Izraz lenjosti mlađeg člana porodice, koji je takva baraba da ga mrzi da postavi sto, iako je gladan. Čim drugi postavi, eto ga u nanosekundi za stolom.

Rečenica koju izgovara seoski mesar kad ti uredi prase ili jagnje za ražanj.

Uz one antologijske "Volim te" i "Imaš ručak u rerni", verovatno jedna od najromantičnijih i, ujedno, najotrcanijih fraza koje ljudski primerak lociran u vezi emotivne vrste može uputiti svom sapatniku u istoj. Neponovljivi izraz ljubavi, pažnje i onog opšteg oblika malograđanštine, tako karakterističnog za deo Zemaljske populacije koji već vekovima hrli u bioskope širom sveta ( a kod nas u podzemne prolaze; prim.prev. ) ne bi li video najnoviju romantičnu komediju sa jebenom Dženifer Aniston u roli simpatične ali i obavezno blago retardirane američke glupačice u potrazi za "čovekom svojih snova". Instant sredstvo za puštanje suze niz butinu kod ženske čeljadi, idealan način da proverite ko se javlja na njegov fon kada vi niste pored njega.

I dok replika iz naslova kod zdravorazumnih ljudi najčešće izaziva želju za povraćanjem epskog intenziteta i litraže, pomenuti wannabe filmski ljubavnici cene da će istom kod druge i, preferabilno, sebi slične strane garant postići efekat koji će im se u nekoj tamo bliskoj budućnosti značajno i višestruko isplatiti. Muški predstavnici se, naravno, nadaju kakvom-takvom porastu koitusa sa svojom ciljnom grupom dok se ta ciljna grupa zadovoljava često olako datim obećanjima ovih prvih da "neće natačinjati ništa drugo osim njih". Ustvari, bar do onda kada, sirote, budu mogle da ih na'vataju na bebu...

Odličan izgovor da odbijete hranu koja vam sumnjivo izgleda, a da ne uvredite domaćicu.

One reči koje onaj sasvim običan narod ubede da kupe dotični proizvod, iako ustvari nisu ni razumeli gde zeka pije vodu.

Ovaj socijalni fenomen Tito ( JBT) je primetio i vešto iskoristio u svojoj propagandi.

Draga moja Grozdo,

tri su dana kako si otišla. Nisi mi se čak ni ja-avila. Đeca jedu gurabiju sa suzama i pitaju đe je mama, đe je mama, a ja ne znam kako da ih utješim. Znam da si kod tvojih, pa ti šiljem ovo pismo po malom Blagoji. Ne trebaš mu ništa davati, dobio je ratluk.

Grozdo moja, srećo moja, limune moj! Vrati mi se, Grozdo, da me sunce ogrije kako me je ogrijalo kad sam te prvi put vidio kako sobaljuješ ovna da ga štrojiš. Sinoć bile Zvjezde Granda, a ja sve pogledam, čini mi se da pleteš na svojoj stolici. Fali mi da te gledam kako umorna spavaš sjedeći, a zaspiš slatko, pa ti se onaj balac otegne iz usta i taman kad pomisliš da će dovatiti do poda, ti ga usrkneš nazad. Fali mi da me pod jorganom počešeš po plećci svojim mekim brčićima. Fali mi da se nasmiješ, pa da se zatresu prozori naše trošne kuće. Sve mi fali, ko da si otišla prije sto godina, a ne prije tri dana.

Al' ono ti nije trebalo. Jesam došo pjan ko letva, jesam blatnjavim čizmama utracko predsoblje, jesam povraćo po ručno-čvorovanom i ručno-taftovanom ćilimu što ti tkala majka u ruvo, usta je jebem (izvini, srećo moja), al da me nako krvnički potegneš tavom... Šta ću, jesam ti vratio bekendom, al nisam ja tako mislio! Pa, ne bi ja tebe, nego ruka sama krenula...

Vrati mi se, Grozdo, moja kućo i imanje moje, ljubi Dobrivoje svoje uši klempave, pa te vodim kad oćeš kod Debelog u kafanu da kao nekad nas dvoje pojedemo tri oke janjetine.
Molim te.
Volim te.

Tvoj Dobrivoje

Sa "svaka mu je k'o Njegoševa" pas igrom i driblingom o kome maštaju brazilski dečaci, on je tata fudbalske igre. Prijem, lažnjak, roling, lakat, roling, dupli pas, peta, gol! Trejdmark slavlje pa pogled ka klupi...
Izlazi ali ne biva i zamenjen, nezamenjljiv je. I dok popušta učkur i oslobađa škembe, postaje jedan od nas. Voli sve što vole mladi, skuplja značke i salvete, šumadijski čaj i heklanje u venu.

Mesto: Vasa soba.

Terorista: Muva, duboko skrivena u nekom mracnom kutku, strpljivo cekajuci pogodan trenutak za napad.

Zrtva: Vi!

Tok napada: Napadi krecu polako, u pocetku tihim provokacijama na slabije branjene delove vaseg tela, zatim slede kamikaza napadi na oci i nos, i na kraju bombaski napadi skoncentrisani na lokacije od najvece vaznosti:
Vase usi.

Cilj postignut: Potpuni raspad vaseg nervnog sistema!

Kratkotrajne posledice: Velika kolateralna steta u sobi, koja se vrlo tesko sanira.

Dugorocne posledice: Pronalazak i povecana upotreba novih vrsta hemijskog oruzja sa dugotrajnim posledicama na vasu okolinu i zdravlje!

Skidanje kaiseva, otkopcavanje zipova i dugmadi na hlacama, praćeno olakšavajućim i izbacivanjem stomaka ispod stolnjaka (sve, kao, trudeći se da domaćin ne primeti) ne bi li se napravilo mesta za jos koji zalogaj sa slavske trpeze. Valja se, kaže narod.

Najnoviji način da se od naše dece naprave materijalisti i preobrate u robu na kojoj može da se zaradi legalnim oblikom trgovine robljem. Od šeste godine života ih hvataju, u saradnji sa njihovim roditeljima, i od njih prave "manekene", "novinare", "voditelje", "glumce" i slično. Uče ih da, kada porastu, ne treba da budu doktori, vatrogasci, policajci, astronauti i ostale stvari koje deca žele da budu, već da jure novac i popularnost i da nije bitno koliko si pametan i dobar kao osoba već da li si lep i uspešan i od najranijeg doba bacaju ih u mašinu zvanu estrada gde saznaju da na svom putu ka uspehu treba da gaze preko mrtvih ako je potrebno. Ako mene pitate, Knez Miloš Obrenović jeste bio nepismeni tiranin, ali je bio akademik u pogledu zašto neke ljude treba nabiti na kolac...

Rečenica koja kod velike većine parova vremenom sve više prerasta u "Što nas već jednom smrt ne rastavi!" Ali je i muškarac i žena poštuju do sudnjeg dana, jer hej... ne mogu protiv sebe i svog obećanja. On pizdi što ne mož' da igra sony. Ona kenja što po ceo dan rinta ko konj po kući! Njemu treba ispijanje piva uz našu mrtvu fudbalsku reprezentaciju! Ona hoće bre da bude dama! On bi da jebe druge! Ona bi da se jebe sa drugima! On bi da je zakolje! Ona bi da ga otruje! On bi nju lopatom po glavi! Ona bi njega na neomašćen kolac!

Ali ne, oni su obećali - DOK IH SMRT NE RASTAVI!

P.S. A neki ljudi se razvedu na vreme...

P.P.S. Oni, iole pametni ljudi, ne stupaju u te problematične odnose (pogledaj: Džordž Kluni)

Česta uzrečica iznerviranog vukodlaka.

Osoba koja prenosi sva dešavanja iz vašeg života, a koju nikako ne možete da sikterišete: dete, bračni drug/arica, komšije(ako vas deli tanak zid) itd.
Krpelj-megafon najverovatnije ima nekakav psihički poremećaj, jer jednostavno mora da iznese sve u javnost (bukvalno sve detalje, počev od toga šta ste jeli za doručak do na kom guzu vam stoji mladež i kakvog je oblika; u zavisnosti od isisane informacije). Što vas primorava da primenite terapiju u zavisnosti od kategorije: zaključavanje u špajz, upisivanje na sport (ili druge hobije), kaiš, razvod, kaiš + razvod, glasnu muziku, zvučnu izolaciju, kaiš, kolac iz tarabe, ometač prislušnih uredjaja(ako je majka bračnog (ne)druga takodje psihoza)... Jer da ste hteli da svi sve znaju o vama ušli biste u neki rijaliti, zar ne.

Kolač koji moja porodica priprema prema strogo čuvanom receptu već tristadvadeset godina odkad su zaklali svoga prvog Turčina i prebegli iz Ibarskog Kolašina u Pčinjsku Toskanu. Mi svi u porodici oduvek jedemo tiramisu, deda je kiselio tiramisu najranije u komšiluku još u oktobru da bi nam stigo za slavu, tetka je donosila njihov tiramisu da se takmiči i druži s našim tiramisujem i da čitaju zajedno Politikin zabavnik a mi deca, eh zamažemo se oko usta i kezimo se jedni na druge dok se igramo oko tetkinih nogu a ona je znala da zapeva tiramisu tiramisu što su bili više nisu i setno bi uzdahnula setivši se teče koji je u garaži prčkao oko auta yugo i ne može da jede tiramisu s nama jer su mu ruke zamazane uljem do lakata pa mu tek tetka ubaci u usta s vremena na vreme a pola mu ispadne.

Najiskreniji način da se nešto odbije.

Opis žene koja čim dodje na posao se 'vata za telefon da bi pozvala kući,iako od kuće upravo dolazi,nazove prijateljice, zakaže šišanje kod frizera...Ona se drži parole Kad je džabe i sirće je slatko.

Ljubav prema ovoj vrsti povrća koju gaje siromašnije porodice, iz prostog razloga što zbog cene i pristupačnosti, što zbog različitih načina spremanja, predstavlja obrok koji se najčešće viđa na njihovim trpezama.

Najnoviji, najpopularniji, najjebitačniji i sve ostalo naj, naj, naj muzički podpravac - Retard-Hop. (Ooooo, da, jesam ironičan i sarkastičan i sve ostalo gadno, da, da, da.)

Naime, mlade generacije, napaljena klinčurija koja verovatno nema dovoljno razvijenih sivih ćelija, su se potrudile da nam predstave (prezentuju) svoju viziju Hip-Hop/Rap muzike. Potpomognuti niskim cenama solidnih (jakih) kompjuterskih konfiguracija, Sound Forge-a i Frutty Loops-a skinutih sa torenta, oni stvaraju i danju i noću muziku za pamćenje. I to kakvu: siromašan jezik, rečenice pune psovki, vređanja svega i svačega, teme idu od opasno-mamojebačkh, gangsterskih (gengsta brate, gengsta), debilno-socijalnih pa sve do kretensko-ljubavnih. Muzika (matrica) ima sve elemente turban-folka, sa nešto tuc-tuc-a (pa, techno malo, da se vidi da su urbani, ali techno iz vremena nastanka tog pod-žanra, matrice skinute sa Spectruma) i kao nekih tipičnih hip-hop zvukova pokradenih iz matrica starijih domaćih, a ponajviše inostranih izvođača.

Neverovatno je koliko su osobe u takvim "bendovima" (skupinama građana) popularni, koliko se omladine loži na njih. Nivo inteligencije tih persona je na nivou paradajza posle jedne seanse u mikrotalasnoj rerni, time se i kvalitet njihovih tekstova svodi na najobičniju idnoktrinaciju. Takođe, članove takvih grupica i njihove fanove možete "provaliti" po tome što su njima ona dvojica likova iz filma "Rane" "skroz kul, prave patriote i jebači, ono, do jaja".

Najbolji izgovor kada jedete k'o krmača .

Nekada najjača fora da izbjegnem da žmurim