Kada deca vide pun mesec odmah pomisle na vukodlaka,vestice,vampire.... I odmah im proradi strah... Ali kada stariji ili oni koji su tek usli u pubertet cuju za njega, pomisle na sex. I tada krecu price:

Dok se širom sveta propagandne ideje kristališu i evoluiraju, dok Koka–kola daje lekcije Pepsiju i udara temelje jednoj novoj, bartonovskoj viziji reklamiranja, a marketinški timovi svetskih kompanija se neprestano uvećavaju, u Srbiji Dragan Nikolić i Milena Dravić besomučno ispijaju kafe u zavejanoj lovačkoj kolibi negde u planinama Mordora.

Reklame za deterdžent svode se na to da postoji bar jedan koji je gori od ponuđenog. Ako nam to nije dovoljno, obogaćene su najgorom mogućom glumačkom ekipom i ponekim detetom koje nikako ne sme da bude ružno, jer mora da razneži babe besne na one beščasnike što se opet potrsiše u Velikom bratu.

Tu je takođe starosni Tele šop, koji glumom na nivou reklame za imalin iz 68' i sinhronizacijom animiranog filma “Umočiću” pokušava da ti objasni zašto ti je priručna polir-mašina za manžetne najpotrebnija stvar na svetu govoreći ti ko se sve pomoću nje spasio i oženio i čije sve slatko ne bi bilo danas na ovom stolu.

Imamo i brojne pokušaje originalnosti koji su došli kao posledica sezonske inspiracije, poput “Ceresit lepak” reklama u kojima džakovi igraju fudbal(već vidim građevinara kako ga zbog toga kupuje), jebu se, beru artičoke itd, ili Novak Đoković reklama, koje svojom kreativnošću predstavljaju vrhunac domaćeg EPP-a.
Naime, Đoković igra tenis protiv onog proizvoda koji treba da kupiš.

Ostatak propagandnog tereta uglavnom snose miljenici nacije, ljudi sa Farme.

Definisana pravila medjusobnog ophođenja, trasiran i čist put bez odrona, rupa i klizišta.

Devojka koja kuca tikete. Kuca sporo. Obavezno se zove Sanja ili Mira ili Goca. Ima dvadeset i nešto godina. Studentkinja iz unutrašnjosti. Nije neka riba, ali bi je jebao, kako to već biva na svim mestima gde su žene retka pojava. Ceo dan je na udaru prekaljenih kladioničara koji su tu po ceo dan. Jedan joj stalno plaća piće, drugi joj govori da ima lepe ručice, treći je pecka lošim forama.
Pošto je danas kladionica ono što je nekada bila kafana, tako je i riba iz kladionice ono što je nekada bila konobarica. Jedini odbrambeni mehanizam koji joj preostaje jeste da prihvati to kao realnost i da bude dobra sa njima. Zato se smeška i klima glavom kad god je nešto cimaju. Sredovečni matori lisci zovu je ''mala''( mala, nađi mi Italijane na ovom tv-u.. mala, aj vidi mi da li je odložen Saute'pton..) Dok kuca tiket lokalnom dziberu, on se podboči na šalter i baca joj dvosmislene komentare tipa: ''Oće li ući moj danas, a, šta misliš, srećo?'', a dva njegova druga se kikoću za stolom. Ona odmahuje rukom u fazonu ''skroz si lud''. Dva raspala adolescenta se lože na nju i žele da saznaju njeno prezime kako bi je pronašli na fejsbuku. Tako je ona godinama u okruženju ljudi koji ništa ne jebu, a hteli bi.
Kad je vidiš negde u gradu ne možeš da veruješ da postoji van kladionice.

Nema ga! Bilo ga je, a sad ga nema, a ja znam zašto!

Mi, Srbi, smo žrtve zavere. Kalendar je namerno tako napravljen, da Nova Godina dolazi sve ranije i ranije. Sneg, zapravo, pada kad mu i jeste vreme, nego smo mi obmanuti, pa slavimo novu godinu ranije no što treba.

Vi se pitate, čemu bi nas neko obmanjivao za takvu, naizgled, beznačajnu stvar! E, ja ću vam reći, jer sam sve raskrinkao!

Naime, zbog pomeranja datuma ulevo, Srbin sve ranije i ranije sadi pšenicu, i kako nema snežnog pokrivača da je čuva od mraza, ona ili svene ili slabo rodi. Cilj je da se srpska poljoprivreda devastira i Srbin ekonomski opustoši. Sve se ovo radi sa ciljem da se Srbinova nezavisnost (to jest, tradicionalni slobodarski simbiotički život sa prirodom) uništi i srbin da se dovede za mašinu, gde će provoditi 8 časova rada kao rob internacionalih mega-korporacija.

Sve sam ja to prozreo!

Sad štampaju i novu novčanicu od 2000 kinte (dakle, inflacija raste) a na toj novčanici nije niko drugi do Milutin Milanković, čovek koji je takođe pravio kalendar, i to dosta precizan, ali koji nije usvojen (takođe zbog zavere i naftaša). Vidiš, brate, još nas jebu, a još nam se i smeju.

Hvala vam braco rusi!Oduvek ste znali sta je za nas bolje i da li nam treba ,ili ne treba gasa ili nafte.To sto ste odlucili da nam zavrnete gas,vas vise boli nego nas,jer kod vas je veca zima,dok kod nas najavljuju temprature u plusu,vec za mesec dana.Mi,znamo koliko vi nas volite i da ne biste vi nama to namerno,kao i da vas boli vise nego nas.Mi smo spremni da damo zrtvu za napredak Majke Rusije.........

Ovako bi rekao Kostunica.....da moze!

Mesto na koje se ne ide u sitne sate, osim ako ne želiš da završiš dop od crnaca ili da te opljačkaju i izbodu nožem. Ako baš i moraš, svakako ne ideš sam. Mesto gde dolaze beskućnici da se sklone i prespavaju (njih retko diraju), trenutni begunci pred goniocima zakona, neonacisti da se makljaju sa crncima koji diluju, Turci da terorišu neonaciste i Čečeni. Čečeni se razlikuju od ostalih, svi imaju neke ožiljke od rata, šepaju na jednu nogu i zabošće ti nož u bubrege ako proceni da u džepu imaš više od 30 eura. Kao i Turci uvek se drže zajedno, samo što ne jebu živu silu pa od njih svi zaziru..
Ujutro kad krenu prvi vozovi, u metrou se mogu videti svakakve prilike, i šarenolikost velikog grada dolazi do svog izražaja : od uglancanih japija u odelima sa tašnama, koji žurno ispijaju kafu iz plastične čaše i hitaju u nove radne pobede, preko ljudi iz radničke klase koji neispavani odlaze na posao koji mrze i koji postaje sve gori, do darkera, pijane omladine koja tetura i pegla po šinama, radnika iz treće smene i svih ostalih koji tek tad iz grada odlaze na spavanje. I tako svaki dan.

Butina zgodne devojke iz prolaza.

Popularan naziv za 'armonikaški prsten . Žuto zlato, ako nije neki kamen onda je crna pločica, nosi se na domalom prstu desne ruke i prati ga obično narukvica iste boje i duplo veće gramaže. Opšte je poznato da naši harmonikaši nisu baš neki lipicaneri
( vidi sliku ) pa šta će onda da bude u kadru nego njihova virtuozna ruka u tiru-riru ritmu. A na ruci tozla, da se zna da su njonje i da jebu pevaljku benda.

Nekada, u tamo nekim državama u kojima su živeli neki od nas (koji su sada izuzetno punoletni), a to su (redom) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Savezna Republika Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, postojalo je nešto što se zvalo dug domovini. Kao fora, ti se rodiš i ako si muško, odmah si dužan domovini. Verovatno si uzeo kredit od domovine da se rodiš, pa to brate, treba da se vrati. A vraća se tako što jedno godinu dana provedeš u ustanovi koja se zvala Jugoslovenska Narodna Armija ili slično, zavisno koja je država u to vreme bila aktuelna. U toj ustanovi te kao spremaju za odbranu od spoljašnjeg neprijatelja i zaštitu tekovina i tako toga. U stvari te jebu u zdrav mozak sistemskom kurčinom. Zbog toga kapiraš da ako si pošten u stvari si glup. Ako si vredan, opet si glup. Ako si pametan, e tek onda si glup, a to će sa zadovoljstvom da ti objasne svi, od tvog najboljeg druga koji nije završio ni osnovnu školu, preko svakog desetarčića ponaosob, vodnika, zastavnika, pa sve do poručnika, kapetana i majora. Krivinarenje, laganje i simuliranje je pitanje preživljavanja.

Dve godine štekaš od plate za 4k smart televizor, uzmeš brz net jer te smara buffering na ultra HD snimcima, uplatiš premium account na YouJizz-u i nadaš se da ćeš najzad biti srećan jer će tvoj napaćeni um konačno moći da obrađuje slike pune detalja kakve nikad neš videti ni u stvarnom životu. Ali ne.... Prizor detaljno obrijanog okopičnjaka Medison Ajvi, sitna bubuljica na njenom dupetu za koju ranije nisi ni pomišljao da postoji, bore smežuranih jaja vodoinstalatera i jasne teksture ornamenata na kaminu ipak ne mogu zadovoljiti tvoju glad za najrealnijim scenama seksa koje ćeš ikada doživeti. A onda opet, po ko zna koji put, pregledavaš sadržaj svih kategorija i vraćaš se na amatersku produkciju. Realno, ako već ništa ne jebeš, barem gledaj kako se drugi jebu i pritom uživaju u tome što rade. Ma ne postoji ta bubuljica na guzici koja može nadomestiti bezvoljno njakanje porno dive sa odavno izgubljenim osećajem u međunožju.

A ono sranje o učenju od najboljih... To zaboravi. Drži se lepo amatera, jer i do tog stadijuma tek trebaš doći. I koji bre kurac bacaš pare na tehniku?! Izađi i pojebi nešto!

Sinonim za sex kod tinejdžera.

Šifra debelih, kravatiranih i krmkoljastih đedova kupca u Eskort agencijama.

Neću govoriti o masonskim zavjerama i ostalim nagađanjima o pogubnom uticaju muzike na omladinu, već o jednoj mnogo benignijoj, i prilično smiješnoj pojavi. Naime, mnoge fraze i rečenice u jeziku, u našoj su svijesti postale vrlo jake asocijacije na određene pjesme, tako da kada neko pomene te fraze, čak i u ozbiljnom razgovoru, mi se vrlo često sjetimo pjesama u kojoj se te fraze pominju, što nam nakratko poremeti koncentraciju i prestanemo slušati šta nam sagovornik govori. I ajd sad reci da nam mozak nije ispran?!

Zanimanje koje polako ali sigurno postaje najčešće zanimanje u Srbiji.

Političar koji je dobio ovu funkciju u vladi, dobio ju je iz samo jednog razloga, da bi pišao po sirotinji, jeste, tako je. Uglavnom je to neki vođ omanje patrije koja je tu da bi popunila parlamentarnu većinu, mada ima slučajeva kada ovo mesto dobijaju i članovi jakih partija.

Elem, dok ovi ostali ministri nešto kao 'rade' i tako prikrivaju svoje pišanje po sirotinji i ogromne mahinacije, ministar bez portfelja je onaj lenji, koji to ne može da radi pod paravanom, jer ga jednostano mrzi. Ili mu jednostvano puca jajo pa namerno bira ovu funkciju, jer ga zabole za mišljenje raje.

Šta ovaj čovek radi? Ništa pod milim bogom. Dođe u kancelariju (ako ga ne namami neka druga institucija) i sedne. Pika kanter, pravi postere na vukajliji. Onda ode da jebe kurve, jer jelte ima se može se. I prima platu, i to kakvu. Dva i po puta veću od republičkog proseka. Jer on radi! Gistro.

A šta mi to za vreme radimo? Glođemo koske, i klanjamo se gospodaru Vučiću, našem mesiji. Tako nam i treba.

Gotovo pa imaginarni fantazi entitet koji je retko ko video, ali su odgovorni za maltene svaki projekat u univerzumu.

Šok izjava čiji je cilj da preseče priču neke grupe ljudi o dogodovštinama u kojima su učestvovali, jer morate priznati da čim bi čuli nekoga kako to izgovara, u vama bi se odmah rodila želja da saznate šta se tu tačno dogodilo.

Rečica, pa još na Kosovu. Nosila. Nema šanse iskulirati tako nešto. Može bilo šta da se prekine time. Utakmicu da gledaš, na sred tribine, u sred bakljade, opet bi zastao da odslušaš. Da jebeš, skroz onako u zanosu, neko čuješ napolju to izgovara. Stao bi. Da čuješ šta je bilo.

Predivan zaliv i poznato turisticko odrediste,oje je prosle godine uvrsteno u Uneskov katalog svetske bastine.
U njemu se nalazi grad Kotor koji je poznata luka ,koji je kroz istoriju dala puno poznatih pomoraca i danas je omiljeno sidriste za turiste sa mnogo love ,koji rado svarcaju u Kotor sa svojim skupim jahtama.Po tradiciji kada isplove,okrecu se kod Gospe od Skrpjela,ostrvceta preko puta Risna i pritom se obavezno oglasavaju brodskim sirenama,a monasi iz crkve koja se nalazi na ostrvu ,odgovaraju im zvonjavom.

Je kada ti crkne auto na semaforu u centru grada u vreme spica!