Sinocna pijanka....
mala se napila,neki klinac malo stariji od nje je nalivao jos vise sa pivom dok nije mogla da hoda,a onda je odveo u mrak....
zamislite kraj.................

-Kad ćeš već jednom prestati da me sekiraš?! Doktore, kako mu je? Čim sam videla hitnu odmah sam znala: on je, nema ko drugi! Pa jesam ti sto puta rekla da paziš šta radiš?!
-Dobro je, kevo...
-Nemoj ti meni dobro je! Malo malo pa napraviš neku pizdariju! Juče zelenaši, danas hitna, sutra policija, šta će onda?!
-Dobro je, kevo...
-Šta je dobro?! Eeee, šta sam dočekala! A tako si bio dobro dete... A ja glupava, jedva čekala da porasteš. Da prohodaš, da sam jedeš, da se sam okupaš...
-Dobro je, kevo...
-Nije dobro! Lepo je meni govorila moja pokojna Mileva: Mala deca piju mleko, a velika piju krv, da zapamtiš! Svaka joj je bila zlatna!

- Kad mi je keva rekla da treba da idemo u zapizdinu kod Despotovca, na svadbu neke sestre koja je devetnesto koleno, dobro mi nije bilo. Mislim se u sebi, koji ću kurac tamo. Al ajde. Pomirim se sa sudbinom i krenem očekujući polivanje jeftinim špricerom, guranje evrića pevaljki u vime, tuču mladenaca i slične običaje, kad ono međutim. Lokal totalno avangardan, plitki tanjiri u dubokim, saksije sa rupom umesto čaša, švedski sto koji se rotira u sfernim koordinatama, a u ćošku DJ remiskuje Moravac. One klinke što kite svatove, kače buksne za revere i uzimaju 100 dindži. Kulturiška, majke mi. Jedva čekam da se i mlađa šveca uda, pa da idem opet.

-----------------------------------

- Priznajem da sam imala predrasude. Ipak je on fudbaler, a ja širim noge da smestim violončelo na Kolarcu. Al nemaš pojma koliko me prijatno iznenadio. Očekujem nekog mamlaza u trenerci, sa tarzankom na glavi, kad ono dolazi tip u fazonu voditelja jutarnjeg programa na b92. Znači, bradica od 2 dana, džemper, ispod viri kragnica od šulje, neke krem pantalone i kanađanke iz ofis šuza. I ne samo to, dečko čita, odma' sam ovlažila na Preverove stihove. Jebote, da mi levi bek recituje Barbaru, zamisli. Ništa, primim se ja ko nikad, odemo kod njega gajbi i odvalim ga od pičke. A on fin maksimalno, čak me i pitao gde da mi svrši. Al bila sam malo zločesta, nisam mu odma dala facijalni kamšat, već samo sise da mi isprska. Mica jedna, posle me detaljno obrisao svršavačkim peškirom i skuvao fuka.
- Kulturiška, nema šta.

- Eee matori, sećaš li se kada smo prvu kurvu guzili?
- Au bree, to bilo pre kol'ko, 15 godina?
- Da. Onu debelu Tanju iz 8-2 što davala svima.
- To su bila vremena, a ti se sutra ženiš.
- Jebiga, došlo iz dupeta u glavu, razmišljao i eto rešio porodicu da osnujem, da ostavim nešto iza sebe.
- Pa dobro, tvoja odluka. Nego, šta kažeš da cimnemo Tanju da vidimo da li je još onako slobodnog duha, da je onako za kraj otrsimo zajedno.
- Zovi!

- Da zablejimo večeras u parkiću malo, imam neku domaću pa da se izujemo k'o ljudi.
- Zajebi, uveče sa tamo skuplja onaj navijački nakot, daleko im lep stadion.

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

- ja: brate, koliko do kraja?
- ortak: još pola sata brate...
- ja: e jebi ga!
(malo kasnije)
-ja: brate, koliko do kraja?
- ortak: 20 minuta...
- ja: oooo jebem mu mater!
(još malo kasnije)
- ja: brateeee, koliko do kraja?!
- ortak: aman još 10 minuta, nemoj da si dosadan!
- ja: tjeeeeee...!!!
(još još malo kasnije)
- ja:(glasno i očajnički) BRATE, KOLIKO BRE JOŠ DO KRAJA?!
-profesor: još dve godine i pet minuta, Mihajloviću!!!

- Kad će kraj više? Ukočila sam se. Porodiću se ovde.
- Ćuti. I ja rađam.
- E još jednom me zovni na Veče srpskog srednjovekovnog stvaralaštva...
- Nismo u pozorištu jebote, na sahrani smo.
- K'o da ne znam. I šta treba sad? Da i mi umremo od starosti čekajući da pop završi?

:zaustavljaju se kola:
- Izvini dečko gde je ovde restoran Bele Stene.
- Auu pa to moj kraj, poznajem ga k'o dlake na kurcu, pazite. Skrenete ovde levo pa kod drugog semafora desno u videćete veliku reklamu.
- Aha hvala dečko. Još jedno pitanje, zašto su ti dlakavi dlanovi?
- A pa to khm..
- Drkaš, drkaš! Ako more! Zdravo je to, ajd hvala vidimo se!

- Kume, idi uzmi još gajbu Jelena, pa da idemo kući..
- Daj pare.
- Pa sa parama znam i ja, plati sam.
- Ne mogu, ubiće me žena kad shvati koliko sam para ostavio ovde.
- Pičko.

---------------------------------------------------------

- Ćale, daj dvesta dinži za grad..
- Je l' čuješ Mileva, on oće pare za grad.. Pa sa parama znam i ja da idem u grad.
- Jebi se, i ovako ti tražim minimalac, ti tako.
- Život je kurva, šta ćeš.

- Napred, nije bilo ovako, mogo si laganica da se oženiš...sad se svi bre femkaju...
-----------------------
(istinito...neki čiča skuplja nagradu na Bingu, mož je bio jugo tempo, a možda i audio kaseta Zane, uglavnom nešto jednako mistično kao sama upotreba izraza)
- Od kad starina, Vi pratite Bingo?
- Od kraj!
- Pa nemojte tako, nije kraj došao...mislim do kad država umesto fabrika gaji službenike, biće vazda potreba za igrama na sreću, bingu nema kraja...
- Dobre, bre Katićka, ne seri, nego kaži de je Dingo Bingo, poneo sam mu malo knjaževačke slanine?

Ako ima vjetra ves ce se sigurno osusiti,ali belaj nastaje ako pocne kisa,u tom slucaju trci da skidas ves sa strika da ne bi sve otislo u kurac.

Nula samokontrola lik- Njemu se da prostite...digo ko magaretu.Tu je još deset likova,pa on krsti noge, znoji se, pokušava da napravi foru na račun čibulje na dupetu glavnog glumca, al' ne ide. Jedva čeka da ode kući pa da skine film i pogleda sam.
Konosijer: gore pomenuti znalac. Tako će on za slatku plavušu znati da je to u stvari Džesi iz Hjustona koja sve pare skuplja za sestru koja želi da postane advokat. Njemu se odavno ne diže na regularne stvari, da su pustili krdo Japanki koje se mažu flomasterima...Druga priča.
Gurman: Bole njega uvo. Zgrabio dasa čips, ne pušta. Krmlja i baci komentar tipa 'Duvaj ga srećo' čisto da se zna da je uključen u proces.
Alfa: Sve je on već to probao, propeler poza, dvostruki salto Cukahara. Ribe nisu ništa posebno a glavnom glumcu je minijaturan.
Džoker: Sve mu je smešno. Od podvezica, do svršavanja. Ako se neki crnac namerači riđokosoj tinejdžerki izbaciće se komentarom 'Crno joj se piše'.
Romantik-papučar: I u ovom 'svečarskom' trenutku kenja o svojoj 'maloj'. Kako, kad on i 'Draginja' 'vode ljubav' spoje se u jedno telo sa X udova, kao indijsko božanstvo.
Domaćin: Pornić on bira. Posle zajebavanja na njegov račun što ima 130 foldera NE DIRAJ bira klasične stvari...ma nema bukake, ne gleda on to.
Komentator: Prepričava ti svaki detalj , ko da si slep i da ne vidiš i sam.
Gedžet: Primećuje sitnice tipa koji auto se vozi, koju marku odela nosi jebač, telefone i marke satova.
Alkos: Njemu je svejedno. Gledali vi porniće ili teletabise.

- Zašto me nisi juče pozvao u 2 sata moronu!?
- Ma beži bre, zakov'o sam se u krevet, prespavao sam ceo dan, jedva sam se razbudio!