Izraz koji profesori koriste za podjebavanje učenika sa lošijim ocenama.
Najveća čast i pohvala onom koji je kuvao kafu. Kafa zna da protera, ali samo u rukama iskusnih znalaca efekat se postiže posle prvog gutljaja.
X:I,kakva je kafa?
Y:Uuuuuuuuuuu, brate doobra!Ne smem da prdnem.
Majica sa mogucnosti transformacije,nakon samo jednog pranja.
Kupis crvenu,dobijes roze.
Kupis XL dobijes L
Kupis kod Roma,dobijes shugu.
To su čarape koje skidaš samo kad se kupaš(ako baš moraš da se okupaš), inače ih nosiš i dok spavaš.
Posle nekog vremena one počinju da se raspadaju od štroke, znoja i ostale prljavštine koju skupljaš gde god odeš.
Ova aroma loše utiče na disajne organe, kao i na moždane ćelije. Takođe može dovesti do trenutnog oslepljenja osoba u vašem okruženju.
Te čarape možeš snažno da zalepiš za plafon. Ali pazi, ako stoje duže od dva dana na plafonu, postoji mogućnost da tamo ostanu zauvek.
Upozorenje: Čarape sa aromom bola i patnje čuvati van domašaja dece i van domašaja ljudi koji imaju srčane probleme.
U svlačionici za vreme časa fizičkog:
Stefan: "Jao bre Đole, zar si opet u onim čarapama sa aromom bola i patnje?!"
Đole: "Čoveče, pa šta ću?! Nisam imao vremena da obujem neke druge jutors...Za malo da zakasnim u školu!"
Stefan: "Ajde brate sačekaj da mi ostali izađemo iz svlačionice pa možeš da se izuješ..."
Đole: "Ne, ne, ne...Nažuljale su me patike moram odmah da ih izujem..."(Izuvanje u toku, panika u svlačionici…Kud će ovako neobučeni?! Ipak ostaju unutra...)
Posle nekog vremena ulazi profesor u svlačionicu da vidi šta se dešava sa đacima i što su se toliko zadržali...
Profesor: "Šta vam se desilo?!"
Nikola: "Uff, profesore za trenutak samo obnevideli od Đoletovih čarapa sa aromom bola i patnje."
Profesor: "Sad je sve uredu, možete da idete na odmor, pozvaću čistačiću da oriba celu svlačionicu."
Mač sa dve oštrice. Članovi porodice neće čuti urlanje raščerečene umetnice, ali isto tako ni ti nećeš čuti kevine korake ka tvojoj sobi da te pita jesi li gladan.
Veoma kvalitetna kafa iz aparata, poznatija kao espreso.
- Dečko, jel ovo ista kafa k'o neki dan?
- Nije, gazda naručio neku "Cremcaffe" juče. Ako nije dobro ispala napraviću vam drugu...
- Ma dobra je druže, može mačka preko nje preći a da ne propadne! Vidim da je gušća od one prošle, pa reko'...
Neprivlačna devojka. Oko izvora njene neprivlačnosti postoje nesuglasice. Jedni tvrde da je pobegla grobaru sa lopate, drugi da su je udarali istom po grudima, a treći po licu. Do danas, niko nije smeo da joj pridje da je pita šta se u stvari desilo.
Idiotska praksa profesora koji su isuviše nabedjeni da nekome nešto zavisi od njihove ocene. Postolje nije jedini nusprodukt umetničkih inklinacija netalentovanog obrazovnog establišmenta - to postolje može da dobije točkove, što keca vraća u stanje popravljivosti. Postoje i zaokruživanje ocena, pisanje drugom bojom ocena sa pismenog, petice sa kukicama, minusi, plusi, crtice, uzvičnici... Sve je to posledica toga što je njima dosadno - zamisli da iz godine u godinu pričaš iste gluposti deci koju to ič ne zareziva, daju sebi malo oduška...
Shodno naslovu, radi se o onoj vrsti zaposlenih u taksi službama diljem Srbije, nekako posebno u Beogradu, kojima je zajednička sklonost ka lovačkim pričama "sa one strane reke", koje obiluju neverovatnim zapletima, džemsbondovskim situacijama, te kulminiraju vrelim seks scenama sa, sasvim izvesno, u tom trenutku top manekenkama, najboljim cicama naselja u kojem se radnja priče odvija, a sve u cilju pokazivanja dominacije nad susednom nacijom, preko najstarije alatke, koja je svima dabome, najveća i najmasnija.
Pojava je karakteristična posebno za zaposlene koji su u doba svojih priča imali, po slobodnoj proceni, oko 12 godina. Sitan paradoks, ali je glupo kvariti ljudima fabulu.
Beograd, sunčano popodne, bulevar kralja Aleksandra, taksista u drugoj polovini četvrte decenije života
-I tako ti kažem sine, tvoja generacija ne zna šta je pravo zezanje. Onomad sam operisao po Istri, jednom prilikom, ortaci i ja krenemo bez kinte autostopom da kampujemo na plaži dve nedelje u Rijeci..
-(kako li su preživljavali)
-...jedno veče, krenu da nas prozivaju neki slepci, valjda navijači Rijeke oko nekih ribica koje su tu blejale i samo nam se smeškale, ja uhvatim onaj barski visoki sto, olupam njih petoricu, krene frka, beži ka plaži, skupilo ih se niotkuda milion...
-(verovatno čekaju iza ćoška takve i danas..kad će Pravni više jebote...) da, da, i?
-...zapalimo mi, izgubimo ih, kad ono, jedna mala se tu nadje, valjda išla za nama zbog mene, kad je palo karanje u talasima posle par minuta, da ne veruješ, Hrvatice su to, znaju šta je BG pimpek, to je na ceni, tako mu tepaju tamo znaš hahah! Ma, ako pola primorja to leto nisam jebao, ništa nisam uradio!
-(ovaj lik realno ima oko 36 godina, kako je on jebeno mogao tada da...) Hahah, da čuo sam za izraz, naravno..
-A lepe, leb im jebem, još kad mi zacvrkuću onako po njihovom, sav se naježim. Znala sve bre. Posle smo se kao zgotivili i sa onim šabanima, valjda ukapirali da nema smisla da nas cimaju, ionako im se ribe više lože na nas. A da vidiš, drugom prilikom, Pula, osamdeset i neka, kad ono beše, jebemu..ma bilo leto bre isto..
-Hahah, verujem, hoćete ovde na semaforu, tako je najzgodnije, ne treba kusur, hvala..
Jedan trenutak u životu u kome se sve promeni, na gore. Onaj trenutak kad završiš u govnima pa još i pustiš vodu u nadi da će se govna sprati, da ćeš nastaviti svoj život, drugačiji, ali se nadaš boljem. U najgorem slučaju nadaš se da će biti samo drugačiji. U tom trenutku završiš u mešavini pišaće, govana i vode koja se kreće neverovatnom brzinom, brzinom koja dodatno otežava beg iz te smese. Uporno se trudiš da se držiš onog najmanjeg zla, vode. Voda je onaj tračak nade u toj bezizlaznoj situaciji u koju si sebe uvalio, ali govna i pišaća dominiraju u smesi...
(sreda, Milutin seda da gleda utakmicu, prenos iz studija, Strajnić jede govna...)
Žena: Ljubavi, donesi mi teglu krastavaca.
Milutin: Ženo, jel' vidiš da je počela utakmica?
Žena: Ja vidim da ovde pričaju neka dva ružna čoveka i onaj fudbaler što ima onu stranicu na fejsbuku.
Milutin: Pa žen... Dobro, idem!
(ide do podruma, vraća se sa krastavcima)
Milutin: Evo t... Koji je ovo kurac?!
Žena: Pa Ezel.
Milutin: Koji kurčev Ezel, mamu li mu jebem osmanlijsku?! Daj na prvi, ionako nas je Tijanić pokr'o za utorak, bar u sredu 'oću da gledam Ligu Šampiona, pošto mi Arenu ne pada na pamet da plaćam!
Žena: Pa Milut...
(par minuta otimanja oko daljinskog, krhka je žena, Milutin izlazi kao pobednik)
Milutin: Diž' se iz fotelje!
Žena: I kako ja sad da gledam Ezela? A sad je baš zanimljivo!
Milutin: Boli me kurac! Imaš internet pa gledaj! Ionako plaćam ADSL da bi se ti dopisivala s' Brankicom, a po ceo dan sedite ovde i pijete kafu koju ja kupujem, krvavo zarađenim parama!
Žena: Milutine nemoj tako za Brankicu! I dođi ovamo nađi mi ovo.
(Strajnić: ...za dva minuta se uključujemo uživo na Alijanc Arenu...)
Milutin: (nalazi Ezela na internetu) Evo ti sad gledaj. (vraća se u fotelju) Pa smanji to ženo! Jaooooo!
Žena: Pa kako da gledam?
Milutin: Pa isključi jebeni ton, ionako Turke ne razumeš, jebem mu mater!
Žena: Pa ne mogu bez tona...
Milutin: Uf! Čekaj! (trči do komšije, donosi slušalice) Evo ti, slušaj sad!
Žena: Pa kako ovo?
Milutin: Lepo, utakneš ovde. Jel' može?
(žena ne odgovara)
Milutin: Pitam, jel' može?!
(žena ne odgovara, Milutin se sa pobedničkim osmehom na licu vraća u fotelju)
Žena: (iz sveg glasa, pod uticajem slušalica) Milutine! Milutine, dođi da vidiš ovo!
Milutin: (trgnu se kao da bombarduju ponovo) Pu sve ti jebem! Šta se dereš koji kurac?!
Žena: (i dalje iz sveg glasa) Da vidiš Ezela!
Milutin: Skini jebene slušalice ženska glavo! I boli me kurac za Ezela i Turke! Jedini Turci koji me interesuju se zovu Fenerbahče, igrao sam keca na njih!
Žena: Milutine pa ti se kockaš!
Milutin: Ne koc...
Dete: Kmeeeeeee!
Žena: Eto! Sad si i malog probudio! Idi vidi, možda se ukakio, duša mamina.
Milutin: A što ti ne ideš? Počela mi je utakmica, ti onako ti možeš da staviš pauzu!
Žena: Pa ne mogu Milutine. Odmeni me jednom, vidiš da sam u sedmom mesecu.
Milutin: Pu jebem te Milutine, da te jebem!
(Milutin ustaje, oblači jaknu)
Žena: Pa gde ćeš Milutine?
Milutin: Idem u kladionicu da gledam utamicu!
Žena: Idi! Ja ionako nisam bitna! Idi kockaj se! (seda u fotelju) Ej Milutine...
Milutin: Šta je sad?!
Žena: Nemoj da ideš kolima. Danas, kad sam išla kod Brankice, izlazio je neki beli dim ispod haube, zaboravila sam da ti kažem.
Milutin: Pu! Pu, jebem te živote! (pogled na gore, ruke na glavu, obraća se Bogu) Pa što me jebeš?! Slavim tri dana, preslavljujem, celu kuću sam ikonama oblepio, k'o u crkvi da živim, i zašto me i dalje jebeš?!
Žena: Zašto sad vičeš? Vidiš da dete plače!
Milutin: E moj Milutine, pomnožio si ti život sa nulom još kad si se oženio! Pu! Ma jeb... Ma boli me kurac za sve! Ionako ako potrčim stižem do petnaestog minuta!
Žena: Ali Milut...
Milutin: MRŠĆI!
Ako izuzmemo osobe koje su zaista invalidi, svaki treci penzioner koji je otisao u penziju od '90 na ovamo,otisao je u penziju kao invalid.Odlazak u invalidsku penziju je dzekpot koji ne moze svako sebi da priusti,zato sto je za to potrebno da budes toliko povredjen,da bi te proglasili za invalida i poslali u penziju i zato se vecina snalazi tako sto potplacuje komisije u nadi da ce im izdati lekarsko uverenje da nisu sposobni za rad.Mnogi zdravi radno sposobni ljudi su tako otisli u penziju i tako pali na teret drzave i svih nas ,koji ih izdrzavamo i na taj nacin otimaju novac koji bi mogao da bude upotrebljen za pomoc osobama koje su stvarno invalidi!!!
Zelja za odlazak u prevremenu penziju ne dolazi od mnogo rada,vec od nerada i ona pocinje jos u osnovnoj skoli i foliranjem da si bolestan,samo da bi ibegao pismeni,kasnije u srednjoj,kada ucis da falsifikujes opravdanja,da opravdas izostanke sa casova,koje si proveo u igraonici sa slicnim kretenima ,igrajuci CS....Kasnije kada se zaposlis,prvo te nauce kako se izvlace bolovanja,a slobodni dani cuvaju kao produzetak odmora.
Osobama koje se prepoznaju u ovom tekstu,zelim sve najgore!Zeleo bih da postanemo svi svesni da i oni postoje i najzad,pocnemo da ih primecujemo i prstom pokazujemo na njih,da bi osobe sa stvarnim problemima,mogle da dobiju ono sto zasluzuju.
Svakoj osobi za koju bi utvrdio da je lazni invalid,ponistio bih mu penziju i naterao da vrati ono sto je do tada dobio i ako ne moze,plenio im imovinu....
Izraz koji je evoluirao, i vec se uveliko primenjuje u raznim slucajevima, kad neko polako zavrsava svoj mentalni zivot, i ne moze vise da vodi bitku svojom glavom u datim trenucima.
Zivorade, sta je ono bilo sa Milutinom, juce idem kroz prcvarnik do Zivkove kafane, kad on vija krmacu po dolu sa nekom letvom i nesto se dere za njom... ?!
Mu pusti Milutina taj se vec pola godine boksuje sa gremlinima, nema od njega 'leba vise!
Način dolaska na neki događaj osobe sa tuberkulozom.
Na prvu pomisao, ovaj izraz deluje kao da dečko kaže da je iz dosade okrečio-naflekao devojku (što zaista nije nepostojeće), ali nije u tome stvar. Stvar je u tome što je "sa sobom" tj "soba" imenica.
Juče nisam znao šta ću sa sobom... pa sam je okrečio u plavo.
Malena, ali sa sisom veličine omanjeg mlijeko-preradjivačkog postrojenja.
pjevaljka Mina Kostić.
Imati snošaj sa debelom osobom.
Jednačina u kojoj bi svaki muškarac poželeo sa se nadje.
Neodoljivo podseća na petla kako fizički, tako i mentalno jer mu je mozak veličine špekule. Na glavi pokušava napraviti nešto nalik muzeju Luvru. Sluša cajke i nanosi litre odvratne toaletne vode koja se neretko pomeša sa znojem. Uglavnom poseduje najskuplji mobilni telefon te najnovije "eir ljaks" patike u kojim su naravno smrdljiva stopala odevena u fensi/ smrdljive čarape. Iako odaje utisak da živi lagodnim, gotovo prestižnim životom, on dolazi sa samog socijalnog dna. Voli bo`me i pop`ti i pojesti, pa zato već sa napunjenih 16 ima pihtijastu trbuš`nu. Najverodostojniji niknejm mu je KRKAN, ŠABAN ILI SELJAČ`NA.
Ko ima imalo životnog stila, lako će ga prepoznati na ulici jer upada u oko i izaziva grčenje, a ko nema...bez sumnje će ga voleti.
Način uništavanja živaca-nipošto ne praktikovati!
Mnogo su prgavi, ako vide da si bolji počeće da varaju, da premještaju figure, a kad ih upozoriš na to praviće se ludi i govoriti kako nemaš poštovanja prema starijima, kako možeš reći da on vara/laže i sl. Uz to se ne možeš svađati sa njima jer ih ima više. Ali nije to samo faktor iritacije, nego je njihova sama igra nešto na šta obavezno treba obratiti pažnju. Oni ne vide dobro! Često će igrati nemoguće poteze sa nemogućim figurama, jesti sopstvene figure (tada se baš i ne treba buniti) ili vam nekako pojesti dvije figure odjednom. Ako previše razmišljate stalno će vas požurivati, a ostali će stalno dobacivati poteze, napadati vas što niste odigrali nešto što su vam rekli i slično. Zato sam rekao: sad i više nikad!
Zastajete u parku ispred velike šahovske ploče oko koje se okupilo desetak penzosa. Igra koju niste praktikovali još od srednje škole, kada ste harali majstorskim turnirima, ali ste kao i za sve ostalo, dolaskom na fakultet izgubili volju,pa eto malo da se podsjetite. Odjednom vam prilazi neki "iskusniji" penzos:
-Gledaj ih sinak, sve sami amateri! Ja ih derem sve lijeve ruke i to žmireći! Igraš li ti?
-Pa pomalo čiča, pomalo.
-Ajde ja sam sledeći na redu, pa možeš umjesto mene, znaš sve su to kese.
-Pa ajde mogao bih jednu.
Dolazite na red i slušate komentare: "E pogledaj onog dripca, sine treba se još ljeba najesti da igraš sa nama" ili "Odraće ga Rajko kao jarca".
Postavljate figure i sebi i protivniku, jer on to očekuje od vas. Igra počinje, dok oni vaše gambite i zamke za pacere komentarišu sa: "Reko sam ti da mali nema pojma. Rajko pokaži mu kako se igra šah!"
Međutim kako igra napreduje oni sve više postaju svjesni kakvo je stanje, a Rajko sa kakvim igračem igra, pa onda počinje...
Vi: Izvinite, ali to je kralj, ne možete ići s njim kao sa kraljicom.
Rajko: Ma jesam li ja ćorav ili je ovo kraljica, ajde sine igraj, nije lijepo od tebe da tako pričaš čim vidiš da gubiš, ja sam tvojih godina...
Kralji i kraljica su odjednom zamijenili mjesta, ali možete preći preko toga, još uvijek ste u dobroj poziciji. Međutim pogle sad čuda! Rajku "slučajno" top ispada i obara dvije vaše figure kao čunjeve koje on "nevino" uklanja sa table. Vaše protivljenje niko ne benda, dok nekolicina ulijeće na "bojište" uzima vaše figure i pokazuje vam šta da igrate. Rajko se ironično protivi da ne može igrati protiv desetorice. Igra se u međuvremenu nastavila, dok su njegovi kralj i kraljica ponovo zamijenili mjesta. Rajko ponovo radi nemoguć potez, vi mu ukazujete na to, a on potom vraća figuru na mjesto na kome nije bila, pa potom ne znajući šta će zbunjen jede svoju figuru. Dok razmišljate on se buni i govori: Ajde sine nemam cijeli dan, požuri. Penzioneri uporno dobacuju, čude se, napadaju vas, pa Rajka, pa što sine nisi odigrao što sam ti rekao... Ipak na kraju uspješno partiju privodite kraju sa topom viška dok Rajko ima samo kralja na tabli. Satjerujete ga u ćošak, još samo jedan potez i...
-Remi!
-ŠKK? Kako remi?! (čudite se)
-Tri puta sam ponovio potez- to je remi!
-Ali nisam ga ja ponovio, ni jedan potez nije odigran tri puta, o čemu pričaš čiča?!
-Jeste remi, tri puta sam ponovio potez, eto pitaj Stojana on je bio sudija.
Stojan se naravno, gle čuda slaže s njim, dok se ostali penzosi počinju raspravljati i svađati. Vi kumulativno iznervirani razbacujete sve figure:
-Ma jebem vam ja sve i šah i remi i penzionere i vašu penziju i Seku Sabljić na koju svi drkate (ŠKK?)!!! Dosta mi je, sad i više nikad!
