Ma to bre nije ništa istina! To su bajke!

Mislim početak jeste tačan te bajke, al' onaj deo od princa koji joj je našao cipelu pa do kraja je čista izmišljotina, koju su oni Grim Strit Huligansi izmislili da obmanjuju malu decu. Ovako je to zaista bilo....

Nakon tog bala, Pepeljuga je jelte shvatila da je princ budala. (Ovo se rimuje slučajno) Kao što znamo, udala se za onoga ko joj je doneo cipelu, jer je cipelu izgubila na tom balu jer je zaboravna i boluje od Alchajmerove bolesti. Tako mlada. Taj gospodin koji je doneo cipelu Pepeljugi (ili Pepeljuzi kako se već kaže nemam pojma) bio je Srbin! SRBENDA VELIKA! Ogroman tip, debeo, svaka mu čast! Nosi i neku bradu i naočare i Pepeljuga nije mogla da mu odoli i morala se udati za njega. Imao je taj i neku kao afro frizuru čudnu ko Maruan Felaini, a po zanimanju je bio pevač.

I tako su oni živeli danima, nedeljama, mesecima, godinama srećni i zadovoljni dok nije došlo to jedno veče koje je sve promenilo. Njen dragi je nastpao na takmičenju za pesmu Evrovizije. Pepeljuga je navijala iz sveg srca za njega naravno! Njen dragi je otpevao pesmu i bilo posle ono JUROP START VOUTING NAU i posle toga JUROP STOP VOUTING NAU i proglašenje takmičara koji su prošli dalje je usledilo.

I DRAGI OD PEPELJUGE ISPUŠIO I NIJE PROŠ'O DALJE!

I zato se Pepeljuga razvela od prevača Srbina koji nije proš'o na Evroviziji.

Stara taktika zastupljena u srpskom narodu. Jelte, Srbin je lud, Srbin je proklet i mnogo, baš, baš mnogo voli da zajebava jače. Ne kažem da je to loše, jer da nije bilo te karakterne crte sada bi Srbi bili ustašoidi muslimanske veroispovesti, nemačkog porekla.

Kratka rimovana pesmica za podjebavanje ribopecača. Više smisla ima ako se drnda profesionalni ribar, ali takvi su retki, pa se peva i sportskom. A taj je najčudniji: što ide u ribolov ako ne da bi konzumirao što ulovi? Kakav "Uhvati i pusti" i te boranije. Vredi se i pomučiti da bi dobru ribu uhvatio, prikradati se, šunjati, pa i u vodu uskočiti ako treba. To ne razumeju mnogi. Jer dobra riba je prava retkost i vredi i par puta proći bez ulova. Isplati se još kako, satisfakcija je ogromna i sve tada pada u zaborav i vredelo je istrpeti; i podrugljivost, ismevanje...

Intervju emisija na Pinku koja se emitovana 90ih; najveće utiske ostavljali su Romi koji su imali uvek hit odgovore na sva pitanja.

Nastala u atarima okoline Pomoravlja, Srbija, ovo je idealna kontracepcija od zajebancije na tvoj račun. Uspešno se kombinuje sa 'Ti jebem mater malo ja, a ?!' a preporučena dnevna doza je po potrebi.

Posledica optimizacije mozga za funksionisanje danas i ovdje. Posledica godina ispijanja svih vrsta alkohola, od majkinog Bejlisa, do stričeve brljavuše sa sela.
Kada živa u unutrašnjem alkomjeru dostigne tačku pucanja, ona glavica na vrhu se napuni, upale se crvene lampice i čuje se alarm.
Kvrc. Alkomjer je pukao i ejakulira. Čini da zaboraviš i ono što ' jednom naučeno, ostaje za vazda.'

Retoričko pitanje koje roditelji postavljaju u nadi da će uplakani potomak shvatiti svoju grešku i zapamtiti da je ne ponavlja u budućnosti. Osnovni problem je činjenica da batine dolaze neočekivano i, uglavnom, po završetku kažnjive i prelasku na regularnu aktivnost, stvarajući time konfuziju u umovima maloletnih prestupnika.

Sarkazmom nabijeno retoričko pitanje, kojim sagovorniku stavljate do znanja da mu je ideja prsla, ili da nešto što je napravio i sa čime se hvali na sva usta, izgleda totalno zbrda-zdola zbudženo i bezveze.

U prevodu:

kloni se nevolja, ne staj u prve borbene redove, ne traži štetu da je ne bi dobio. Koliko god bio svestan svoje snage, može se naći neko jači od tebe.

Кажемо оном ко све изговара у деминативу. Често је иронично то нека ситна особа, биберче.

Od samog početka progona iz Raja, čovečanstvo drži tendenciju postepenog pada pod senku. Za svaka 3 koraka napred, napravimo 4 nazad.
Imali smo Sodomu i Gomoru, imamo ju i danas, kršili smo zapovesti nekad, radimo to i danas... Mrzili, voljeli, ratovali, mirili, grešili, praštali...

Ali koji je to siguran znak da smo blizu kraju, upravo u našim danima?

Ako i jesmo kroz istoriju padali u greh, i uživali u njemu, bar nikad nismo imali javnu, i ljudskim zakonom utvrđenu zabranu i osudu na delo i artifakt koji su direktno iz Raja potekli!

Rušenje mukotrpno gradjenog sneška roundhouse kickom u glavu. Suma Sumarum afere "Semajlirana pufna za frezenklovanje". Kofa vode u lice Ministru Bačeviću.
Kad nekome kažeš bez likovanja i zle namere do od toga što on misli nema ništa.

Iako je do nedavno svetom nauke preovlađivalo mišljenje da je zevanje zarazno zbog oslobađanja "oblaka" ugljendioksida koji se nasumično prenosi od usta do usta dok se talas ne završi konačnim oslobađanjem CO2 "u prazno" (bez osobe koja bi ga "nasledila") takva teorija je nedavno odbačena zbog činjenice da naslednik talasa zevanja ne mora biti u neposrednoj blizini inicijatora, pa čak ni u istom vazdušnom prostoru, jer se zevanje prenosi i kada se ono samo vidi (kroz staklo) ili čuje (telefonom).

Jasno objašnjenje još uvek ne postoji, ali nagađanja nas odvode dalje, oslanjajući se na pretpostavku da je zevanje u starim kulturama korišteno i kao vid komunikacije, iako, naravno, verovatno takođe nenamerno. Postoji nekoliko mitova o zevanju, od kojih nam jedan omogućava uvid u to kako su ljudi verovali da su osobe koje zevaju miroljubive, i ne misle zlo; ovo ide u prilog skorašnjem istraživanju, koje pokazuje da je verovatnije da će osoba sa izraženijom sposobnošću za saosećanjem sa drugima postati sledeći naslednik "zeva". Tako da se slobodno može pretpostaviti da su osobe sposobnije za komunikaciju i svesnije prisustva ljudi oko sebe, pre nego egocentristi, podložnije postajanju sledećim prenosiocima zaraznog talasa zevanja.

Pravo značenje zevanja se, bez jasnog naučnog objašnjenja do sada, najverovatnije ogleda u prostom shvatanju i prihvatanju. Naime, činjenica je da kada pođemo na počinak počinjemo da dišemo sporije, i manjim dotokom kiseonika stavljamo mozak u "stand by" stanje kako bismo uspešno zaspali. Nasuprot tome, kada stavimo svom mozgu do znanja da ne želimo da spavamo, bilo svojim mišljenjem o takvoj poruci ili prosto budnim akcijama svog tela i organizma, on nam uzvraća porukom da mu je za budno stanje potrebno još kiseonika. I mi ga refleksno uzimamo (što nas takođe dovodi do slučaja nekontrolisanog zevanja kada nam je, na primer, dosadno; kao pred spavanje, mi nehotice stavljamo mozgu do znanja da prosto nismo više zainteresovani da ostanemo budni, s' tom razlikom što nas u slučaju dosade SVEST o nepostojanju uslova za spavanje održava budnima, i mozak tu ima završnu reč - "pa ako si već svestan, uzimaj kiseonik, šta od mene hoćeš?").

Treba samo još napomenuti da je verovatnije da se zarazimo zevanjem kada smo u nedoumici spava li nam se ili ne, nego kada nam ono nije ni na kraj pameti. Jer, konačno, zarazno zevanje je upravo podsvesna komunikacija - "njemu/njoj se spava, necu valjda i ja zaspati...?" I - mi dišemo.

Tužna, ali na žalost istinita izreka. Koristi se u slučajevima kada se o nekome ili o nečemu pokrene priča koja, bez obzira da li je istinita ili osnovana, obavezno dovodi do toga da preraste u ozbiljnu klevetu.

Primere ovakvog zlonamernog etiketiranja viđamo svakodnevno. Pa, iako svi znamo da su to laži i podmetanja, već smo se nekako navikli na to.

Opis zabačenog predela, (srb)vukojebina.
Tu se ni Memedović ne bi zavlačio.

Rečenica kojom se opisuje namazan lik. A može da se koristi i u situaciji kad provališ nekog da hoće da te zajebe, kad provališ skrivenu nameru neke činidbe ili fore.

To vičemo nekom kada želi da ispadne snagator, pa uz krv, suze i znoj diže nešto što je teško k'o tuč.

Vrlo paradoksalan pevač. Mnogim devojkama je kose pleo, a svoju kosu ne zna ni da opere.

Misao koja prati duboki uzdah, kada vidiš da ti je moderatorka obrisala definiciju.

Ogromna debela crvena knjiga u kojoj si bukvalno imao 1000 postavljenih pitanja koja jednom predpubertetliji mogu pasti na pamet i isto toliko odgovora od strane strucnih ljudi. Ali, jednu stvar mi ne objasni nikada...
Zasto covjek (muskarac), kada vrsi malu nuzdu, taj posao lakse obavlja ako je pored njega odvrnuta voda. Na lavabou, npr.