odredba za jedini vremenski trenutak koji se nikad nece desiti
-kad ces mi vratiti pare koje sam ti pozajmio/la?
-kad na vrbi zasvrbi!:-)))
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Objašnjenje koje dajete detetu kad vas zatekne u seksu.
Prelomni trenutak u razgovoru kad se sve okrene za 180 stepeni. Ili 360, ako si Zvezda Granda. Obzirniji koriste i "medjutim", mada se sve svodi na isto, naebo si.
-Karamehmetović Siniša?
-Tu sam, razredna.
-Dolazila ti je majka u školu, pričala sam sa pedagogom i direktorom. Svi smo saglasni da si ti jako dobar i pametan dečko, i da je to što si plaknuo muda na času samo izolovani incident, ali ćemo ipak da te izbacimo iz škole.
-Dabogda vam deca slepce vodila!-Ćao, šećeru, jesi li za malo magije? Ja sam Siniša, drago mi je.
-Džesika, zadovoljstvo je moje. A šta si imao u planu?
-Neko piće, zezanje, pa posle šta se desi xexe
-Desiće se to da ti stojiš uz zid, a ja na kolenima u svojstvu Bore Dugića. I ja bih to volela, ali sam udata.
-Pa, uf, ne smeta meni, mislim...
-Jebiga, više sreće sledeći put. Evo mi ga žmu, ajde paljba. Livada, livada, sanjiva se budi. Prtina čkode!
-U jebem ti kolje!
Izraz koji se koristi kad' uočimo veću zavidnost naših prijatelja nad nekom osobom, osoba koja je u boljem položaju u svakom pogledu u odnosu na istih. Uglavnom su to neko uspešno poslovanje, postizanje nečeg što niko nije mog'o da zamisli, jednom rečju ostvarenje sna.
(obični radnici) Gledaj ti ovog molim te unapredio ga gazda, i još se vozika u njegovom mercedesu SL500. Kakav je to ljigoša, pa ja to nikad ne bih uradio.
(stariji čovek, koji radi neku montažu u firmi, renoviranje)
Eee, deco, deco, nije to lepo, i vi bi tako da ste na njegovom mestu.. Lepo reče jedan stariji čovek: Kad' čovek ima sreću, mogu da ga mrze samo.
Osobe koje žele po svaku cenu da se istaknu svojim pijanstvom pa se prave da su pijani čak i kad ih uopšte ne uhvati.
-Brate, popio sam 6 velikih piva, vrti mi se sve, ajmooooo (razbija čašu o pod)...
-Šta si se upalio some, ovde služe samo bezalkoholno pivo.
Kad nekim slučajem imaš sto u klubu a držiš pivo u ruci jer nisi navikao drugačije!
Životna filozofija otpadnog sloja društvenog sistema, sklonog lenčarenju i besposlenosti.
-Ajde mali, na pos'o. Neće se ovaj lukac sam povaditi.
-Daj ćale, gladan sam.
-Pa idi jedi bre, pa se vrati.
-E, moj ćale, i car legne da se ručak slegne, hehehe.
-E, sa'š i kopati.
progledaš tek kad nemaš ništa.
Ne, nije ovo (samo) pesma Riblje Corbe! Ovo je kompletno stanje duše, a i tela, bogami. To je ono kad ustaneš u 06:45, posle iz ko zna kojih razloga neprospavane noći (moguće da imaš nesanicu, a da i ne znaš da imaš ili da ti je komšija slao sina u vojsku, pa je lumperajka ispod tvog prozora potrajala do jutarnjih sati itd.). Napolju još uvek mrkli mrak (svanuće tek za sat i po, dva), u kući zima da se upišaš jer niko nije ložio vatru još od sinoć...
U polusnu se spremiš i na jedvite jade odeš u školu, pri čemu još i zakasniš na prvi čas, pa ako imaš sreće, pustiće te da prisustvuješ uz, naravno obavezne rituale tipa: ‚‚Nemoj da ti se ponovi!", ‚‚E, hajde ti sad blago meni na tablu, baš mi treba dobrovoljac!" i sl., a ako pak nemaš, isteraće te napolje da se malo još mrzneš u hodniku ili u školskom.
Na sledećem času profa smara o nekim samo njemu poznatim istorijskim događajima, dupeuvlakači neumorno rade, dok se tebi kapci sami zatvaraju i misliš ‚‚Kad li će taj veliki odmor...?" Konačno zvoni, i ti sav srećan potrčiš do pekare, kad ono - ostale ti pare na stolu jutros, pa ćeš morati ili da prosjačiš po odeljenju ili da se unapred raduješ maminom ručku, koji te kući očekuje...
Na sledećim časovima uspeš da popraviš ocenu (sa dvojke čak na trojku), neki profani te još malo smore (nije ti bilo dovoljno) i nađe se neki odeljenski kenjator da ti prepričava svoje doživljaje iz grada, u koji nikad nije izašao. Tako malo po malo, skupljajući negativnu energiju od ranog jutra, dočekaš i to zvono za kraj sedmog časa i sam kreneš kući (najbolji drug ti je, gle čuda, danas bolestan). Usput sretneš bivšu ljubav (samo ti on/ona fali), te se setiš nekih lepih momenata i bude ti na trenutak žao, ali već si stigao kući i ulećeš u kuhinju, gledajući prvo u lonac, pa onda u kevu. Kad ti tamo, a ono međutim! Umesto nekih mesnih specijaliteta, sačeka te neka posna boranija. Šmrljaš po tanjiru nekih desetak minuta i gunđaš u sebi. Taman kad pomisliš da ćeš posle ručka konačno moći na miru da sebereš sve utiske i da odspavaš malo, na scenu stupa inspektor Mama, ispitujući te o svemu do najsitnijeg detalja i pri tom držeći propoved o tvom aktuelnom ponašanju, počevši od toga kako ne znaš gde ostavljaš stvari, preko toga kako postaješ neodgovoran i ne učiš, pa sve do toga da će te ‚‚ti tvoji đavoli što slušaš" upropastiti i da počinje da sumnja da si upao u loše društvo. Posle predstave u vidu monologa, napokon ostaješ sam sa sobom. Ulaziš u sobu i zatičeš širom otvorene prozore i zavrnute radijatore (momentalno ti je jasno da je baba provetravala sobu). Sada ne znaš da li da izađeš napolje da se malo ugreješ ili da se jednostavno ubiješ, lakše je, a i izbeći ćeš sve što se nameračilo na tebe danas. Utom se pojavi i tvoj/a mlađi/a brat/sestra, da mu/joj napišeš sastav na temu ‚‚Jedan lep dan". Pošto oteraš jadno dete gde mu nije mesto, javlja se ćale sa onom antologijskom: ‚‚Što gubiš vreme džabe, bolje ti je uči nešto!"
Sada već ozbiljo razmišljaš o tome kako bi izgledalo tvoje oproštajno pismo i da li uopšte da ga ostavljaš. Polaziš u sobu i usput baciš pogled na ogledalo, prepadneš se, videvši prizor iz horor filma u obliku svog lica, pobegneš i misliš ‚‚Pa dokle, majku mu...!?"
Ni sam ne saznavši kako, dočekaš veče, sedneš za komp. (pa kud puklo da puklo), pravac www.vukajlija.com, opišeš lepo celo sranje koje te prati čitav dan, i napiješ se minusa...
Kao i masa izraza i ovaj ima dva znacenja.
Po jednima je to skora buducnost, vec sutra.
Po drugima je kad na kurcu nikne nokat, odnosno nikad.
Mene bas zabole, ne koristim izraz ali sam ga cuo, pa eto.
Naslov pesme koja mi padne na pamet kad oblačim stare farmerke i sjebem gornje dugme.
... jer tad, tad sam bio mlad...
Neverovatno iritantna fraza koju izgovara devojka koja vam se mnogo (al ono, baš baš) svidja. Iritantna iz prostog razloga što znači da ste izvisili, ali uliva i veliku dozu tzv lažne nade. Pri tome vas ta devojka praktično ostavlja na lageru na neodređeno i ukida vam svaku mogućnost daljeg pozivanja na kafu (ili koji je već vid socijalnog druženja u pitanju).
Čuvena pesma grupe Dobrovoljno pevačko društvo pod imenom "Čekaj me".
Odgovor roditelja na detetovo pitanje koje se kosi sa finansijskom situacijom te porodice i značilo bi "malo sutra".
- Dete:" Tata, kad ćemo mi letovati u Grčkoj?"
- Ćale:" Kad budem radio u Microsoft-u".
Totalna nemogucnost odigravanja neke situacije ili radnje se izrazavaju ovim izrazom.
Znas kad ce on da ti vrati pare? Kad se mrtvi jebu.
Glavna fraza prilično popustljivog roditelja na nečiju primedbu u vezi detetovog ponašanja. Detetu je sve dozvoljeno, jer isto uživa u tome što radi i nema razloga niti potrebe da se prekida u tome.
Jedini je problem što se vremenom izgubi granica između dozvoljenog i nedozvoljenog, i dođe do doba kada roditelj nije u mogućnosti da reaguje ispravno na detetovo ponašanje, pa se tužno miri sa činjenicom da mu je dete idiot, huligan ili nešto treće frazom koju je toliko koristio.
- Neka ostavi te igrice, igra ih po ceo dan!
- Pusti ga, ženo, nek igra kad voli.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mlađo, zašto onaj naš mali prevrće kontejnere po komšiluku?
- Pusti ga, kad voli.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Onaj naš mali puši droge?
- Nek puši, jebi ga...kad voli...
Priloško/vremenska sintagma za stepen ostvarljivosti neke tvrdnje ili iskaza.
"Dragi, kad ćeš da me vodiš na more?"
"Kad na kurcu nikne nokat."
Pokopativna fraza za odvracanje upornih ljudi od daljnjeg postavljanja pitanja: "A kad ces doci?".
