Večiti trip koji svako od nas ima dok sluša otkucaje sata. Iako je, sasvim razumno, svaki otkucaj isti, ti nekako sebe ubediš da se oni naizmenično menjaju. Uvek čuješ jedan viši, pa jedan niži otkucaj. Tik-tok, tik-tok... I onda, jebiga, imaš sat koji te zajebava.

Ipak, ako si dovoljno arhimudo, možeš da mu uzvratiš kontru, jer će on uvek zvučati onako kako ga ti zamišljaš. Onda ćeš, ako želiš, čuti "tik-tok-tok-tik", ili bilo kakav drugi zajeban ritamski šablon kako se ponavlja kroz vreme i shvatiti da si mu jebo mater i da više ne sme da se kači sa tobom! Postao si gospodar vremena!

Korišćenje pojmova vezanih za posao u drugim sferama života.

Ili drugacije receno, "ne jebe lep nego ujdoman"

Naime radi se o dva različita koncepta postojanja. Jedno je postojati u egzistencijalnom smislu, a sasvim drugo u ontološkom.
Egzistencijalizam se na istoku poistovećuje sa obmanom svesti ili takozvanom "Maja" prevarom. Ono što mi nazivamo stvarnošću, je egzistencijalno. Ili nepostojeće. Projekcija koja nema svoje mesto u eshatologiji, u punoći i realizaciji bica.

To ti je kad imaš metu koju gadjas sa 500 metara daljine. Pucas jednom, ništa, drugi put, opet kurac, treći, deseti, hiljadu puta, ništa. Al tamo negde oko tri hiljade osamsto šezdeset i petog pokušaja, pogodiš metu, i to u centar. E sad egzistencijalno ti si neki luzer i nemač pojma. Neka jadna slika čoveka kome ništa ne polazi iz ruke, i koji ne može pogoditi metu. Poraz bi bio manji kad bi probao jednom, ne ide, pa odustao ko ćovek ali ne, ti bas moraš da se usereš do dna.

E vidiš, to ti je sve egzistencijalno. Intelektualna gimnastika i emocionalni naboj koji u krajnjoj meri ne postoje. Ono sto jedino važi tu, jeste ontologija. A ontologija je binarna. Jesi pogodio ili nisi. Jesi. Onda je to to.

Poznavao sam jednog programera koji je davno radio kod nas, zvao se Biser. Ličio je na žabu, baš ono bukvalno, sto posto je imao neki endokrinološki poremećaj ili nešto sa genetikom, kao što recimo hipofizni patuljci koliko i da izgledaju normalno imaju taj neki neprirodni izgled i uvek podsvesno deluju kao nakaze. E, ovaj je i bio nakaza. Nisam nikad u životu video ružnijeg čoveka, i kad god se setim njega vizuelno, uvek me prođe neka jeza od tog žabljeg pogleda. Da skratim, bio je ružan ko kurac. Visine nešto ispod 170 cm, noge u obliku slova O kao da je celog života jahao bačvu. Kad se svemu ovome doda deformitet prstiju na rukama, onda je slika potpuna. Imao je srčane mane, pa je pio neke lekove svaki dan. Vozio Hondu i nešto se ložio na bajkerski lajfstajl. Intelektom se nije isticao nikako, tako da je bio potpuna suprotnost jebača.
E taj lik ti se bacao na sve što je žensko bez izuzetka. Godine, lepota, pamet, sve je to bilo za njega nebitno. Nije ga bilo briga jeli prepička ili skrndelj, ima li šanse ili ne, sve su to bile nebitne pojedinosti. On je bio dužan da proba kod svake, bukvalno svake žene koju je susretao tokom svakodnevnog života. I sad dolazi ono najinteresantnije. Jebo je. I to uveliko. Uvek je sa sobom vodio neku curu koja možda i nije bila prepička, ali daleko od toga da su sve bile ružne. Taslačio je sasvim solidne devojke, I što je zapanjujuće, menjao ih redovno. Imao je dve-tri stalne samo za tršenje, a u isto vreme pružao ljubavne usluge starijim damama u firmi. Toga nismo bili svesni jer su one to krile, kao da ih Biser jebe ma daaaj, Bože sačuvaj, kako je to ispod nivoa, pre bi umrle nego što bi tako nisko pale i takav neki attitude, i kad smo to saznali sasvim slučajno, ispostavilo se da ta nakaza pruža redovni "maintenance" ne jednoj a dveju gospođa u malo poodmaklim godinama.
Bacao je udicu na sve sto se kreće, a procenat realizacije verovatno mu nije bio veći od 0.1%. Da, bas tako. Od hiljadu potencijalnih, jebo bi jednu. Bilo je tu u firmi nekoliko lepih dečaka koji ni su ni sanjali da jebu nešto te kategorije sto je Biser šetao svaki dan i kurčio se.

E sad, u suštini, tu su ta dva koncepta postojanja. Jedno je egzistencijalna realnost, nakaza od čoveka, mogao bi slobodno raditi u cirkusu. Pogledi puni prezira, odbijanja, dobacivanja, otvoreno ponižavanje, ismejavanje kolega i sav negativni bullshit koji je taj čovek trpeo na sebi. I lepo su to istočni opisali, to ne postoji. Nema svoje samostalno postojanje u vidu objektivne realnosti.. Nema ni kao subjektivizam, jer onog koga se tiče boli patka. Obmana svesti, prevara.

Ontološka realnost: taj je bio jebač, trsitelj, krešimir.

Česta rečenica koja obično ide uz neku zakletvu.

Opis stravstvenog pušača. Osuđenik na smrt čija poslednja želja nije banana, ćufte u sosu, nit' milka sa lešnicima, već cigareta. On samouvereno purnja kroz usta, nos, uši i ostalih rupa, dok ga nepušači u društvu posmatraju snuždeno k'o da su upravo izašli iz podruma Gestapoa.

Iliti floskula. Uglavnom bezvredna fraza koju su neki ljudi usvojili toliko u svakodnevnom govoru da njeno ponavljanje toliko iritira onu usamljenu ćeliju u mom mozgu da je par puta pokušala da se ubije vešanjem o svoj dendrit. Ali stvarno.

Jedina (meni barem dosad poznata) stvar koja je gora od ljudi koji imaju iritantne uzrečice, jesu drugi ljudi koji skreću pažnju na to da ovi prvi uopšte i imaju uzrečice. I mean why?? WHYY?

Najčešći početak jedne od rečenica u čuvenoj postizlazećoj "kako je bilo sinoć-do jaja-jesi jebo nešto?-( pa naslov )" konverzaciji između osobe koja je izlazila i osobe koja je ostala kod kuće da 19. put gleda Karaulu na FOX-u. Pošto je opšta apstinencija odavno postala rutina, ono što preostaje je baronisanje kako su ribe celu noć nudile pičku na izvol'te, al' se nama baš "dig'o kurac" da im isti ne damo jer možemo ladno, ali...1.kad postimo na vodi, ne jebemo, 2.kad nedeljom radimo grudi i biceps u teretani, takođe, ne jebemo, 3.kad popijemo mnogo, naravno, ne jebemo ( tad smo do jaja dobri, pa se bojimo da se riba toliko ne navuče na našu malenkost i počne kasnije da nas proganja stalno tražeći tukidida).(dodati izgovore od 4 do plus beskonačno )

Držali kurac u ustima dabogda!
Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!

Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.

Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.

Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju.
Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje.
Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života...
Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – Mora da se drži i veliko pivo.

Logicno pitanje na jako komplikovanu sugestiju: skreni sada desno.
ona: Desno? Tamo ili ovamo?

Otprilike, stanje kao kad se upiškiš. Neprijatnost neka postoji, ali si ipak srećan jer se više ne mučiš.

Unovčavanje čekova je način na koji naši roditelji opstaju već dve decenije (bar dve za koje znam) i verovatno jedina situacija kad se moj ćale oseća kao Rokfeler na steroidima. Još ako uspe da smulja da ček ne prođe odmah, jebo' sebe, pa postao je privatni vlasnik celog fonda Nacionalnog investicionog plana. Japanskog.

Negde u početku te radnje stoji misao ''a jebem mu mater, odo' još dublje u nedozvoljeni minus, da ti državu i sistem i sve u pizdu lepu...'', ali to čangrizanje na sopstvenu finansijsku onemoćalost nestane kad vidiš keš (keeeeeeeš), taman za onoliko vremena koliko je potrebeno da se upišane pantalone osuše.

Svrha postojanja izrazito slabe i tehnički nepotkovane noge fudbalera.

Najveći jebač na svetu.

Naziv za mušku osobu sa kulturnim manirima, ali sa dozom uštogljenosti. Muškarci češće koriste ovaj izraz, jer će većina žena za mušku osobu sa ovakvim opisom pre reći da je fin..
Pičkasto = fino...

Bračna partnerka u životu papučara.

Situacija koju lagano možete da preživite osim ako niste vlasnik Pejsmejkera

Realistični prikaz metafore propalog biznismena koji po svaku cenu želi da izvuče profit iz nok daun investicije, da ugrabi nešto sa sofre de je nekada bilo pečenje a on zakasnio na krkanluk. U drugim branšama društva, eminentna gospoda iz političkih redova ovaj termin koriste kao sinonim za: "kada izvršiš malverzaciju sa inostranstvom, nemoj da staješ, pokupi lovu i sa carinskih prelaza".- Jeste nepristojno pred drugima umakati hleb u pleh gde se nekada nalazilo prasence koje si čoporativno, sa kolegama, rastrgao, al' ko ga jebe, talog je sladak za umakanje.

Pojavom estrade, pomodarenih shvatanja društva i iskrivljenih vrednosti, terminologija samog izraza se može upotrebiti uz što šta vezano za pokondirene emitere nju vejv talasa turbo folka i njihove konzumente. Karleuša (ima prezime k'o da sam nekoga opsovao, da 'prostite), kada održi svoj emotivni gej spektakl, pokupi lovu i od piva koje se točilo na pultovima oko bine jer treba napuniti dupe za sledeće spektakle i razvrat koji ugladjeni momci, sa prefinjenim manirima i lakim koracima, obožavaju. S' druge strane, ta ista momčad i kul ženke su pojeli guzicu, mažnjarili poslednju crkavicu od ćalaca da bi kupili ulaznice za faking u šupak and dance koncert pomenute dive.

Na kraju, pleh sa slatkom prasećom, ja'njećom, pilećom ili drugom živinarskom močom može se svrstati u terminologiju mejnstrim pornografije kada pornićarka pokupi prstićima spermu sa sisa, čela i obraza i poliže na kraju filma smešeći se u objektiv. Good job you little bitch.

Vrlo deskriptivna psovka, često korišćena od strane Bosanaca, a inače savršena pri obraćanju bilo kome i pri izražavanju neverice, oduševljenja, prekora ili ma kog drugog osećanja koje vam padne na pamet.

Podjeb koji stariji ortak upućuje mlađem, koji je izgoreo u želji da zaseni društvo prastarim fazonom. Iako pokušava da zajebava mlađeg od sebe zbog fore iz doba Svetog Save, ni sam ne zna koliki je purger. Izraz koji u svom rečniku poseduju klasične pičke, iskompleksiranije od Ene Popov, a u detinjstvu maltretiranije od Isidore Minić u filmu Balkanska braća. Izraz koji poseduje samo šabančina, koja misli da će izgledati do jaja, ako spusti klinca, jer je samo jadan i tužan, druge ne može.

Blizu je pameti, ko godovi severu, misli da je veći jebač od Ričarda Gira, a samo je pizda koja je u primanju u dupe zajebala Marijanu Mateus. Milo mu kad to kaže, ko kad na vestima čuješ da su teroristi postavili bombu u sred Vašingtona, a klinac sjeban, ko kad ti voditeljka sa sidom, na B92, sa kezom na faci javi da su NATO-vci ubili 10 pripadnika Gadafijevih snaga, a jeza ga prođe, ko kad slušaš Krangov Prolog. Niko ga u životu nije voleo, oduvek je bio bagra i pizda, pa na deci leči svoje isfrustriranosti, izraz zbog kog zaslužuje da ga Muhamed Ali u najvećoj ekstazi zategne po glavini, koja će da obleti tri kruga, brže od Olivere Jeftić.

Začudjenost nečijom ravnodušnošću, hladnokrvnošću, nečijim nereagovanjem u najnapetijim mogućim situacijama.

Moderna verzija goblena. Kupuješ ga kao krunu samačkog života, misleći u sebi "jebo te, kako sam kul, imam pikado tablu u svojoj kući". U tom momentu ti prolaze kroz glavu metroseksualne scene iz reklama za pivo/muških šampona i u tim scenama si ti sa mnogo kul ortacima kako pravite luđačke žurke tipa klabana i svi se kezite ko blentavi na brašno, mnogo ste čilovi dok igrate jebeni pikado. Zabavljate se, bole vas kurci, sve oko vas je stalo i surova stvarnost ne postoji. Zamišljaš kako vredno treniraš i vežbaš pikanje strelice i zveku stoosamdesetke, na vratima ti lupaju skauti i zovu te u pikado reprezentaciju Papue Nove Gvineje za predstojeće Olimpijske igre. Ali euforija kratko traje. Zamajavaš se njim desetak dana, do prve upale mišića. To dalje dovodi do intenzivnog odmaranja desne ruke dva ili tri dana, što je sasvim dovoljno da zaboraviš houm entertejnment sistem. S vremena na vreme provališ "u vidi, odakle ova tabla ovde" i "e stvarno moram nekada odigrati partiju, da se prašina ne skuplja." I tako ponavljaš dok se ne utopi u neprimetnu pozadinu.