Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Ljudi koji su 24h dnevno uključeni na fejsbuku ili sličnim mrežama.

Reč, čije postojanje još uvek nije utvrđeno i koja prkosi svim pravilima srpskog jezika, ali prirasta za srce svojom neoborivom logičnošću.

Ne mislim na političare koji emtuju svoju "scensku" energiju prema prijemnicima svojih sledbenika, već na one pojedince, posrednike, koji nakon oglašavanja prethodno pomenutih, svojim manifestom izazovu piramidu radosti kao i talas negodovanja.

Magična reč u izveštajima o poljoprivredi u Srbiji danas. Pardon, Ovo je Srbija. Ma ono što ide u vreme ručka na prvom, u 3. Reč koja odiše domaćinlukom, pomalo setnim, svođenjem bilansa. Ide u tandemu sa nezadovoljni ratari. Dok ide neka slika sa njiva od letos, sunce opeklo, zlati se žito, drmusa se u kombajnu onaj debeljko, domaćinski glas sredovečne reporterke saopštava rod za ovu godinu i ono najbitnije: 22 odsto više nego lani! Posle idu neki debeli paori što se žale na državu al to nije bitno, koga briga. A nije ni bitno to što je poraso rod samo zbog toga što bila suša prošle godine pa je moralo da poraste pa da jebe oca. Ne, bitan je tren kada reporterka iz Zrenjanina kaže više nego lani! To je kulminacija. To je simbol valjanosti. Znak napretka, u našem društvu. To je umesto rakijice da otvori apetit. Posle toga mož se postavlja ručak pošto već prošlo tri sata, oladi se supa, digla se i ova pijandura, čuli smo lani, mož da jedemo, čak šta više čuli smo više nego lani tako da ne moramo da brinemo o lebu za narednu godinu. Bdi nad nama On.

Ime albuma sa slikama koji svaka zgodna Srpkinja na internetu treba da poseduje. Bog nas je pogledao, pa je zgodnih Srpkinja koliko voliš. Onda nas je ošamario, jer ga nikad ne poseduje baš ona Srpkinja koja nas zanima.

Rečenica koja služi da odjebeš dosadnog komšiju na kulturan način, koji je zapeo da priča s tobom o nekim njegovim problemima, jer od viška slobodnog vremena ne zna šta će sa sobom.

Potpuno ignorisanje, a u drastičnijim slučajevima i negiranje nečijeg postojanja.

Neaktivirana bomba.

Prekrasno dete, puno vrlina, i prefinjenog ponašanja, obasipano pažnjom od rođenja. Dete kakvo bi svako poželeo da ima. Uredno, vaspitano, sa svim peticama u školi, posle koje pravo ide na solfeđo. Naravno ima i ona svoje bubice, ume da sluša sinfonijski orkestar i posle pola jedanaest, a da ne legne da spava. Ali dobro, dete je to.

Popodne uživa u Milfordovom čaju sa majkom u salonu dočekujući njene goste, pokazujući punu zainteresovanost za sve o čemu one besede. Taj isti čaj pije sa ispruženim malim prstom, a za razliku od njenih vršnjakinja ne čita "Bravo" magazin umesto "Korena romantizma", već razmišlja o baroknoj umetnosti i razmišljanju Mikelanđela Karavađa.

Životna želja joj je da se uda u istom društvenom kremu u kojem se i ona nalazi, da prefinjenost prenese na svoje dete, i tako nastavi višedecenijski ugled koji njihova porodica uživa. Kafu izbegava, alkohol je poslednji put probala na Slavi, a od sporta najviše uživa u badmintonu sa drugaricom iz detinjstva. Naravno, koji igraju u vrtu iza kuće.

Isti taj vrt služi joj i za šetanje, naravno pobogu sa kišobranom i belim rukavicama, dok se odmara pred višečasovne probe baleta i časove lepog ponašanja. Svaki trenutak joj je u potpunosti isprogramiran, a od rasporeda ne odstupa ni na tren. Ili bar tako tata misli.

Dobri stari feudalizam. Znalo se ko kosi a ko vodi nosi i kome se kosi i kome se voda nosi. Feudalizam - "Svi na mome"

Demokratija je zamišljena kao vladavina naroda. Teško primenjiva. Uglavnom služi za manipulisanje i merenje čija je veća. Demokratija - "Svi na svome"

Sveto slovo pojašnjenja estradne profuknjače.

Pogledaće vas svojim krupnim očima, duboko udahnuti vazduh i u jednom dahu izdeklamovati objašnjenje koje ima status aksioma.

I time je sve kazano. Nema priče, nema rasprave, nema nevjerice - daleko bilo. Samo jedno veliko indijansko haug! - ja sam svoje rekla.

Izraz sa komentara vesti, sa foruma, društvenih mreža i tome slično: u početku rezervisan isključivo za prave legende glumišta, muzičke ili sportske scene, ali kao i mnogo toga, postao je previše rabljen, pa se danas primenjuje i na anonimuse.

Prema istraživanju naučnika sa univerziteta u Masačusetsu došlo se do frapantnih rezultata! Naime, zaposleni prestižne ustanove su nakon predugih i iscrpljujućuh istraživanja došli do zaključka da čak 98,4387% stvari, osoba ili pojava koje mrzimo dosta govore o nama samima, našim večitim težnjama, strahovima i neostavrenim željama. Daklem mrzimo ono što nismo a želimo biti. Zanimljivo.

I ja sam hteo kao i većina vas da napiskaram koji tom o tom' kako ja mrzim ovo ili ono, bum bum, truć truć... Al neš! Pa nisam ja glup!
Neću da vam kažem ništa o sebi! Marš! Neću! Jok! Noup! C! Ne, ne!
Ipak hej, glavu gore drugari, družimo se još. Vi ste meni rekli, pričajmo o tome.Ha? Pa, da, naravno, hajde. Otvorite se, biće zanimljivo.

Desetobojac- Agilni:
Agi pa gde si druže. Šta kažeš desetobojac ne valja ni za kurac?! Pa jebem li ga, ne razumem se. Nego si ti ono beše trenirao atletiku? Jesi. Pa da tako sam i mislio. I šta kažeš bio si prosečan sprinter, pa jebiga matori, ne može svako da bude Bolt, glavu gore! Nego reče mi Džoni da si jarko želeo da budeš desetobojac. Istina? Ne?
Pa šta te jebe matori? Da nije visina za skok? Da nisi slabašan za bacanja? Prepone? hehe

Moje:- Paninaro
Citiraću: Druže koga boli kurac?!

Mašina za govnanje- Smarko:
Smarko tvoje poreklo savim dovoljno govori o tvojim željama, defka je bila apsolutno nepotrebna. Znamo, znamo...

Žena od karijere- pseto88:
Pseto, drugar, razumem te. Jebi ga, ljubav je to al jednostavno moraš dalje!
Šta nije ljubav?!
Pa kak...? Šta ti se samo ložiš na njih? Nikad te nisu pogledale? Ti si želeo a drugar koji je konsalting menjadžer jebao? Ma iskuliraj buraz. Klasična gargija, ne'aš ti tu šta...

Megalomanka - taedium_vitae
Maćo da nisi ti psetov dupli? Ne? Izvini, pričinilo mi se. Nekako ste slično jadni. Mitze.:*
A da vas dvoje...? Ne a? Ma veruuuj mi! Znam čoveka samo ga pitaj! Pristaće!

Dobro došao u klub- DBSK 97
Severina a? Pa dobro, ono, kapiram nove generacije, masovni mediji nameću... Ma ok skroz.
Nego slab džeparac a? Nema se za mekić i pljugicu? Ma jebeš to ionako nije zdravo! Batali to, uči čkole! Čuo sam da je matiš u osmom razredu težak u pm! Ozbiljno...

Nova srpska pop rok scena- Klinklilnsejn:
Ma realno si u pravu! Bljuv! Nego sretoh tvoju kevu juče u maksiju kaže dobro ide violina. Priča osnovao si bend sa drugaricama i spremate se za proboj na veliku scenu. Jebe te ''ponos''? Kakav ponos buraz? Parada? Ma ne razumem te ja ič a i mrzi me da te slušam, nisam pri volji ovih dana. Aj otišo sam dalje.

Minus- Aleks Andros:
-
ups s telefona sam.

Top 100 Vukajlija- 6Burazer6:
Pročitati prvi pasus, naučnici sa Masačusetsa su već objasnili ovaj fenomen.
E da pročitajte i dotičnog autora, vama to neće puno značiti al njemu hoće, verujte.

Smešak- ogmagaj infufiipd:
:)

Morisi- Ludi Čak:
Bravo Čeče! Ispljuva čoveka carski! Pluj bre po svim tim kvazi-intelektualcima, klišeizmu, vegetarijancima i ostalim govnima! Đubrad uspešna!
Nego kako bend?

Društvo za zaštitu miokarda- dekY_aod:
Dejane za miokard si me ujeo! Zaboravi onaj plan treninga za skidanje masnoće koji sam ti obećao, zaboravi musli, proso, ovas, heljdu! Ne'š ništa dobiti! Pričaš mi priču o tome kaoko želiš da smršaš, o tome kako ti se ne diže, o zadahu prouzrokovanim lošom ishranom i ja se iscimam da ti pomognem... Jel mi ovo hvala?!

Kim Kardašijan i porodica- turska kafa:
Šta je prsla kablovska? Nema više ''E'' ol dej ol najt! Pa jebi ga snajke! Uvlači se u najlepsu crnu malu haljinu na štikle i pravac hepening! Odma!

Ljubav, sreća, radost e to je za mene parada ponosa. Hare krišna!

Misao koja prođe kroz glavu čoveku kada naiđe na neopevanog kretena nesvesnog svoje ograničenosti. Po pravilu ta ograničena individua će misliti da je ona ta koja je pametna i još će svog daleko pametnijeg sagovornika tovariti kako je glup. A još ukoliko je okružen s još par kretena istomišljenika, pa još kad udruženo počnu da se beče i keze uživajući u svojoj samozadovoljnosti - i haj! Milina jedna. Čovek tada može samo da im fizički objasni neke stvari. Ako može. A ako ne može - ostaje mu samo da pomisli /kaže rečenicu iz naslova.

Tu su. Ista meta, isto odstojanje. Ne može se reći da je ko bolji, čak iako jedan odmakne, drugi ga brzo sustigne.

Jednom rečju: Preterivanje.

Glavna osobina smarača u društvu. Nebaškul tipa, koji pokušava da bude zanimljiv pričajući neke njegove priče i viceve On pokušava nešto da ti kaže, i on će iskoristiti sve reči koje poznaje da bi ti to kazao. Jebeno, nema meru. On ne diše prilikom svog izlaganja, bojeći se da će izgubiti svoje slušaoce ako samo na tren napravi pauzu. On počinje da plavi od nedovoljnog dotoka krvi u mozak, i vazduha plućima. Možeš čuti škripu u njegovoj glavi samo ako se malo približiš. Škripa koja je posledica prevelikog opterećenja klipova.
Moram priznati da s vremena na vreme, on nekada i ima neku interesantnu priču. Ali sve dok je ne ispriča. Koliko dobrih viceva je propalo zbog zagađenja od strane takvih ljudi. ON, kada završi vic, on počinja da se baca od smeha, on ti objašnjava u čemu je fora, on povezuje druge priče, on će ponoviti jednu reč deset puta, ma milion puta, sve dok se ti ne nasmeješ na nju. A sve će se smejati u pauzama. Smejaće se jer te pauze ne smeju ostati u tišini, jer, kao što rekoh, on tako gubi svog slušaoca.
Završiće tek kada životni instinkt nadvlada, i telo počne da se bori za vazduh. Međutim, u sve boljoj je on kondiciji tako da sve više može da izdrži.
Ipak, moguć je i koban ishod događaja.

Po slušaoce.

Kaže jedna stara izreka ''Ko se jednom opeče, duva i u 'ladno.'' Tačno. Duva. To uopšte nije pitanje. Zajebali su te, odbacili, ostavili na ulici sa troje dece, šutnuli, opljačkali, zgazili k'o bubašvabu. I sad si na oprezu. Povlačiš se u svoju dramu zatvorenosti. Svi su mnogo opasni. Opet će neka kurveštija da ti skine lovu sa kartice, opet će neki baja da te kresne i odleprša, opet će da te zgaze, da krcnu kosti. Bolje da se zatarabiš. Ako ti neko priđe, lepo ga gledaš preko tarabe. Sigurno je neki vrag, vražju mu mater jebem baš. I duvaj, duvaj i duvaj, k'o vučko u ''Crvenkapi'', duvaj bre što jače možeš, sruši mu i kuću i pokućstvo i oduvaj ga u pičku lepu materinu, a kad se tako, dok duva, u'vati za tarabu, a ti uzmi čekić pa ga malo čukni, za svaki slučaj, dok skroz ne odleti. Jer, zašto bi koji kurac dao sebi priliku da ti bar jedom, ili još jednom i još jednom, bude lepo, da bar na jedan tren uživaš makar sve bila samo puka iluzija, da samo na kratko budeš srećan kao nikada do sada, kad je to istovremeno rizik da će neko da te slomi. A već si se jednom i sastavljao i znaš da možeš. Pa premeri. Ja samo da napomenem da nam je svima vreme ograničeno, i s ove i s one strane tvoje tarabe.

Јоги Лев и Ханси Флик. Два најбоља ортака. Јоги је директор рудника мрког угља, а Ханси његов верни помоћник и десна рука. Обојица се строго држе чувене фразе "Ред, рад и дисциплина". И то она немачка, кључ успеха. Нигде се не појављују један без другог што их чини сумњивим, али њих то не интересује, они гледају своја посла. Заправо, никад их нико није ни видео са својим изабраницама. Увек се исто облаче. Ако Јоги обуче шешуљу, облачи је и Ханси. Ако се Хансију не допада модни детаљ Јогија, Јоги ће без размишљања узети у обзир други стил. Они не вичу по својим радницима, толеришу понеке испаде, али све у границама нормале што код запослених ствара одређену дозу страхопоштовања. Један другом ору њиве, балирају сено, флаширају вино и сакупљају шљиве за у казан. Ханси вози Јогијеве маторце на редовне лекарске прегледе и одморе у Баден-Баден кад је овај заузет у обрнуто. Домаћини људи.

Opravdanje studenta u koje veruju samo oni koji nikada nisu studirali.