Jutarnju tišinu prekida rif pesme koju ste stavili da vas budi zato što je opuštajuća i voleli ste je. Mislili ste: "Prava jutarnja pesma za novi dan".
Sada mrzite tu pesmu iz dubine duše. To je zato što su milioni godina evolucije u vaš mozak ugradili osećanje koje ti najrazumnije kaže: “Ne! nemoj sad! napolju je mračno, hladno, strašno i ima predatora, a ti si još uvek umoran da bežiš od njih”. Tog primalnog osećanja niste svesni, ali upravo taj Pavlovljev refleks čini da pesma zvuči kao rik tiranosaurusa koji čeprka ispred pećine u kojoj spavate.
Ova definicija nije o tim normalnim ljudima. Verujte, postoje ljudi koji su rešili da pokrenu neku svoju granu evolucije, homo homo-kretenus, i ubedili sebe da vole ovaj osećaj. To su oni ljudi koji ne balave dok kljucaju ujutru u autobusu, već nasmejano gledaju kroz prozor. To su oni ljudi koji su smislili milion izreka o uranjavanju. To su oni ljudi koji su smislili “dvoboj u zoru”, majke im ga američke nabijem:
-Hahaha! Bili, ovo je tvoj kraj! Jutros sam ustao još u 5, obilno doručkovao, odradio gimnastiku i spreman sam da ti raznesem mozak.
-Grmpf… Čekaj bre bar da popijem kafu.
Naravno, ovaj peder neće to sačekati.
To su oni ljudi koji žive život punim plućima dok ne crknu od srčke u 42. pošto im organizam najzad kaže: “Zajebi. Odustajem. Ne mogu više da trpim ovog debila.”
Razumem ja stare ljude. Razumem osećaj gde je bolje probuditi se rano nego uopšte se ne probuditi. Razumem i malu decu. Imaju čemu da se bude. Ova definicija nije ni o njima. Ova definicija je o ljudima koji su zdravi, pravi i nenormalni, koji su svesno izabrali da budu Jutarnje Osobe.
Jutarnja osoba ima potrebu da vam svoj životni izbor nabija na nos. Ujutru, naravno. Jutarnja osoba ima potrebu da se smeši i raduje se ničemu, majke joj ga nabijem lude. Neke jutarnje osobe odu korak dalje, pa imaju potrebu da istrče ujutru jedno 4-5km ili vežbaju. To su najgore mitske osobe koje nikad nisam video, ali očigledno postoje, kad vidim radno vreme nekih teretana. O njima ne vredi ni pričati, to su totalni imbecili.
I sve je to ok, živi i pusti budale da žive, ali problem nastaje kada jutarnje osobe počnu agresivno da promovišu svoj način života, ili se nedajbože popnu na poslovnoj lestvici (a penju se steram im ga zato što to rade ujutru dok normalni ljudi spavaju). Tada dolazi do situacija:
-Petroviću, čemu mrak? Ajmo osmeh na lice, gledaj kako predivan dan. Nego, ja jutros ranu zoru uhvatio i na posao poranio, i spremio onih 8 dokumenta, eno ih na stolu kod tebe, ako možeš proveri ih do ručka, ranije ću kući.
-Nosi se bre šefe u pičku materinu nenormalnu.Je mnogo gore od recimo:
-Petroviću, ja znam da si ti budala i da voliš da dođeš na posao u 6, ali vala pre 5 popodne odavde izaći nećeš, pošto što se mene tiče, došao si sad. I skloni taj jebeni osmeh sa lica, jutro je.
I Petrović postade normalan.
-Ugrabi dan!
-Ugrabi moj kurac majke ti ga.-Najviše volim da gledam kako sunce izlazi.
-Jes’ vala, potseti te da je vreme za spavanje.Definicija napisana za Mizantrophy.
Uzvik oduševljenja pilota prilikom uspešnog ateriranja.
- I tako brate prevozim ti ja naše faking ranjenje iz prašume do baze u Sajgonu, a ono, kad nas odjednom odvali jedan faking arpidži nadomak fakin Ho Ši Mina, otkinu mi zadnji stabilizator! Ja a tam', a ovam', nekako eskiviram one faking jebene rakete, pljušte fakin meci od madafakin kalaša sam' tako, ko kad je jebeni ceo faking vijetkong ispod mene! Ali dokopam se nekako neutralnog vazdušnjaka, nađoh neku livadu između planina, isklulirao se, smotao pljugu, pozvao fakin pomoć, kuliška sve na kraju...al' mi ipak jedan putnik falio,fak.
- Ma nebitno sad, tajland brate!
Nenadjebivi argument, kraj svake rasprave, bolje da ne izgovaraš to što si zamislio jer ja sam rekao: "Molim?!". Nit' upitna, nit' uzvična, samo reč od pet slova protkana besom, razočarenjem, mržnjom...
-Sestro, izvinite da vas pitam, koliko je sati?
-10 do 4.
-Aha. A jel možete vi meni, molim vas, objasniti koji moj kurac ja čekam ovde od 8 sati, čekam dve jebene devedesetominutne pauze u jebenoj čekaonici bez grejanja? Šaljete me sa usranim uputima u bolnicu i natrag po govnavim sobama i svi mi k'o jebeni papagaji nadrdnano kažu: "Sačekajte, molim vas!". I zašto već devet, a evo sad i deseta osoba ulazi kod doktora bez ikakvog reda po Bog zna kakvim rodbinskim vezama? A?
-Gosp...
-MOLIM?!
-Doktor će vas odmah primiti, a zbog uverljivog zaključka dobijate besplatan pregled i gratis oralni seks od sestre Lole.
BobDilanovski način da se opiše očajnik. Čovek koji je došao u poziciju da je luksuz biti fin i normalan.
Jedan od onih ludaka koji urlaju na sav glas, plaču ko deca, seku sopstvene prste, testise... Sve ne bi li svojim akcijama dotakli za dušu one koje smatraju nadležnim. Na žalost, često ispadaju smešni onima koji do ovakvih krajnih mera još nisu došli
MA, KAŽEM, METEORIT!!! JEBENI KURAC SA NEBESA MI SIŠO I POLA KUĆE SPALIO!!! SPALIO KAD VAM KAŽEEEEM!!!!
Žao mi je gospodine, vaša kuća nije legalizovana... Mi vam možemo jednino uputiti želju za napretkom i savladavanje životnih proble...
MA GOSPOĐO!!! JEL ZNAŠ TI ŠTA ZNAČI KURAC SA NEBESA KAD PADNE I CEO ŽIVOT U GROB POVUČE??? JEL ZNAŠ TI ŠTA JE KURAC??? DOZVOLI DA DEMONSTRIRAM...
Ne ne gospodine... Nema potrebe... SEKJURITI!!
---------------------------------------------------------------
I kažete, niste primili platu još od marta?
Eeehh... Šta reći? Koju posluku porati... ...
Sindrom koji je veoma čest, skoro svakodnevan. Manifestuje se od strane duga koji vikne jao!, vidi!, gol! gle!, koš! poput sportskog komentatora Slobodana Šarenca i obavezno se dešava kada vi niste tu jer kenjate/ pišate/ pijete vodu/ bacate pogled na lajvskor da vidite šta vam radi Hanover/ bacate limenku piva u kantu. Uvek se iscimate, dotrčite, pogledate i uvek reagujete burno u zavisnosti od toga da li se nešto stvarno bitno desilo ili vas samo pale.
-Pišam u WC-u kad čujem dere se drugar GOL!!! Ne zakopčavam šlic, guram ga nazad u gaće, u polu-maribundnom stanju izlećem napolje, stižem do dnevne sobe, i vidim Pantelić dao go Severnim Ircima. Onda se svi deremo GOOOOOOO.
-Derbi. Situacija napeta. Ne propuštam sekund meča, ali oni jebeni Hanover u 66-om minuta igra 1:1 sa Minhengladbahom. Tridest Jevreja ipak nije mala kinta. Op-cup, eto me na računaru u sobi (gde naravno nema TV-a), palim lajvskor i taman da vidim ove nesrećnike..... GOOOOOOOOOOL!! Hatrk nazad, razbijam vrata od sobe, kad ono međutim...
- Hahahaha, al sam te zajebao!
- More mrš u pičku materinu bre, jel znaš!
Prozivka nad prozivkom. Dodatak fori. Sarkastična konstatacija na poredbenu konstataciju vašeg ortaka. Svojevrsni šlag na tortu zajebanciji na nečiji račun. Sve što je potrebno jeste odgovarajući šlagvort...
A: Brate, zar ćeš takav u grad, jebote?!
B: Š'o? Š'a mi fali?
A: Pa, ne znam, ono...Možda jebeni POLNI ORGAN! Obuk'o si se, tebra, k'o da te je Riki Martin pravio!
C: Zašto ''k'o''? Vi'š da je dečko garant derpe kad se tako obuk'o, xexexe...------------------------------------------------------------------------------------------------------
A: Opa, koga ja to vidim! Da li je to voz? Da li je to avion? Ne! To je dečko koji je sinoć jeb'o najružniju ravu na celoj žurci!
B: E, brate, aj' puši kurac! Uopšte nije bila najružnija...
A: Ma, 'de nije, brate! Riba k'o iz groba da je ustala, jebote...
C: Zašto ''k'o'', brate? I ja sam se par puta zapitao da li je noć veštica, hahaha...
B: Aj' ćuti, profesore...
Spartansko-kulerski momenat u trenutku jebene kataklizme. Bljesak rudimentarne logike u času najcrnje tame. Uvod u bruka jednostavnu soluciju i najkomplikovanije od životnih nejednačina, optimizmom zračeći natpis IZLAZ u bilo kojoj najeb situaciji, sprej dodatak na sredstvu za čišćenje rendom napravljenog sranja.
I, k'o po nekom nepisanom pravilu, najčešće potičući iz usta inteligenta koji je celu stvar i zagovnao.
Doduše, u neretkom broju slučajeva taj opušteno-optimistični puca-mi-boban/nije-ništa-strašno prilaz je poprilično vredan divljenja, i to najviše zbog činjenice da je izveden u prisustvu svedoka kojima ni na kraj pameti nije da se sprdaju na račun sopstvene/zajedničke muke već da istu zaključe fizičkim gestom.
- 'Sti jebeno lud, debilu jedan??! Kako si, bre, mogao naše vozne karte da zameniš za karton piva, eeeeeej, alooooo?!?!?!?!
- Jebiga, brate, nisam imao dovoljno keša, pa...
- I KAKO ĆEMO SAD MI DA SE VRATIMO U BG IZ OVE VUKOJEBINE, A, MAMU TI JEBEM RETARDIRANU??!!
- Šta, stopiraćemo, staće nam već neko...Dalibor 1986 - 2013
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- I? Jesi položio?
- Nisam, kevo, mnooogo teška pitanja bila...
- Sedam puta izlaziš na taj ispit, imbecilu jedan, kad ćeš više da ga naučiš?!
- Naučiću, kevo, naučiću...Šta, kao da je ocena pokazatelj znanja...
- More, nemoj da ti ja pokažem vrata od kuće, ščuo?!-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Au, ljudi, šta je ovo, matorci dolaze za manje od čuku vremena sa ranča, odrobijaće me ako zateknu ovakvu gajbu!!
- Opušteno, brate, srediće se...
- Šta će se srediti, jebotekurac?? Limenke i razbijene flajke bleje na sve strane, frižider iz kuhinje jednostavno nest'o negde, parket unakažen od ugašenih pikavaca, jebeni persijski tepih od 3 soma maraka progoreo do komšije, neko se najstrašnije iskenj'o na terasi, a uopšte ne želim da znam zašto je spavaća soba puna mrtvih golubova!!
- Šta, brate, ionako vam je stan bio zreo za renoviranje...
Strategiju primenjuju mala deca kada žele da dobiju nešto. Sladoled. Ili lizalicu. Ili nešto tako veliko. I slatko.
Dete: Mamaaaaaaaa, sjadoooooo...
Mama: Crveno ti je grlo, ne može sladoled.
Dete: Sjadoooooooo, hooooce bebaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.
Mama: Ne, i ne, nema šanse.
Dete (trči ka frižideru i lepi se za njega): Mamaaaaaaaaaaaargh, sjadoooooargh!
Mama (vuče ga za ruku i odlepljuje od frižidera): Ukapiraj da ne može! Prima beba bocu!
Dete (besno, baca se na pod i udara glavom o njega): Hocuuuuuuuuuuuuu sjadooooooooooooooooooooooooooo!
Mama ( uzima ga u naručje dok se ono batrga udarajući glavom o njenu i rukama o njena ramena) : Smiri se, išutiraću te. Smiri se, majmune mali, mamu ti jebem! Kupiću ti jebeni sladoled, da te jeb'o sladoled.
Dete ( kezi se zlobno i srećno) : Beba jede sjaduuuuuuuu.
Potencijal dobitak iz nečega ili nekoga. Nalazište para, znanja ili koristi.
Izraz nastao kao parafraza na period čuvene ''zlatne groznice'' koja se sredinom 19. veka odvijala na prostorima SAD, Kanade, Australije itd.
- E, brate...Znaš šta treba da uradimo jednog dana, mislim, kad sakupimo dovoljno kinte?
- Baš mi reci, brate...
- Da otvorimo kafić, brate! To ti je danas najbolja investicija, keve mi! Dolaze ti ljudi na ćepi, fuka, ovo-ono, a ti samo kupiš lovu i boli te tuki!
- Sti normalan, bre?! A porez, a reket, a osoblje koje te potkrada...?!
- Im jebem malo mater ja ako me potkradu! A i to za taj porez i reket...Sitnica u poređenju sa potencijalnim prihodom, jebote! Ma, kafić je jebeni zlatni rudnik, veeeruj mi...
- E, aj ćuti i dodaj tu kocu, majmune...---------------------------------------------------------------------------------------------------
The Prof: Vukajlija vam je, deco, zlatni rudnik slenga...
Kada posle nekog dužeg vremenskog perioda(otprilike 2-3 meseca) odlučis da gledaš neku dobru utakmicu npr. lige šampiona. Kupiš ti lepo sebi dve dvolitre, semenke, kikiriki, idnijski orah, arapske pistaće i sve ostale gluposti da bi napokon odgledao neku dobru utakmicu na miru pošto si duže vreme bio u frci sa poslom il školom. Sedaš kući sam, pališ tv i prebaciš na utakmicu Čelsi-Bajern liga šampiona, kontaš biće bruka utakmica sav si kul, sve je do jaja i sudija prvi put dune zviždaljku. Meč uveliko traje nema golova, a što je najgore ni šansi već si pojeo glupave arapske pistaće i popio celu dvolitru, a od fudbala ni slova "f"!! Počinje drugo poluvreme nadaš se nekoj boljoj igri, al od toga nema ništa! Već si popizdeo na sve igrače, upravu i navijače obe ekipe pojeo si sve mrtve grickalice i popio i drugu dvolitru! Ideš u 88 minutu u toalet da obaviš nuždu zbog piva,kreneš da pišaš kad ono BAAAAAM gol pao jebote! Pokušavaš da zaustaviš pišanje, izlećeš iz toaleta (ne pereš ruke) dolaziš do tv-a kad ono prošla repriza gola! Pizdiš, vraćaš se u toalet da opereš ruke, završiš sa tim i čekaš na kraju da prikažu gol. Završava se meč, kreće snimak od gola kad ono jebote nestane slika sa jebenog sport kluba zbog jebene kablovske televizije! U tom trenutku gađaš daljinskim tv, daljinac se raspada što te još više iznervira, a još ti na vrata ulazi sestra na koju moraš da iskališ bes. Naravno posvađaš se sa sestrom pored svih ovih gluposti i ideš u svoju sobu na spavanje gunđajući u sebi demoralisan skroz.
(Budiš se, obučes se da odeš na piće sa drugom)
Kole: Brate jesi gledao sinoć utakmicu? Ja jebote došao u 85 minutu iz grada kad ono posle 2-3 minuta Lampard dade golčinu, skenjao sam se kakav gol!
Ti: MRŠ U PIČKU MATERINU I TI I LAMPARD I ČELSI I 85 MINUT, PA TAJ LAMPARD NIJE CEO MEČ DODAO DVE DOBRE LOPTE I ONDA DA GOLČINU! TREBAO JE TERI DA MU JEBE ŽENU, TREBAO JE!!!!!!!!
Kole: Dobro brate samo kažem, koji ti je đavo?
Ti: Ma pusti me, u pičku materinu i ja i fudbal! Maler jebeni maler!
Zapravo, to su učinili ljudi, ali je na Svevišnjeg nekako najjednostavnije uprti prstom, obzirom da ga ionako baš zabole. Elem, na planeti koju je pomenuti stvorio u - čak i za Mrkonjićeve standarde - izuzetno kratkom roku, trenutno živi preko 7 milijardi ljudi; ili je to, barem, ono što nam govore nekakvi fantomski statistički izvori. Upravo u njima i leži srž "značaja" medijske propraćenosti kao svojevrsnog dokaza nečijeg postojanja tj. odigravanja nekakvog događaja koji bi u suprotnom i ostali ta međ' ljudima toliko omražena statistička kolona. To je, uostalom, i veoma logičan razvoj događaja u kojima su glavne uloge oduvek igrale ljudska sujeta, zavist i svest o sopstvenom (ne)postojanju s jedne, i nekontrolisano rastući broj svetske populacije s druge strane.
Ako je nekada osnovna zvezda vodilja svih ljudi na svetu bila POSTOJATI, danas je ona - kao i, bajdvej, sve ostalo - mutirala u malo komplikovaniju parolu "DOKAŽI DA POSTOJIŠ". I ako su nekada ti isti ljudi živeli u relativnom miru svojih relativno izolovanih naseobina, to je danas praktično nemoguće; neverovatan napredak u tehnici i komunikacijama ali i istovremeni i uzajamno povezani propast ljudskog karaktera i "mehanizma" za iskazivanje emocija, doveli su do toga da jedan zemljotres u Džibutiju bude prepodnevna, smrt 58 putnika u autobusu na relaciji Brisel - Lokeren popodnevna a napad talibana na neku jebenu ispostavu američkih marinaca večernja tema dana na celoj planeti. Svakodnevno bombardovani obiljem i obiljem katastrofa, saobraćajnih i drugih nesreća, ubistava i svim ostalim oblicima smrti - bilo u većim ili manjim pakovanjima - skoro da smo i zaboravili kako je to ŽIVETI. U tome ne pomažu ni konstantna i poprilično transferogena pojavljivanja jednih te istih ljudi u novinama, na televizoru i drugim medijumima, čije polne organe smo prisiljeni da gledamo ili dignute na nas ili na nekog drugog.
I šta onda ostaje običnom čoveku tj. onom koji nije javna ličnost, Ivan jebeni Bosiljčić ili nema dobru sisu, ali koji ne želi i da završi kao običan statistički podatak u vidu minijaturne čitulje u prokletim novinama? Ko danas uopšte želi da svoj bedni život provede jedući, pijući, obavljajući fiziološke i ostale potrebe, radeći, imajući porodicu, drkajući se sa ženom/mužem/decom, a da ne ostavi makar i najmanji trag o sebi i svojoj guzici? Možda su ipak u pravu oni što prete da će da se zapale ispred jebene Skupštine. Barem će otići sa publicitetom...
- Brate, si čuo za ovo sranje što je bilo u Kambodži? 30 ljudi poginulo, ne znam koliko njih ranj...
- E, jes' ti čuo da mene boli kurac?
Trči brate, mater mu jebem!
- Koji ste vi leševi neopevani, jeb'o mater svoju. Odbranio sam sve moguće i polu-nemoguće, dernjam se na vas kao firer jebeni da bi vaš skrnavi mozak kapaciteta 4 megabajta rama mogao da provali da su protivnički igrači za čuvanje.
Ajde sada, mrš na teren, počinje sledeća partija. I nemojte da userete, 'leba vam, neću da se 'ladim opet 20 minuta zbog vaše neverovatne sposobnosti za nesposobnost u kritičnim segmentima života.
(2 minuta posle)
Pa Ostoja, jebem mu mater! R1 brate, R1! Imaš li ti života u sebi!? Iš u odbranu, prelazimo na Čelzi mod, batali ti ovo. Čekamo ih na penale.
Iako poslovica kaze da ljubav nema cenu.. ona je ipak ima i kada se sve stavi na papir,konacan racun je pozamasan. Pa da krenemo..
-Jakna,farmerke,majica,obuca za grad = 12000din (neki prosek,nista preskupo)
-Pice za zagrevanje pre grada = 500din (ono sto popijes kako ne bi potrosio mesecni dzeparac u gradu)
-Ostavjlanje jakne u klubu = 100din
-Pice koje popijes sa drustvom = 1500din (par piva)
-Pice s kojim pocastis devojku koja ti se svidja i njene drugarice = 2500din (jebeni kokteli,ali ti kokteli ti daju broj)
-Nocni prevoz iz grada = 100din (taksi je ipak preskupa varijanta)
-Kredit koji potrosis na sms pre prvog sastanka = 100din
-Pice na prvom sastanku = 500din (jbg,skup je taj costa cofee)
-Prvi poljubac (do sad vas je kostao 17300din)
-Kredit koji potrosis na sms pre drugog sastanka = 200din (sad je potrebno da vodis visokointeligentne razgovore,pricas o buducnosti itd.)
-Drugi sastanak,bioskop + parce pizze i sokic posle = 1500din (jebeni cinaplex i karte od 400din,ali dobro bar hrana nije toliko skupa)
-Kredit do treceg sastanka = 300din (tu vec moras da pricas o proslim vezama,kako si razocaran i potrebno je vremena da je nagovoris da dodje kod tebe)
-Dolazak kod tebe = 2000din (u prodavnici si morao da kupis cif da oribas kupatilo,posto jelte tamo ce provesti bar 20 minuta,da kupis neki omeksivac da operes posteljinu jer smrdi na raznorazne tvorevine,da kupis nesto za gricnuti,sokic,a i neku flasu alkohola u slucaju da te krene)
-Prvi sex (do sad vas je kostao 21300)
-Kredit narednih mesec dana = 3000din (potrebno je mnogo poruka kako bi devojku nagovorili na neke od vasih seksualnih fantazija itd.)
-Izlasci sa devojkom,narucivanje hrana,iznajmljivanje filmova itd za narednih mesec dana = 8000din
-Veci troskovi licne higijene = 2000din (krema za ruke,posto se zali kako nisu hirurske.. labelo,jer ne voli krv na vasim usnama.. after shave,jer ne voli miris rakije koju stavljate posle brijanja)
-Nakon mesec dana rekla je da vas voli (do sad vas je kostalo 34300)I,ko je ovde lud?
Peta godina : Sa dedidonog kasetaša šiba Tarmi Rićmi... Ćale pevuši... Tebe boli kurac, igraš se u pesku...
Devet godina: Ekskurzija... Pun autobus klinaca koji slušaju Dr. Igija... Slušaš I ti, kud svi Turci tu I mali Mujo.
Trinaest godina: Ona Sanja je baš slatka, nekako se čudno osećaš kad prođe pored tebe, ali ona nosi neke crne majice sa kosturima, drugari kažu da je metalika. Čuo si kako neki stariji momci spominju tu metaliku I kažu kako je do jaja. Odlučio si da I ti slušaš metaliku I tražiš od keve da ti na buvljaku kupi majicu kao što ima Sanja. Keva ti kupuje Nuke trenerku... Mrziš kevu... Mažnjavaš pare od Dede I kupuješ metalsku majicu. Sad si I ti metalika.
Petnaest godina: Brzo si definisao muzički ukus I sad imaš gomilu CD-ova. Sa ortacima praviš bend. Ti si pevač, jebote! Sanja je upisala istu srednju kao I ti. Jednom je sa drugaricama došla na probu. Drkaš na Sanju svaki dan...
Sedamnaest godina: Komšija Mića, domar u školi, sredio ti svirku za dan škole! Bila je I Sanja I posle svirke ste se smuvali. Ti si car! Imao si svirku I smuvao si ribu! Svaki put kad je proba vari se granje. Pravi si metalac...
Devetnaest godina: Sviraš poonekad vikendom, ali nema kinte. Ma ko ga jebe, ti gradiš karijeru. Na maturskom si kresnuo Sanju. Pišeš joj pesme. Sanja ne voli to što duvaš. Kažeš da vise nećeš. Lažeš... Nećeš na faks, bićeš muzičar. Sanja upisuje faks.
Dvadeset godina: Sad te I plaćaju da sviraš, kažu biće od vas nešto. Često posećuješ Sanju I ona tebe... Volite se.. Batalio si travu... Dop je bolji...
Dvadeset I dve godine: Stondiro si u Sanjinom studentskom stanu... Otkačila te ... Kaže da si jebeni džanki... Snimio si album I posvetio ga njoj... Ali nju to vise ne interesuje...
Dvadeset I pet godina: Album je prošao ko kurac... Niko ne sluša metal...A nema vise ni Sanje, nemaš pojma šta je sa njom. Batalićeš muziku ...
Dvadeset I šest godina: Čuo si da se Sanja udala... Pun šleper riba si pojebo, al ti nekako prazno oko srca. Učlanićeš se u neku stranku I promeniti svoj život. Zbogom Metaliko!!!
(deset godina kasnije, kadrovsko odeljenje državne firme)
- Dobar dan, ja sam po oglasu, donela sam CV za radn... Baki, el si ti?
- Znamo se od nekud, gospođo?
- Ma daj, to sam ja Sanja... Ne seri da si me zaboravio!
- Nisam. Ako mislite da se tako izražavate na random mestu, ovo nije firma za vas.
SLEDEĆI!!!
Koristi se u trenucima kada zelimo nekome da stavimo ne zelimo da odgovaramo na postavljena pitanja i da zelimo da promenimo temu
Skola.... 8:10 ucenik kasni...
Ucenik: ulazi i krece ka mestu...
Prof: STANI,GDE CES?
Ucenik: pa da sednem..
Prof:Sta da sednes dolazi vamo pred tablu da odgovaras ne sme da se kasni!
Ucenik: krece ka tabli ( apsolutno smoren )
Prof: Reci mi lepo da li znas sta je to semipermeabilan izomorfizam??
Muk...
Prof: Reci mi da li znas sta je faradejev kavez..?
Ucenik: A da ja VAS pitam nesto,sto vi koji kurac kasnite svaki dan i opet nista,odakle vama pare za jebeni audi TT kad imate profesorsku platu!??
Prof: Sedi 1.
Nadimak za izutetno debelu, masnu, i lenju osobu.
Zvoni telefon.Milutin se javlja.Sa druge strane čuje se glas njegovg druga Nikole.
Nikola:Mito, ae izađemo do grada, nabavimo neku cirku, izblejimo negde, dugo nismo.
Mita:Ne mogu.Ne mogu da ispaljujem ortake.
Nikola:Kak'e kurčeve ortake? Dečko ti mesec dana nisi izašao iz kuće, ti ne znaš šta su ortaci bre.
Nikola:Ne mogu, stvarno.Dogovrio sam se nekim ljudima da izblejim na četu na vukajliji celu noć. A i nabavio sam koficu iz KFC-a. Starica iz stana ispode se za soma evrića jako rado prošetala do tamo da mi pokupi has.
Nikola:Idi u kurac, jesi gmaz, ko jebeni Džaba Hat.
Sa 16 godina sam dobila člansku kartu vladajuće stranke. Željela sam da mijenjam stvari, sistem, iznutra. Omladina stranke me dobro prihvatila. Predsjednik omladine, sin našeg Gradskog oca, bio je vrlo sladak, imao je 23 godine, bio je druga godina prava. Bio je i pametan. Kad sam napunila 18. godinu, mi smo se smuvali, bilo je to na nekoj stranačkoj slavi. Nedugo zatim njega je otac progurao na mjesto skupštinskog odbornika, i načelnika Poreske, a on mene za predsjednika omaladine. Kad se samo sjetim kako smo se jebali u prostorijama izbornog štaba u izbornoj noći. To su bila prava orgijanja. U kampanji sam upoznala stranačke vrhuške. Počela sam da studiram, političke nauke, ali politika i dužnost odbornika oduzima mnogo vremena, pa sam se prebacila na privatni fakultet. Da, ja i mali smo zajedno napredovali, jebući se usput, on je sad bio načelnik opštine.
Dok sam čekala prevoz kući, naišao je gensek stranke, prepoznao me i povezao u moj mali grad.Usput je skrenuo. Pojebali smo se. Rekao mi je poslije da sam pametna i sposobna i da računa na mene u sledećem izbornom ciklusu. Ambicija je prodirala u mene k'o Šešeljeva kara u Vendi. Tako je i bilo, prešla sam u prestonicu, sa gensekovog kurca pravo u Skupštinu. Kad me je dečko zatekao u stranačkoj kuhinji, sa gensekom u guzovima, totalno se razočarao, puk'o načisto, sa 32 godine je odlučio da počne svirati gitaru i pononvo postane nevin. Da me je volio shvatio bi zašto sam to učinila. Nedugo zatim upoznala sam i predsjednika stranke. Harizmatičan čovjek. Znala sam šta mi valja činiti. Preskočila sam i genseka, zapravo ja sam bila novi gensek i najmlađi potpredsjednik stranke. Sve je išlo po planu dok jebeni narod nije doveo na vlast opoziciju. Na narod se nikad ne možeš osloniti. Trebalo je sve ponovo, sa desno zakrivljenog kurca, preći na lijevo zakrivljeni, mlohavi, proevropski kurac. Usta su mi se pokrivila k'o kod Ranke Mišić, od silnog pušenja i okajavanja grijeha iz prošlosti. Ipak, u političkim krugovima sam bila poznata, tako da sam jednog predsjednika zamjenila drugim. Sa ovim sam se jurila gola po kabinetu, k'o Boki i Trivanova kad se igraju Ričarda Gira i Džulije Roberts, gdje je Trivanova Ričard Gir. Idući saziv skupštine postala sam ministarka.
Danas srećem mnogo mladih djevojaka, zanima ih položaj žena u politici, poštuju moj uspjeh, a ne znaju da ja i dalje šefa čekam nagužena preko stola sa gaćama na koljenima. Najrađe bih im rekala da je najvažnije dobro unovčiti pičku, tako je najlakše, ali ne mogu. Doduše, one pametne će to i same skontati.
„Zaklinjem se Republici Srbiji, i svojom Čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i Zakon...“
U vokabularu starijih i povećeg broja sredovečnih ljudi poređenje iz naslova predstavlja najviši stepen dobrog izgleda određenog mužjaka. Ako izgledaš k'o glumac, ti si taj! Nema dalje. U očima pripadnika grupacije pomenute na početku ti si jebeni Fernando Kolunga pred kojim bi otvorenih usta trebalo da kleče razgaćene device. Upotreba ovog izraza pokazuje da naši vrli stariji ili nisu u toku sa modernijim poređenjima ili zaboravljaju na činjenicu da su Silvester Stalone i njemu slične prikaze takođe glumci.
- Ćero, vidi onog Zlataninog malog! E za onakvog ti da se udaš, blago babi.
- Ma beži bre, baba, za takvog ni u ludilu.
- Što, sunce bakino, pa vidi kakav je, k'o glumac.
- Ono jes', isti Dušan Poček. Nego baba, mogli bi mi ponovo do očnog, biće da si opet prešišala dioptriju.
Nekada isključivo vezan za delatnost militarne provinijencije, idiom iz naslova se danas najčešće prevodi kao oblik relativno intenzivnog ekonomisanja određene grupacije ljudskih bića a koja su se našla u odgovarajuće "nezavidnoj situaciji", da ne kažem - "opštem sranju u konotaciji sa nestabilnom finansijskom konstrukcijom". Stiska, bre.
Elem, još dok sam bio klinac gotivio sam scene srednjovekovnih bitaka u filmovima. Kada mi je keva jednom sa Sajma bila donela kompletnog "Princa Valijanta" u tvrdom povezu, cenim da od mene nije bilo srećnijeg dečaka na celoj jebenoj planeti! Svi ti ljudi na jednom mestu, konji, isukana oružja, šarene zastave...Pa, onda: juriš, sudar dveju armija, Sunce zaklonjeno kišom odapetih strela i bojno polje zasuto istim. Lagao bih ako bih vam rekao da u onom filmu gde pijani Mel Gibson igra onog našminkanog Škota nisam žestoko navijao da pomenuti do kraja pobije sve Engleze i na kraju završi sa onom francuskom droljom, inače u tumačenju Sofi Marso. To je bilo '95. I tada sam naučio da je "zbijanje redove" ono kada jedna razbijena ili u tesnac priterana vojska pokušava da se vrati u prvobitnu ili, barem, formaciju koja će joj koliko-toliko vratiti izgubljeni taktičko-borbeni balans i pružiti nadu u eventualnu pobedu, čitaj "izbegnuće smrti" (ne u ovoliko reči i bez ove hrvaštine na kraju, razume se; prim.prev). '99 sam, pak, naučio jedno sasvim drugo značenje pomenutog izraza a koje me - za razliku od ovog pređašnjeg - nije niti uzbudilo niti zagolicalo maštu. Neću da patetišem; na ovaj ili onaj način, svi smo mi prošli kroz to NATO bombardovanje i evo nas danas, Bogu hvala, živi smo i zdravi i za koju godinu ćemo najverovatnije - a zahvaljujući kvazi-političarima koji se smenjuju na vlasti - još svedočiti i ulasku u navedenu vojnu organizaciju, ALELUJA!
Ok, bio sam klinac i te munje, bilo mi je do jaja što blejim svaki dan sa ortacima u skloništu i igram remi sa matorcima iz komšiluka, što nema škole i što smo pikali fudbalicu na proplanku kod groblja...ali nikada neću zaboraviti lice moje majke svaki put kada bi nas sa prozora zvala na ručak i potom u tanjire sipala jebeni krompir u svim agregatnim stanjima. Zbijali su ljudi redove i za daleko važnije stvari, šta ja serem...
- Ok, to je još 20...60, 80, 130, 175...'de nađe ovih 5, brate...205, 230, 250, uh! Ljudi, moraćemo malo da zbijemo redove, imamo samo za pola gajbe...
Genetski modifikovni gnu.
- Jeste brate Nhkvo-Nhkvo, jeste, super u toj Srbiji, i blagostanje i pare i imaju tog pametnog i mudrog no neshvaćenog poglavicu i imaju najbolje ambasadore sportiste i svuda red i nigde papirić na ulici da vidiš samo veliko smeće, ali brate, znaš ti kakav je njihov gnu? To bre ko gumu da jedeš, nema nikakav ukus, to sve genetski modifikovano, a svi isti onako okačeni lepi na oko, ko mladi voje brajovići, a u stvari jadac: G-M-U jebeni, bljutavi! Ma bre džabe i pare i poso i slikanje s crncem i Dragana Kosjerina vraćam se bre majci u Zimbabve, možda nemamo taj standard al taki čaponjak od domaćeg gnua to nema nigde, veruj mi!
