Kada neko u društvu kupi smoki, čips ili neku drugu grickalicu, pa hoće da što više sačuva za sebe, a da ne ispadne nekulturan.
Pa tako skoro nečujnim glasom ponudi grupu ljudi (oni, skoro uvek, kažu da neće, a pola njih ni ne čuje šta je rekao, ali ih je ipak ponudio, što se ceni), pa ova osoba koja ih je ponudila odahne jer je sačuvao sav svoj smoki.
Druga situacija je kad ne može da dovrši svoj snek, pa onda na sav glas izgovori "'Oće neko", turajući svima pod nos nebi li neko uzeo, jer šteta da se baci.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.