Čuvena izjava svih koji imaju uspeha u životu koliko Kadišon (crtać o magaretu kojeg sjebava sve živo kao da je reinkarnacija Staljina) sreće. Uglavnom uzrečica onih koji se drže državnih firmi, jer bolje 18000 svaki treći mesec, nego da to rizikujem za 50000 kod privatnika. Većina ovih nije ni kriva za ovako razmišljanje, jebi ga, ostalo od komunizma.

Фиренца, Италија. Екскурзија у четвртом разреду гимназије. Већ је средина новембра и последњи знаци топлог времена и михољског лета су прошли. После лаганог доручка и обиласка неколико историјских локација посету настављамо у галерији Уфици. После више сати боравка у затвореном простору коначно излазимо напоље. Истог тренутка оштар јесењи ваздух замењује устајали ваздух из галерије и узбуђује чуло мириса. Топли зрак сунца после ко зна колико времена први пут пада на лице, лагано га милујући. А у позадини виртуоз на гитари свира ову ствар, која се одбија од старе зидове ренесансних зграда будећи поново дух старе Италије. Жмарци ти продилазе целим телом. И тада се то догађа. Један од оних ретких тренутака апсолутне еуфорије, благостања и среће. Не знаш зашто али једноставно си срећан. Као да је неко руком однео сваку могућу бригу на свету и оставио те у том једном невероватном тренутку, којих нећеш доживети превише у животу али за које вреди живети. Хришћани кажу да су нам ти моменти Божји начин да нам покаже како је живети у рају. На далеком истоку би то можда назвали нирваном. Ја ипак томе не придајем толико на драматичности. Једноставно такве тренутке волим да назовем Када се све коцкице сложе.

Sve kockice su se složile, kafa i cigareta posle jela, kec na desetku...osećaj kada dobijemo ono poslednje što nam treba za savršenstvo...

Radnik na benzinskoj pumpi pogođen pesmom "Zapaliću pola grad" u toku radnog vremena.

Izraz koji se koristi za dve jako bliske osobe, bilo dva drugara, bilo momka i devojku, koji su oboje potpuno nenormalni i u prvom slučaju stalno prave neka teška sranja zajedno, dok u drugom to ludilo uglavnom iskazuju jedno prema drugom.

Tandem koji kada ugledaš, odmah pomisliš ili rečenicu iz naslova ili jeb' ih onaj k'o ih sastavi. Definitivno ludara deluje kao jedino logično mesto gde su oni mogli da se upoznaju.

Neuspešno opravdanje kockara zbog velikog gubitka na kocki.

Рубикова коцка је сложена.

Odgovor domaćice nakon pohvale na račun napravljene supe.

Тренутак кад стицај околности учини да ситуација буде баш онако као што смо замислили, или како смо се надали да ће да испадне.

Činjenično stanje. Sad, što zvuči nakaradno-to je drugi par cipela. U njihovo vreme devojka koja se taslačila po družbenim skupovima nije baš bila na ceni za udaju, čak naprotiv. Muškarci nisu bili voljni da puste pored svog ognjišta gilipterku preko koje je pregazila dopunjena pešadijska divizija sa sve opremom.

Jebemliga, hormončine, menstruacije i ovulacije, ili kako se već to kaže, su i tad postojale. Stoga su se naše visprene star'majke snalazile na razne načine. Na čuvanju ovaca daju čobaninu sa obližnje livade koncizan ultimatum. Slušaj junoša, ili ćeš me tući u dupe ili ne'š vala nigde. Ja se udati moram!

Junoša k'o junoša, na balu sena ili u ladu drveta-pa udri. Dockan, svi zadovoljni. Serbez! Rumeni devojčurak primio palamar, jeste da je u dupe, ali zuvar išta. A ponositi junoša napravio ovce ljubomornim pa se širi međ stadom.

Srećan uzvik kockara koji je dobio šestice na kockama.

Revoltirana rečenica Branka Milićevića na mali honorar.

Uraditi defragmentaciju fajlova u glavu posle burne noći.

Namjestiti rezultat u jambu.

Tradicionalno lamentiranje starijih ženskih članova rodbine nad rastućom razdaljinom grana u porodičnom stablu, usled koje postoji neverovatna mogućnost da se dvoje mladih rođaka negde sretnu i zaljube (babe to nikad ne zovu pravim imenom). Dok je u selu to skroz smislena i česta pojava, usled kruga ljudi omeđenog rodbinom, u dalekom velikom gradu je slabo moguće. Ipak, bapski strah samo raste pominjanjem dalekog velikog grada.

Zbog dugih istorija porodično familijarnih odnosa, ovo je često jedini razlog upoznavanja rođaka sa različitih krajeva porodičnog stabla, koliko god se ta dva kraja mrzela..

Prema principu španskih serija, što je manja šansa da se to dvoje sretnu, babama je sve logičnije da se to stvarno desi.

Prebiti, složiti lika u hrvatskom dresu.

Troslojnoperfeks-omnidispelizacija i najmanjeg daška odstupanja od neozbiljnosti, jer narod smo gorko napaćen i drugo nam ne preostaje do da se zezamo, jedemo drvenim dvobodnim vilicama na dvoru, dolazimo s' posla u 13:00, proklinjemo selektore strane plaćenike, dodolamo nad potrošačkom korpom dok dojimo džep kladioničarskih magnata, šparamo za dobra kola na uštrb dobre hrane i boljih pelena. U tome smo najbolji, i Srbija znači Guča, znači Bilja Krstić, i u svakoj prilici taj put od seljaka mene ka naivnoj i zatečenoj pripadnosti narodu, masi.

I ko si onda ti da se tu ne zezaš i disuješ narod.

Rečenica koje se seti svaki roditelj, u trenutku kada je njegovo dete napravilo neku glupost. Ova izreka zapravo predstavlja ekstremno tumačenje pravila malo dete mali problem, veliko dete veliki problem.

Uzrečica, koja se pojavila negde pre 7-8 godina, kada su na velika vrata pokucale GPS navigacije i Google Earth, a danas se van svakog konteksta prenelo na svako novo tehničko sokoćalo koje se pojavi.

Naime, kada je bombardovanje tek bilo u najavi, većini običnih ljudi su u podsvesti ostale stare crno-bele slike rušenja celih naselja i priče o bombama koje su mete promašivale po nekoliko kilometara. E, sada, iako je i NATO svašta promašivao te nesrećne 1999, generalno, sve što je hteo da pogodi, pogodio je.
Kako majku mu? Gore tri sloja oblaka, a on zvekne nadvožnjak između Zapizdine i Prčilovaca.
E, kada je Google Earth lepo demonstrirao da "setelit" vidi sa 35000 km i goluba koji te je posrao sa nadstrešnice dok si kretao napolje, otvorili su ti se novi horizonti.

I na stranu sve druge teorije zavere, sada je zavladalo uverenje da sve novo što se pojavi ide u svrhu toga da NATO kad zatreba može da pobaca "tomahavke".

Likovi iz blize nam okoline, koji na najmanju varnicu prelaze u pobudjeno stanje, buknu. Pod varnicom se podrazumevaju banalne stvari- bezazleni pogled im upucen, osmeh, to su osobe koje se u obicnoj konverzaciji, na chatu osecaju prozvanim u pricama u kojima nisu ni pomenuti, vrlo cesto- u svojoj masti naravno, su predmet pozude suprotnog pola i mnogo toga jos... Kao takvi su vrlo cesto na vrhu lanca ishrane prozdrljivaca, jer sami sebi "uskacu u usta".