Parola kojom omladina iskazuje svoja patriotska osećanja,i poručuje da i pored toga što je zemlja u lošem stanju,ne trebaš biti u bedaku zbog toga,već jednostavno - briga te.
Često je praćena godištem,prebivalištem ili karakternom osobinom autora parole.
Brigate 1994
Ultra BrigaTe
Brigate sever
Još jedna potvrda, da se stanovnici Srbije teško mire sa određenim činjenicama.
Grčka nam nije susedna zemlja već blizu dvadeset godina, a još uvek je 99% stanovnika Srbije, naziva susednom zemljom.
Novinarka Studia B u jutarnjem programu u razgovoru sa predstavnicom jedne turističke agencije:”A kako stojite sa aranžmanima za susednu nam Grčku, koja doduše odavno nije baš tako susedna?”
Trenutak, ne postupak, koji se dogodi u jednom trenutku oko dvadeste godine zivota. Moze prepoznati tako sto ce "prosvetljena", tj. odrasla osoba postaviti retoricko pitanje, odgovor, konstataciju: "Cini (li) mi se da je ova zemlja malo neozbiljna?"
Zemlja u kojoj imate najveće šanse da zaginete pošto ima ubedljivo najviše katastrofa, štetnih uticaja po čovečanstvo i životinjica ubica a predstavnici nekih ex yu naroda je smatraju za ''raj na zemlji'' i guraju se ko će pre da joj stigne.
U Sidnejskim parkovima najopuštenije žive pauci koji kad vas ujedu imate još 6 sati života ako mirujete! To znači ili nosi protiv otrov uvek sa sobom ili nosi nekoga ko će da te nosi do bolnice ako te ne daj Bože gricne pauk.
Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.
Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.
Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.
Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.
Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.
Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.
Ali zlo ne spava…
- Johnny Kurajber: Buksno, ajde uzmi koji vops, pa da se zabodemo kod mene i gledamo TV duel Tadića i NIkolića.
- Buksnetina: Ajde, evo me za petnajs minuta.
.
.
.- Boris Tadić Mi danas živimo u zemlji koja je u svetu sinonim za demokratiju i poštenje. Ulažemo veliki novac u sve bitne sfere društva. Školstvo, zdravstvo, socijalna pomoć, velike strane investicije. Sve smo to mi doneli. Zato je danas Srbija zemlja koja se smatra liderom regiona i zemlja koja je okarakterisana kao zemlja najubrzanijeg razvoja u jugoistočnoj Evropi.
- Tomislav Nikolić: To možete da pričate nekom drugom. Nekome ko ne živi u ovoj zemlji. Građani jasno vide kuda nas vodi vaša politika. Mi ćemo sve da pohapsimo, uložimo osamstopedeset miliona u poljoprivredu, milijardu u industriju i razvoj malih i srednjih preduzeća, a naša zemlja se neće klanjati nikome u svetu.
- Boris Tadić E pa mi ćemo da uložimo duplo više, sada kada smo kandidat za prijem u Evropsku Uniju, a usput ne damo Kosovo, pripojićemo Republiku Srpsku Srbiji i nastavićemo trend povratka mladih ljudi koji su otišli devedesetih iz naše zemlje nazad, pošto smo već vratili oko četrdesetpet posto, a inače da naglasim, postali smo i svetski lider u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno podigli smo i MOST za osam godina.
- Tomislav Nikolić: Vi vratili ljude? Pa Srbija je danas zemlja sa najstarijim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih, koje ćemo mi onim malim i srednjim preduzećima zaposliti, kao i dovođenjem Ruskog kapitala u zemlju jer naša stranka ima isključivu tapiju na saradnju sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. A što se tiče Kosova, mi ćemo da insistiramo na rezoluciji 1244, koju ste skroz zaboravili i vratićemo našu vojsku i policiju dole, naravno uz saglasnost Evropske Unije kojoj svi težimo i koja bi nas raširenih ruku dočekala kada bi mi došli na vlast.
.
.
.- Buksnetina: Au brate. Gde ova dvojica žive? Voleo bih u toj zemlji i ja da živim, majke mi.
- Johnny Kurajber: Ma idi bre, kada ih slušaš Švica je kurac za nas. Nego da menjam ja kanal?
- Buksnetina: Ma da bre. Ne mogu da ih slušam više kako seru. I crtać je realniji. Nego sve mi je privlačnija ona tvoja ideja da osnujemo stranku. Ako ovi budu na vlasti i ovi sa njima u talu u opoziciji još deset godina živećemo u šatorima.
- Johnny Kurajber: Može. Vreme je za promene. Prvo i osnovno, kako ćemo je nazvati?
- Buksnetina: Nemam pojma. Ajde da otvorimo temu na forumu pa izaberemo najbolji predlog.
- Johnny Kurajber: Odlična ideja.
Paralela izrazu "nebo i zemlja", samo daleko većih razmera. Jer, ono što je na zemlji, reklo bi se, stoji na nuli, ali Marijanski rov ide u minus, i to vrlo značajan (skoro 11.000 metara)
- Bio ja u Barseloni, gledao ih protiv Reala uživo.
- Lažeš? I kako je?
- Brate, to ti je Mont Everest fudbalske igre. U odnosu na njih ovi naši su...
- Marijanski rov?
- Taj rad tebra!
Zemlja u kojoj leti nema vode a zimi nema struje. Ne znaš gde ima više djubreta, na obali ili u moru, kao da si prosuo pomije. Žmigavci postoje samo za ukras. Crnogorci se stide imena "Crna gora" pa su ga prepravili u "Montenegro".
muž leti kaže: zašto nije opran veš?
žena: nema vode!
muž zimi kaže: zašto nije opran veš?
žena: nema struje!
Izvesni stepen mekoce pri kom objekat ne pruza nikakav otpor i nema cvrstinu...
- Kakva je zemlja?
- Sta kakva je zemlja?! Dodji da kopas!
- Pa kakva je, da znam?
- Mekano bre... Ko ciganska picka.
Koristi se kada hoćemo da opišemo ljude koji su jaki kao zemlja, obicno 2 sa 2 gradje. Obično je to grupa momaka sa sela koja su detinjstvo provela bacajući bale, i sličnim zanimacijama sa njive.
Nemanja: Ee provali one likove u ćošku koliki su, sigurno su ceo zivot isli u teretanu!
Nenad: Ma kakva teretana buraz, oni su gurali kombajn da upali!Djura: Pogledaj ovog Stojana koliki je, mogu da se kladim da je gurao kombajn da upali.
Pesma uz koju su građani Beograda godinama unazad dočekivali reprezentativce ovenčane nekom od tri medalje.
Premda ta zemlja više ne postoji, a pesma je uvek prigodna, postavlja se pitanje da li joj treba promeniti naziv u Igra rnr cela Srbija.
Do sledećeg raspada.
Imaginarna zemlja koja obuhvata sve skandinavske zemlje u koje su se naselile izbjeglice iz BiH tokom devdedesetih.U zavisnosti od isfrustruranosti onoga ko upotrebljava pojam,ŠveCka može pored pomenutih skandinavskih zemalja da obuhvata Francusku,Njemačku,Austriju,Veliku Britaniju,Poljsku,Španiju i Portugal.
"-Ma lako je vama da se*ete odozgo iz ŠveCke!
-Alo,ja sam u Kopenhagenu,to je Danska čovječe!?!?!
-Ma sve je to men' ŠveCka!!!!"
Zemlja koja u odnosu na nas ima jednu ali ključnu prednost. Kad muškarac zatekne žensku kako se zadovoljava (radi stvari erotsko masturbalne prirode) ili obratno, odmah padne seks. Kod nas se samo čuje kreštanje i prekid svakog drugog prijateljstva
Ja zatekao drugaricu golu i ona počela da vrišti a od tad ne pričamo
Zemlja iz bajke u kojoj se svekrva i tašta ujedine u pokušaju da preuzmu domaćinstvo. U Bakistanu, svaki korak i odluka dolaze sa „dobronamernim“ komentarom, a deca odjednom imaju dva nova glavna kuvara i stiliste. Posetioci Bakistana redovno prijavljuju visoku potrošnju valerijane i tajnih bekstava u teretanu.
"Ej, kako ti je bilo prošle nedelje?"
"Ne pitaj, čovječe. Preživeo sam Bakistan. Sada mi ništa ne može."
Mjerilo razvijenosti zemlje. Što više crnaca, to je zemlja razvijenija (ne računajući Afriku, kao glavnu postojbinu crnaca).
Isto tako, odsustvo crnaca je dokaz da je država vukojebina u koju ni crnci iz Afrike neće da imigriraju.
Početak naše čuvene adrenalinsko dizačke nacionalne pesme Marš na Drinu, koji se može lepo iskoristiti kada neka paljevina počne da daje kvazi patriotske izjave, a znaš da em što nije patriota ni mrvicu, nije hrabar uopšte i običan je picopevac koji ne zna ništa o svojoj zemlji, nego samo kenja onako, taman toliko da te iznervira.
Otpevavanjem ovog početka jasno mu daješ do znanja, na blago sarkastičan način, šta ti misliš o njegovim kvalitetima u tom smislu i koliko misliš da je njegova izjava istinita, realna i kolike su šanse da on uradi to što sere da će uraditi.
- Brate, kažem ti, ako izbije rat na Kosovu, prvi idem.
- Gde ideš? Iz zemlje?
- Ne bre, na Kosovo idem odmah. U rat. To je naša sveta zemlja, tu su naša ognjišta....
- Pam pa pa pa pam pam, pam pa pa pa pam pam....
- Ima da objasnim Šiptarima neke stvari, kako......
- .....paaaaaaaam paaaaaaam pararara raaraa.......
- Šta radiš to? Sti normalan bre?
- .......pam pa pa pa pam pam, pam pa pa pa pam pam....
- Brate je l ti to mene zajebavaš?
- Pa naravno da te zajebavam. E evo ga taman Đole. Đole, znaš da Mikica ako izbije rat ide odmah na Kosovo da koka Šiptare iz kalaša.
- Ko bre? Ti Mikice? Ma idi bre, pam pa pa pa pam pam, pam pa pa pa pam pam.....
zemlja u kojoj sve funkcionishe kao svajcarski sat, utopija tehnologije, radnih navika i josh koje chega.
kod nas iskljuchivo u upotrebi kao polu sarkastichna primedba na neku gnusnu laz, za koju, ako postoji bilo kakva shansa da se stvarno desila onda je to moralo biti tamo.
-jel si chuo da je zdravko colic operisao pakshu?
-ma jeste bate, jel to u japanu?
Ukoliko mu padne na pamet da kupuje napustena sela, dobijala bi ovakvo ime, a sufiks bi bio redni broj istog.
Kada kupi sva napustena i nenapustena sela, tako bi i zemlja mogla da se zove.
Srbija = Miskovicevo
Bilo koji državni univerzitet u Srbiji, ne zato što je zemlja monarhija, ne zato što ga sponzoriše kraljevska porodica, već iz prostog razloga što na fakultetima postoje čitave dinastije među profesorima. To funkcioniše i u monarhiji, i u komunizmu, i u demokratiji.
Deda se uglavnom školovao na raznim Sorbonama, Kembridžima, Oksfordima, došao nazad u Jugoslaviju i prilikom osnivanja fakulteta, postao profesor na dotičnom.
U vreme SFRJ, sin se školovao na tom fakultetu gde mu plemeniti otac radi. Naravno da je materiju držao u malom prstu, kada je u detinjstvu pre azbuke i brojeva slušao ono šta mu roditelji (jer se drug Tata pre rata oženio svojom koleginicom) pričaju o budućoj profesiji, koju su mu izabrali pre nego što se i rodio. Već u osnovnoj i srednjoj školi, morao je da briljira iz srodnih predmeta, a prijemni ispit je bio puka formalnost. Svaku ocenu manju od desetke, ne da bi poništavao on, već bi to činio drug Tata, pa njegovi profesori ne bi smeli da mu se zameraju, i gledali bi krajnje blagonaklono. Odmah po okončanju fakulteta, postao je asistent- ne rođenom ocu, jer to nije bilo ni dozvoljeno- već njegovom kumu/prijatelju.
Svestan šta je preživeo, on se zakleo da neće sina prisiljavati da se bavi istom profesijom. Međutim, njegov sin (odnosno unuk osnivača dinastije) odjednom postaje razmaženi adolescent, koji živi od ćaletove univerzitetske plate. Za 18. rođendan na poklon dobija kola, sa 19 živi u malom iznajmljenom stanu, u kome se devojke samo smenjuju. Dva meseca pre prijemnog ispita, dok njihovo cenjeno unuče ima stotinak neopravdanih u gimnaziji, deda i baba vrše pritisak na sina, a on konačno natera svog zvekana da se uozbilji i upiše isti fakultet kao i oni. Nije nešto briljirao na prijemnom, ali ko bi smeo da se zameri gospodinu Ocu i gospodinu Dedi. Fakultet nekako završava: iako je otac poluzainteresovan za njegove rezultate, iako je sam potpuno nezainteresovan za sopstvene ocene, ovoj dinastiji se jednostavno ne sme zameriti. Tako se posle fakulteta, sa prosekom ne većim od 8, 50 zapošljava kao asistent nekom od kolega njegovog oca. Na vežbe dolazi svaki deseti put, uglavnom jer ni ne zna ni svoj raspored, ni na kojoj je katedri, ni kojim odsecima predaje.
U srednjem vijeku,u doba kmetstva, kada bi seljakpadao u dugove njegova zemlja bi se stavljala na aukciju u kojoj bi učestvovali vlastelini. Svaki put kad bi neko od vlastelina licitirao aukcionar bi udarao u bubanj. Odatle naziv:"Otići pod bubanj".
Aukcionar(A),Vlastelin(V),Udarac u bubanj :dub:
-A: 'Ajte uvaženi! Ko licitira taj profitira! Danas prodajemo zemlju sluge Božijeg Janje koji je dužan čitavih 268 'iljadi dukata uzvišenom,jednom,jedinom neprejebivom caru Dušanu! Hajte! Početna cijena je 50 'iljadi dukata!
-V1: 55 'iljadi dukata od kir Mirka!
A :dub: Od kir Mirka 55'iljadi! Imal' ko da prejebe našeg najbogatijeg trgovca?
V2:67'iljadi!
A :dub: Ajme mene Gospode Bože! Dal' je ovo moguće? 67 'iljadi prvi put, 67 'iljadi drugi put...
V1: 80 'iljadi! :ležerno:
A :dub: 80...
V3 :od koga niko nije očekivao: 85 'iljadi dukata!
A :dub: 85 'iljadi prvi put, 85 'iljadi drugi put, prodato za 85 'iljadi! :dub,dub,dub: Kakav preokret O Srbijo! Neprejebivi grnčar Gojko pobjeđuje na ovoj aukciji, dobija zemlju, posjetu caru Dušanu i ljetovanje u Tunisu za dvije osobe! Čestitam Gojko!
Čitava dvorana :komunistički aplauz: OPLODI NAS GOJKO!
Apgrejdovani doajen koji gubi bitku sa cirozom jetre. Čovek koji se prvi put napije kad kroči nogom na daske koje život znače, a otrezni se kad dobije parcelu u Aleji velikana na Novom groblju. Najznamenitiji predstavnici ove sorte glumaca su članovi čuvenog trio-fantastika u sastavu: Ejdus, Tatić i Pera Kralj za koje se pouzdano tvrdi da su tokom karijere popili količinu rubinštajna kojom bi mogli da napune Tašmajdanski bazen. Saobraćajna policija ih iz predostrožnosti ne zaustavlja jer nam je zemlja siromašna a oni aparati za alko-testove nisu tako jeftini.
Priča se da Pera naduva 4 promila sa udaljenosti od 20 metara...
