Fraza koju najčešće koriste kockari posle velikog gubitka novca uz obavezan smešak da bi pokazali da im je svejedno, a nikada nije.

_______________________________________________________________________

PRVI PISMENI ZADATAK ----------------------------------------------- Datum: 14.09.2267

Kako samo proveo letnji raspust

U ovom pismenom zadatku pisaću o tome kako sam proveo svoj letnji raspust.

Ja, inače, mnogo volim sneg i sve aktivnosti koje mogu da se rade na njemu pa mi je zato leto možda i najomiljenije od svih godišnjih doba. Ove godine smo imali sreće pa temperature nisu bile previše niske pa me je tata vodio na pecanje u ledu i sankanje na glečeru. Prvi put sam video i kako izgleda Sunce i mnogo mi se dopalo. Nekako je plavičasto i greje po licu. Tata kaže da je ono nekada grejalo mnogo jače, ali da sada ne može zbog prašine u Zemljinoj atmosferi. Ne znam, nikada nisam video kako ta prašina izgleda ali bih voleo jer zvuči super. Često sam odlazio kod moje bake na ručak a ona je pravila sve ono što volim da jedem. Čak je jednom otvorila i konzervu sa breskama i mnogo su mi se dopale. Pošto sam prethodnu školsku godinu završio sa svim sedmicama, tata mi je obećao da će me jedan dan voditi na Mesec, na izlet. Tamo smo se mnogo lepo proveli a između ostalog video sam rudnik iz kojeg se vadi protonit i robove sa Gondara koji se bore u Areni odmah pored. Jedino što mi je malo zasmetalo je to što u Meku nisu imali hepi mil ali nema veze. Žao mi je samo što moja mama nije bila tamo sa nama ali tata kaže da su se dosad bezobrazne čike koje su je pojele sigurno smrzle ili umrle od gladi.

Sve u svemu, bio je to divan letnji raspust ali mi je isto tako drago što je počela nova školska godina i novi izazovi koji me u njoj čekaju.

Izraz koji koriste osobe kada svoj posao urade bolje od nekoga ko se s tim poslom susreće prvi put. U trenutku izgovanja istog, dobijaju neverovatan osećaj inteligencije, isticanja od drugih i smatraju da su najpametnije na svetu. Svaki put.

Izraz inače osobu kojoj je upućen nervira neverovatno mnogo, ali se trudi da odreaguje što smirenije.

Izraz koji bliže opisuje jako nestrpljive ljude koje nikako ne drži mesto. Viđamo ih svuda, na šalterima, trafikama, raznim redovima za kojekava čekanja. Manifestuju se na razne načine, cupkanje nogama, šetanje levo-desno, istezanja kojekakva, lupkanje hemiskama onako iritantno ili mlaćenje nogom koja je prekrštena. I kokoška isto tako, kad oće da snese počne da se dere, da kokodače i da histeriše, ko da je zlatno.

Fraza koju ljudi uglavnom koriste da bi potvrdili teoriju relativiteta u domenu reakcije pojedinaca na određenu situaciju.

Izraz "BRATE" se upotrebljava u sledećim slučajevima :

1. Kada želite nekome nešto da objasnite, a ne znate kako, onda samo
kažete BRATE, razumeš me!
2. Kada želite da izrazite svoje zaprepašćenje kažete BRAAAAATE
3. Kada želite da upozorite nekoga samo ga popreko pogledate i odsečno
mu kažete BRATE !
4. Kada nekome želite da izrazite naklonost nežno mu kažete BRATE
5. Kada vam se desi nešto što niste očekivali ( kao na primer kada na
ruletu ne izađe broj za koji ste bili SIIIGURNI da će biti izvučen )
kažete BRATEEEEE i eventualno dodate : NE MOGU DA VERUJEM !!
6. Jedini izuzetak je kada se obraćate rođenom bratu; njega NE
oslovljavate sa BRATE, već po imenu.

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.

Ima potrebe da brojim, i prebrojaću, čim ti vidim leđa. Ali, moram da kažem ovo, da bih pokazao kako sam ja veliki čovek koji veruje ljudima (jer, verovati je ljudski), i kako znam da niko neće da me prevari i kako meni pare ne znače, već sama činjenica da smo odradili taj neki posao dobro.

Čim zađem za ugao, čim ti odem iz kuće ili ti iz moje, propustiću svaku novčanicu kroz ruke, osetiti joj nabore, proveriti debljinu i hrapavost. I tek ću tada biti siguran. Jer ti ne verujem ni trunke, čovece, pa zar ne znaš? Znaš, jer ti meni verujes isto toliko.

I ne mrzim nas zbog toga, zaslužili smo i jedan i drugi. Mrzim nas zbog licemerja, zbog sitničavosti. Zbog predstave... Rugamo se sami sebi, zajedno, svako sebi. Ne verujemo u reč, ne verujemo na reč, ali nećemo da pokažemo jedan drugome lice iza poderane maske iz koje nam već odavno strči lupeška nosina. Kad smo već svi isti, šta da se lažemo, koji moj?

Upozorenje da je neko prešao granice dozvoljenog ponašanja.

Retoričko pitanje i pomalo arhaičan žargonski izraz, kojim nekome stavljamo do znanja da je u nemogućnosti da nas natera na aktivnost koja nam nije po volji.

Najčešći odgovor iole liberalnih roditelja na pitanje "Da li smem?" Po logici stvari trebalo bi da vas takav odgovor veoma obraduje, međutim vrlo često izaziva nerviranje i negodovanje.

Koristi se na selu.Kada se domaćin iznervira na svoju ženu,koja samo nešto brblja,a on ne može da dođe da dođe do reči,on kaže kako ona jezik,dugačak,da s njime može svoje dupe da obriše.

Samo zato što si uspeo da ubediš devojku da ostanete sami u nekoj sobi bez nekoga da smeta, u savršenoj atmosferi za romantiku, ne znači da ćeš baš uvek da napraviš uspeh i zapamtiš odlično veče.

Malobrojni srećnici koji imaju posao u našoj državi mogu slobodno da dođu u ovu situaciju iz naslova.
Kako ti malobrojni srećnici rade pa vasceli dan, a onda dođu kući da se malo odmore, nema se vremena da se urade neki bitni poslovi.
E, zbog toga postoje slobodni dani. Oni se mahom koriste zbog obavljanja sledećih poslova:
- radnje oko ogreva
- keramički, vodoinstalaterski, tapetarski i slični radovi u okviru svog doma
- odlazak na njivu
- vađenje raznih dokumenata po opštini.
i slično...

Tada se naprosto vidi, da je slobodan dan više iscrpljujući od radnog dana i onda se malobrojni srećnik sa melanholijom seća ovih radnih dana.

Poslednji, najpatetičniji napor, još patetičnijeg lika, da sačuva svoj dragu koja mu u datom trenutku saopštava da ga napušta. Ovoj izjavi obično prethodi monolog o tome kako mu je život u kurcu i kako mu još samo treba da ga ona ostavi, pa da to bude kraj za njegov mali, jadni život...

Iskazivanje vrhunca neverice. Trenutak kada postajemo svesni stvari koje nesvesno činimo.

Jednoga dana, pre malo jače od dva i po' meseca, počeo je letnji raspust. Moji drugari iz razreda i ja smo zagrljeni išli putem do kuće i pevali pesmu "Ne idemo u školu", koju smo tom prilikom sami izmislili. (Ceo tekst pesme možete pronaći u primeru#1) Kasnije, istog dana, organizovali smo neki mali turnir u još manjem fudbalu.

Reklo bi se da je letnji raspust lepo počeo, međutim neki drugari su od mame i tate dobili Terminator, jer su prošli s pet, pa nas nije ostalo u velikom broju na ulici da se igramo k'o ljudi. Ja sam na svu sreću dobio neku gadnu prehladu i imao sam temperaturu duže od nedelju dana, pa su mi mama i tata kupili tetris kako bi me motivisali da ozdravim. Kada sam ozdravio, otišli smo u Beograd kod strica Đoke i neke moje babe, koja mi je poklonila beležnicu i hemijsku olovku na kojima je bio logo "Rubin Kruševac". Dok smo se mama i ja vozili u našem Jugu Koral 55 kroz glavni grad, videli smo slučajno tatu. Ušao je u neku kuću u kojoj se, kako mama kaže, gole tete jebu za pare. Mama je odmah krenula za njim i za manje od minute su oboje izašli napolje. Mama je tatu vukla za uvo i vikala na njega, a on je rekao: "Šta ti je, ženo? Ja sam ovde došao da tražim posao, a ne da se kurvam." Onda ga je mama pitala kako bi se njemu sviđalo da ona počne tu da radi. A onda apsolutni hajlajt mog letnjeg raspusta: u tom opštem haosu, ja sam primetio da iz iste kuće izlazi onaj voditelj emisije ZAM na Trećem kanalu.
- "Mama, tata, eno ga onaj voditelj!", uzviknuo sam. Oni su prekinuli sa svađom i tata je rekao:
- "Jao, vidi ga Vanja Bulić.", a mama zagrmi:
- "Ko ga jebe, i on je došao ovde da se kurva."
- "Nije, gospođo. Došao sam ovde da tražim posao." - objasni Vanja Bulić.
Tata je mamu onda nekako uspeo ubediti da je tu samo tražio posao, a i Vanja Bulić je dodavao utisak poštene, renomirane i moralno uzdignute poznate ličnosti. Taman kad smo posedali u Juga, eto ti opet Vanje Bulića kuca na prozor našeg auta. Žalio se da njegov novi Jugo Florida neće da upali i pitao nas da ga odbacimo do nekog njegovog mehaničara. Imao je čak i mobilni telefon, ali kaže da je skupo da se s njega zove i da ga koristi samo u hitnim situacijama kad nema drugog rešenja, a on je skroman dečko i šalje sve pare kevi.

Bio je to raspust koji ću dugo pamtiti. Bio sam bolestan, pa u Beogradu, pa na kirbaju gde se ujka Ranko napio i sa ringišpila piškio po sirotinji i još mnogo doživljaja. Mama i tata su počeli bolje da se slažu. Tu su blagorodne reči Vanje Bulića bile melem za rane i nada u spasenje kada je bilo najteže.

Odjeb dosadnjakoviću koji stalno zanovijeta sa pitanjima kako mu stoji ovo, kako mu stoji ono.

Šaljiv odgovor na pitanje: Kako je?

Ovaj izraz pokazuje da se nalazite u toaletu sa jako malom kvadraturom.