Zadovoljna rekacija prosječnog građanina na vijest da je vladajuća struktura nabavila još jedno luksuzno prevozno sredstvo. Napaćeni od brige za narodom, to i zaslužuju.
- Dobar je, dobar. A koliki sam porez prošle godine platio, računam da sam ih bar brisače častio. I kad odu đe po Evropi s njim, ka da sam ja bio!
Rečenica kojom ozačavamo zajebenaost situacije u kojoj smo se našli!
-brate kad sam video da su panduri navalili na vrata odmah sam se otreznio!
Trenutak pomešanih osećanja. Kao seks sa kabastom ženom. Trči gore ljubi, trči dole jebi, razvučen ko šifonske gaće. Sve bi, al ne može u isto vreme. Dobio sam je, a ko da sam dobio rak.
Jebiga, od nečeg mora da se rikne.
Tu, tu. Tu, tu. (stigla poruka na mobilni)
"Poštovani na vaš račun broj 512597746085 je uplaćeno 16005,00 dinara.
Vaša Unikredit banka."Mika, mučenik ovdašnji : - Fala kurcu!
Pera, ortak nezaposlen: - Šta je?
Mika : - Legla plata!
Pera : - Oooooooo matori. Tražio te konobar, malopre ... he,he, he, he .....
Mika : - Tražila me i elektrodistribucija, bankari, poreznici, žena dva puta, deca studenti, samo zevaju, a ti me jebeš za dva piva?
Pera : - E, pičko papučarska. Za dva piva ti stalo....
Mika : - Mater ti jebem alavu. Pa, ko je do sad plaćao? Da nisi možda ti?
Pera : - Zavrnula ti Smilja jaja, pod stare dane?
Mika : - Kome zavrnula? Ne serendaj. Nego, jesi za jedno mešano, da lakše pivo klizi?
Pera : - Moj čovek! Legendo Srpska i republike Srpske Krajine!
Mika : - Kelner, ponovi ovo s pivakisom i upali roštilj.
Kelner : - Mešano?
Mika : - Of kors!
Kelner : - Stiže!Tu,tu. Tu, tu. (stigla poruka na mobilni)
" Poštovani, obaveštavamo Vas da je sa Vašeg računa broj 512597746085 skinut iznos od 14850, 00 dinara, za ratu kredita..."
Mika : - Kelner! Ugasi roštilj. Daj samo pivo.
Kad monotona žuto-plavo-zelena kombinacija počne da popušta pred milionima boja koje ni najsavremeniji digitalni zapis ne može verno da prikaže, kad se umorimo od odmaranja, kad dosada dostigne svoj maksimum i više ne znamo šta bismo uradili sa sobom, po pravilu nas iznenadi prvi septembar, dan D. Ove godine je to bilo drugog.
Početak svake školske godine je vreme kada se sumiraju utisci stečeni tokom dugog, toplog leta.
Mi, a to će u ovom zadatku podrazumevati mene sa najvažnijim višestrukostima, smo ovaj raspust proveli na isti način, ali smo ga različito doživeli.
Tek konsolidovani učenik srednje stručne škole, malo spletom slučajnih okolnosti, više zahvaljujući godinama sticanoj zavisnosti direktorovog Opel Senatora, počasnog člana voznog parka iz doba Juge, od ćaletove precizne (i teške, ali nije važno za ovaj deo priče) ruke, tokom raspusta nisam morao ni da pomislim na školu, za razliku od prošle godine, kada je pomenuta ćaletova ruka pokazala svoju tamnu stranu.
Dva i po meseca nadanja i
očekivanja!
Čekalo se poslednje zvono da se popakujemo u kombi i zaputimo u neku divljinu na crnogorskom primorju koju smo pronašli metodom kartu čitaj, seljaka pitaj, doduše, samo drugim delom jer ove vukojebine nema ni na topografskim kartama. I seljaci su nas malo zajebavali, ali smo se nekako dokopali avetinjskog zdanja na dva kilometra od obale. Tamo je vreme stalo pre formulisanja Specijalne teorije relativnosti i jedan je od najjačih argumenata u njenu korist. Vlasnik zdanja je ćaletov drug iz vojske. I pobratim, jašta!
Otac je uvek sve posmatrao kroz dinar. Valjda je od tih silnih pogleda i dinar postao tako tanak, providan. Zato mu je kombi i radni i paradni auto, a letovanje nas je koštalo samo mali procenat od onoga što smo pojeli i popili, ostatak je nadoknadio domaćin, čika Momo. Čak su i pokloni koje smo poneli poreklom iz dedine bašte, kazana i svinjca.
Deset dana rastvaranja pod dejatvom slane vode i ultraljubičastih zraka i nije neko letovanje po meri gotovo sedamnaestogodišnjaka. Taman da se brzo zaboravi, da se osmog dana nije pojavila Milijana, čika Momova ćerka. Završio se ispitni rok pa je došla da malo napuni baterije. I moja jaja, naravno!
Kako su je napravili, oprostio bih im izbor imena! Zbog nje sam dva dana u tuđini prolivao telesne tečnosti. Bale, znoj i semenu tečnost, zaključno sa krvlju jer sam ga gulio dok ga nisam ogulio!
Milijana studira neku molekularnu biologiju, ili nešto tako zajebano. U Beogradu, a đe bi?!
Predložio sam matorcima da našim domaćinima uzvratimo tako što ćemo Milijanu pozvati da od oktobra boravi kod nas, nauštrb mog komfora, a pod parolom kad čeljad nisu besna...
Ćale je prozreo moj plan i samo je rekao: "E, moj sine, još si ti zelen!"
Vratili smo se, a to je iz mog tela iscedilo i petu tečnost, suze. Niko nije video. Jedino sam se pri rastanku toliko zacrveneo, da mi obrazi još bride. Vadio sam se na preteranu izloženost UV zracima, alergiju... Kasnije sam to svoje stanje iskoristio kao adut za neodlazak u selo na tradicionalno skupljanje i pripremanje za zimu svega jestivog, a da zbog toga ne budem na prinudnoj dijeti. Ostatak raspusta sam proveo prikovan za računar, bez volje da bilo šta preduzimam. Poslao sam Milijani zahtev, čekam da se vrati u civilizaciju pa da mi odgovori. U nedelju su me špaklicom odvojili od fotelje. Za ovu godinu imam ozbiljne planove, malo sam sujeveran pa ih ne bih otkrivao. Počeo sam da se interesujem za neke egzotične nauke.
Raspust bi se mogao posmatrati iz još nekih uglova, bližih ostalim mojim ličnostima, ali moja racionalna strana mi kaže da nije mudro konkurisati ruskim klasicima, naročito ako se to radi za ocenu.
Definicija je pisana za takmičenje "Pačija škola". Još da je definicija...
Rečenica koju izgovara "baron" u društvu kad god skontate neku dobru pičku.
Primer 1
Slavko: Jaoo, buraz pogle onu malu, kakva je, pocep'o bi je k'o krme masan džak...
Baron: Aaa Sanja mala, a mog'o sam to jebat', al' ono nisam hteo, nekako mi bilo glupo, ma.... Znaš o čemu pričam.Primer2
Mirko: A dobra je ona Džesika Alba, znači, takvu da nadjem odma bih je ženio!
Baron: Džesika, a ? A mog'o sam to jeb...
Mirko: Škk !? Daj Barone, keve ti, ne seri....
Izgovor većine muškaraca za svinjsko, nesmotreno ili nemoralno ponašanje, češće u razgovoru sa suprotnim polom (jer sagovornik istog pola to dakako mora da razume i bez te rečenice, inače se dovodi u pitanje njegova muškost).
-Brate, što si je prevario? Dobra devojka, dve godine ste zajedno
-Ja sam muško!-Dragi, što si pretukao Pekija?
-Mrko me je pogledao, morao sam, ja sam muško.-Kako voziš to?!
-(daje gas na žuto i prolazi kroz promenu žutog u crveno) ćuti tu, ja sam muško, ja vozim.-Što si napravio sranje sinoć, izbacili nas sve iz kluba u pola 1? Još si navatao onu kalašturu, kako ti nije gadno?
-Brate, ja sam muško, napio sam se ko prase, ja se ne kontrolišem.Za ostalo (glasno podrigivanje, glasno ispuštanje gasova, sočne psovke i ostalo na eventualnu primedbu odgovara se samo "ja sam muško, šta se bečiš?" pogledom)
Rečenica koja apsolutno nikakvog drugog smisla do nabijanja greške na nos nema.
- Au trebao sam ostati kod kuce.
- A šta sam ja rek'o, a?- 'Ladno Barsa dođe iz keca.
- A šta sam ja rek'o? Tako ti je kad mene niko ne sluša!
Opis surove borbe između dva suprotna pola, pred sam čin ekspresnog pražnjenja mošničnih kesica gde je ona, na svu sreću, popustila i to ne zato što je pametna već zato što curi k'o oluk.
Jednom mesečno kad muškarce smori devojka sa svojom izjavom.
Napaljeni ko hijene, a onda munjevita kontra..
Hej, dragi, nemoj danas, DOBILA SAM.
Rečenica koju kladioničari izgovoraju prilikom neočekivanog padanja na poslednjoj utakmici na tiketu,i to najčešće u 90. minutu.
"Jebem ti Rajo Valjekano u pičku,vode ljudi 3:0 u 75.minutu,i u 92. ovi izjednače na 3:3! Skenjao sam se k'o plovak,već sam bio potrošio pare,kontao sam da se jedno 2 dana ožderavam k'o đubre,kad ono prc Milojka!"
Kad sa distance posmatrate nekog ko može lako da najebe.
Majka sestara Vilijams sedi u publici i preznojava se -
Ako bude previše srećna kad jedna ćerka pobedi, druga će da se naljuti jer je onda očigledno da majka više voli prvu. Ali, ako ne pokaže nikakvu emociju kad jedna pobedi, onda će ova da misli da je majka navijala za drugu.
Majka se verovatno sad pita što ih ne dade na šah, tamo bar postoji remi. Ne bih da sam joj u koži...
Evo jubilarni deseti put pišem ovo sranje. Kako deseti ? Pa lepo, u prvom osnovne ne znaju svi da pišu pa učiteljica ne zadaje ove gluposti, drugi sam preskočio jer su me upisali direkt u treći, a na početku četvrtog zaglavim bolnice sedam dana, pa me to sladunjavo govno - o mirisu mora i borovine, ukusu sladoleda i prvog poljupca, te prelepim pejsažima nekako mimoišlo. Hvala Bogu. Bljak !
Oduvek sam mrzeo ta prenemaganja i zato sam svih devet puta udarao u istu žicu, onu patriotsku, pišući o poseti srpskom vojničkom groblju u Solunu, Zejtinliku. I uvek je upalilo. Ovaj put znam da neće, jer internet patriote nisu nastavnici srpskog. Štaviše, neki nisu ni išli u školu. Stoga prelazim na plan kodnog imena O'PRO (Ozbiljno proseravanje).
Ja volim leto. Ali ni leta nisu više što su nekad bila. Vruće, bre, jaje na čelu d’ispečeš. Sve poslove van kuće da si obavio do deset ujutro, pola jedanaest plafon. Donesi ’leba i uz ’leba, a piva kupi za nedelju dana. Zašto ? E, čuš zašto ... Pa mini market prekoputa ne drži alkoholna pića zbog blizine škole, a do „Rode“ imam dva dana jahanja. Škole ? Kakve škole kad je raspust ? E jebiga, zakonodavac nije spominjao raspust. Nema piva – kraj priče !
I tako, smrdiš danima između četiri zida od deset ujutro do šest naveče, vrtiš internet stranice turističke ponude destinacija na koje nikad nećeš otići, teško uzdahneš, napozdravljaš se familije kompletnoj „under construction“ vladi i okreneš se najbližem „inostranstvu“.
Crna Gora ? Si, senjor Dačo ...
Šušanj ... Od ponude ti već šušti u ušima ... Šest eura krevet ... Znaš da je ponuda šit, i tačno znaš šta možeš dobiti za taj šit, al’ ideš, ko ga jebe ... Po povratku ćeš ionako, kao pravi Srbin, prijateljima reći da si bio na Ibici, ali su ti, k'o kad si rođeni baksuz, i fotoaparat i mobilni telefon upali u more. Bed lak.
Povratak u zonu rijalitija je brutalan. Nova školska godina kuca na vrata, deca ’oće sveske, knjige, rančeve, krpice, žena krpice i ondulaciju, auto ’oće registraciju, ide ti slava ... Pa - slava mi, ako dočekam sledeće leto.
Pisano za Pačija škola.
Nakon što sam pročitao sedamnaest delova grofa od Monte Krista i trinaest Harija jebenog Potera shvatio sam da je trideseti avgust i da sam se pokenjao sebi se u stau. Ode mast u propast, štono vele stari. Morao sam da preduzmem drastične mere.
Bilo je sparno, govnjivo popodne u provinciji. Tmurni ljudi, u poluverima, napolju ubi ždraka, vrane pozijale, oni u poluverima, venčanim sakoima, crne čarape peti dan a balega isparava sa grudi. Zdravo, hvala, prijatno, doviđenja, ceo dan slušao sam zujanje tih radilica, ljudi uhvaćenih u kolotečinu svakodnevnice, žigosanih robova navike. Onda je prekipelo, žuč mi se okrenuo i po podu sam ispeglirao sedmo valjevsko. Gungula. Mnoštvo krpa, džogera i radnica, mnoštvo osmeha, lažnih, bezdušnih i svi oni u toj gunguli mogli su siti da mi se poizdodiruju presnog kurca. Bio sam pijan. Morao sam da preduzmem nešto. Prvo pijanstvo u životu nije smelo da se završi sa flekom piva i ćevapa na podu kladionice. Sećam se kroz maglu, iako se sve odigralo neposredno pred pisanje ovog sastava, ubacio sam dve šake pune samopouzdanja u džepove i isteturao se napolje. Plan je stvoren.
Šomi, koji je krenuo za mnom, je bio dete, ništa drugačije od mene, osim što verovatno nije bio štreber kao ja. Bio je normalan, nije slušao metal, nije čitao dve knjige za sedmicu, nije pipnuo Radine sise i nije sanjao Ničea kako visi obešen na tavanu, svako veče. Ali je imao kintu, nenormalnu kintu, kao da mu ćale bere pare umesto malina. Nikada se nisam razumeo u novac, razumeo sam Hesea i Roterdamskog ali u novac - nikada. Stigao me je i rekao nešto neodređeno tipa:
- Ponekad, mi stvarno ideš na kurac. - bio je moj najbolji prijatelj. Utešio sam ga.
- Jedi govna!
Nastavili smo zajedno da se krećemo prašnjavom, smrdljivom ulicom dok nismo stigli u drugu kladionicu. Ova nije bila kao druge. Nije bilo, espresa, hajnekena, ceđenog grejpa i viskasa sa prosušenom papajom ali je imala dušu. Znala je da voli. Novac. Sećam se, jednom prilikom je buraz došao kući i matori i on su se pofajtali nešto, tipa on je izgubio neki ćaletov novac, kockajući se, meni relativan pojam, isto kao da pričamo o bifurkaciji. Rekao mu je:
- Evo ti crevo! Napolju se operi! Smrdiš na duvan i Mišu Ciganina!
Shvatio sam da je zajebao stvar i kockanje mi je postalo mrsko, toliko mrsko da sam rekao da nikada u svom životu neću to da radim. I nisam, sve do početka priče...
Bilo je sunčno letnje popodne, posle dužeg vremena sam došao u varoš. Ostalo je još par dana do početka školske godine i na očev nagovor otišao sam na sok sa drugarima. Oni su svi propušili za raspust, svi su imali puna usta hvale na račun devojčica, lagali su svaku reč, a ja sam im zavideo. Ne zbog toga šta su oni hipotetički radili preko raspusta, jer nisu, znam, znam sve te devojke, i sve lažu, jer su lažovi, nego zbog otvorenog pristupa ka mogućnosti da izgube ili osvoje novac. Na kocki. Gledali su nekakve trke kerova, navodno sve je to repriza neke trke koja se dogodila ko zna kada, i oni su znali ko će da pobedi, kao. Međutim, znali ili ne znali, svaku trku su dobijali, svaki po nekih petsto-šesto dinara i okretali piće. Jednom sam pio, ali realno čaša vina koju sam popio ono veče kada je Rada dolazila nije relevantan pojam za ovo što se odigravalo. Pio sam pivo, valjevsko, i bilo je grozno, kiselo i gorko, i što sam više pio sve oko mene je bivalo kiselo i gorko i grozno. U jednom trenutku sam pročitao da sadrži 5,2% optimizma, iz čega sam zaključio da se u jednoj flaši nalazi tačno 0,4974 litara pesimizma i da sam nakon 3,4818 litara istog osetio kako me pesimizam preseca. Savija drob oko prstiju i stegnutom pesnicom vuče da ih isčupa iz utrobe, tada je zelenkasta žučna kesa pukla i pesimizam se prolio po plavom tepihu.
Šomi i ja. Maloletnici u kockarnici, crnoj, zabregloj i memljivoj. Šomi, pun para. Ja, sa pesimizmom u lavoru, stotinama metara dalje. Dobitna kombinacija. Dva crno! Pakleni točak sreće, rulet, bunar želja. Dva crno! Sve se dešavalo kao u transu, ja sam ulago više novca nego što mogu da pojmim a kuća je davala više nego što može da isplati. I tako u krug, ringišpil je dobio neku sasvim drugu konotaciju. Vrteo sam se sa borojevima, računao naredni dobitni, sve je bilo tako predvidiljivo, obrnuta igra staklenih perli, potpuna kontrola svega osim sebe samog. Trans iz koga me je Šomi trgao sa jednim glasnim:
- Isključi!
Debela, sisata radnica, sa masnim flekama šaka po dupetu, izbrojala nam je dvadest i pet hiljada razloga za nezaboravni raspust. Uz opsaku:
- Početnička sreća deco! Nemoj da se navučete...
Da se navučem? Ma važi!
Raspust se završio pre osam dana. Ili osam godina? Kako sam ga proveo?
Navukao sam se.
Dobar dan. Moje ime je Dejan i ja sam kockar.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Niko drugi sem njega. Njego Veličanstvo, gospodin, njegovo Preosveštenstvo, general...
Sama Krišna među ljudima!
Toliko obožavan od strane pojedinca da taj pojedinac nije ni svjestan svog zastranjivanja.
- I što reče ćića, o'kle ti orden?
- E mali, dobio sam ga od samog Tita kad sam završio vojsku!
- Ali Tito je umro '80.-e, a ti odslužio '82.-e...
- Ti znaš kad sam ja odslužio...! :ćuška:
-------------------------------------------------------------- Što je Milisave, što se treseš??
- Jadan ja, odoh vam ja brzo pred samog Boga!
- Što je jado, oli progovorit'?!
- Ma vraćam se maloprije iz prodavnice, i ulazeći lagano u dvorište istovremeno izgovarajući "Očenaš", bacim pogled ka voćnjaku... Kad tamo pod smokvom sam Arhanđel Mihailo!!
- Milisave, mijenjaj dilera pod hitno...
Ne baš najbolji način čupanja iz govana, ali dokazi su tu i jedino ti ostaje da priznaš grešku i probaš da predstaviš sebe kao žrtvu. Navukli su te, nisi mogao odoleti. Nisi hteo, jbg.
- Skote jedan, kako si mogao da tovariš Jelenu u dvojku?
- Ljubavi dozvoli da objasnim.Znaš da volim da se istovarim ujutru. Ti si još spavala a ja otišao do klonje. I ja sam samo prolazio kraj njene sobe a ona u kariranoj suknjici, uci. A ti znaš srećo da sam ja slab na taj skulgrl fazon. A i bliznakinje ste, reko' isti kurac daj da ga srgam kad sam već tu, da tebe ne budim.
_______________________________________________________________________
- Deda, šta se radi?
- Ovo-ono.
- Pa jel lepo to što radis? Imaš li ti recepte za te stvari?
- Ja sam samo prolazio i ne'am pojma, vidim otvoreno... Možete i vi da uđete kao hepiaur. Jeste vi u civilu?
Rečenica koju izgovaraju osobe koje nemaju više od 15 godina. A još kad kažu "veruj mi" sa onako tužnim izrazom lica, još više povećava ironiju.
A:PA požuri, bolje ti je...Otići će ti autobus.
B: Kad, ti kažem...Mene više ništa ne iznenađuje, svašta sam ti ja prošao/la u životu..Veruj mi...
Kad date minus sa takvim zadovoljstvom da posle toga odskakucete u kupatilo pod tus i sa zadovoljstvom otpevate svoju omiljenu plejlistu pod istim. Takodje, u ljudima ume da izazove osecaj "Mama, hvala ti sto si me rodila normalnog i takticnog, hvali ti sto nisam kreten. Evo, obecavam da cu ici u prodavnicu i da bacim djubre svaki dan!" (ovo poslednje se brzo zaboravi)
Definicija:
"Najveca faca u skoli"
JaPrimer:
Ribe, nemojte da se stidite, samo se javite, poslacu vam svoj broj na pp.Komentari:
Ne da sam ti dao minus, nego sam pozvao druga telefonom da se loguje da ti i on da minus. Gre'ota bi bila da je ovo propusto!
Oduvek sam se pitao kakvi li idioti pišu ove baljezgarije.80-ih godina,masa ovakvih časopisa i knjižica je bila satavni deo svake posete poštara,koji je pokušavao da ih uvali lakovernim ljudima.I Bogami,skoro svako ih je kupovao iako je njihova korisnost bila nikakva.Smehotresni saveti su činili da se čovek lepo nasmeje,nikako da posluže nečemu.
-Našli ste se na kampovanju daleko od civilizacije.Odjednom ste shvatili da sa sobom niste poneli baterije za tranzistor.Bez brige...
Potrebno vam je samo sledeće:Dve ugljenične štangle od 20 cm,tegla elektrolitskog rastvora,metar ipo bakarne licnaste žice...
To je ono sto se zapitas kad cujes tvoju majku kako izgovara tvoje puno ime i prezime...
- Milane Petrovicu!!!
- Jebote, pa sta sam sad zasr'o?!
Kaže se nakon dobrog istovara. Retko šta čoveka može toliko da oduševi i izbaci iz ravnoteže kao kad se otrese unutrašnjeg neprijatelja.
(na malom fudbalu)
-Brate koji ti je danas? Sjebao si tri zicera, dao autogol i samo stojiš u napadu
-Joj matori nije mi svejedno uopšte... jutros sam se iskenjao ko životinja, evo još sam pod utiskom.
-Pa što ne kažeš matori, onda je opravdano.
