Narodna poslovica ”Zna se ko kosi a ko vodu nosi” ukazuje na mušku dominantnost koja vlada u našem društvu, na osnovu ove poslovice stvorile su se i nove poslovice koje su varijacija na ovu temu, neke od njih su:

U ovoj definiciji, zapravo svinja ne zna šta je dinja. Koristi se za situacije kad neko ko je prost, glup, zatucan, neobrazovan koristi neke veoma skupe i prefinjene proizvode. Kao kad bi seljanka obukla Prada cipele (od 1000 EUR) i otišla u njivu.

Poslednje što nam ostaje u beznadežnoj situaciji,dok je ''neko'' nepoznata x,a u nekim situacijama može biti i imaginaran broj.Samoobmana.

Popularan izraz međ' starijim življem oko Morava i pritoka im.

Kaže se za osobu koja je glupa kao da je pala s kruške, ne zna ništa ni o čemu, ali zato zna da landza, bandza i landara po čaršiji, da bude drska i problematična. Vokabular joj sadrži mršavu stotinu reči, od kojih polovina ima konotaciju psovke ili vulgarnosti klase kočijaš, ne zna da formira pravilnu rečenicu i koristi padeže, ali zato zna da ti beskrupulozno saspe najgore uvrede u lice.
Za takvu osobu se nikako ne može reći da ne zna u pare. Iako ih nikad nema, vrlo dobro zna da zafrkne i zajebe za koju crvenu i obično je baba ta koja prva strada. A baba jadna 'oće da učini budali...

Nepismen čovek koji se pravi da zna ono što ''nezna'' a zna da ne zna.

Jedan od razloga zašto možeš da nosiš iscepane čarape, gaće, majicu ispod džempera... Uglavnom odeću ili obuću koja je na neki način sramotna za videti.

Kada neko u društvu kupi smoki, čips ili neku drugu grickalicu, pa hoće da što više sačuva za sebe, a da ne ispadne nekulturan.

Pa tako skoro nečujnim glasom ponudi grupu ljudi (oni, skoro uvek, kažu da neće, a pola njih ni ne čuje šta je rekao, ali ih je ipak ponudio, što se ceni), pa ova osoba koja ih je ponudila odahne jer je sačuvao sav svoj smoki.

Druga situacija je kad ne može da dovrši svoj snek, pa onda na sav glas izgovori "'Oće neko", turajući svima pod nos nebi li neko uzeo, jer šteta da se baci.

Šaljiv način da kritikuješ nečiju rečitost. Smisao je u tome da se misli kako pomenuta osoba ne zna maternji jezik.

Rec koju mnogi zele da definisu, jel ih nerviraju koji koriste jer umesto jel, i jel umesto jer...

Odgovor je naše babe na pitanje zašto štucamo.

Trenutni crveni karton šoderu koji se uhvatio komentarisanja tvog godišta, pa ne pušta - ko Šarov.

Ko god da je smislio ovu spektakularnu frazu iz naslova mora da je bio vrhunski poznavalac ljudske prirode i ponašanja, genije psihologije koji je pronikao u tajne kako Čovekove svesti tako i njegove podsvesti.

I da – dabogda ga izjeo najgrđi rak koji je poznat savremenoj medicini. Ako već nije, tojest.

Elem i završivši taj uvek rado očekivani aspekt u mojim definicijama, vratio bih se, ako dozvolite, detaljnijoj analizi pomenutog izraza. Nema tu, ustvari, nešto previše detalja. Zapravo samo jedna prostoproširena govnurda od rečenice u kojoj se kriju svo zlo&nesreća koje nas praktično dnevno posećuju u našim domovima. U dnevnoj sobi - da budem sasvim precizan. I ako kojim slučajem niste rođeni kao retard ili posterdžija, do sada ste već sigurno i mogli da zaključite o čemu je reč. Da, ti prosečni autoru definicija što blejiš za tim lepljivim kompom – TELEVIZIJA je tačan odgovor! Jer, upravo je ona najveći bezobzirni eksploatator floskule iz naslova, tog zaraznog refrena komercijale, latentnog oružja za masovnu indoktrinaciju i, iznad svega, tog svojevrsnog pojačivača programskog ukusa koji će nas “naterati” da pogledamo i najočajniju emisiju, seriju, film, poverujemo i najdebilnijim marketinškim konstrukcijama ili, nedobog, ispratimo dvanaes’iljaditu reprizu nasumičnog od već poprilično transferogenog broja radioaktivnih domaćih kratkometražnih i dugometražnih ostvarenja koja je - između ostalih i već tradicionalno, napisao g-din skriboman - Siniša Pavić.

Mis’im...Je l’ ONI stvarno cene da ćemo MI da poverujemo da smo tražili da gledamo jebenog Šotru?! Ili “Porodično blago srećnih ljudi u boljem životu”?! Ili šou Ivana Ivanovića sa sve transferogenom pojavom benda Ane Štajdohar, kao i nje sâme?! Ili raspali “Bonux” u pakovanju od 12 i kusur tona?! Ili čips sa ukusom račića i sendvić sa pršutom i nori-algom u mrtvom MekDonaldsu?! Ili TOG čoveka na TOJ funkciji?! Da li ONI zaista misle da će tom kontra-psihologijom uspeti naše mozgove da pretvore u konformističku kašu koja misli da to nije, te na taj način kontrolisati naše želje, potrebe, snove?! Doduše, ona pršuta i alga bi do jaja išle zajedno...Saću se vratim...

Istomišljenik.
Neko, čije se ideje podudaraju sa tvojim ili ti, nesvesno, krade ideje.
Posao koji radiš (a donosi dobit), još neko počeo da radi...

1.Kada odeš u selo,popiješ po neku rakiju,a u stvari se napiješ kao tele,sedneš u auto,a neko od domaćina ti blagonaklono napomene da nisi u stanju da voziš,pa se ponudi on da te odveze do grada.Ti se samouvereno nasmeješ,pogledaš značajno volan i kažeš:Zna put.
2.Postaneš svestan sebe u upaljenom autu koji ide iz tri pizde lepe materine,verovatno prema tvojoj gajbi.Snimiš situaciju i kažeš samozadovoljno za auto:Zna put.
3.Izborni slogan večitog predsedničkog kandidata Vuka Draškovića na jednim od mnogih predsedničkih izbora u zemlji Srbiji.Zna put.

Je Neko, ko je bio bio ništa, a sada postao i Nešto. Uglavnom to bude Neko ko je išao s vama u osnovnu, živeo u istom kraju znali ste ga lično, ili iz viđenja i koga pamtite kao što pamtite i babe koji su sedele na klupi ispred zgrade. Neko ko kao mali delovao sasvim obično, a onda ga vidite posle 10 godina u novinama kako se pravi pametan.

"Ako neko pita.." je pocetak recenice, tacnije, opravdanja za one koji ne znaju ono sto ste vi upravo ucinili i pokusacete, na "ako neko pita.." nacin, uz malu pomoc "ako neko pita..." druga, da zamaskirate postupak i zauvek ga skrijete od ociju javnosti.
"Ako neko pita..." se javlja u vise verzija:
*"Ako neko pita....pojela sam supu"
*"Ako neko pita.....ne pijem steroode"
*"Ako neko pita....imam 18"
*"Ako neko pita.....ti si mi ujak"
*"Ako neko pita....cika te nije ni pipnuo!!"
*"Ako neko pita....dala je nenajavljeni, ono, kako sam mogla znati da treba da ucim!"
*"Ako neko pita.....sinoc sam samo bila malo vesela, nisam ni prisla alkoholu!"
"Ako neko pita......reci cemo da se to nije dogodilo"
I onaj, medju mojima najcesci, upucen drugarici:
"Ako neko pita....bila sam kod tebe!"

Ovaj izraz očito ukazuje da je suvišno navesti ime osobe, jer je način njenog delovanja opšte poznat. U isto vreme, izdiže drugu osobu, jer nije potrebno da se spušta na dati nivo, navodeći neka nebitna imena i tome slično.

Neko je osoba zbog koje smo uskraceni za razne keksove, napolitanke, sokove, baklave u djetinjstvu (a i ne samo u djetinjstvu).

Izraz koji se koristi u cilju samopromocije posle dobro obavljenog posla.

Takođe i, po mnogima, najdosadnija igra u Slagalici.

Čista istina i velika, a jednostavna misao, koju je u svom najvećem mega hitu svih vremena, možda i nenamerno, izrekla Viki Miljković, sada već, valjda, i dalje popularna pevačica turbo folk orijentacije.

Rečenica koja joj je možda donela status Konfučija međ narodnjacima, s obzirom da je redak slučaj da neko toliko jednostavno kaže nešto toliko valjano.

Da, neko voli ovo, neko voli ono. Ne možemo svi voleti isto. Ne bi onda bilo različitosti. Ton i vrcakvo, nasmešeno mrdanje glavom koje koristi Viki u spotu za pesmu gde je ovo izrečeno, sugeriše takođe da je htela usput reći kako ne treba naturati nekome mišljenje. Nek voli k'o šta hoće. Dobro, neki u svoja četiri zida. Al' to su ređi slučajevi. Ne treba sad baš paradirati oko toga što voliš, niti smatrati da je neko ko misli drugačije glup.

Nije ni čudo da je to baš Viki rekla, s obzirom da je negde, nekada davno izjavila kako mnogo voli da čita. Knjige valjda.