Jedini način da sedeći u fotelji, pozivom samo jednog broja, dobijete lepo. izvajano telo, seksi plavušu u vašem zagrljaju, hranu bez masti, besprekoran san, dušek na kome možete da parkirate tenk i loptu za pranje veša.
To nije sve! Ukoliko pozovete odmah dobićete potpuno besplatno još dva trbušnjaka i prostirku koja je toliko dobra da ubija i komšijine grinje

Svih mogućih oblika , sporo i lako propuštajući , od svih mogucih tvari , sa krilima ili bez ,
sa samo jednom svrhom .
Sve dok ...

Nedefinisana i pomalo mistifikovana kategorija. Na određeni način svakako predstavlja apgrejd onog “običnog” sastanka, ali šta tačno pod tim podrazumeva teško je statistički utvrditi. Tako na primer, može simbolizovati tršenje ljubavnice/sekretarice u nekom ( malo čistijem ) motelu/klozetu, zatim jedno konspirativno opijanje sa drugarima u kafani ili, pak, celodnevni paket pecanja na reci uz roštiljanje i oveću gajbu pivčuge...mada se, doduše u neobično retkim prilikama, može interpretirati i kao PRAVI sastanak. Bitno da je mobilni telefon ugašen a ostatak sveta obavešten “da ga se ne uznemirava”. Tako je, naime, bolje za sve...

Devojačka sprema za udaju.

Siluete i sene, odsevi dnevnih ljudi. Traka svetlosti za jedan kratki tren počiva na bokovima i liku što nadire iz tmine; podiže oči i skreće pogled u stranu, iščezavši. Kosa pod kapuljačom i farmerice stopljene sa kožom. Nije li joj hladno? Lenji pogled sredovečnog čoveka što izvodi u šetnju psa svoje ćerke; on se snebiva i čudi. Nekuda odlazi. Usne, brada, i komadić nosa pod rubom crvenog kišobrana, u bundi je i žuri. Mračni heroj, snažnih ramena i otvrdlog pogleda, nečiji sluga, nečiji otac i muž. Starac sa rancem i kapom koji nema gde. Nelagoda u liku uzornog mladića; on zamišlja kako je prinudjen da se brani. Mokri pločnici upijaju tragove svetlosti; kora drveća i vlaga, pas i automobil, miris mahovine što buja i lišća gde se rastače i truli. Odjeci detinjstva, ono što možda jeste i što bi jednom moglo biti, što od zvukova stvara fantome a duboko pokopane strahove uobličava u aveti.

Već satima je kod vas. Sedite i ćutite. Blenete u neku emisiju na televiziji ili u kompjuter. Ništa se ne događa. Osećate kako vreme polako teče, nestaje, odlazi u nepovrat. Treba milion stvari da uradite, ali ne, ne možete, on/a je tu! Kad vas nešto pita, odgovarate kratko u nadi da će ukapirati! :Hajde, ukapiraj više da treba da ideš! Ja sam prijatan/na i ne želim da te isteram, ali...zar i tebi nije dosadno?! Zar i ti ne treba nešto da radiš?! Zar ti je zanimljivije ovako da sediš i NIŠTA?!: Počinješ da se nerviraš. Zamišljaš njegov odlazak. Pokušavaš nekom čudnom, samo tebi znanom hipnozom da ga oteraš. Ne, ne ide. Sedite tako i ništa. Opet ništa. I samo ništa. Ali, dolazi taj tren. On/a izgovara čuvenu rečenicu:"Trebalo bi da idem". Osmeh na tvom licu se rađa. Oči sjaje. Pokušavaš da se suzdržiš i ne obraduješ previše pred njim, nije kulturno, jelte. Ali...ALI...nekim čudom vaše usne, van vaše kontrole izgovaraju: "Sedi još malo". U trenutku shvatate šta ste uradili. U trenutku vam prolazi milion ideja kako da se samoubijete, ali već ste to uradili ovom rečenicom. Spora smrt. On/a se smeši: "Pa 'ajd, ostaću još malo"...

Jedna od standardnijih floskula u vokabularu sportskih komentatora a kojom se svekolikom narodu kraj malih ekrana pruža informacija o tome ko brani na rendom utakmici rendom sportske kategorije koja, razume se, predviđa postojanje pomenute pozicije u ekipi.

U reali, nažalost, mnogi golmani su i bukvalno shvatili izraz iz naslova pa se najčešće i ne pomeraju sa linije gola - na opštu radost navijača svog kluba, razume se.

Prostorija koja po radnom nazivu navodi na pogresan zakljucak da je vlasnik dete (ili deca), prikljucena na ostatak stana i vecito radoznale roditelje :)

Stepen autonomije koje u njoj ostvaruje pojedinacno dete proporcionalan je kvadraturi doticne prostorije, kao i tome da li je pozicionirana prizemno ili makar uz drvo razgranate i izdrzljive krosnje (po mogucstvu listopadno) a udela ima i psiholoski profil roditelja i/ili deteta(dece) s kojima taj prostor deli.

Čovek koji progovori s pet meseci i ne zatvara usta do kraja života, trtlja sto na sat i smara sve oko sebe pričama koje ih ne zanimaju, ima milion i jedan potpuno nebitan i trivijalan podatak u glavi i podeliće ih u svakom razgovoru koji vodi s tobom (uvek on vodi, nema šanse da prepusti kormilo razgovora), na forumima skupi 3000 postova za četiri dana, piše traktate koji ne mogu da se čitaju (jer su dosadni, ili "prestručni", ili oboje), non-stop je online i "druži" se sa svima, status na fejsu menja svakih pola sata, šalje ti devedeset mailova dnevno sa "zezalicama", razume se u sve i najbolji je u svemu, uživa da sluša svoj glas, zvao bi i sam sebe na telefon da može, zna svaki trač i podeliće ga sa svima. Smarač.

Televizija koja redovno dno dna udubljuje!!!

Specijalnost sportskih komentatora koji prenose tenis da na osnovu pokreta i eventualno pogleda tenisera zaključe njegov tok misli u tom trenutku.

Razmišljanje umišljenog supruga uverenog u sopstvenu vrednost.

Jedan od najboljih crtanih filmova koji su se ikada prikazivali u Srbiji. To je ona mala, žuta ptičica, za koju nijedno dete nije moglo da pretpostavi da je, ustvari, vrabac. Jer, ko je od nas govorio francuski i ko je ikada mogao da zamisli da su u tamo nekoj francuskoj vrapci kao žuti? Sjajna stvar je bila ta da je crtani bio bez prevoda i sinhronizacije, tako da smo potpuno uživali u animaciji. Crtani koga karakteriše i interakcija ptičice sa publikom: kada ugrize jabuku i iz nje izadje crv, pa ga vrapčić ubije lopatom, publika krene da zviždi i on se postidi, pa ga sahrani. Le Piaf je isto tako jako često trčao ka horizontu na ekranu, postajao sve manji i nestajao na tren, i onda dotrčavao nazad sa, na primer, tom lopatom kojom je sahranio crva. Takodje, imao je najbolju uvodnu špicu gde je svirao gitaru, a onda klavir i sa njim opet odletao ka horizontu. A muzika u toj špici... pesmica koja mi je i dan danas omiljena..

Serija ko serija. Sranje. Dobija smisao tek kada neki plavušan arči Samantu u guzicu.
Četiri gistro urbane Njujorčanke, koje misle da su popile svu pamet ovog sveta idu gradom i jebanišu se sa matorcima, sa mlađima od sebe, uspešnim biznismenima, neke od njih taslači ko stigne i onaj kome nije otišao autobus.

E sad. Ribe u Srbiji. Toliko naložene na junakinje ove serije da su se i same počele nositi kao one ne bi li imaginarno pobegle iz svojih ruralnih sredina i barem na tren bile Njujorčanjke u svom selu. Visok stepen imbecilnosti, manjak samopuzdanja dovode do toga, da one počinju čak i da razmišljaju kao likovi iz gore pomenute serije, pažljivo skupljaju, upijaju, rečenice izgovorene u seriji i kasnije ih dele sa svojim drugaricama ne bi li bile urbane i svidele se momcima iz sela. Samo citiranje tih dijaloga iz serije nam govori mnogo o devojkama koje to čine i samim tim nam govore da bežimo od takvih riba koliko nas noge nose.

У ХХ веку, људи су слали писма својим идолима, (музичарима , глумцима ...), и очекивали повратно писмо у нади, чак и по неколико година.

Твитер вам омогућава да вас ваш идол искулира у реалном времену! Има ли шта лепше?

novi zanr muzike koji je ponikao iz HC Punk-a. ljudi koji to slusaju jos se mogu nazvati emosi tj. retardi. takve ljudi prati patnja, bes i bol i takodje mrznja od strane ostalih recimo normalnih ljudi. emosi zive u ubedjenju da ih niko ne voli sto je i tacno ali ta cinjenica je prouzrokovana samim njihovim ubedjenjem. skloni su nanosenju bola sebi i porodici, skupljaju se na online forumima gde stavljaju razne morbidne slike, klipove itd. skloni su ka otudjivanju od porodice, ljudi, mozga i zivota. mozete ih prepoznati po crveno nasminkanim ocima, suzama u istim, ranama na zglobovima ruku, ispeglanoj crnoj kosi i obicno gojaznosti takodje cesto se krecu sami ili u istomisljenickim grupama ali cesto cute ili placu. oni su jedna retka vrsta ljudi koji vole da im je zivot sranje

Glagolska imenica K. potice od glagola kitovati inf.. K. je forma surovog kažnjavanja putem visestrukih udaraca spolovilom. U jednoj varijanti, K. se može izvoditi tako sto se objekat kažnjavanja prekrije ćebetom što umanjuje šansu da izvršitelji budu prepoznati tokom vršenja radnje.

Etimologija kitovanja kao pojma verovatno potice od ćebovanja, sa kojim postoje izvesne sličnosti, naročito u potonjoj formi (kada je objekat kitovanja prekriven ćebetom).

Internet forum gde se fanovi metal muzike okupljaju da objavljuju informacije (3% vremena), razmenjuju mišljenja (2% vremena), međusobno se pljuju, prozivaju i flejmuju (95% vremena) i zgubidane (100% vremena). Članovi foruma dele se na tri vrste:

1) iskreni metalci
2) neiskreni metalci
3) Teša Tešanović

Međutim, postoji velika disproporcija u broju članova koji pripadaju prvoj grupi i broju članova koji misle da pripadaju prvoj grupi. Otud je i granica između prve dve grupe neretko nejasna i teško ju je odrediti. Problem je dodatno proširen činjenicom da dobar broj članova druge grupe ne samo da smatra da pripada prvoj grupi, nego i sve ostale smatra članovima druge grupe, bilo da oni pripadaju prvoj ili drugoj grupi (problem u logici poznat pod imenom Princov čvor).

Opšta karakteristika foruma jeste da su članovi posvećeniji nego što je to slučaj sa drugim internet forumima. Posvećenost članova treba shvatiti dvojako:

1) Većina redovnih članova je online na prelazu iz 31. decembra u 1. januar.
2) Većina članova nije umočila mesecima, a neki i godinama.

Nevidljivost na društvenim mrežama.
Opcija uvedena kao odbrana od napornih ljudi, usled gomilanja “prijatelja” .

Lek za bestijalnost, okrutnost i izopačenost u jednoj osobi.