Jedno od najznačajnijih sjećanja na dobra stara vremena svih Jugo-nostalgičara čije prepričavanje služi kako bi se mlađim generacijama stavilo do znanja kako je nekada vladao red i mir za razliku od današnje anarhije.
Da je jedan prosječan omladinac svaki put kada je čuo tu priču poslao CV i dokumenta za neko radno mjesto, do sad bi našao posao.

Jedan od načina dozivanja stoke, najčešće ovaca.

Bog-tvorac. Stvorio čoveka po svom liku i osudio ga na večno progonstvo i lutanje zbog svoje nesavršenosti, grešaka u projektu i lošeg uzora.
Za ženu nije poznato šta je koristio za model (verovatno kontra otisak).
Pošto je tako svoju najbolju kreaciju obdarenu gomilom nagona, hormona, čula pa čak i razumom(u tragovima) lepo proterao, postavio je par nemogućih pravila, zapretio paklom, obećao raj i digao ruke od svega.
Pokojni patrijarh Pavle izaslanik samog Gospoda na zemlji, prvi među jednakima, čovek koji je doneo dobrotu u svoj narod gde god da se pojavio.
Nikada Srbi u novijoj istoriji nisu bili bolji ni veći vernici nego na njegovoj sahrani.
Čovek koji se ni za života nije mnogo bavio ovozemaljskim dobrima nego je brigu o njima velikodušno prepustio drugima. Oni pak za dobro ovog naroda nesebično rizikujući svoju besmrtnu dušu brinu o deci, voznom parku i finansijama.
Komunizam kao prva negacija donosi raji obećanje ovozemaljskog raja.
Raditi koliko hoćeš a imati koliko ti je potrebno i danas je ideal mnogih.
Račun pomrsila šačica onih koji nisu znali da rade ništa a radili su sve i onih koji nisu hteli da rade ništa a hteli su sve.
Kapitalizam druga negacija ( negacija negacije ) Prilika da ljudi u poziciji (položaju) svojim radom zarade(uzmu) sve. Za ostale će se pobrinuti država.
Kurve kao društvena pojava egzistiraju od postanka čoveka. Proizvod su svih ljudskih društava. Najstariji i najteži zanat. Najveći neprijatelj im je licemerje onih koji su ih i stvorili. Pakao zagarantovan.
Slatki mali zeka. Sisar, biljojed, bezopasan, uglavnom hrana drugima.

Iskonska polovnjača na rasponu između dvadesetih i tridesetih godina, seks simbol autobuskih stanica u zemljama bivše Juge. Zlatna sredina na više nivoa: niti dovoljno lepa da bi se mogla okarakterisati prepičkom, niti pregolem garib da se ne bi mogla posle dva-tri piva bogougodno oplesti. Ofarbana u plavo, ne baš tako lepih zubi, izbačenih sisa kroz v-izrez tigraste majice, domaćinskih jedrih dojki i vešto uvučenog stomaka, igra ulogu srcolomke sredovečkih wannabe jebača utegnutih u crne bodi majice sa motivima zmajeva i pokojeg lako-zaljubljivog zagorelog studenta elektrotehnike, rodom sa sela. Vekovna želja konduktera brkica sa čačkalicom u ustima, samostalnih bijeljinskih poljoprivrednika i skoro svakog vlasnika tezge na pijaci.

Od obrazovanja ima srednju trgovačku, literarni opus Paola Koelja, sva izdanja magazina Svet i Treće Oko i zbirku tekstova sa kompilacija Grand letnjih hitova 2003-će godine. Između crveno nalakiranih noktiju od nekoliko cantima, večito uglavljena slim cigareta, dok polurokćućim osmehom flertuje sa dokonim mušterijom, obilno vlažeći na old-skul švalerske fore iz osamdesetih godina, koji je brčati čiča keršme izbrusio muvajući Čehinje kad je onomad kao mlad gušter služio JNA u Dubrovniku '84-te godine. Mada, nije ni upola dronfulja kakvom je karakterišu ljubomorne žene čiji muževi samo kod nje na trafici kupuju novine i cigare. Ona je obećana svom momku, gastarbajteru iz Kostolca na privremenom radu u Vijeni. I ona ga čeka, držeći sliku u roze novčaniku, sliku lika sa počupanim obrvama, DG sunčanicama i dva'js'pet kila viška.

Radnica iz kioska je, kao i Slađa, institucija. Busevi odlaze i dolaze, a ona stoji kao sfinga, simbol erotike za sredovečne ljude koje je zlo i nesrećno vreme pregazilo, podsećajući ih na mlade Čehinje iz Dubrovnika te '84-te godine i vremena koja se nikad neće vratiti, vremena kad si mogao u parku na klupi zaspati i niko te nije smeo dirati...

Klasična džukela sa medijskom pažnjom. Mešanac, pas lutalica koji je sprečen da ujeda decu po parku. Bukvalno sprečena, sekirom. Ajde, nismo Turci ok, uspavaj kera i idemo dalje ali ne. Od kera je napravljen Nik Vujičić koji je uzjahao sve novine i Tv stanice i čije lečenje košta kao deset invalidskih kolica ili nešto manje proteza ruke ili noge za ljude.
Lično samo poznavao jednom Dobermana, Evropski šampion čija cena je prelazila pedeser hiljada evra, parenje sa njim je bilo skuplje od Golfa petice, novog. Otrovao ga je komšija kome smeta lavež pošto živi blizu odgajivačnice. Mislite da se policija udostojila da izađe bar na uviđaj? Novine da napišu pasus o tome? Ništa pd toga. A njegov život je budimo realni bio daleko cenjeniji od gore pomenute keruše.
Cigani, da ne kažem Romi su preko petsto raznih Mila poklali, drali i kuvali da im sterilišu zube, kasnije sa tim lobanjama sami sebe ujedali za listove noge da bi od grada naplatili osiguranje. Višemilionske štete. Ali tada su se ganjali Ganferi, udarili su na budžet jbg, nikog nije boleo kurac za poklane kerove čiji je broj daleko veći nego što se zna. Kad malo bolje razmislim hvala i tim Romima, sprečili su veliki broj napada i širenje besnila. Silovana devojčica, nema veze keruša Mili su odsečene šape. Ubijeno trinest ljudi iz automatske puške, koga boli kurac, keruša Mila je dobila proteze i našla svog novog vlasnika.
Osućeni da živimo u Srbiji gde je ljudski život najmanje vredan, moramo se pomiriti sa tim da će svako malo biti klan neki ker čim krenemo da mislimo o tome da nemamo pare ili da su nam uzeli Kosovo. Ili mrtav ker ili će Đoković pobediti na nekom turniru. Mada nema ni razlike.

Državne ili privatne ustanove čiji su korisnici tu iz 2 razloga: 1) moraju da budu tu; 2) žele da budu tu!
Poznati su pod nazivima Zatvor (*, pun pansion), Kasarna (***, pun pansion, svakodnevne aktivnosti), Kuća Velikog Brata (*****, pun pansion+, svakodnevne aktivnosti, bazen, masaža, psiholog,...),...

Nova vrsta novinara, slična kolegama koji su nekada izveštavali vesti, samo što ovi danas sami prave vesti.

Rečenica/poštapalica.
Gde god nešto opisujemo što smatramo da je smešno, ovako se završava.

Skoro-pa-imaginarni grad u Šumadiji, retko kad i udostojen tačke na srednje velikim kartama Srbije. Na pomen istog, Beograđanima se uglavnom mora priložiti i dodatak "120 kilometara južno ibarskom". Jug severu, a sever jugu, mesto za koje ljudi uglavnom samo čuju, ili prođu "onom obilaznicom" na putu ka Jadranu.

Među stanovnicima drugih gradova (srednje upućenima), Milanovac je uglavnom poznat po "Takovo" kremićima (koji su sada vlasništvo Vrščana) i "Dečijim Novinama", koje su osamdesetih imale licencu za "Paninijeve" proizvode, a danas su zarasle u vrzinu.

Mi, njegovi meštani, uglavnom vezujemo ovaj grad za nenormalno veliki broj banki (oko 3 po glavi stanovnika) i za (izgleda) nasledno-Socijalistički režim (oni isti koji su devedesetih bili u KPJ) koji bez obzira na nikakve rezultate i iracionalne poteze (čitaj: Rušenje bioskopa da bi se izgradila 100m duga ulica bez ikakvog smisla; otkrivanje spomenika Kraljici Dragoj u glavnom parku, uz činjenicu da nema nikakvog obeležja (ni na jednom mestu u celom gradu) porodici Nastasijević, itd) godinama ima vlast zahvaljujući podršci penzionera koji se i dalje navikavaju na činjenicu da Tita nema. Takođe, na brdu iznad grada nalazi se spomen park Brdo Mira, naša verzija Košutnjaka, koja održava centar za abortuse aktivnim.

Ukoliko ikad budete primorani da posetite ovaj grad, izbegavajte:

-Povrede, jer ćete pre umreti od krvarenja iz nosa nego prekinuti večne pauze lekara.
-Izlaske posle 10, jer ne postoji ni jedno normalno mesto, a na većini su moguće pomenute povrede.
-Muvanje devojaka jer su uglavnom "svetice u pokušaju", pride bez fizičkog pokrića, ili modni promašaji.
-Šetnje, jer je grad, estetski, izraslina oko autobuske stanice.

To su žickaroši koji se najviše kreću po parkovima od klupice do klupice. Startuju za kintu isključivo mlađe ljude i imaju taj kul stav ,kao mi smo ortaci, braća, kapiramo se ovo ono, kao znaš i te fore.

Izraz koji govori koliko vrsta muzike imaš, u telefinu na primer. Krigla predstvlja muziku koju slušaš kad si u alkoholisanom stanju, a lokomotiva muziku koju si samo onako ubacio da bi ljudi mislili da si u trendu (podseca na zvuk lokomotive, ono "dum-dum, tuc-tuc").

Jedino logično objašnjenje svakog novinara s manjkom informacija ili brižnog sugrađanina, koji je upravo okrenuo glavu od osobe u sumnjivoj situaciji i požurio kući ne bi li svojim virtuelnim kolegama objasnio kakve bi sve gadosti učinio takvima, na sred Terazija ako treba, za nauk drugima. Jer, pobogu, što bi bilo nešto drugo u pitanju, zašto komplikovati, kad se sve može svesti na ili-ili, ili ne daj bože umesto mlaćenja prazne slame ponekad odreagovati.

Kaže se za nekoga ko se ne trezni ili ko je još uvek mamuran. Ne mora nužno da bude uoči Nove godine (vidi priču 2).

Koliko god godina da imate ... nikad neće doći tvoje vreme...

Stari srpski zanat. Rešenje za sve pokvarene stvari.

Vrlo zbunjujuća stvar koja te uvek navede na razmišljanje. Koji đavo mora da na takvim vozilima bude ispisano "atnalumba" ili "icsagortav". Postoji nekoliko pretpostavki:

- Policija, vatrogasci i hitna pomoć zajedno spadaju u hitnu službu. Ali jedino na policijskim kolima "policija" nije ispisano unazad. Da li zbog toga što vlada stereotip da su policajci glupi? Pa se vatrogascima i kolima hitne pomoći slova ispisuju unazad, da bi policajci pomislili: "hahaha, vidi ove retarde što pišu unazad, a nama je sve napisano ispravno, hahahaha" i bili malo više samouvereniji.

- dok gledaš svoj odraz u ogledalu na nekoj zgradi i ako se iza tebe iznenada pojavi neka od ova dva vozila koja su izgubila kontrolu, pa da ne moraš toliko dugo da indetifikuješ od čega ti preti opasnost, jer su slova u odrazu ogledala ispisana pravilno i daje ti više vremena da reaguješ i da se izmakneš, pre nego što se kola zapucaju u zgradu.

- možda žele da ispadnu face: "vidite nas, slova su nam napisana naopačke, mi smo sad likovi! Upravo smo podelili sa nulom i naterali slona da skoči. Mi smo najjači!

- verovatno pošto se samolepljiva slova ne prodaju u knjižari u "naopačke" verziji, pa da ni jedan čovek koji ima crveni kamion ili beli kombi neće moći da zloupotrebi to. Mislim, šta ako neki čovek koji dobije srčani napad na sred ulice, i vidi lažna kola hitne pomoći i proba da uđe unutra i vidi da se tu nalazi leš mrtve kurve koju je vlasnik automobila (koji je inače nekrofil, inače šta će mu sumnjivi beli kombi sa naopakim slovima)planirao da odvede na neko... "mirnije mesto". Čovek koji je dobio srčani napad bi se tu dokrajčio.

- verovatno, ako neki vatrogasni kamion ili kola hitne pomoći učestvuje u saobraćajnom udesu, pa su slova ispisana unazad tako da policajci koji vrše uviđaj (oni policajci iz prve stavke ove definicije) ne mogu da indetifikuju kola, pa tako ustanove čijem voznom parku pripadaju ta vozila ne moraju da imaju ništa s tim.

Ozbiljna spika je u pitanju, zato pažljivo pratite da vam suština ne pronikne. Ovo nije ni malo ni srednje preduzeće, već grandioznost u punoj megalomaniji. Garantovana zarada uz minimalna ulaganja, nepresušni naftni izvor za sigurnu budućnost. Bićete mi zahvalni.

Ovi... građani, štagod, plaćaju šatro poreze da bi se kao odužili državi. Ako uzmemo u obzir da se državi nikad niko neće odužiti kako treba, poterajmo te poreze malo dalje, malo dublje. Nismo mi pali s Marsa u ove fotelje, one su zaslužene, a i mi se odužujemo državi. Kome ćemo ako nećemo sebi?

Dakle ovako. Imaš stan i plac u prigradskom naselju? Plac vamo. Na placu nema vode i struje? Vazduh si koristio za dž, nije to simbolična dobrotvorna TV pretplata da se gleda kroz prste. Oba deteta idu na fakultet? Porez na opterećivanje biroa za nezaposlene. Voziš kola sa kompletnom potrebnom opremom? Luksuz i prateći porez. Šta beskućnik? Imaš kožu na sebi, ta koža nekome može da vredi više nego tebi. Dranje kože s leđa. Mozak i oči? Otvaraj lobanju, vadi, biće dobro za hranu za pse, od razmišljanja ionako nema vajde, a gledanje samo opterećuje čoveka. Šta će ti meso? Da nećeš možda samog sebe da jedeš? Pa to je, burazeru, krivično delo - oduzimanje na licu mesa plus kazna za kanibalizam nad samim sobom i za nedozvoljeno recikliranje. Šta radiš s tim skeletom? Ležiš u parku? Na javnoj površini? Leškariš?! Bespravna skeletogradnja baćo moj, plus to je protiv Ustava jer samo država može da vrši gradnju skeletima građana i niko više. Doživotna. Imaš sreće te je smrtna kazna ukinuta.

Nema više zajebancije, kriza je.

Prosecan stanovnik Prijedora. Klosar/Prijedorcanin ima kalup po kome se oblaci, razmislja i ponasa, u osnovnim crtama:
- Klosar ne zna sta ce od sebe veci deo dana. Stoga klosar ustaje oko podneva, potom se odvuce do najblizeg ugostiteljskog objekta i tu naruci 'fukas', zatim gluvari s tom jednom kafom barem sat-dva. Onda klosar 'prozuji' po gradu, vidi sta se gde desava, izvidi neku zrtvu kod koje 'uzica' SMS ili po marke za jos jednu kafu. Kad se celo drustvo okupi, negde oko 5-6 popodne, padaju predlozi gde se napiti - na obali reke, na zeleznickoj stanici ili jednostavno pred nekim dragstorom (kafana je iznad klosarskog dzepa).
- Klosar nosi trenerku. Buvljakusu po mogucnosti, ako ne onda neku iz butika (ali nece reci nikom da je kupljena u butiku vec da je sa pijace, u suprotnom bi ga izbatinali i proglasili fenserom). Svi klosari su sablonski obuceni, imaju slican hod i pljuckaju kroz zube.
- Klosari imaju specifican sleng kojim se koriste u svakodnevnoj komunikaciji. Pri tom je karakteristicna upotreba reci 'buraz' koja se koristi sto cesce, tako da prosecan klosar u prostoprosirenoj recenici rec 'buraz' upotrebi minimalno cetiri puta. Ova rec se izgovara sa dugouzlaznim 'a' i maksimalno namrstenom facom.
- Klosari se tuku coporativno. Naravno, na meti su fenseri, novajlije i likovi iz protivnickog naselja u Prijedoru. Klosarski lokal-patriotizam se najbolje ogleda u pristupu koji primenjuju Alcohol boys - jeb'o Rudar, vazno je isprozivati sve koji dodju u Prijedor i pokazati im gde su dosli.
- Klosar pusi najjeftinije cigarete (sarajevsku Drinu). Piju se dvolitre, kad ima domace rakije moze i ona, a pre subotnjih utakmica Rudara tradicionalna je popodnevna pijanka u gimnazijskom parku (tada svi klosari piju zajedno bez obzira na mrznju izmedju naselja).
- Klosari vikend-veceri provode u Masteru, Magicu, Mocvari, Netu, Joyu, ZMu, Kamenjari i drugim mestima. Tu su i parkovi i klupe u centru.
- Prosecan klosar slusa rok i rep muziku. Kada je pijan, klosar peva i stare narodnjake, a pesme Tome Zdravkovica i Baje Malog Knindze se slusaju u casovima najgoreg pijanstva (svako drugo vece).

Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.

Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. Šta to čujem? To je tvoja fasada? E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.

Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.

To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.

Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...

Kada je čovek mlad, normalno je da bude i lakomislen, bezbrižan i detinjasto aljkav u svojim shvatanjima sveta oko sebe. Za njega kažu "Zelenko", "još skače na prvu loptu", "mlad je naučiće". Medjutim, kada mladost prodje a ljudi oko njega ne vide da je nešto od života naučio i da je išta manje lakomislen onda dotični postaje - zeljov. To jest, zelenko zarobljen u telu odrasle osobe.