Rečenica kojom Ciganin hvali svoga ponija.
Fraza kojom prekidamo smarača u akciji, odlažemo priču za neki drugi dan, ili jednostavno pobjegnemo od sagovornika.
- ...mislim bilo bi dobro kada bi se uključio u ovu našu organizaciju, nama trebaju mlade snage...
- Ti imaš moj broj, javi se!? Idem sada.
Osjećaj kad ti dođe maca na vratanca, a cica na kolica. Kad imaš vrapca u ruci, a goluba ko jebe. Dohakao si nekome. Došlo je i tvojih pet minuta. Vrijeme je za naplatu duga. Ko je jebo – jebo je, svanulo je.
Onaj osjećaj kad ti legne plata. Kad ti venama kola nadmoć.
Kad slobodno možeš da kažeš : „JA JEBEM!“
Bilo je ljeto 1996. Vrijeme kad je Ronaldo igrao za Bareslonu, Del Pjero objašnjavao u Juvetusu, a Perica Ognjenović u Zvezdinom dresu svojim čuvarima tjerao sjede u kosu... Bio je stvarno lijep dan.
Mislio sam kako ću sa ortacima da pikam malo lopte, kad je ćaća ušao u sobu:
-Mali, obuvaj šangajke, i nađi neku crvenu majicu. Požuri, ajde!
-Nemoj me tata opet voditi na koridu u crvenoj majici. Upišao sam se od straha kad je prošle nedjelje Zekonja krenuo na mene!
-Sunce tatino, moraš se čeličiti! Ne boj se, nećemo na koridu, idemo na utakmicu. Sloboda igra protiv Ajfora, majku im jebem okupatorsku.Utakmica je trebala da bude prijateljska. Da se pokaže Visokom predstavniku, kako Ajforovi vojnici pišaju po bosanskoj divljačkoj sirotinji, i kroz fudbal ih uče demokratiji. Na novom terenu nije moglo da se igra jer su na centru još uvijek bile rupe od granata. Igralo se na starom. Onako, fin proplanak, sa uzvišenjem za publiku. A publike je bilo, kao kad je 70-ih sarajevski Željo dolazio da igra u Kupu.
Izašli su igrači na zagrijavanje. Pozdravili smo ih burnim aplauzom. Ajforci u modernim dresovima, novim kopačkama. Donjieli su bar deset lopti za zagrijavanje. Čuo sa kako neki stranac stalno spominje nekog Reobija Faulera. Naši su imali dresove iste boje, šorceve različite, a štucne kako ko.Igrali su šene sa jednom loptom.
Sudija je označio početak meča.
-Tata, oni će nas pobijediti. Ja ih svako jutro vidim kako trče, dok sam išao u školu. Jači su.
-Sine, kosidba je najteži sport, a sad je kosidba u punom jeku. Samo dok se ovi naši razgoropade.Ajforci su imali prvu priliku. Lopta ze otišla visoko preko gola. Publika je to iskoristila.
-JEBO TI SESTRU SVOJU GARAVU NE IGRAŠ NA MARAKANI!
Lopta je ukradena.Naši su se malo trgli poslije lošeg starta. Počeli smo da dominiramo terenom. I publika je to osjetila pa je uz povik „OVLADAJ“ davala krila našim pulenima. Ćaća je izvadio rolnu toalet papira.
-Sine, daćemo gol garant. Kad im ga strpamo baci ovo na teren. Takav je dogovor publike.Pred kraj prvog poluvremena- GOL. Poletjeli su oni papiri ko da smo u Bariju prije rata.
Drugo poluvrijeme. Rapsodija u crvenom. Naši momci ubijaju. To ore po terenu. Sad su naši i Božiji!
Pade drugi gol, publika u delirijumu. Nedugo zatim treći, pa i četvrti. Počelo je navijanje:
PET KOMADA, PET KOMADA, TO JE NAŠA NADA!
Pao je i peti gol.Utakmica je završena. Ajforci su kupili svoje prnje, dok im je svježe poniženje curilo niz čelo. Mogli su nam makar ostaviti kopačke, kad kosimo u strani da ne otkližemo, njima ionako ničem ne služe. Poslije si ih naši pozvali u kafanu, da ih uče srpski. Nisu oni svojom voljom došli na Balkan, oni su krivi samo što ne znaju igrati lopte.
Bila je to fudbalska borba Jablana i Rudonje.
Sunce ti jebem gdje sam bio kad je sniman „Montevideo“
Ono prvo sto pomislite/izgovorite kad vidite nesto krajnje neubicajeno od ljudi od kojih to ne ocekujete.
Moja prva pomisao kad sam usao danas na, izgleda, reformisanog "Wookayliyu".
Vanvremenski sveprisutan entitet koji je sa svakom pojedinačnom osobom vrlo blizak, ali istovremeno nikome poznat. Uvek je svugde, kao Zdravko Čolić, i ima neverovatan opus veština koji se proteže od provlačenja tri milimetra debele vune kroz iglu bez rupe, do sastavljanja kočnice lokomotive za manje od 15 sekundi - on je kao Klint Istvud, samo ima zajebaniji pogled. Deo koji ga čini mističnim jeste da niko ne zna ko je on, iako je kod svakoga bio na roštilju za Prvi maj, ali i pored toga on je brži od Bolta, inteligentniji od Hokinga, i uvek je tu da se na zemlju spusti hvalisavac tvrdnjom da je Jedan moj drug bolji od njega. On je tu oduvek, kao onaj Cigan ispred prodavnice, i živeće zauvek kao ona bakuta koja je svaki dan u Domu zdravlja i pita te kad ćeš da se oženiš.
Oslovljavanje, preuzeto iz Alana Forda, a koristi se u cilju "peckanja", pri obraćanju bliskom drugaru.
Izraz koji koriste oni grandebili da bi obavestili javnost da su izdali novi kompakt CD
"Magicni broj" umesto maticni
"Ispod Mire vire" umesto "ispod Mire trista vire"
"Pun sam sljama" umesto slajma
"Otac pop" za svestenika
"Malo dete - mala muka, veliko dete... Kako bese dalje?"
"Procitaj mi ovo dole iz otpusne liste... To je na satrovackom"
Ljudi se spustili na Mesec jos pre 40 godina... -"Aaaaa, to ono kad sam ja otisao?"... Da...
"Imam ovaj mobilni... Jebem li ga... Ali, kad razmislim, bolje tako! Kad ga upalim, uvek mozes da me pozoves i kazes... Jel` tako?"
"Malo slanine naseckas, jedno pet jaja razbijes i dodas jedan mesni narezak... Za dorucak... Ne da osvezava! Ujutru samo!"
"Skacem sa padobrana!"
"Prica k`o zavijena"
"Ko kopa jamu, a ne kopa sebi - to nije u redu... Taj je los covek!"
...
Citati pretpostavljenog, a bavim se "intelektualnim" poslom!
Prva pomisao čovjeka, kome su u tijelo ugrađene razne pločice i šipke, kad počne grmiti!
Kad nekog pitaš jel kuiš to znači jel kontaš brale
Stari jel me kuiš
Da stari fakat
E da stari bas si brija
E pa da stari kuiš ti mene
Knjiga kojom poznati filolog, filozof i psiholog Fridrih Piče, opisuje razliku između morala obične žene koja se ne trudi posebno da zadovolji svog partnera raznoraznim perverzijama potrenim za duševno blagostanje istog, kao i moral natžene, koja se ne plaši upražnjavanja novih bezobrazluka a kamoli običnog analnog seksa ili jednostavnog blajvanja.
Dakle, prvopomenuta vrsta svojim nećkanjem, pretjeranom odgovornosti i znanjem o kontracepcijskim sredstvima, doprinosi padu nataliteta, dok natžena svojim jačim, uvijek iznova preispitanim moralom, održava još nesvršeni tok evolucije.
Fiktivno ili (retko) stvarno biće koje služi za slikovito opisivanje svih mana ljudskog roda. Pritom je sex sa dotičnim/om uvek bio odličan.
"Uuu, sećaš se one moje bivše Zorice? Jao koje je to đubre bilo, da ne veruješ. Zamisli, nadrkala se na mene što sam za njen rođendan hteo da je vodim kod mene u stan da joj poklonim........... Al' moram priznati - dobro se je..la"
ili
"Jao, a sećaš se onog mog bivšeg, Srđana, kakva je to seljačina! Znaš li koliko je on mene smarao sa poklanjanjem cveća!? A tek kako je dosadan! On uvek ima opravdanje i objašnjenje za moje ponašanje, stalno sam morala da izmislim razlog da se posvađamo! Doduše, jedno je valjalo, niko nije mogao da me naloži kao on..."
najčešća prepirka u obdaništu.
Način na koji se alkos sa dva padeža teši, jer je rmzo koji nikad škole nije video, a odjednom želi i on da ima nekakvu diplomu.
Uzrečica koja se kod Srba koristi da bi se izgovorena rečenica iza koje stoji dočarala sagovorniku.
(dva prijatelja se sreću posle izvesnog vremena)
A: 'De si Sretene, sunce *cma* li ti *cma* jebem *cma* žarko.
V: Ništa me *cma* ne pitaj *cma* moj *cma* Mile.
A: Aj ne seri, 'leba ti, ništa tebi ne fali. Nego, reci ti meni, Mile, kućo, šta bi s ona dva oka prepečenice?
B: Jao, Mile, imam moranje, pojedo' jutros prut neke podriguše, sve me glava boli. Aj *cmacmacma* pa tako.
A: E, iščačkaće tebe neko, moj Sretene.
Omiljeni lik rođaka iz grada za vreme letnjih ferija i svinjokolja, koga u širokom luku izbegava ostatkom godine.
Dokaz, da naši estradni "umetnici", pored glasovnih, poseduju i vidovnjačke sposobnosti.
