Koristimo kada želimo da nekome objasnimo da nije u pravu. Čak i kada znamo osobu, kažemo "ti" umesto njegovog imena, jer time mu jasno prezentujemo da o temi razgovora nema apsolutno nikakve veze, te ga ne poštujemo kao sagovornika.

Recenica koja se pojavljuje najcesce kod dece predskolskog uzrasta, i u svakoj sledecoj recenici tvoj cale je sve jaci i jaci (prvo je policajac posle je nacelnik policije a na kraju ko zna....)

Čovek izveden van granica perfekcije, idealizovan u svakom pogledu. Ultimativni jebač, glavni kuronja, najbolji sportista, čovek koji ne ide bez epiteta. Sposoban za najveća dostignuća, kadar se potući, čuj potući, istući svakoga, popiti Boga oca, voziti 200 na sat zatvorenih očiju. Multifunkcionalan, jednu jebe, druga mu puši, nadaren, zabada desetke kod najačih profesora, moderan, popularan, pojavljuje se na svim mestima.
Ujedno, čovek kojeg niko ne poznaje, sem osobe koja o njemu priča.

Kao što autor Rosoneri reče, "Blaz ne može da bude čo'ek ispod 150 kila". Moj deda se nije zvao Blaž, i nije imao 150 kila, već pola od toga. Dakle, ja u stvari i ne definišem svog dedu. Ali deda je dobra riječ da se stavi uz Blaza. Odaje dozu subjektivnog i vjerovatno nezasluženog poštovanja, uz odsustvo svakog straha. Zato nije recimo - tata Blaž, čika Blaž, čiča Blaž... Ne ide.)

Moj deda Blaž je dobar čovek, iz perspektive svakog komšije iz kuće preko puta koji mu već 20 godina viri u kesu sa pijace. On sjedi u fotelji i salta kanale, gleda tenis, gleda farmu, gleda dnevnik, gleda slagalicu, gleda bolji zivot (e jes ovaj marko nikolic dobar glumac...eee...), i tako gleda sve na sta naidje, ne obrcajuci paznju na to sto mu prolazi ispred ociju. Da, deda Blaž je malo izlapeo, srecom po njega. Deda ima teske kosti, ima salo, tesku osuncanu, izboranu glavu, i svijetle oci sa alkoholicarskim podocnjacima. Deda Blaž, dok je bio samo Blaž, nikad nije morao da prestane da pije. Jednostavno, ta casa je toliko isla uz njega da nikome nije ni padalo na pamet da mu trazi da stane. Sada vise nije tako u mogucnosti (sto ga ne sprecava da natoci rakiju prije variva, ali ta se ne racuna u alkohol). Sada se fura debeli stap. Cesto zaticem dedu Blaža u mojoj osuncanoj ulici kako sjedi u dvoristu na niskoj stolici platnenog zaledja, sa tim istim stapom od svijetlog drveta medju nogama. Deda Blaž voli i zenske, i cesto mu taj lako zagubljivi pogled odluta nehoticno tamo gdje mu ni misao vise ne ide. On to tako malo, instinktivno, zavuce oko u bezbriznije krajeve, i uvijek prizna kad je uhvacen.

Deda Blaž ne prica mnogo. Jes jes, nije nije, hehe, eee Marko Nikolic, dobar glumac... To i jos par uzrecica su mu dnevni repertoar. Cudno mi je to bilo, jer ostale dede iz ulice ne zaklapaju. Deda Blaz ne voli da seta, valjda stedi kilometre, postao je tanak sa njima, i sam je osjetio (ali ni o tome ne prica). Voli kad mu pogodimo merak. Kako samo dusevno ispusti ono'eee hehe', kad mu iznesemo TV na terasu, ili kad mu spremimo ribu. Voli ribu. Voli i da vrti onaj stap u ruci. I sve je vise blažen sto je tuplji, taj moj deda Blaž.

Malo cudno zvuci, al tako ce verovatno odgovarati nasi unuci kada im budu postavili pitanje da li slusaju neke danasnje popularne bendove/vrstu muzike...

Izraz koji koristimo često korisćen u nervozi,ili depresiji i nastaje kad sugovornik saopšti "subjekat", koji je nama podrazumevan, pa često nastaje takav odgovor...

Samokritičnost nakon oralne greške.

Obavezno nakon ubistva ili hapšenja nekog narko dilera, razbojnika malo većeg kalibra ili ako je delo iz nekog razloga malo više medijski propraćeno, pojavljuju se roditelji uhapšenog i sledi veliki naslov "Moj sin nije kriminalac". Nakon toga sledi pola strane obaveznog nabrajanja dobrih dela koje je uhapšeni ili ubijeni svakodnevno radio. pomagao je bakicama da pređu ulicu, hranio golubove, učio klince iz kraja da voze bajs, branio slabije, sadio drveće i bio dobar sportista, a jedino što je mrzeo nepravdu pa je ponekad upadao u probleme jer se borio protiv nje. I naravno neko mu je sve to namestio. A ako je poginuo onda ga je ubila država.

Nacin na koji zapocinje recenicu svaki 6-ogodisnjak,iole sposobniji od svojih vrsnjaka u odredjenoj muzickoj,likovnoj,sportskoj ili kakvoj drugoj disciplini.Idoli su jedinstveni,jer su samo oni proneli slavu odredjene discipline.

Inicijalna kapisla za početak tuče kod neodlučnih klinaca.
Kad već svi navijači postanu smoreni čekajući epsku bitku između 2 rumena balavca,bitku koja će napokon odlučiti ko je najjači u razredu,na scenu stupa koju godinu stariji (i mudriji) klinjo.Postavlja se između junaka,koji su već davno pobacali školske torbe u grmlje,stojeći svako u svom neprobojnom gardu i u strahu čekajući potez ovog drugog,pruža prst na polovinu odstojanja između heroja i kaže:"Ne morate se tući,'ajd ko pljune u moj prst-jači."
Oba klinca u isto vrijeme ispaljuju projektile koji,naravno,završavaju na licima suparnika jer je prst brzinom munje izmaknut,a neodlučni ratnici istom brzinom pretvoreni u neprepoznatljivo klupko obavijeno prašinom iz koje izviri poneka noga,ruka,raščupana glava...

Osoba koja vrlo cesto ima nadrealne moci.Sluzi da se dokaze nesto sasvim nemoguce,ponekad (cuj ponekad,stalno) i izmisli.

Reci koje obavezno izgovori savaka velika zvezda kada ga/je pitaju zasto je postao to sto jeste, ili nesto tako...vazno je da su to zeleli jos od kad su bili deca.

Osoba koja ima sve,zna sve,sve je radila,sve je pokusala,sve je videla,jednostavno svemogce bice.

Srdačan oproštajni pozdrav, kojim dajete do znanja sagovorniku da će ga dobar deo vas uvek pratiti za sreću.

Floskula koja te katkad preseče i sruši neke mini snove, ili prosto odjebe od curice koju si nameračio da zavodiš.

Suptilno zadijevanje kurčine jaranu koji je smorio sa svojom žalopojkom. Uglavnom trebalo bi da zvuči kao riječi utjehe, al' nije baš tako...

Pocetak iscrpne kritike bliznjem svom. Ovim bi trebalo istom da stavite do znanja da ga se ne odricete.

Izraz, koji se koristi za osobu sa kojom više nismo u kontaktu, a najčešće se primenjuje za bivšu devojku/momka ili ženu/muža, mada ima i neke alternativne primene u smislu gubitka neke obaveze – posla i slično. Fraza je preuzeta iz filma Gorana Paskaljevića „Varljivo leto ’68“, u kojem Bata Stojković to kaže za svog sina (Slavko Štimac), kada ga veže kaišem za krevet.

Osoba koja vrlo često obavlja razne poslove umesto nas, pogotovo kada smo besni & nadrkani. Takođe ima običaj da menja druge ljude u prihvatanju krivice...

'Nači sine, ja znam a i umem. Mojne drviš kurac da ne bi primio pričest u vidu klepetanja istim po čelu ti bjelome dechko. Oko sokolovo na vr' kurca, još ni jedna nije pobegla od gnjurca. Taj rad. Gluposti i priključenija a veverica veruje i grize indijski ora' dok repom plevi šumske jagode i smišlja kako da otme ŠtrumPfetu i naguzi je na vrhu haluciogene pečurke.