ma gde išao i ma šta radio, ljudi će te čekati kada se vratiš da te izbedače, da ti pokažu kako je sve što si pretrpeo doživeo i izdržao jedno za njih jedno veliko NIŠTA.
Sećaš se zločina i kazne i odlučuješ da ubitstvom babe ne rešavaš problem.
Već sam došao... E da.

Suptilan način da odgovoriš na pitanje čiji si ti mali.

Najiritantnije pitanje koje vam postavljaju poznanici kada steknete neko novo materijalno dobro koje je njima vizuelno dostupno. Kao da nisu upoznati sa robno-novčanim načinom privrede.

Odgovor simpatije iz prvog razreda osnovne škole kad joj poklonimo čokoladicu uz zbunjeno 'evo ti na'.

Nemoj sjedit na lopti jebo ga ti, biće jajasta.

Jedan od načina kako na Balkanu razlikovati intelektualca
od prosječnog šljakera. Intelektualac će sa navedenom rečenicom
završiti psovku, dok će prosječnom šljakeru ovo biti tek uvod
za ozbiljnije i brutalnije psovanje.

Da, to jeste recenica koju cete cuti od pacera, umisljenih frajera i svega ostalog sto je vec pomenuto. Ipak, postoji jos jedan, mnogo gori primer, a to su nadobudni rodjaci. Oni sto pozovu i kada se javis na telefon on/na te pita:"Znas li ti mozda ko sam ja?". Ako nesto moze da iznervira, to je onda ta situacija, u kojoj, prirodno ne znas da te zove ujka-Milojko iz Australije, otputovao pre 10 godina i culi ste se 3 puta od tada... Ili strina Dobrinka iz Srednjeg Sisojevca, koja misli da mozes da joj prepoznas glas kada te pozove da prijavi da se njen sin zeni, a pre toga ste se culi... nikad?

...da ti se ceo Pazar smeje.
Neprevazidjena kletva podrucja Novog Pazara i Crne Gore.

to ti e kad sednes na stolicu na koju se neko posro

Rečenica koja nagoveštava sočnu psovku koju bi rado sasuo/la nekom u lice, eventualno neku začinjenu igru reči ili dosetku koja ti je pala na pamet, ali nećeš da je podeliš sa drugom stranom. Bar ne zadugo.

To ti je ono kada kazes starijima ono sto mislis, a jos si i u pravu. Moras da budes vaspitan i da cutis i trpis gluposti koje oni pricaju, ne bi li oni sutra rekli da si ti dobro i vaspitano dete. A ko su oni da ocenjuju koliko je vaspitanje neko doneo iz kuce? Ipak, ako im odgovoris na njihove gluposti i nateras ih da razmisle o stvarima koje govore, reci ce ti da si nevaspitan. I tako ces da cutis danas, sutra, naucices da cutis i sutra kada budes imao 40 godina i kada te budu tukli po usima, samo zato sto si kao klinac hteo da ispadnes dobar. I da vas pitam sad, je l' to demokratija, je l' to ono sto ste zeleli? Da zato sto po svaku cenu moramo da postujemo tudje godine i tako ih ne uvredimo, bez obzira kolko "pametni" oni bili?

Rečenica koju izgovara nadrndana medicinska sestra dok ti prilazi sa iglom na koju možeš komotno da staviš svinjsku plećku i okačiš je iznad vatre.

Ima dumreš.

Jedno od osnovnih pravila, koje se na kraju svodi na to da ako ti je u nekom društvu sve idealno, verovatno ti nisi baš za to društvo. U onom trenutku kada misliš da si najzad našao sebi ravnu sredinu, koja te potpuno zadovoljava intelektualno, emotivno i fizički, činjenica je da si našao društvo za koje si selja, jer ravno u ovom slučaju ne postoji.

Izlazak sa devojkom i uopšte ceo koncept muvanja se zasniva na nečemu što imate zajedničko. One priče 'Suprotnosti se privlače'...Čujem snima onaj majmun Džon Kjuzak novi film pa gledajte. Elem, to zajedničko najčešće se jako teško nalazi.Najčešće je celokupan razgovor baziran na traženju te jedne sitnice, ma koliko mala bila. Zbog toga, kad se nađe prouzrokuje takvu ushićenost i izricanje gorepomenute rečenice.

Ovo je mač mačeva sa dve oštrice. Veoma ti je drago što ima poteze kojima bi Suzana Mančić obogatila svoju glumačku karijeru ali opet znaš da ih nije naučila gledajući Žikinu šarenicu.

Indiskreta način da ti devojka kaže da nećeš biti otac njenog deteta. Jer iskreno ko još nosi ime Marko mlađi, David mlađi... To je pase. Danas je moderno da dete nosi ime nekog momka iz mladosti. A sve je to zamka da bi momak imao trip da se dete liči na njega, jer prirodno je nosi njegovo IME, a da bi otac tog deteta uvek imao materijala da sam sebe izjeda KO JOJ JE bio taj čije ime mu je dala.

Pitanje koje će ti postaviti grupica ljudi kada shvate da pored tebe nema tvog najboljeg ortaka...