Datum rodjenja i smrti naših dedova.
To je samo jedna od mnogih varijcija i orijentacija u odredjivanju datuma, kod naših starih.
U tim prošlim, teškim vremenima, kalendar je bio poput kompjutera danas. Svako ga je trebao, ali su ga samo odredjeni imali.
Gradska svita, većinom je imala uvid u vreme, kako u časove, tako i u datume. Ali vremena su bila takva da je 90% stanovništva, pripadalo prostom seoskom staležu.
Usled tih okolnosti, ukoliko niste bili sin nekog ministra, doktora ili vojvode, niste mogli znati tačan datum, pa samim tim ni dan svog rodjenja, a po neki put ni godinu.
Tada su mnogi ljudi, vremensku orijentaciju pronalazili u onome što ih je okruživalo. Poljoprivredi, ratovima, ubistvima znamenitih ličnosti... Pa tako imamo mnogo predaka rodjenih u vreme kada se sejala pšenica, one godine kada su Turci ponovo zauzeli Beograd, a koji su umrli u vreme prvog snega, godine kada je izbila buna i bili su stari taman toliko da su tek počeli da se briju.
Čovečanstvo je do danas napredovalo, kalendari se sada nalaze svugde i dostupni su svakom.
Imamo ih u telefonu, na poledjini vizit karte, na bilbordima, u našim sobama... Ali i pored toga i danas se nadje po neki stari "posetioc" koji nam ispriča zanimljivu priču iz svog vremena.
-Deda kad su ono beše naši došli iz Crne gore u Srbiju?
- Beše to sine godine kad su ubili Knjaza Mihajla, tad su došli moj pra deda Simon i njegov brat Vuksan. Mnogo im beše teško, umesto da krenu u proleć, kada su planirali, njih muka i glad potera ranije. Upregli volove i pošli, a tek se kukuruz obrao, već su počeli prvi mrazevi. Muka je to bila živa, jadan Vuksan ne dočeka ni prvu setvu naredne godine i umre od grudobolje. Simon, Bog dušu da mu prosti, beše malo tvrdji i požive on dosta leta. Ajd što požive, nego i dobi dete te godine, to jest dobi tvog pradedu Miloja.
- A Vuksan jel imao dece?
- Imao jadan jednu pišulju, a sina nije dočekao ni da vidi, rodio se malo posle njegove smrti. I to dete umre mlado, nije ni brkove dočekao da obrije.
- A tvoj otac Rajo kad je prebego u Vojvodinu?
- Uuu to bilo dosta kasnije, bio je još golobrad. Tek što poče prvi rat. Zamerio se on nekom činovniku zbog medje. Tačno to beše u kasnu jesen, jer znam da su se oko medje posvadjali. Taj činovnik mu je preorao medju, moj otac ga pokara, a ovaj poteže neki kolac na njega. Moj ti Rajo uze sekiru pa mu prebi nogu. A bilo gadno vreme nema to ko danas, samoodbrana, pa advokati, žalbe, apelacioni sud, zastareo proces... Nego po kratkom postupku. Ti seljak, napao, kraljevog činovnika? Odma u aps, niko te ništa ne pita.
Jadan Rajo šta će, upreže kravu, spakova sve i ode preko Dunava.
- A kad si ti deda beše rodjen? Šta je bilo aktuelno, pšenica, ječam, uspon Hitlera?
- Budi Bog sa tobom. Kakva pšenica i Hitler. Ja sam rodjen sedmog oktobra 1921. Ti to mene počinješ da zajebavaš?
Opis ekipe koja nije izgubila zbog nezalaganja, već usled nedostatka sportskog umeća.
Ljuba:”Batice, ‘si gledao tekmu u subotu protiv Španaca? Nije loše, pokazali su želju.”
Srki:”Brate, maštam o danu kad će da pokažu znanje! Možda onda i ne izgubimo od trećeg tima Španije sa 2:0.”
Evolucija.
- Znaš da je kokoška dinosaurs?
- Znam, reci koji smo carevi. Mislim, mi ljudi. Hasamo kokoške, a kokoške hasale T-Reksa.
- Pa, nisam baš siguran ali tako ispada, jbg. Poenta, divlji su pojeli blage. Sad je prirodna selekcija zaustavljnena, otkako su uveli semafor. Ali svakako, ne može nam niko ništa.A u međuvremenu, u krvnom sudu desnog bubrega ovog gore naduvanog batketa, na stacionaži 135km, bleje dva virusa.
- Znaš da je kokoška dinosaurs?
- Boli me bičar baš, ja sam Streptokoka i jebem dobro već eonima!
Rečenica koju izgovaraju roditelji svom nesposobnom sinu koji ima slabe motoričke i gimnastičke sposobnostima. Nije rijetkost da njihov sin ima oko 120kg.
Sin (17): Ćale ! Ajde da mi zamijeniš ovu sijalicu u sobu. Ja ne umijem a i strah me da mi stolica ne pukne kad se popnem na nju.
Otac: E kukala ti majka ! Nesposoban si 100%, jedino umiješ da jedeš i da spavaš. Samo sreća što su ukinuli vojni rok.
Trenutak u kafani (ili bilo kom drugom mestu opijanja) kada jedan od subjekata kaze: Brate mrtav sam, ne mogu vise odo da spavam, a vi u strahu da cete ostati sami za stolom u ispijanju poslednje ture preklinjete doticnog da ostane jos pola sata pod izgovorom da ne pijete sami (valjda zato sto se covek oseca totalnim alkosom tek kad ostane sam za stolom)
Djole:E brate kraj, patos odo da kuntam!!!
Ja:Cek bre sekund, koji ti je, ostalo mi pola piva, necu valjda sam da pijem?
Djole:Sto? Ne znas gde su ti usta?
Tu su. Ista meta, isto odstojanje. Ne može se reći da je ko bolji, čak iako jedan odmakne, drugi ga brzo sustigne.
- Simo, de baci pogled šta rade Milence i Vikica, ostavih ih na tren s autićima, da ne pojedu neki točkić deder.
- Tu su ženo, gađaju se.
- A, neka ih, nek se trkaju, vole te stazice, pa to ti je...srca.
- Ma, bre gađaju se autićima, oči će povade, sad ću ih propustim kroz šake, ne me zanima ko je kriv!
Omiljena konstrukcija svakog, ama bas svakog muskarca koji je bar jednom dobio rogove u zivotu. Nema veze ako je on nju varao na svakom koraku, mlatio je malo da se oslobodi stresa, bio pijan 24 h dnevno ili joj samo napravio dete, pa zaboravio i da postoji...
A, da, ima i stvarno kurvi od riba, al u ovom slucaju ne mislim na njih :)))
Milorad, vraca se kuci pijan sa gajbe neke konobarice i zatice zenu sa komsijom: KURVOOOO!!! SVE STE VI KURVE!!! Trci u sobu, vadi pistolj i ...
Kada blejiš u autobusu gsp-a i na sledećoj stanici se nagura trilion ljudi u bas, onako da im delovi tela vire kroz vrata!
Au što me ova baba sabila uz šipku! Znači totalno smo se zipovali!
Persone bez mozga i ličnosti, ljudi od plastelina, živi dokazi Darvinove teorije. Ova zaraza koja se sve više širi (pogotovo među mlađom populacijom) preti da uništi zdrav srpski mentalitet činjenicom da ako imaš svoju individualnost postaješ crna ovca u nepreglednom moru belih. Prethodno navedeno dovodi do zaključka da ako misliš svojom glavom postaješ klip među točkovima, odnosno smetnja koja mora biti odstranjena.
Najbolji primer su ljudi na trenutno aktuelnim mitinzima, koji skupljeni s' konca i konopca bodre predstavnike različitih pokreta i stranaka, a ne zastaju ni za trenutak da svojom glavom promisle kakvim ih govnima 'rane oni na govornici, nego gutaju bez pitanja serviran im jelovnik, nesvesni da će ih zbog takve nezdrave hrane kasnije boleti stomak.
S jedne strane pozira učitelj, odnosno učiteljica. S druge strane, radi ravnoteže, obično stoji najmasivnija devojčica u odeljenju, a svako odeljenje ima bar po jednu bucku. Glavna faca u odeljenju baca hejt pravo iz sredine gde se grli sa svojim vernim drugarima. Pola devojčica nosi haljinice na kojima se čitaju kompleksi njihovih majki. Mali štrebos stoji kao da čeka da bude streljan i ne grli se ni sa kim. Ganci najčešće stoji/stoje skroz levo ili desno, što je način da se pokaže njihova izopštenost iz društva. Neki od onih najsitnijih su se lepo obukli za ovaj svečani trenutak, ali džabe kad im se na fotki vidi samo pola glave. Neki spavaju, neki se glupo keze, neki čačkaju nos, neke danas ne bi nikad prepoznao, a neki su isti. Sve u svemu, ovakva slika te uvek podseti na klinačke zezancije i kako je dobro bilo kad ni o čemu nisi morao da brineš.
Vidi fotku.
Južnjački sleng. Ovaj izraz kaže da kad siromašan čovek krene da radi nešto (za šta je jedva skupio sredstva), dogodiće mu se i ono što se događa jednom u 200 godina (baš tad će se pocepati bubanj po kome se udara godinama).
Đak koji nikad ništa nije uradio vezano za školu, rešio najzad da napiše domaći zadatak, i baš tad se ispisala hemijska-olovka.
Ono što se kaže kada se meri kvalitet purenjaka/ kukuruza. Ovo za nekoga može da bude dobro a za nekoga loše.
Dobro je za one koji su to posejali, jer njima takav i treba ( Da je zreo).
Loše je za one koji su taj kukuruz ukrali za jelo. ( Treba da je mlad )
Branje kukuruza.
Mile : Jel žile kakav je ku'ruz.
Žile : U Mile, mož' da se kruni, pali kombajn pa da beremo.Pečenje kukuruza.
Laki : Miki, jel si ubrao kukuruz?
Miki : Jesam, al' ne znam baš kakvi su, ipak je kraj avgusta.
Laki : Ajd' vadi pa da vidimo.
Miki ( Vadi kukuruz) : Au Laki pa ovo mož' da se kruni, nije ni za kurac.
Jednostavno objašnjenje za neke obrasce ponašanja koji se očekuju u određenoj starosnoj grupi, izvedeno presekom hormonskog uticaja, (ne)iskustva i ukazanih prilika za sticanje istog. Praktično pokazuje da vam neki postupci mogu biti prihvaćeni, oprošteni ili "progledani kroz prste" ukoliko imate toliko i toliko godina, a da ćete za iste biti opasno prozivani i kažnjavani ako imate onoliko i onoliko godina.
Npr.
1. Pubertetlija sa konstantnim promenama raspoloženja, od teške drame i depersije do manične jurnjave i zajebancije, biće potpuno shvaćen od okoline, doduše sa ponekom ćuškom, ukidanjem džeparca i zabranom izlazaka na par dana. Ali šta je to u poređenju sa zabranom izlaska iz ludare, ukoliko vam se ista stvar desi u 45 godini.2. Adolescent kome je glavna preokupacija sex, a svaka druga reč "pička", slobodno će od okoline dobijati prolaz u smislu "Samo se ti iživi, kad ćeš ako nećeš sad", dok već preko neke starosne granice (da je ne imenujem), ovakav će biti okarakterisan kao matori perverznjak a la Željko Samardžić.
3. Kriza srednjeg doba poprilično objašnjava zašto tata najbolje razume i oponaša svog sina pubertetliju, a da l' će mu te stvari biti oproštene zavisi od njegove žene i njenog klimaksa.
Modifikovani stihovi epske narodne pesme "Kosovka devojka" od strane okorelog kladioničara. Ne mora nužno da predstavlja pad tiketa, može se koristiti i u drugim sferama života.
-Ej, gde nam je Mare danas?
-Ma, ne pitaj, indisponiran je, neće iz kuće da izlazi, juče ga izbaci Barsa za 254000, prime gol u 93. minutu.
-Au sranje, kakve je on kurate sreće, da se za 3+ u'vati, i to bi se 0:0 završilo...
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Brate, jesi čuo šta se desilo Zokiju sinoć?-Jok, šta?
-Upali on i Lemi na neku kućnu žurku i tamo ga startuje neka riba, kaže-boli glava kakva je. Odu oni u neku sobu, tamo se na'vataju, krenu da se skidaju, kad ono-u sobu uleću neka dva lika, ne mož' sunca od njih videti i ubijaju Boga u njemu... Ispostavilo se da je to riba onog Miće Mraka, dilera iz kraja, a ovo su bili neki njegovi lešinari. Zoki je u urgentnom, mogli bismo ga obići popodne.
-Koji baksuz čo'ek, neverovatno... Pa taj da se uhvati za 3+, 0:0 bi se završilo, i to sa promašenim penalima na obe strane...
Morbidan odgovor laboranta koji uzorkuje stolice.
- Kako bre moš to da radiš sve ti jebem?
- Ukusi su različiti, tebra! Viš ovo tamnosmeđe, jeo je čokoladu za kuvanje!
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Namena bandera nije da osvetljavaju ulice i puteve (kao što većina ljudi misli), već služe prostitutkama (na domaćem jeziku "kurvama") i džukelama da obeležavaju svoje teritorije.
Radno vreme je raspoređeno, i svaka bandera radi 24h dnevno. Psi kao pravi džentlmeni puštaju dame (prostitutke) da se odmaraju ceo dan, pa naporno rade prvu i drugu smenu, i čekaju svoje kučke da dođu kod njih. Tek oko 23h dame dolaze na svoje radno mesto gde crnče celu noć. Prostituke su u neku ruku i pošteđene napornog posla jer imaju na svakih pola sata, a nekad i sat vremena, po jednu puš pauzu.
Jedina mana prostitutki je što ne počiste nered za sobom, a znaju svoje vreme i umeće debelo da naplate.
Hrabri kučkin sin. Heroj. Ludak. Ovakvi ljudi rešavaju ratove i kroje istoriju.
Jedna izuzetno ironična fraza koju sasvim mirno i ležerno upućujemo neprijatno iznenađenom sagovorniku, nakon velikog olakšanja jer smo istog par sekundi ranije počastili štafetom psovki i uvreda. Govno, ni to nije zaslužilo, svojim postupkom je izazvalo veliki gnev, bes i jed, ali stvari ponekad izmaknu kontroli.
- Je li ti ljubavna flekice, jesam li ja tebi rekao da je ono trebalo da ostane među nama, a ne da sad ceo komšiluk bruji o tome? Đubre jedno, ja mislim imam čoveka od poverenja, kao ono poveravam se majmunu. Fabrička greško!
- Mogao si da kucaš pre nego što si ušao.
- Stvarno izvini, čoveče. Gde su mi maniri...
Najdrljavija floskula, toliko izandjala i dosadna da žešće smara. Izgovaraju je glavni smarači.
- Lej al te pojeba s fazon!
- Ma ok gde su mladi tu je i šala!
