Kako je bilo na žurku sinoć?
- Ne pitaj.. Iznosili su me k'a pecivo, ni na šta nisam ličio...

1)
Zaposleni:”Šefe, je l' ovo baš moram sam da radim?”
Šef:” Da se tako duhovito izrazim, sam si se i rodio.”

2)
A:”Batice, baš mi se spava.”
B:”Brate, trebalo je ranije da legneš, da se tako duhovito izrazim!”

-Deca su porasla, pretvoriću njihovu sobu u atelje.
-Deca su porasla, hajde da poverimo celokupnu ušteđevinu sumnjivom liku koji prodaje nekretnine.
-Deca su porasla, zašto ne bismo kupili Smart?
-Deca su porasla, hajde da postanemo svingeri.
-Deca su porasla, hajde ponovo da otkrijemo marihuanu.
-Deca su porasla, zašto se ne bi istetovirali?

- Jebem ti sve, opet su mi uvalili nedopečenu pljeskavicu!
- I meni! E, samo kad bi u krugu od kilometra postojalo makar još jedno mesto gde može da se jede u ovo doba ne bih više zakoračio u onaj Mance, majku im njihovu vavilonsku!
- Desiće se i to jednog dana. Videće oni kad se Šešelj bude vratio iz Haga!
------------------------

- Halo, što te nema?
- Brate, ne mogu da isparkiram kola, neki konj me zagradio!
- Pa dobro, pozovi pauka.
- Druže, ne mislim na konja u prenesenom značenju, znaš da živim na Čukaričkoj Padini... čekaj evo ga ide neki Ciga!
- Izvini kume, evo sad ću sklonim ovog mog odma...
- Pa dobro sunce li ti tvoje, je l' ja zbog tebe da kasnim! More, videćete vi kad se Šešelj vrati, nećete više moći da vezujete te vaše zivotinje gde god vam se digne!
-------------------------

- Ne mogu da verujem. Prevarila me je. Posle svega što sam činio za nju. Nabila mi rogove sa onim bilmezom. Kurva! Mrzim je!
- Ne tuguj, prijatelju. Ti ćeš naći bolju, a ona će dobiti svoje kad se Šešelj vrati.

Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!

-Ееее, zdravo, Pero, majstore. Pa šta ima?
-Evo ništa, malo radim oko kuće, deca imaju danas slobodno, pa našao vremena.
-Aaa, pa da, sad ti je već i vreme. Koliko komada?
-Ma, imam sad u grupi nekih dvadeset pet mališana, razmišljam se jedno dva dana šta da im odaberem kao sledeću temu za crtanje, i da li da ih vodim malo u park da se istrče. Imam tu nekoliko knjižica o podsticanju dečije kreativnosti koje sam uzeo da pročitam. Pametni su mali, samo ih treba izvesti na pravi put.
-Čekaj, čekaj, pa jesi ti Pera, mog malog Bojana vaspitač?
-Jesam, jesam, nisam znao da je tvoj. Dobar je mali, odlično mu idu slagalice.
-A, čekaj, ti nemaš dece?
-Pa sve su to moja deca, šta da ti kažem.
-A nemaš svoje dece?
-Pa, nemam.
-Ne valja ti to prijatelju, kako ćeš u postarost, ko će da pazi na tebe?
-Da... A kako je Bojan, zaboravio sam juče neku slagalicu da mu dam?
-Nemam pojma, ostavio sam ga da gleda ona njegova čuda na TV-u, otkud znam. Znaš već kako to ide sa klincima.

Sahrana, 1924. godine:
Konjska zaprega vuče sanduk, mir i tišinu kvare jedino konjske potkovice koje udaraju u kaldrmu. Stari sveštenik počinje jekteniju, ljudi plaču, postave se 3 do 5 sofre i to je to.

Sahrana, 2011. godine:
Kombi marke Mercedes-Benz 220 cdi vozi pokojnika. Iz kombija dotične marke se čuje pesma, jebi ga vozaču niko nije umro. Mladi pop koji fura jašarku i izgužvanu mantiju pevuši "Ramo, Ramo" dok se rodbina i prijatelji opraštaju od pokojnika. Dok su iz kapele iznosili sanduk, jedan od nosača je mobilnim telefonom ugovorio biznis, da mu veterinar očisti vepra (da ga uštroji ili ti izvadi muda) jer ako to ne uradi kad vepru padne svinja na pamet razjebe mu celo dvorište. Posle sahrane se ide u obližnji restoran gde se servira kompletan meni sa Nove Godine, izuzev pihtija. Često se desi da neko od rodbine ili prijatelja posle cele ove ceremonije sa oduševljenjem kaže "Što smo se dobro proveli na sahranu!"

E ni sahrane nisu k`o što su nekada bile!

Svlačionaica pred termin malog fudbala...
Mikica (koji godinama ide u teretanu i nabildovao je sve osim "dva prutića" koja mu vire iz dupeta) ulazi u šorc.
Đole (koji ne može da poveruje da ove dve štulice mogu da nose ovakvu gromadu od čoveka):
"Je li Mikice? Jel su to tvoje noge?"

-Efekat može biti upečatljiviji ako prvo par minuta buljite u njegove noge, tako da se on prvi obrati vama sa "Šta je bilo? Šta gledaš?"

-Jes' vid'o Mareta negde? Možda je umro a da ja nisam čuo.
-Ma jok, živ je, al' kao da nije. Od kad se onomad posrao kao ker na sred šetališta pred sedamdeset ljudi svi su ga zapostavili kao bilder noge. Mislim da ga i ukućani ignorišu a da mu 'leba i vodu ostavljaju ispred vrata.

-Zašto ste opljačkali banku?
-Oni su prvi počeli još pre 10 godina kada sam podigao stambeni kredit. Morao sam nekako da vraćam kamate...

1)
Šef tek što je radnik došao na posao:“ Marko, ‘ajde idi kod Pere na Konjarnik pokupi robu, voziš je na Novi Beograd, odatle na Dorćol - pokupiš papire, pa u Zemun polje, onda nazad u kancelariju, samo usput stavi zimske gume i kupi klopu za sve u ofisu!”
Marko:”Polako šefe, koji su naši? Dok ne popijem kafu ne znam ni kako se zovem.”

2)
A:”Matori, jesi vid’o Žarka skoro? Upao je u ozbiljan biznis.”
B:”Ma video sam ga pre neki dan. Isprič’o mi nešto u dve sekunde, kakve kombinacije ima. Ja gledam, koji su naši, a on:” Druže, izvini žurim.“ i ode!”

- Ne mogu više... da pijem... ove vaše ledene čajeve... Dajte mi da potpišem...
- 'Ajde, 'ajde tu su vitamini!
- 'Ajde, daj, ali još ovaj...
------------------------------------------------------------------------------------------
- Može malo?
- Malo samo, ali da staneš na vreme!
- Aha.
...
- :mnblblamnblagnmla:
- Ćuti! Tu su vitamini! Opaaaa!

-Brate, koja je formula za obim kvadrata?
-Je l' su te roditelji trolovali kad si bio mali?
-Ne...
-Sinko, 'ajde skoncentriši se, pa probaj ponovo. Sad smo to prešli...

Lebron upisao 56 poena na sinocnoj utakmici protiv Denvera!
..........................................
Komentari:
Avet strucnosti: Ubedljivo najjbolji igrac sadasnjice, Kobi mu nije do kolena!
Apsolutno strucno: Ma mrs u pizdu materinu bre ti! Ta izdajica je ostavila Klivlend na cedilu, a ti tu nesto lupas. Kobi je intitucija za njega!!!!!!!!
boki: Eeeee, nije to nista, kako su samo nekad Kingsi igrali, to su bila vremena! Samo ih sudije pokrale protiv Lejkersa i Minesote...

1. Srednjovečna žena gleda vesti i na njima ide obaveštenje da je grupa mladića pretukla i opljačkala staricu, koja je umrla u mukama (daleko bilo). Glasno i nervozno komentariše „kakvih sve ljudi ima!''

2. Stariji čovek okrećući kanale na televiziji u svojoj dokolici i dosadi slučajno naleti na neki istorijski dokumentarac, u kome se govori o zverstvima raznih netolerantnih ljudi nad drugačijima. Tiho,u sebi gunđa „ljudi su stoka”...

Мој деда: Кад сам ја имао 10-11 година, свадбе на које су ишли моји родитељи сам обично проводио испод оне крушке...
Ја: Зашто? Одатле се најбоље видело?
Мој деда: Ма не, него су ми ланци били дотле дугачки...

-Mama, mama, lupio mi Pera šamar!
-Pa sine šta si radio, šta je bilo?!
-On hteo da tuče Nikolu, ja da ga odbranim, kada se oni uortačiše protiv mene.
-Nikad se ne mešaj u njihove svađe, oni su svoji, shvatićeš već jednog dana.

Deda prvi put priča unuku o školi :
- Eeeee, sinko... Veruj mi tebi je lako kad imaš mamu i tatu da te voze, ali veruj mi ja sam svako jutro ustajao u pet da bih se spremio za školu jer je moj ćaća morao da lovi Bugarske razbojnike sa ostalim muškarcima. Mi deca smo morali da pešačimo preko planine da bi stigli do škole, ali tek zimi kada su snegovi napadali i prekrivali kuće, al' mi se nismo sklanjali k'o ova današnja razmažena omladina, neg' svako uzme lopatu i čisti put preko planine do škole. A vukovi ! Njihova zavijanja bi se čula sa svih planina i nisu bili onako mali i gladni, nego ogromni, crni sa crvenim očima - mogli kravu u jednom potezu da pojedu. A sama škola ! Bila je stroga, ako bi malo zakasnio ukor i radi šiba, ne ko ovi današnji učitelji koji umiljato pričaju sa dečicom, naš učitelj je bre jeo nas decu za doručak...
.........................................................................
Do petog puta kada bude prepričavao mladost, deda će zaključiti da je živeo na vrhu Himalaja i njegova školska godina je trajala baš u vreme najgorih zimskih mećava u istoriji civilizacije, a vukovi su se uortačili sa Bugarima da kradu seljanima ovce i jure njega i drugove.