Pretnja najvećim galamdžjama u porodici. Probijaju uši gore nego komšijina bušilica. Skakanje po mozgu im je omiljena atletska disciplina.

Svi slatki proizvodi domaće radinosti koji u sebi sadrže kikiriki.

Drugarica, ortakinja, ona na koju se ložiš već par godina, a sa kojom si na "brate". Devojka kojoj je nemoguće probiti bodljikavi štit koji je izgradila svojim ugledom mačo-ribe u društvu. Ne možeš da joj polomiš obe ruke i noge kada te u znak pozdrava pesnicom mune u rebra, ne možeš da joj opsuješ celo porodično stablo kad krene da te drka zbog gabora koga si smuvao, zbog keca iz mate, zbog mrtvog pacova koga furaš na glavi jer si zaboravio da se pogledaš u ogledalo ujutru. Nemirne prirode, odbojne naravi, neko u odnosu na koga bi ti romansa sa Marijom Šerifović izgledala kao bajka za laku noć. Reči su bodlje koje zariva pravo u srce, kao kolac gladnom vampiru, njena spoljašnost ukazuje da ćeš se lakše probiti kroz prašume Amazonije nego dopreti do nje.
Baš kao što zagledaš ananas u supermarketu, tako i nju. Gledaš kako bi ga osvojio, sa koje strane početi sa skidanjem bodlji, kako mu prići, kojim oružjem. Na kraju se uglavnom ljudi smore i kupe onaj konzervirani. Očišćen, oljušten, spreman da se poje'e. Obavili su posao, zadovoljni, srećni, sve dok ne shvate da su dobili jeftinu imitaciju nečega što su tako jako želeli.

Po ovim filmovima mozemo utvrditi kolko smo lud narod.
1.Banovic Strahinja
2.Srpski Film
3.T.T Sindrom

Dok gledam Topšop, ma koliko nešto bilo glupo, imam neopisivu potrebu da isto posedujem. Sva sreća da nisam pri parama, a i neko zrnce zdravog razuma nadvlada plamteću želju.

Tako, u tom momentu, shvatam da su mi očajnički potrebne:
* četke za farbanje uglova,
* 324 sokovnika,
* Dry Cooker koji svojom magijom čini da hrana izgubi svu mast (+ kolač u tiganju? Nemoguće!),
* nešto da poradim na svojoj kičmi (Kosmodisk, recimo),
* novi dušek, ćebe, jastuk (sve antialergijsko, a i kad mi dođu gosti, za minut im sredim podni počinak),
* razne pegle, usisivači, specijalni brusevi, providne trake koje čine da grudi izgledaju kao da nosiš brus,
* "leptirići", pojasevi i sprave koje same pokreću moje telo i čine od od mene Arnolda Švarciku, dok npr. cepam Milku i gledam TV,
* bar dva, tri aparata za čupanje dlaka, kreme za čupanje dlaka, pene za čupanje dlaka,
* specijalna, nadrkana muštikla za odvikavanje od pušenja
* bezbroj setova flomastera, bojica, mirišljavih papirića, šljokica, plastelina, kalupa, kurčeva, palčeva itd., itd.

Da bi zvučalo živopisnije umjesto infinitiva, navešću glagole u prvom licu jednine prezenta:

udarim, mlatnem, razvalim, rasturim, uništim, upropastim, raskomadam, rasturim, tučem, udaram, tepam, mlavim, maštrafim, marišem, bijem, razbijem, ubijem, dotučem, šinem, ošinem, ožežem, nakantam, raspametim, dokusurim, išibam, izbičujem, ošajdarim, klepim, žvajznem, mlatim, prebijem, nalemam, izlemam, izdevetam, pretučem, utučem, utucam, rastrgnem, zakoljem, zadavim, izbodem, proburazim, sažgam, dotučem, pocijepam, poderem, oderem, naderem, nabijem, izbijem, prikoljem, koljem, zašarafim, opamprčim, poništim, ovjerim, eliminišem, likvidiram, izrešetam, pokidam, iskidam, izbušim, istranžiram, sameljem, prevaspitam, strefim, drmnem, ošamarim, išamaram,

a tek idiomi:

prebiti ko vola u kupusu, ubiti Boga u nekome, napiti se krvi nekome, najebat' se mamice nekome, doći glave nekome, izmjeniti nečiji lični opis, napraviti mljeveno meso od nekoga, zatreti sjeme nekome, prosuti mozak, nabiti na neomašćen kolac, oči povaditi, tući, a nedati da plače, poslati u vječna lovišta, ...

Siguran sam da sam većinu termina i idioma zaboravio da napomenem, ali i ovo je dovoljno da vidite o kakvom jezičkom bogatstvu se tu radi.

Internacionalno prihvaćen pridev za nešto ekstremno strogo, abnormalno rigorozno i stoga dozlaboga zajebano. 'Drakonske' mere, propisi, pravila i kazne kao i ostali danas popularni termini, potekli su još iz vremena Starih Grka, tačnije oko 622 god. p.n.e, kada je izvesni Drako, grčki zakonopisac u drevnoj Atini, odlučio da jebe majku svima koji ne poštuju državne zakone i zato uveo paklene kazne čak i za najmanje prekršaje ( u poređenju s kojima nabijanje na kolac dođe kao nagrada ili poklon ) tako da se stopa kriminala u ovoj čuvenoj metropoli ubrzo značajno smanjila, doduše, time i sam broj stanovnika iste(ali to je već neka druga tematika). Elem, sam Drako ( po peti put – nije DARKO, niti je onaj beli mudžahedin iz jebenog Harija Potera! ) je skončao na prilično kontroverzan način – naime, ugušio se pod težinom šešira i odora koje su na njega, u znak priznanja za njegovo veliko delo (raščerečio 1000 ljudi u jednom danu), bacali visoki zvaničnici, funkcioneri i drugi atinski mudovani. Jebiga, takav je bio običaj. A i on je izgleda bio 'drakonski'.

Glavni izvor iritacije za Škotlandjane, Irce, Velšane, Francuze, Špance, Francuske Kanadjane, Indijce, Pakistance, Arape, ljudi sa Folkandskih Ostrva, Irance, Palestince, Kineze...etc.

Generalno ne smatraju sebe 'Evropljanima' niti smatraju da žive u Evropi, već na 'Britanskim ostrvima' - deo sveta koji, prema njima, se izdvaja od svega i svačega na planeti zemlji.

Engleska kuhinja se sastoji od - pečenog krompira, prženog krompira, kuvanog krompira, pirea, pite sa krompirima, kolač sa krompirima, torte sa krompirima, riba i prženi krompir (Fish 'n' Chips), pečeni krompiri i pire, prženi krompiri u svim oblicima i debljinama znanim čoveku kao i cela Indijska kuhinja koju su oni prisvojili kao 'nacijonalnu'.

Smatraju da su Škotlandjani 'pijani ljudi iz šume neke sa severa gore koji govore neki jezik ko niko ne razume', Irce kao 'pijane Katolike koji su siromašni i neobrazovani jer nece da budu deo Ujedinjenog Kraljevstva', Francuze kao 'egocentricne kontinentalce koji ne rade ništa samo jedu sir, kroasane, piju vino i puse ceo dan i mrze Engleze iz daleka'...itd.

Po rečima muža kevine drugarice: ''Ja ne volim da letujem izvan Engleske jer sam tamo okružen strancima''.

Dete koje može pojesti sve što mu baka ponudi.

Prema Frojdu, sitan ispad agresivnosti u cilju sprečavanja nagomilavanja agresivnih nagona i njihovog potiskivanja u podsvest odakle se može reflektovati čak i na nevine žrtve i u većim razmerama. Takođe je lepo opravdanje za izlive nasilja i zadovoljenje sadističkih potreba.

Svaka veća seoska ili prigradska svadba poodavno odmakla u veselju, kad više niko i ne prima na ulazu a tacna je odavno prošla. Tad počinje sa radom Narodna kuhinja. Uđeš, pristojno obučen, osmotriš situaciju. Nikad ne ideš gde su najpijaniji i najbučniji, suprotno uvreženom verovanju iskusnih svadbenih grebatora. NE! Jer ti najpijaniji su sa mladoženjine strane a to ti ne treba osim ako nemaš mazohističkih poriva. Sedneš negde u kraj, odmah do benda po mogućnosti. Ko te i vidi pomisliće da si neki bez kojeg se ne može al eto toliko je drag da je smešten tik uz zvučnik. Ništa ne brini. Niko neće da peva. Kum je odveo pevaljku na kres u svojim kolima odavno. Moraš biti brz, sad će fajront, mladenci otišli odavno da broje pare. Kreneš redom, teraš konobara, ili lokalnu babu koju su zadužili da ga glumi, da šibči ko mamen/a : supa, suhovina, pečenje i salata a kolač na repete. Sve se to gasi ladnim pivom naravno uz konstantno smaranje okoline kako je u crkvi bilo lepo i da su mladenci predivni.

Svojevrsna vrsta testa. Testa koji nećeš položiti. Ni da si Bred Kluni ne vredi. Posle ručka bi se osećao kao da si Sejo govedo. Ne vredi što si poslednje 3 plate potrošio na novo odelo, čileansko El diavolo vino, ck čarape sa pijace i Bata cipele. Ne vredi. Ne'š proći kolega! Boli njih kurac što imaš dve diplome, super secka i odabranu defku na Vukajliji. Došao si na streljanje, i ima da te streljaju. Pa onda zakopaju. Duboko. Jer, koji koji si ti kurac pičke materine, da jebeš njihovu ćerku. I još imaš obraza da dođeš na ručak i smeškaš im se. Budala. Ovaj ručak je gori nego da te bace gladnim hijenama. Sa hijenama bar znaš na čemu si. A ovde gledaš da li će tast da te natakne na masan kurac(kolac) ili će tašta da te proburazi kuhinjskim nožem. Suptilno će pokušati svojoj mezimici da objasne, da će vaša porodica izgledati otprilike ovako: muž alkos, žena domaćica bez diplome, sin narkoman koji se jebe sa crnkinjom devojkom mlađe sestre. A tebe, ko jebe.

1. Zajebi tuširanje dok pomahnitalo pakleno stvorenje šnjura unaokolo!

2.Kada se umivaš sagnute glave izađi iz WC-a, jer su velike šanse da će ti se na ogledalu prikazati neka sanđama.

3.Zajebi mračna, ili mesta sa treperućim neonkama. Ako i odlučiš da uiđeš tamo, zovi neke ortake, ili još bolje trubače!

4.Nemoj da spavaš! Jer će ti se licimuri, demoni, i mračne jajare ukazati u snu, ili su još gore svo vreme pod krevetom.

5.Zajebi tavane! Ma i da ti je đedov glogov kolac, poprskan svetom vodicom iz Hilandara tamo. Napravi nov. (Isto važi i za podrume.)

6.Ako ti se kola sjebu usred maglovite pustojebine. Izvadi motor, i zaleži pod haubu. Čudovišta se ne razumeju u mehanizaciju.

7.U slučaju zombi apokalipse, pali kod babe na selo. Dok se stvari ne smire malo.

8.Ako te pojuri vukodlak. Ne beži. Već se suoči snjime i reci mu kako mu je medved ukro 4 ara u zabranu, pa nek se oni jebu sa geometrom.

Kao prvo, pita je namirnica koja se dobija tako što se tijesto razvije oklagijom, nafiluje nečim, urola i ispeče u rerni. One gluposti što Amerikanci nazivaju pitom (American Pie) nikad nisu bile pite, već neka vrsta kolača, ili ako je slano, onda je to neko slano punjeno tijesto, ali ne pita. Takođe, važno je napomenuti da "pita" napravljena od kupovnih kora nije pita nego sranje. Nema pite bez oklagije!!!

E sad kad smo razjasnili šta je pita, prelazimo na podjelu. Glavna podjela je na slatke i slane pite. Prvo ćemo se pozabaviti slatkima jer tu ima manje da se filozofira. Dakle, ako je napuniš jabukama, to ti je "Pita od jabuka", višnje strpaš, to ti je "Pita od višanja", itd, trpaj šta oćeš i u skladu s tim je nazovi, mada najčešće slatke pite su pita od jabuka i od višanja.

Što se slanih pita tiče najčuveniji je svakako burek.
Burek je pita s mesom. Burek sa sirom, krompirom i sl. ne postoji.
Takođe, izraz "burek sa mesom" je čist pleonazam. Koji crni burek s mesom?! Ako je burek, normalno da je s mesom, neće bit s artičokama!!!
Ostale važne slane pite su sirnica (pita sa sirom), krompiruša (pita sa krompirom) i zeljanica (pita sa špinatom i sirom).

Pored pomenutih, postoje i jela na granici pite. Tu spada prazna pita, koja je u suštini bezveze. Zna i ona biti ukusna, ali nije fazon pravit praznu pitu.
Tu je naravno i čuvena gibanica, ona iako se ne pravi kao prethodne pite i ne odgovara gornjoj definiciji, toliko se u narodu uvriježila kao jedna od pita, da moramo i nju uključiti.

"Bajramski dernek" je termin koji se koristi da se opise vecernji izlazak na kojem umjesto dva goluba u dzepu (golub - kovanica u vrijednosti od 2 konvertibilne marke) imate 50 do 100 KM bajramluka (bajramluk - novac koji rodbina daruje omladini za Islamski vjerski praznik Bajram) koji ste vrlo lukavo uspjeli izvuci od Vasih oceva, majki, deda, nana, tetki i blize rodbine tako sto ste sve njih uspjeli obici "iskljucivo" iz razloga zato sto ste ih pozelili, pojeli sa njima baklavu (baklava - stari bosanski kolac) i podijelili ove radosne trenutke blagdana. Tada nastaje iznenadna reakcija u Vasem organizmu koja se zove "osjecaj novcane moci" izazvana nakon nagle promjene u kojoj Vasa "dva goluba" koji se vrte po vasem dzepu ostala 363 dana (365 - dva bajrama) budu zamijenjena enormnom cifrom u vrijednosti 100 KM (pedeset golubova) koja direktno rezultira "bajramskim dernekom" tj. direktnom kalkulacijom: dva goluba - jedna piva, pedeset golubova - 25 piva. Potoci alkohola mogu poteci !

Napraviti neku frtutmu, pa biti uhvaćen na delu.

Ono zbog čega će se Srbima srušiti svi snovi o evropskoj uniji.

Doseljenici. Dok su na sajtovima za upoznavanje i fejsbuku vijali prvenstveno pedofiliju i trgovinu decom i ženama (donekle uspešno), na vukajliji su shvatili da su u stanju da prošire dijapazon svojih interesovanja jednostavnim praćenjem postova i komentara autora koji im se učine "sumnjivim". Na taj način, uz nesebičnu pomoć velikodušnih članova prikupljaju i arhiviraju (jer nikad se ne zna) podatke u vezi sa tim ko vari gandžu, jebe rent a kurve, gaji interesovanja za psihodelične droge, mašta da vidi premijera nabijenog na kolac, krade goste u kafani u kojoj radi, s kim se kurva i sa koliko je podmazao saobraćajca koji je obično stacioniran kod "onog" nadvožnjaka.

Pandurski nalog nije lako provaliti, jer ovde obitava toliko random ljudi da u suštini i nemaš predstavu za koji kurac na vukajliju gube pet sati svaki dan. Ponekad radi reda nešto nažvrljaju, bace neki poster, na forumu i četu su stalno, ali ne kako bi pisali već kako bi se informisali. Ponašaju se korektno i krajnje drugarski, a pvt koriste jedino u slučaju ispipavanja terena. Tako, pošto su se snabdeli potrebnim informacijama, preko tvog mejla (vrlo dostupnog) gledaju šta radiš i s kim se družiš. Kasnije po potrebi preko tebe navatavaju dilere, auto mafiju, sitne prestupnike i lopove pilićare.

Lik koji probija led u društvu koje je ustegnuto za nešto, a svi bi generalno to uradili, samo im prpa.

Jer Sutomore nije more u pravom smislu riječi. Sutomore je pederski izgovor kojim žrtve tranzicije mažu sopstvene oči, i nastavljaju tradiciju soljenja muda stečenu još za vrijeme Tita. I dok dobitnik tranzicije upali svoja metalik siva kola, pristojnog godišta, eventulano sjedne u avion i zapali za neku egzotičnu destinaciju, ja i par iljada meni sličnih smrdimo jedni drugima u vozu optužujući se međusobno za nekupanje prije polaska. Jašta, baš ću da se kupam a pošo sam na more iz tog razloga. Ko te jebe, smrdiš i ti meni pa ti ja ne psujem ženu, majku ti smrdljivu jebem. Jebo te turistički voz i ko ga izmisli da mi zagorčava život za tri eura koliko sam platio povratnu kartu, koju će neko naravno da mi digne sa sve deset eura zadjenutih za celofan od cigara. Jer kad je tolika gužva, da nemaš gdje da staviš jebeni Miki Maus peškir, logično da raste vjerovatnoća da će se tamnoputom Rambu, koji naplaćuje klonju, dići kita da te orobi dok ti plivaš oko bova u nadi da ćeš vidjeti neku opičenu kurabeštiju koja se skinula u toples i leži na dušeku, daleko od obale. U principu naš narod je šampion mazohizma, otruj ga svake godine po jednom užeglom pljeskom, njemu nije dovoljno. Šta oćeš više? da ti udarim taksu na svaki plombirani zub u glavi, jer i to je luksuz? Oćeš li tada shvatiti da ti je bolje da uplatiš tri dana u Budvu, Grčku, Tursku nego da se deset dana čvariš u jebenom Sutomoru. Ostani kući, jebi nešto ako nemaš pare. I onako će da ti se sprdaju ako kažeš gdje si išao na more.