Jedva sastavljati kraj sa krajem, natezati očima, živeti na knap.

Kratak dijalog pri raskidanju veze, u kojoj su oboje jedva cekali kraj.

Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.

Bitno se razlikuje od fudbalera!!!

Каже се за некога ко је баш млад почео да пије

Dvanaest sati gledanja u travu i šumarke s druge strane ograde, rekao bi ti ovakav mrčo ujutro kad izađe iz smene.
Ipak ne.
Radno odelo, crno, ko u crnokošuljaša iz drugog svetskog rata, upija poslednje zrake prolećnog sunca dok se silueta zavaljuje u radnu stolicu i priprema za poludnevnu pizdariju od arbajta. Tačskrin android ugledava poslednje svetlo dana, potezom ruke kaljavih noktiju. Jedan skrol, i na ekranu se rađa fejzbuk aplikacija:"Taj i taj vam je poslao zahtev za farmvajl." PU!
Oko, zverlajući po radnim pantolama primećuje fleke, i šalje signal mozgu da jebe majku milosnu lenoru što uklanja fleke. Rez! Ček malo, pa nisam ni oprao pantalone od prošle smene, a jeo sam jogurt! Mogao sam nešto i da pojedem kad sam već kod jogurta. Naglim trzajem ruke sportska tašna rađa polulebnu sendvič aplikaciju skriptovanu salamom, kečapom, majonezom i trunom sira. Dvodnevna brada, oslikava poteze vilice, koja u svojim raljama drobi poslednje odgrize sendviča, a mesec izvirujući iza oblaka svojom svetlošću razotkriva mrvice na podu stražarske kućice koje su se osule iz nespretnih usta gladnog mićovana. Srk akve česmare iz voda voda flašice stavlja tačku na "i" nekvalitetnog,ali zasitnog obroka. Glasan podrig označava početak bustovanja osmatračkog kapaciteta na 100%. Oči prate i najmanji trzaj nepokošene ambrozije koju lagani povetarac njiše na mesečini. Kratak pogled na časovnik i devet je sati. Dva sata gledanja kad ono devet i pet minuta - jebem ti krv!
Odjednom, mozak oči prebacuje na režim autopilota, a moždanu ram memoriju počinju da popunjavavaju scene komšinice sa drugog sprata - te u helankama, te u minjaku, te u haljinici bolje lila. Pomenuta moždana radnja aktivira alarm drkačkog aksesorija i rumenko počinje da se budi drogiran hormonima odgovarajućeg soja.
Dva kruga oko sebe i oči autopilotu mozga daju znak da je vazduh čist, a rumenko već izjednačava temperaturu sa dlanovskim linijama života - akcija može da počne. Pet minuta kruženja na relaciji krevet, astal, kuhinja, livada, uokvirenih u obrise dojki bujate komšinice, rezultira sa pola tuceta bijelih fleka na radnim pantalonama - sad će lenor stvarno da im posla.
Komešanje se čuje čak i van kućice. Mićovan, vidno iznerviran, pokušava da ušteluje stolicu za spavački položaj - ide, ne ide, ide, ne ide - bilo kako bilo, posle pet minuta, eventualne pretnje čuvanoj firmi rasteruje glasno hrkanje našeg mićovana.

Sunce se rađa pod dirigentskom palicom Jovana Perišića, a sekjuritaš programski otklapa očne kapke, jedan po jedan, skidajući krmelje s očiju ko lopatom. Bol u svemu od svojih komada tela, a sve radi neudobne stolice, rešava još jednim gutljajem akve česmare. Još su dva sata do smene, valjalo bi malo prošetati.

Mesto gde jedva čekaš da dođeš a kad dođeš jedva čekaš da odatle odeš da bi ponovo jedva čekao da dođeš.

Каже се за особу кога је политика упропастила, да је радио оно што треба, ма ко'e небо је граница. Замислите само Бору Чорбу да на концертима само пева, а не да исту причу баљезга 20 и кусур лета. Или ти Вука Драшковића како седи и пише књиге. Ех!

Radnik privatnih, a sve češće i državnih preduzeća, radnici "na probi", studenti koji jedva krpe kraj s krajem...

Problem sa kojim jedva izlaze na kraj naši gastarbajteri po raznim Nemačkama. Duvan je luksus jbg.

domaća životinja koja je na rubu egzistencije i koja jedva sastavlja kraj sa krajem

Човек средњих година. Касне 30-те, ране 40-те.
Прекасно му је за школовање, почетак нове каријере, посао. Али прерано је да се преда. Нека пат позиција живота, што би рекли шахисти.
Нити је за колевку, нити за ћивот.

Веома компликована ситуација, безизлазнија од Миносовог лавиринта. Оно када сте заљубљени у особу која то не зна, а ви се премишљате да јој то кажете, рано вам је за почетак, још у вама осећања нису сазрела, али се уједно и не мирите са тим да је нећете имати, па вам је прекасно за крај и за то да отпишете ту симпатију.

Sve ima svoj početak, i naravno svoj kraj.
E sad ako bismo pretpostavili da postojanje ima etape: početak, trajanje i kraj. To bi značilo da svaka od tih etapa postojanja ima svoj početak i kraj. Početak početka je ona najosnovnija tačka, čestica od koje kreće sve. Iako najjednostavniji za teoretsku tvrdnju, praktično je nemoguće utvrditi ga. Kraj početka i početak trajanja bi trebalo da budu jedna, preklopna tačka u ovom sistemu. A nju je nemoguće utvditi. Kraj trajanja i početak kraja su takođe ista tačka. I nju je nemoguće utvrditi. Kraj kraja, iako lak za teoretske tvrdnje, praktično je nemoguće utvrditi. I tako se vrtiš u krugu bez kraja. U krugu u kome je početak kraj, i obrnuto. Sve je nemoguće dok se ne dokaže suprotno.

Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.

Znak da treba da se pod hitno odselite iz tog kraja jer ste imali tu nesreću da vam prvi komšija bude gastarbajter operisan od ukusa i sluha, koji planira ceo život da vas nesvesno vizuelno i zvučno maltretira!

Kraj. Crveno slovo. Nema nazad. Ne može drugačije. Nema druge opcije. Kraj.

Znači isto što i kraj je kad sudija svira kraj.
Odnosi se na kraj filma i momenat kada sa dna ekrana počnu da kuljaju imena glumaca, montažera, momaka za bureke..., što je jedini siguran znak da se film završio i da niko nikoga neće opet ščepati za nogu.

Najdraži mesec 99% (m)učenika svih osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Mesec kada će ''sve biti gotovo'', kada će školi konačno doći kraj, kada će početi pravi život, pravi odmor; vreme koje svi jedva čekaju.
Ali u poslednjim godinama, sa pojavom Fejs-Spejsa i ostalih programa pomoću kojih ceo dan pričamo sa čovekom koji živi preko puta ulice, većina istih tih ljudi koji su jedva čekali jun po ceo dan za vreme istog ostaju u kući i ispred računara. Nekoliko puta odu na Adu, ali brzo odustanu, jer, pobogu, ''baš je gužva''. Oni koje ne vidimo cele školske godine obećavaju društvu da će preko letnjeg raspusta konačno moći da se viđaju stalno, a onda druge nedelje juna zapale kod neke babe/strine/tetke koja živi na drugom kraju zemlje, i tamo ostanu do poslednje nedelje avgusta.

Ispit koji se ostavlja za kraj.

Fenomen koji je nastao na internetu, odmah je zakačio i sms poruke, ali se i velikom brzinom širi u svim pravcima.

Naime, stavljanjem emotikona na kraju rečenice vi menjate značenje neke rečenice, uglavnom na ono potpuno suprotno od prvobitnog značenja iste.

U primeru broj jedan pogledajte klasične varijacije koje mogu biti odgovor na jedno jednostavno "dobar dan".
U primeru 1a) stavljate sagovorniku do znanja da i vi njemu želite dobar dan te da može da se pređe na normalnu komunikaciju.
U primeru 1b) Stavljate sagovorniku do znanja da ste fini i javljate se, ali niste zainteresovani za dalju komunikaciju.
Primer 1c) nam svojom pravopisnom ispravnošću jasnogovori kako nemamo nameru da komuniciramo, te da smo možda ljuti, nervozni, nadrndani ili jednostavno bezobrazni.
Primerom 1d) želimo da se požalimo nekome, te sagovorniku nagoveštavamo da želimo da nas pita šta nije u redu.
Primer 1e) stavlja akcenat na zajebanciju, veselje ili neko površno muvanje.
Primera verovatno ima još mnogo, ali ovo je dovoljno kako bi se stekao utisak.

Ovakvo igranje sa značenjem često ume da dovede do ogromnih nesporazuma, tako, pokušaj ignosrisanja zapravo nije izgovor pošto vodi ka sličnoj situaciji iz primera 1b) ili 1c) a te situacije nekad želite da izbegnete.

Bacite pogled na primer broj 2:
Primer 2a) predstavlja šalu.
Primer 2b) predstavlja nezadovoljstvo, ali ne i ljutnju.
Sa primerom 2c) nikada ne znate na čemu ste.
Primer 2d) definitivno označava kraj razgovora.

Jedina korisna stvar kod ovakve upotrebe emotikona je zapravo korišćenje tačke. Prilikom ovakvog obraćanja ljudima tačka stvarno označava kraj. Apsolutno nedvosmisleno, što je super, na neki način.