Smaranje do bola. Okruženje u kojoj se trpi subjektivno poimana večnost dosade. Smor čiji se kraj željno iščekuje ali ga nema ni na vidiku.
- Kad će kraj više? Ukočila sam se. Porodiću se ovde.
- Ćuti. I ja rađam.
- E još jednom me zovni na Veče srpskog srednjovekovnog stvaralaštva...
- Nismo u pozorištu jebote, na sahrani smo.
- K'o da ne znam. I šta treba sad? Da i mi umremo od starosti čekajući da pop završi?
Porođaj radi porođaja- česta pojava u našim krajevima. Fantastična defka! +
ps. kupila si me već kod subjektivno poimane večnosti dosade.
Bra'o! +++