Radnik na televiziji ili radiu od koga se očekuje odgovornost i visoka doza profesionalizma u svakoj sekundi programa. Naročito, uživo.
Stav, boja glasa i harizma su poželjni ali, ozbiljnost je na prvom mestu. Šale su dozvoljene ali i sa njima treba biti umeren.
Da se za njega/nju kaže da je stvarno odličan u svom poslu, ispadi su nezamislivi.
Mada, i oni su ljudi od krvi i mesa.
Zeka: A to da li je tačan odgovor ili ne... hmm, paa, pod D nije jer on nije bio klavijaturista... mmm, nnnnnije ni C...
Takmičar: Iiiiiiii...
Zeka: Tačan odgovor jeeeeee... kako je vrelo na vrućoj stolici, a?
Takmičar: Jeste, uffff.
Zeka: I, odgovor je pod... odgovor na ovo pitanje može vam promeniti život. I, konačno, tačan odgovor je... :kez od uva do uva: Ali, nakon reklama!
Takmičar: PUŠI KURAC!..................................................................................................
... bračna postelja, 00:42, uključenje uživo u radio emisiju Sfingina mapa... srce treperi, znoje se dlanovi, šećer ripka...
Voditeljka: Halo halo, ko je na nama...
... na silu, niiišta mi ne možeš na silu..
Voditeljka: Ostalo je još samo par polja da se popune u današnjoj ukrštenici...
... neću da ooostanem na silu...
Voditeljka: Halooo, dobro veče eče eče...
Toma: ... eče eče e, Toma na vezi.
Voditeljka: Oooo, pa ko je to sa nama, hehe. Baš smo se pitali gde je naš verni slušalac? Jeste li spremni da konkurušite za nagradu meseca?
Toma: JESAM! Idemoooooo...
Bisa: Ne deri se budalo, je l' čuješ kako ti se smeju?
Toma: :poklapa slušalicu: Ćuti bre, možda će da dobijemo paket lisnatog teksta. Imaćemo šta da jedemo, ej. Odmah idem da preuzm...
Voditeljka: Izvolite Tomo, koje će te polje?
Bisa: Otvori sedam vodoravno, ej.
Toma: Daćete mi 22 uspravno, molim.
Bisa: E, budalo jedna!
Voditeljka: Kolač od badema? Osam slova, prvo slovo M. Imate deset sekundi, vreme počinje...
Toma: MEDENJAK!
Voditeljka: KHM:poklapa mikrofon: hahahahahaha, idukurac bre deda, hahahahaha... vaš odgovor,khm, nije tačan... želite li da glasate za hit dana?
Bisa: JEBO TE OTAC!!! KAKAV MEDENJAK??? MARCIPAN BRE!!!
Toma: Glasam za Branku Sovrlić. :spušta slušalicu, nevera, pogled izbezumljen luta kroz prozor: Kako bre nije? Jaoooo, pa da, e a ja pomešao...
Najčešće čovek koji apsolutno ništa nije skrivio, ali kada počnemo da sumnjamo čini nam se da se čitav univerzum složio tako da on bude kriv.
U prvom osnovne nestane nekom dečkiću mobilni.
- Učiteljice, ja sam ga, majke mi, stavio ovde, ispod klupe! I onda smo se vratili sa velikog odmora, a on nije bio tu!
- Deco, moraćete sami da pronađete krivca, ja neću ovde da budem inspektor. Ako je neko uzeo telefon, neka ga vrati, nije lepo uzimati tuđe stvari.Deca su počela da se presabiraju, oduzimaju, množe i dele, ali obrni-okreni kao i za bilo koju drugu krađu okriviše malog cigu Ronalda. Mali je tako izgledao kao lopov! Onako je lopovski hodao, lopovski se oblačio, lopovski se ponašao. Čak je izašao na odmor sa svima njima i vratio se da ga niko ne primeti. Profesionalac! Ubica! Lopovčina! A i ima vaške. (Ko laže taj i krade, ko krade ide u zatvor, ko ide u zatvor ima VAŠKE!) Dakle, već je bio u zatvoru, ološ jedan propali! Nabijte ga na kolac! Vodite ga u zatvor! Razapnite ga na krs'! Odsecite mu glavu! On je Princu ukrao iPhone koji mu je tata Milutin Milijarderović kupio za sedmi rođendan!
- Ali... Nisam ja tako mi Bog. Nisam! Evo majka da mi umre ako lažem, kume! Evo u sestru da ti se kunem! Glavu moju da ubiješ ako lažem... Ja nesum lopov!
Džabe je bilo sve to. Odmah mu odrediše razne kazne i jadničak ode kući sav uplakan...
Avaj, Princ se vratio kući i ugledao svoju predivnu ciglu kako sija na stolu! Nije bila razjebana, ni ukradena, samo je bila zaboravljena na stolu. Ipak, nekoga je trebalo okriviti, a Ronaldo je baš tako lopovski izgledao.
Taj Ronaldo ti je posle postao neki fudbaler, đavo ti ga znao, čudni su putevi ciganski...
je hrabrost ili ludost koju čovek ispolji sedajući u voz Beograd - Bar
Najnužniji saveti pred sedanje u voz Beograd - Bar
1. Popijte bensendin, poželjno i dva a ostatak stavite u džep trebaće vam.
2. Uzmite alkohol sa sobom, za dezinfekciju sedišta ali i dobar je u kombinaciji s bensendinom kad ovaj sam ne može da deluje.
3. Stavite vatu u uši jer pola putnika kao da se sprema da ide na prijemni za navijače Zvezde.
4. Stavite naočare za sunce obavezno jer ako ste mlađi od 50 godina svaka beka i deka će da pilji u vas kako bi se sažalili na njih da sednu.
5. Na suknju ne pomišljajte ako ste žensko jer u najmanju ruku će da vam uleti bubašvaba.
6. Na red vožnje zaboravite, kao i na odlazak u wc.
7. Ukoliko ste s devojkom recite svima u vagonu da vam je sestra jer inače rizikujete batine.
8. Batine rizikujete i ukoliko se ne oduševljavate Srbijom ili Crnom Gorom zavisno od toga u kom pravcu putujete.
9. Batine vam ne ginu i ukoliko nešto zinete protiv Slobe ili ne daj bože Šešelja.
10. Ceca je posle Device Marije najbolja, najpoštenija, najseksipilnija i najbolja pevačica kroz istoriju – inače opet batine.
11. Obavezno kažite da vas svi čuju da mrzite pedere i da biste ih sve nabili na kolac.
12. Nemojte da posumnjate da su svi Šiptari nepismeni i prljavi.
13. Kad stignete na granicu nemoj slučajno što da pričate ili ste odmah sumnjivo lice.
14. Nije poželjno da kažete da ste bili negdje u Evropi i da tamo ima normalnih ljudi.
15. Ne verujte nikom ni reč, pa čak ni kad kažu kako se zovu, ja sam putovao sa Markom, a na kraju u Baru se ispostavilo da se dečko zove Samir.
16. Ukoliko se odlučite za vagon restoran obavestite ostale saputnike da ne izlazite na sledećoj stanici, inače može da vam se desi da neko od "rođaka iz susednog kupea dođe da vam pomogne da iznesete stvari".
17. U Užicu obavezno popijte još jedan bensendin, a u Kolašinu bi valjalo da se setite da ostavite makar usmeni testament, za svaki slučaj, nikad se ne zna a važi kao i pisani, uvek neko preživi da priča.
18. Napokon ni ne pomišljajte da pominjete duvanski dim, smetao vam ili ne. Može da se shvati svakako, a i batine su vrlo izvesne.
Subotom uveče u klubovima širom Srbije možete sresti živopisne likove koji se međusobno razlikuju i imaju svoje specifičnosti.
- Pozeri: brojna grupacija, mladići i devojke namontirani tip-top kao da im je poslednji dan u životu. Oni nemo stoje, odmeravaju sve, porede sebe sa drugima, ko nosi skuplju jaknu, suknju, cipele, telefon ili ko pije skuplje piće.
- Nadrkani klinci: obično imaju vođu, jednog dečka čiji je ćale neki faktor u gradu, a klinac je tek počeo da izlazi i misli da niko ne sme da ga takne. Takvima je cilj večernjeg izlaska zapravo širenje u klubu, guranje drugih, odmeravanje, započinjanje kavge sa onim za koga procene da je slabiji.
- Nafurane klinke: izgledaju kao da su izašle iz Grand parade, izbacile sise, obukle minić, vole kad im neko priđe, još više kada istog odbiju. Još nisu spremne za sex, ali im se dopada što muškarci balave za njima. Kući odlaze srećnije i sigurnije u sebe, shvatajući koja je moć ženskog tela. Ako se tokom večeri neko potuče zbog nje, ego će joj još više porasti.
- Pijanci: dele se na vesele i agresivne. Veseli su bezopasni, mada te mogu iznervirati svojim smaranjem. Agresivni će lako započeti tuču, ako uspeju da te udare pre nego što se mrtvi pijani sruše na zemlju, nakon čega bivaju izbačeni napolje.
- Pali s Marsa: to je ona ekipa koja izgleda kao da je zalutala na to mesto. Npr. pogubljeni klinci oduševljeni klubom jer im je prvi izlazak, ali ipak stidljivi, stoje u ćošku ili to mogu biti pijane sektalike koje su nakon neke svirke upale u prvi klub, nesvesni da tu borave samo obožavaoci Južnog Vetra.
- Kavgadžije: za razliku od nadrkanih klinaca, ovo su nešto stariji likovi koji se već godinama šibaju s kim stignu, zatvor im nije stran, obično imaju nadimke "Robija, Robi, Šone Kiler..." Ni sa kim ne komuniciraju, čak ni sa svojim društvom, ima ih dvojica-trojica, stoje nepomično i ako ih nagaziš ili pogledaš devojku koju oni gledaju ili poznaju, ili ne daj Bože da ih pospeš pićem, išutiraće te bez problema, usput će se zakačiti i sa drugima ne bi li napravili što veću frku.
- Matorke: udate žene čiji muževi voze kamione širom Evrope, a one mlade, još neiživljene. Takođe ovde spadaju razvedene, ali i neudate starije devojke. Obično će se vaditi kako su udate, imaju decu, pokazivati burmu, ali ako uspete da je odvučete od drugarica, prestaće da se folira i ako budete imali sreće, možda je odvedete do vaših (ili njenih) kola.
- Matorci: ovde ima više sorti; tu spadaju neoženjeni stariji momci koji pokušavaju da nađu u zamagljenom klubu ženu svog života, koja će mesiti slavski kolač i podizati sitnu decu, neka naivna, nevina i poštena (od toga nema ništa), sa njima su u društvu muškarci koji ne žele da odrastu, ne žele brak, već sve pare daju na piće i žene; zatim tu su oženjeni ljudi koji daju sebi malo oduška, ne kriju burmu i savatavaju klinke koje se lože na starije muškarce koji imaju svoja kola i novac.
- Ekstremno visoke devojke: one su građene kao manekenke, depilirane, našminkane, muškarci ih gledaju ali im ne prilaze, čak ni oni ekstremno visoki, radije se odlučuju za malo niže devojke, a ona visoka još stala na štikle od 12 cm i pita se zašto nema dečka.
- Debele devojke: postoje dve podvrste, prvu čine one devojke koje su ljubomorne na svoje skladnije građene drugarice, pa se postavljaju zaštitnički prema njima kako neko eventualno ne bi prišao, a ako neko priđe toj zgodnoj drugarici, ova debela će te mrko gledati, a posle drugarici pričati sve najgore o tebi. Drugu podvrstu čine vesele debeljuce, one nisu iskompleksirane, piju, igraju, čak će se i smuvati pre neke svoje nabeđene drugarice jer će joj muškarac prići opuštenije.
- Muvači: čim uđu u klub počinju da šmekaju. Gledaju koja je devojka slobodna, kako se ponaša, s kim je u društvu, hvataju joj pogled i prilaze na prepad. Uzmu broj ili ne, idu dalje, te večeri uzmu nekoliko brojeva ili nijedan, ne potresaju se, biće bolje drugi put.
- Šetač: dođe sa nekim ili sam, celo veče šeta klubom i pozdravlja se sa ljudima, svi ga znaju, negde se malo zadrži pa ode dalje, prilazi drugoj ekipi, sve vreme motreći gde se ko nalazi i ide dalje.
- Igrači: skakuću u ritmu celo veče, drugi se pri tome pitaju da li su na nekim drogama ili su prirodno puni energije.
- Šank tip: celo veče je za šankom, pije, gleda malo šankericu, ponekad se okrene i pogleda druge ljude. Takav čovek je ili neko ko ima svoju muku i utapa tugu u alkoholu ili je neviđeni šmeker koji se drži parole "šank ne sme pasti", muva konobarice, šankericu, devojke koje prilaze šanku ili ga pak one muvaju. Ovaj čovek je dovoljan sebi, obično ode kući sa ribom ili sam ode, pokupi cigare i telefon sa šanka i odlazi iz kluba ne gledajući druge, njega gledaju, viđaju ga svako veče tu, ne znaju da li je vlasnik ili maskota kafane, dežurna budala, smišljaju o njemu priče koje se rađaju u urbanu legendu, sve dok se jedne večeri ne pojavi u klubu. Neki ne primete, ali imaju čudan osećaj, kao da nešto fali, oni koji primete, pitaju se gde je, misle da će se vratiti, ali to se neće desiti. Oženio se, umro, napustio grad ili samo promenio kafanu (a ako je bio vlasnik, prodao), možda napustio planetu, niko ne zna sigurno. Nakon toga će se raspredati priče, te ovaj ga je video u onoj kafani, onaj u kladionici, neko na umrlici, ali niko neće znati šta se zapravo desilo sa legendom kafane...
Izraz kojim domaćin opravdava sipanje rakije u vašu čašicu koju ste već popili (desetu po redu) na slavi.
Pomaže Bog! Srećna slava domaćine (ljubimo se u obraz tri puta) neka si mi živ (cmok) i zdrav (cmok), i ti i djeca tvoja još sto godina! (cmok)
-Hvala, kume, idemo redom. Domaćice daj koljivo, tamjan, vino, slavski kolač, pa da sjednemo.
-Prvo vruća supa da se okrijepiš od ove hladnoće.
-Kume, da upozorim te, nema da nećeš, nego moraš, pa da nam godina opet bude berićetna!
Pusti ljekara, imam ja lijek za sve. Drmni jednu rakijicu, i sve će biti u redu. Rakija razbija svu masnoću.
-U boga mi, jaka je, kume.
(Domaćin sipa još jednu čašicu)
-Nemoj, kume, polako, tek sam doš'o. Već sam eksir'o jednu.-Neka, kume, DA NE BUDE PRAZNA, ne valja to, nećemo da slutimo na nemaštinu, ima sve da bude puno. Ne boj se, ovo je moja rakija, nije šećeruša, šljivovica čista. Neće te boljeti glava od nje sigurno.
Domaćin se odvaja od stola i grmi na domaćicu.
Gospoja moja, idi u špajz i nasijeci pečenice još, nek budu tanjiri vrhom puni.-Kume, mezi, nemoj da gledaš samo ove đakonije, i zalivaj rakijom, da razgališ malo (domaćin dosipa čašicu rakije)
-Ma jedem kume, nego sam pun, ne mogu više, čekaj malo da se slegne.-Kume, ne foliraj se, nisi od straha toliki kao ni ja! (smijeh)
-Drmi jednu rakijicu, pojačava cirkulaciju. Dobro je. (domaćin sipa novu čašicu)-Nego, je s' čuo šta je Putin jutros rekao Amerima?
-Ne...
-Rekao im bre: Ostavite Srbe na miru!
-Pravi Srbin, brate!
-Vala jest!
-Ajd' nazdravimo kume! (domaćin dosipa čašicu)
-Nek si im rek'o ruski care, da ostavi nas ta gamad preko bare!
(kum eksira)
Datum rodjenja i smrti naših dedova.
To je samo jedna od mnogih varijcija i orijentacija u odredjivanju datuma, kod naših starih.
U tim prošlim, teškim vremenima, kalendar je bio poput kompjutera danas. Svako ga je trebao, ali su ga samo odredjeni imali.
Gradska svita, većinom je imala uvid u vreme, kako u časove, tako i u datume. Ali vremena su bila takva da je 90% stanovništva, pripadalo prostom seoskom staležu.
Usled tih okolnosti, ukoliko niste bili sin nekog ministra, doktora ili vojvode, niste mogli znati tačan datum, pa samim tim ni dan svog rodjenja, a po neki put ni godinu.
Tada su mnogi ljudi, vremensku orijentaciju pronalazili u onome što ih je okruživalo. Poljoprivredi, ratovima, ubistvima znamenitih ličnosti... Pa tako imamo mnogo predaka rodjenih u vreme kada se sejala pšenica, one godine kada su Turci ponovo zauzeli Beograd, a koji su umrli u vreme prvog snega, godine kada je izbila buna i bili su stari taman toliko da su tek počeli da se briju.
Čovečanstvo je do danas napredovalo, kalendari se sada nalaze svugde i dostupni su svakom.
Imamo ih u telefonu, na poledjini vizit karte, na bilbordima, u našim sobama... Ali i pored toga i danas se nadje po neki stari "posetioc" koji nam ispriča zanimljivu priču iz svog vremena.
-Deda kad su ono beše naši došli iz Crne gore u Srbiju?
- Beše to sine godine kad su ubili Knjaza Mihajla, tad su došli moj pra deda Simon i njegov brat Vuksan. Mnogo im beše teško, umesto da krenu u proleć, kada su planirali, njih muka i glad potera ranije. Upregli volove i pošli, a tek se kukuruz obrao, već su počeli prvi mrazevi. Muka je to bila živa, jadan Vuksan ne dočeka ni prvu setvu naredne godine i umre od grudobolje. Simon, Bog dušu da mu prosti, beše malo tvrdji i požive on dosta leta. Ajd što požive, nego i dobi dete te godine, to jest dobi tvog pradedu Miloja.
- A Vuksan jel imao dece?
- Imao jadan jednu pišulju, a sina nije dočekao ni da vidi, rodio se malo posle njegove smrti. I to dete umre mlado, nije ni brkove dočekao da obrije.
- A tvoj otac Rajo kad je prebego u Vojvodinu?
- Uuu to bilo dosta kasnije, bio je još golobrad. Tek što poče prvi rat. Zamerio se on nekom činovniku zbog medje. Tačno to beše u kasnu jesen, jer znam da su se oko medje posvadjali. Taj činovnik mu je preorao medju, moj otac ga pokara, a ovaj poteže neki kolac na njega. Moj ti Rajo uze sekiru pa mu prebi nogu. A bilo gadno vreme nema to ko danas, samoodbrana, pa advokati, žalbe, apelacioni sud, zastareo proces... Nego po kratkom postupku. Ti seljak, napao, kraljevog činovnika? Odma u aps, niko te ništa ne pita.
Jadan Rajo šta će, upreže kravu, spakova sve i ode preko Dunava.
- A kad si ti deda beše rodjen? Šta je bilo aktuelno, pšenica, ječam, uspon Hitlera?
- Budi Bog sa tobom. Kakva pšenica i Hitler. Ja sam rodjen sedmog oktobra 1921. Ti to mene počinješ da zajebavaš?
Uobičajena prvomajska aktivnost.
Jocko: Dobra ova tura, lepo smo je organizovali, sve ide k'o podmazano...
Kvejk: Jašta! Neego, ljudi, može još jedna tura?
Čegi: Uvek za! ♫ Naspi još jednu... ♫ Uf kakve curice... Al' će noćas da se turaaaaaa....
Kafa: Ne dam mladost svoju!
Partizanka: Heh. Ček, šta?
Pola Vukajlijaša: Swašta, cmokili :+
Fender: 'Alo ložane... Red je tamo lololo...
Ollanik: Xaxaxxa kako ste prejadne glavice... U, vidi ga mali ker! Dođi ker, mali ker! :hrani kera, malog kera:
Kashof: :stiže u pratnji oba roditelja: Poyy swima klk was ima :+
Ciklon: PLZ STAAAHP!!!
Otac gavrentije: :blagosilja okupljanje:
Bohor: Brt ćuti da te ne nabijem na slavski kolac brt
Kosmopolita: Kakva je ovo graja? A da ja počnem da banujem malo kad se vratimo, za vaše dobro?
AndjelkoNS: Nemoj Kosmo, imam još 2124230 dobrih pičaka da postavim na temi vaš ideal ljepote želje su jedno a mogućnost drugo!
Agilni: Proglasite me pobednikom ovog prvog maja i da se razilazimo!
Prof: Uuu Kosmo, kakva pretnja, ukakio sam se od STRAJA! Hnjo, hnjo, hnjo...
Reme: Bolje bi bilo da pričamo o konstruktivnijim temama. Na primer o filmskim ostvarenjima. Recite mi, šta mislite o Tarkovskom?
:tišina:
Zelen Lukac: Čujte ovo! :oponaša Ramba Amadeusa:
Bulgakov: Ne zvuči loše i za plus je, mada...
SMarko: :nadrkan: Viđu li neko moje bučice?
Lud: :NO COMMENT:
Duh iz lanpu: :baca neki kreativan, samo njemu svojstven komentar:
Džonimir, Pinkman i Loksi: :igraju karte i bole ih kurci za sve:
Valdemar i Bata gugi: :beru pečurke; jedan filozofira dok drugi pojzeniše:
Stevčo smetalo: Smetam?
Kaizen: :iskače iz grmlja nepozvan: Biće da ne!
Da ne bi došlo do zabune, ja volim sve svoje cimere i svi su mi prijatelji, i ovi zvanični i nezvanični, i stalni i redovni, neredovni, povremeni, legalni, ilegalni, preko veze, sticajem okolnosti, oni što idu u paketu jedni sa drugima..
Da ne bi došlo do kompromitovanja, moram priznati da umem da budem težak, lenj, aljkav i neodgovoran, za muke koje zadese našu harmoničnu zajednicu nisu oni krivi. Nisam ni ja, ni ostali ljudi koji nam žive u stanu s vremena na vreme. Jebiga, desi se, šta možeš..
Ovu definiciju je mogao da napiše bilo ko od nas četvorice.
- Ostaćete bez tople vode i peškira kada dodjete na red za tuširanje.
- Podići će vam se parket.
- Otpašće vam lavabo.
- Zapaliće vam se zavese.
- Posoliće vam četkicu za zube.
- Popićete sve pare za kiriju tri dana pre gazdinog dolaska.
- Napravićete 32000 računa.
- Isključiće vam fiksni, mobilni, kablovsku i internet, dok vam prete da će vam seći struju i tužiti vas zbog neplaćenih komunalija.
- Izrašće vam drvo na terasi.
- Izrašće vam dve male biljke iz odvoda u kupatilu.
- Neko će vam sjebati majicu peglom.
- Uništiće vam sliku koju radite već mesec dana.
- Svakodnevna rasprava oko toga na koga je red da pere sudove.
- Svakodnevna rasprava oko toga ko ide po kafu.
- Doneće vam dva kućišta i tri monitora nadjena kod kontejnera koji ne vrede ničemu, pod izgovorom da će zatrebati.
- Imate četiri televizora u jednoiposobnom stanu. U ormanima su, tri ne rade, četvrti se kvari, kablovsku i onako nemate.
- Na diplomsku žurku ćete zvati 40 ljudi. Doći će njih 68, demoliraće stan, prizemlje i prvi sprat.
- Ostaćete bez svih čaša, šolja i tanjira pa ćete piti iz plastičnih čaša.
- Zidovi će biti okrnjeni, rupičasti, ispolivani crnim vinom vinom i sa djonovima od patika.
- Začepiće vam se sudopera.
- Polomićete luster.
- Spavaće vas osam na tri kreveta.
- Sjebaćete sifon u kadi i napraviti opštu štetu u zgradi.
- Praćete sudove u kadi.
- Odjednom će vam nestati svi deterdženti, začini i hrana.
- Nikada neće biti toalet papira pa ćete steći neke muslimanske navike.
- Svadja oko toga ko će za komp.
- Svadja oko toga ko je popio sok.
- Dvosatna svadja oko toga gde će da se ide večeras.
- Iz obesti će vam provaliti šifru na fejsbuku i postaćete fan Lepe Lukić, Nade Topčagić, turskog gej magazina, a na statusu će vam stajati - imam problem, dečko mi je gej.
- Zaziraćete od kuhinje zbog zabrinjavajuće nehigijene u njoj, koja će se srediti kada se totalno usmrdi i postane neizdržljivo.
- Komšije će prestati da razgovaraju sa vama zbog preglasne muzike koja je česta pojava.
- Komšije će prestati da razgovaraju sa vama jer su bubašvabe iz vašeg stana izbegle u njihov.
- Komšije će prestati da razgovaraju sa vama jer na terasi imate deponiju koja im poželi dobro jutro kada podignu roletnu.
- Komšije će prestati da razgovaraju sa vama jer vaši gosti brišu noge na njihovom otiraču i pritiskaju zvonce jer misle da je prekidač za svetlo.
- Komšije će vam pozvati policiju iz više razloga.
- Diće vas na noge nakon radne noći i dva odspavana sata, posle podne vam neće dati da dremnete iako i tu noć radite.
- Čarape će vam nicati po celom stanu.
- Patike će vam nicati po celom stanu.
- Pune pepeljare i prazne kutije od cigara će vam nicati po celom stanu.
- Sloj prašine će biti takav da ćeš moći prstom da pišeš apele za brisanje po policama i ormarima.
- Kupatilo će vam požuteti, imaćete 4 putne torbe veša za pranje, šolja, lavabo, kada i ogledalo će izgledati zastrašujuće.
- U rerni ćete imati piletinu od pre tri meseca, i nećete je otvarati iz razloga zbog kojih nećete otvarati ni frižider.
- U visećoj kuhinji ćete imati medenjake stare preko tri godine koji su još uvek jestivi!
- Za EXIT ćete u stanu zateći sedamnaest ljudi od kojih šesnaest prvi put videti. Opis stanja - kartel, zombie nation.
- Tepih će izgubiti boju.
- Izigravaćete cirkuzanta i akrobatu dok pokušavate da hodate kroz stan.
- Ubadaćete se na svašta ako idete bosi po stanu.
- Imaćete 42 plastične flaše od soka i piva u ostavi.
- Upašćete u depresiju kada vidite koliko djubreta, krša i pobacanih stvari svuda i svakuda imate po nečemu što još uvek nazivate stanom.
- Sav taj krš ćete morati sami da spremite jer će ostali naprasno ispariti u nepoznatom pravcu na neodredjeno dana.
- I kada sve dovedete u red.......Prekosutra će se sve vratiti na staro.- Oprostićete im sve jer znate da će vam jednog dana sve to nedostajati.
Izraz koji se koristi za rođaka kojem privrženost familiji nije jača strana. Sjeća se svojbine samo kad ga jure zelenaši, kad potroši bonove iz menze, ili nekim drugim sličnim povodom. Za praznike isto, one veće, i kad mora.
Čuo sam da mi je prije sedam dana došao brat iz Njemačke, a nije se ni javio. Popio sam nekolike uz kavu i otišao da ga vidim...
-O, pa zdravo brato, kako si mi, šta ima u toj EU, vidiš da nama ovdje ne daju ni da vidimo kako je preko brda, a kamo li prako granice, ili ne daj Bože preko bare?
-Božo, jesi to opet dovatio kakve praškulje, jebalo te sunce, znaš da ti je doktor rekao da ti škodi?
-Jebo te on, on mi samo zna propisati tri stvari, nemoj masno, nemoj slano, nemoj pušiti , i nemoj piti, serem mu se u 13 godina fakulteta.
-Božo, to su četiri stvari, a i medicinski traje 6 godina.
- Ja ne odvajam masno i slano, to je za mene isto, nije valjda da si zaboravio slaninu, a što se tiče fakulteta, ovaj naš grobar je studirao 13 godina, više nas je ukop'o nego izliječio, prvi posao našao u 43. kod nas u selu, nego pitao sam te nešto...
- Šta će biti, k'o da ja tamo imam vremena za gluposti, samo radim...
- Znam da tamo nemaš, ali zato ovdje baš imaš smisla za budalesanje,koji kurac pališ kosačicu u sred decembra, nabijem i tebe i nju , sve mi koke popadale sa klupica u kokošinjcu kad je jutros zabrondala, a ni meni nije bilo svejedno?
-Ma znaš, htio nešto da provjer...
-Ne seri, znam da si sinoć zaglavio na Žari i Gociju, jebali te oni vidio sam te jutros kad si dolazio, par minuta prije nego što si palio kosačicu i basir'o joj, išao sam namiriti blago. Pored 'nake Tromeđe ti pjevaš : „Prodao sam krmaču i prase samo da te dignem na se.“
-Dobro brato, 'aj ti popi' još jednu... Nego da ti pričam, u velikoj sam gužvi, dolaze mi djeca, sa unučadima, a u svađi jedni s drugima, pa sam morao sa unučadima dva snješka praviti, i to pod vaser vagu, dok jednom nabijem veću mrkvu drugo se ljuti...
-Đe si djeci nabijo mrkvu , da te nabijam na kolac tako izopačena...
-NE DJECI SNJEŠKU, JEBEM TE PJANA!
-AHA, izvini, zajebavam te.
-Onda , nanjeli smo puno nakita iz Njemačke,da vidiš svjećica šta je, morao sam ići po novu jelku, veliku da malo kitimo, ali samo da vidiš koliko kugli imamo...
-Tu sam ga morao zaustaviti...
-Konju, sestra ti je bolesna, na postelji, znaš li to?
-Ma znam, a-TIŠINA! JEBEM TI PERCE TVOJE! Nije ona željna tvojih para, ne boj se, donesi joj deset deka kave i sok od borovnice, pa da te malo vidi, željna bolan razgovora.
Slušaj me sad! Ako joj ne odeš u posjetu u najskorijem mogućem roku, zaboravi da smo braća. Idu praznici, pa ćeš česnicu lomiti sa snješkom jeb'o li te on, a jelku sebi strpaj u guzicu sa sve svjećicama, jebem te nesvojatna. MRŠ!
Vapaj koji se otme iz usta svakom muškarcu kad mu sudbina priredi susret sa ženom zanosnih proporcija ali i preterane količine sivih ćelija koje nemaju dovoljno posla.
Tokom književne večeri ždrakaš po sali jer su pisci neopisivo dosadni a tebi neugodno da izađeš usred priče o ontološkom u poeziji i balzakovskoj metatezi o socijalnim kategorijama u raslojenom društvu, i tako ti se pogled susretne sa tamno kestenjastim očima ispod plave kose a iznad prirodno crvenih usana, noge prekrštene desna preko leve, desna se lagano njiše. Pogled u tebe. Pisci seru li seru. Spaziš da je mesto pored nje prazno, i kreneš tamo. Zgaziš dvoje dok se primičeš, oni gunđaju, riba uzme svoju tašnu sa tog sedišta; imaš slobodan prolaz.
- Smaračina, kažeš.
- Smaračina, potvrdi ona. Dubok glas. Gleda te u oči.
- I kako sad da protumačim baš takvu konstelaciju sudbine da je meni noćas prazna gajba a ovde tako dosadno?
- Pa, mislim, kaže riba, da tu nema mnogo šta da se tumači.
I eto vas, vozite jedno iza drugog, ona te prati, ti joj pokazuješ da već treba da se uparkira jer ste blizu gajbe. Odmah staje na prvo mesto. Ne daje žmigavac. Gasi svetla zajedno sa motorom. Štikle joj odzvanjaju pločnikom dok se primiče gajbi tvojoj. Krupan korak. Butina koja se ocrtava pod suknjom. Mirišu lipe.
- Mislim, kaže dok šara pogledom po tvojim zidovima, da je kritičar večeras preterao sa hvaljenjem; roman ni izbliza nema onu hermeneutičku dimenziju koja bi mu bila potrebna za tu filozofsku ravan koju je pisac hteo da dosegne. Šta misliš?
- Mislim se šta piješ... imam neki porto. Može porto?
Riba uvrće kosu na kažiprst i klati nogom. Baš klati nogom, izula joj se cipela sa pete. Lepo stopalo.
- Porto je samo reminescencija na nekadašnje vino.
Stojiš nasred sobe, ispod se, na ulici, čuju mačke kako se deru.
- Mačke više ne poštuju prirodni red, kažeš kao za sebe, daleko je februar. Može li čaša te reminescencije?
- Mačkama je poremećen ritam jer je cela planeta iskočila iz zgloba, otapaju se lednici, nestaju šume Amazonije, kako, zaboga, mačke u svemu tome da održe svoj, milenijumima ustanovljavan, red parenja?
- Teško bez glečera.
Uzimaš čašu i sipaš porto i za nju. Pružaš joj čašu. Zagonetnog izraza pruža ruku, uzima čašu. Čačkaš po CD-ovima, tražiš nešto što bi odgovaralo trenutku u kom se glečeri nezaustavljivo tope.
- Imaš neki džez? Tako volim džez... zvuk crne trube u noći je kao primalni krik.
- Džez, kažeš? Odakle ti džez, mislim, ko to još sluša? Imam Rijanu, može bluz? Imam Kleptona, šestostruki album, pravi raritet, da ti ga pustim sa gramofona, radi mi...
- Džez je poslednje utočište pesnika, kaže ona i otpija sećanje na vino.
- Pesnika? Kojih pesnika?
- Ne insistiraj ne imenima, nikad ne insistiraj na imenima! Pesnik je stanje duha, a ne ličnost...
Prilaziš joj kao Bogart Bergmanovoj u onom marokanskom gradu:
- Živela ti meni.
Ona ustaje, gledajući te u oči, i zgrabi te za glavu. Duboko te ljubi, paziš da joj ne zaliješ leđa reminescencijom. Pročešlja ti jezikom usta i otrgne se od tebe kao da je na glečeru koji se topi i otkida od Antarktika. Spustiš čašu na sto, sigurnije je.
- Lepa ti je kosa...
- Hvala...
- ... kao Gvinet Paltrou u »Silviji«...
- Silvija... zašto si spomenuo Silviju Plat?
Češkaš se po glavi kao prvak:
- Pa zbog tvoje kose, gusta i plava...
- Ali ne Silviju, ona je nosilac takvog bola, razumeš li ti to, KOSMIČKOG bola koji je morao da se razreši njenom glavom u rerni... ne, oh, zašto si spomenuo Silviju?!?
- Jebiga, nemam pojma šta mi je trebala ta Silvija...ajde popij malo portoa, mani sad rernu...
- Ne ne ne, ne mogu sad ni o čemu da razmišljam...
- Pa to ti i ja kažem, pusti razmišljanje...
- Ne razumeš, Silvija je moja KARMIČKA pesnikinja, ona se obraća meni i samo meni... oh, Bože, kako mi se vrti!
Spušta glavu u šake, plava kosa joj pada preko crvenog laka na noktima. Kakva gre'ota, misliš ti, kakva gre'ota. Priđeš joj i spustiš ruke na njena ramena, ona se trgne kao da joj je tamo pala mačka sa poremećenim rasporedom parenja. Užasnuto te gleda, izmenjenim pogledom.
- Gde mi je mantil, kaže pokrećući se, gde mi je mantil, gde si ga ostavio treba mi mantil odmah!
Pružaš joj mantil, ona ga grabi i ne gledajući te kreće prema vratima, stojiš i kao mačor u julu gledaš za njom. Na vratima se okrene, pogleda te kao da bi nešto rekla... ali se predomisli i samo nestane iz okvira vrata. Osećaš se kao mačka na usijanom ledenom glečeru ali više nemaš šta da uradiš povodom toga.
.........................Sutra ujutru ti zvoni telefon. Ortak pesnik saznao da si otišao sa književnog smora sa lepom neznankom. Pita kako je bilo?
- E, jebiga, sjeba me Silvija Plat, kažeš.
- Kakva bre Silvija, šta pričaš?
Opisuješ mu situaciju, on se kikoće.
- Ne reče li ti da se sad ložiš samo na pametne... he he he...
- Sine, ne zajebavaj osujećenog; ložim se, al nikako na prepametne!
- Aha aha, nije lako pogoditi tu zlatnu sredinu, nije... Nego, 'oćemo na pasulj sa rebarcima kod Toše, kad već sinoć nisi umočio, makar kašiku da umočiš?
- Džukelo! Aj u pola četiri...
korišćenje tudjeg uma dela.
Odričem se pozitivnih palčeva u dobrotvorne svrhe, a negativne ostavljam moderatorima:
Želim sve najbolje vama, vašoj porodici i svima koji su vam dragi!
S r e ć a je u malim stvarima i zato u svakom novom danu 2009. godine pronađite barem jedan razlog za osmeh.
Želim vam...
1. miris prve jutarnje kafe, 2. spoznaju da je sutra praznik, 3. pobedu naše reprezentacije, 4. sniženje od 50% u vašem omiljenom butiku, 5. sunčano subotnje jutro, 6. kućnog ljubimca koji vam se raduje, ...11. slobodno mesto za parkiranje u centru grada, 12. spoznaju da možete odspavati još sat vremena, ...21. vino ohlađeno na idealnu temperaturu, 22. da isprva pronađete pantalone koje vam dobro stoje, 23. kafu s prijateljima iz detinjstva,
24. maštovit i veseli san, 25. iznenadnu posetu prijatelja baš nakon što ste završili veliko čišćenje, ...35. spoznaju da ste u bržoj koloni, 36. da isprva izaberete ključ iz bunta, 37. hiperaktivne prijatelje u petak uveče, 38. da vam konobar donese smeđi šećer bez da ste ga tražili, ...45. da uhvatite zeleno na semaforu, 46. da vaš omiljeni prastari kaput postane modni hit sezone, 47. cappuccino sa puuuno pene, ...53. da vas voljena osoba dočeka ispred posla, 54. sveže pecivo u tri popodne, 55. dve kile manje nakon sinoćnjih ćevapa, ...65. petak, na sve moguće načine, 66. užitak u besciljnoj vožnji po praznim putevima, 67. da se setite stihova pesme iz vaše mladosti, 68. rešenje problema koje vas muči danima, 69. da otkrijete da se nekome sviđate, ...79. važan podatak baš kad ga trebate, 80. reprizu epizode omiljene serije koju ste propustili, 81. da neko na dodeli Oscara ima iste cipele kao vi, 82. priče koje jedva čekate da podelite s drugima, 83. da vas neko razveseli sitnim poklonom bez povoda, ...94. da vama dragi prijatelji postanu roditelji, 95. vruću čokoladu u hladnom danu, 96. duplo manji račun za mobilni telefon, ...100. da pronađete u džepu prolećne jakne 20 eura na koje ste već zaboravili, 101. susret zbog kojeg brojite dane, 102. da svaki dan naučite nešto novo, 112. da kolač koji pravite prvi put ispadne fantastično, 113. smešak deteta koje ne poznajete, 114. miris vedre letnje noći, ...125. da vam kiša opere auto, 126. da uočite prve visibabe u snegu, 127. pahulje koje vam padaju na nos, 128. da laste naprave gnezdo pod vašim prozorom, ...139. uživanje u prvim trešnjama, 140. da osmehom pobedite svaki stres,
141. parfe tortu sa šlagom koja ne goji, ...152. vikend u nekoj evropskoj metropoli, 153. "leptiriće" u stomaku, ...164. osećaj uzbuđenja pred putovanje koje dugo planirate, 165. osećaj olakšanja kad otkopčate pancericu, 166. jutro bez gužve, ...172. ugodnu bol u mišićima nakon treninga, 173. sastanak sa zgodnim klijentom, ...184. jutarnji cvrkut ptičica pod prozorom, 185. uspeh dragih osoba, ..196. da otkrijete novi omiljeni kafić gde puštaju super muziku, 197. livadu punu maslačaka, 198. sklupčavanje ispod ćebeta uz super film dok napolju pada kiša, ...200. iskren pljesak kad na karaokama otpevate pesmu grozno, ali uživajući, 201. dobro raspoložene ljude na poslu, 202. pevanje u zoru, ...213. odličnu ideju za rođendanski poklon prijatelju, 214. mesto do prozora u avionu, ...225. odličnu vremensku prognozu za vikend, 226. fotografiju na kojoj odlično izgledate, 227. poljubac za laku noć, ..238. poljubac za dobro jutro, 239. sneg na skijanju, ...246. neotkrivenu peščanu uvalu (bez ježeva), 247. klima uređaj dok čekate u redu, ...258. godišnjicu mature na kojoj blistate, 259. zasluženu povišicu, 260. pevanje uz pesmu s radija dok se vozite na posao, ..274. život s onima koje volite, 275. da se rešite štetnih navika, 276. lepo vreme na godišnjem, ...288. nalet inspiracije pred praznim papirom (ekranom), 289. Dobar party.,
290. praznik koji "pada" u ponedeljak ili petak, ...299. bezbolnu posetu zubaru, 300. prezentaciju dovršenu pre roka, 301. duhovitu zdravicu u vašu čast, ...313. lift na vašem spratu kad ga trebate, 314. da pronađete stari snimak na kome se glupirate, ...329. da vam neko napravi fine sendviče za put, 330. zaradu na deonicama, ...341. srećan put gde god išli, 342. smeh koji ne prestaje, ..353. pozitivne misli i ideje, 354. pravog prijatelja na kojeg možete računati, 360. da svi koje volite budu zdravi, ...362. zadovoljstvo samim sobom, 363. da se svako jutro budite sa osmehom na licu, 364. da darujete krv koja nekome spasi život,
365. još 365 novih razloga za osmeh u 2009. godini!
Ko se ne seća one antologijske scene iz filma „Žitije Brajanovo" čuvenih Pajtonovaca u kojoj Brajan sa još dvojicom nevoljnika stoji razapet na krstu, a jedan od njih, onako zakucan, počinje da peva „Uvek gledaj lepšu stranu života"? Srbi su od svih nedaća u istoriji bar uspeli da izbegnu razapinjanje, mada ne i nabijanje na kolac.
Ipak, postoji jedan bol koji čitave generacije ovog malog, ali zato žilavog naroda strašno muči - zove se, kratko i jasno, besparica. Slikovito, u razgovoru lajavih komšinica - nema pas za šta da ga ujede. U razgovoru tinejdžera iz više klase - ma pusti ga, klošarčina. U narodnoj izreci - sirotinjo, i Bogu si teška. U formi kritike društva - i zeka diže kurac na siroče. I tako dalje.
Svaki Srbin, od kolevke pa do groba, osim ako nije član stranke, istaknuti Crnogorac ili tajkunov sinčić treba da bude spreman na mogućnost da će u jednom momentu iskusiti šta znači razvlačiti 200 dinara mesec dana. Pod uslovom da ima platu. Zato iskoristimo ono što imamo. Evo predloga za razonodu sirotinje, u stilu gorepomenute montipajtonovske pesme:
--------------------------------------Uživanje u prirodi--------------------------------------------
Srbija je siromašna zemlja, prepuna gnevnih i nezadovoljnih ljudi koji samo kukaju kako nemaju para i osim onih koji lažu da su sirotinja, većina njih ima razloga za kukumavčenje. Za to vreme građani pokorni koji se inate državi i ne daju ni za TV pretplatu od ogromnog ličnog dohotka koji je u proseku oko 150 evra, izgleda da zaboravljaju činjenicu da je Srbija zemlja bogata - prirodnim lepotama.
Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Morava, lepi proplanci i šume na svakom su koraku, ali pored svih nedaća i dnevnih obaveza mi uporno zaboravljamo da uživamo u predelima koje nam je Bog podario u amanet. Pod uslovom, naravno, da međunarodna zajednica ne proceni da te reke i proplanke ipak treba oduzeti Srbima, a zatim ih pripojiti nekoj bogatijoj zemlji u regionu. No, dok se to ne desi, sve što normalnom čoveku treba je jedna klupa sa drvetom iznad nje i reka koja romori vekove.
Tu građanin dekintirani, sa kojim ni žena više ne razgovara zato što joj majka svaki dan ponavlja: „Rekla sam ti da se ne udaješ za tu gologuzu barabu", može da sedne i udahne život punim plućima. Može da, najzad, posle dugo vremena, sa neke prašnjave police uzme knjigu i ponese je u prirodu. Da malo čita.
Ono što čovek koji nema ni dinara mesecima uporno zaboravlja jeste da je upravo čist vazduh, bez otrova koji unosimo u sebe, u ovoj božjoj bašti koju zovemo domom nešto najlepše što nam je podareno. U povratku kući, građanin može da ubere kakav stručak lepog poljskog cveća. Nije tajna da žene vole udoban život i muškarce sa mnogo para. Međutim, žene su takođe i dobrodušna bića, koja veoma cene male znake pažnje. Lep cvet sa izleta sigurno će doneti osmeh na ženino lice.
Osim toga, osama u prirodi je višestruko korisna. Viđanje sa prijateljima može da bude kontraproduktivno u situaciji kada se po gradu pročulo da na računu imaš minus od 30.000 dinara. Oni koji su bogatiji od tebe trudiće se da te ubede kako nemaju ni dinara i glumiće sirotinju, iako vrlo dobro znaš da su kupili nova kola i to u kešu, zlikovci! A oni koji su isti nule kao i ti, teško da mogu da ti plate turu u nekoj birtiji. Što neminovno vodi u pljuvanje predsednika, premijera i sve u svemu vladajuće koalicije, a to nije dobro.
------------------------------------Uživanje u pirateriji--------------------------------------------
Kad smo već kod jeftinih, gotovo besplatnih uživanja, treba imati u vidu da je Srbija i dalje meka za sve vrste piraterije i sitne krađe tuđe intelektualne svojine, u čemu nam svesrdno pomaže internet. I to nas, između ostalog, drži podaleko od Evropske unije, samo što imamo većih muka za razmišljanje. Ako već nema para, uvek ima filmova koji besplatno mogu da se pogledaju na mreži. Pod uslovom da građanin golja ima pristup brzom internetu, što u Srbiji često nije slučaj, iako je u mnogim zemljama proglašen za osnovno ljudsko pravo.
Al' da ne mračimo.
Dakle, uz minimalne troškove, moguće je lepo veče uz monitor tvog kompjutera. Posebna prednost ove vrste skoro pa besplatne zabave je u tome što je posle gledanja filmova (o pornićima da ne pričamo), moguće primeniti većinu gorenavedenih uživancija za sirotinju - dobro društvo, ako se projekcije filmova gledaju sa prijateljima, ili uživanje u samoći i analizi umetničkih dela sedme umetnosti.
---------------------------------Uživanje u lepom društvu----------------------------------------
Naravno, najgore što čovek može da uradi kada nema prebijene pare, a što se veoma često dešava, jeste da se potpuno otuđi i uništi svoj društveni život. Nije kod kuće uvek najbolje. Žena zvoca, televizija pušta filmove i emisije o slavnima, bogatima i uspešnima. O hrvatskim pevaljkama koje prvo vode ljubav na jahtama sa oženjenim muškarcima, a onda se udaju za srpske bogatune. A tebe, golju, ne bi ni pogledale, ko te jebe! Zato je lepo, prijatno društvo istomišljenika kojima je ekonomska kriza izbušila džepove sasvim pogodna i jeftina zabava u kojoj treba uživati.
Treba se okupiti u nečijem stanu, a s obzirom na to što mi, kao država, žudimo za zapadnim standardima čak i u druženju, svako od gostiju treba da donese ono što će pojesti i popiti. Dva-tri soka, kesa kikirikija i kokica, možda i nekoliko sendviča sa pečenicom, koju bi napravili i doneli imućniji klošari iz društva, garantuju lepo veče puno smeha i zaborava na brige koje nas očekuju već koliko sutra. Štaviše, lepo druženje je čak i među imućnim slojevima srpskog društva postalo retkost, jer svi ceo dan vise na Fejsbuku ili bulje u televizor.
Zaboravili smo na špilove karata koji godinama skupljaju prašinu u fiokama. Turnir u preferansu ili tabliću učiniće vaše veče ispunjenim, veselim i zabavnim.
--------------------------------------Uživanje u seksu---------------------------------------------
Dobar šlagvort. Sirotani koji u skorije vreme nisu videli žensko, jer nemaju para da plate ni inicijalno prvo piće u nekom fensi kafiću, ne bi trebalo da čitaju ovaj deo. Oni i dalje mogu da nastave da se zabavljaju sa samim sobom, što takođe nije toliko loše za ubijanje vremena u dobu besparice i nemaštine.
Dakle, seks. Mladi bračni parovi koji žive zajedno u nekoj iznajmljenoj garsonjeri, mladići i devojke kojima roditelji ne mogu da daju pare za užinu, pa čak i stariji supružnici kojima je već svega dosta, uvek mogu da se okrenu jedni drugima i vode ljubav. Možda je pravi trenutak da se isprobaju sve one poze koje upražnjavaju bogati, slavni i Severina. Ne košta ništa, a vredi.
Posebnu čar vođenje ljubavi ima u lošijim uslovima, recimo, u kućama i stanovima koji zbog neplaćenih računa nemaju grejanje. Ništa lepše, a ni jeftinije, nego da se dvoje mladih ili starih, goli zavuku pod ćebad i jorgane i prepuste se raznim seksi igrarijama, dok im ne zakrče creva. Dva-tri sendviča i malo putera se uvek nađe da se prezalogaji, čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. A posle okrepljenja, opet nazad u krevet pa Jovo udri nanovo.
Čak i najnovije vesti iz Amerike govore u prilog činjenici da je seks jeftin, a dobar način da se izdrži besparica. Kao što je nedavno objavljeno, a na osnovu istraživanja izvesnog Timotija Ferisa, četiri kuvana jaja mogu da obezbede jako dobar seks. A četiri kuvana jaja koštaju samo 40 dinara (zavisi koliko ko ceni svoja jaja). Dakle, cena - sitnica, zadovoljstvo - veliko.
-------------------------------------Uživanje u tišini-----------------------------------------------
Buka može jako loše da utiče na nerve, pogotovo ako čovek nema para da plati račune, a ženu nije izveo na večeru i vino dve godine. A za godišnjicu braka joj je poklonio lepo šareno pismo u kojem je krasnopisom napisao: „Volim te, ženo moja!", misleći da ljubav sve pobeđuje. To zna i žena, koja ga voli još više otkad je našla bogatog švalera.
Treba prihvatiti činjenicu da su sve te stvari, koje te izluđuju i skraćuju ionako jadan život u besparici, sasvim nebitne i prolazne. Čak i ako su iz „Elektroprivrede" već došli po svoje i isekli struju građaninu pokornom, to još uvek nije razlog da se on prepusti očaju. Ponekad je i svetlost sveća, lepa knjiga i tišina jesenje noći sasvim dovoljna da budemo mirni i raspoloženi.
Televizor ne drnda pa nema političara koji gnjave sa novim izborima i lepšom i svetlijom budućnošću, u kojoj ćemo svi biti bogati, lepi i srećni. Možda je pravi trenutak da se posvetimo samima sebi i razmislimo kako ovaj svet može da bude lep čak i ako smo bez para. I kako nije sve u novcu, jer on kvari ljude i čini ih sebičnima i pokvarenima. U takvim trenucima najlepše je prisetiti se svih onih koji su u mnogo gorem položaju.
Deca koja umiru od gladi u Africi, ljudi i deca koji rade u neljudskim uslovima po 20 sati dnevno da bi neki debeli Amerikanac mogao da kupi novi ajfon, muke u nedemokratskim režimima tipa Severne Koreje. Sve to će pomoći da se, bar za trenutak, pojavi osmeh na licu građanina pokornog.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zaključak? Samo nam je ljubav potrebna.
Dakle evo, posle prvog i drugog dela, naiđe i treći, kao što sam se već zavetovao, a i kao što je red.
U prošlom delu sam se zaustavio u trenutku kada su Srbi rešili da Prvi ustanak ipak okončaju oružjem, pošto su nas Rusi ispalili na pregovorima sa Turcima. Naravno, ustanak je okončan pogubno. I sad, nemojte zaboraviti da su ustanički lideri, najpre, i otpočeli sa vojevanjem da bi spasili svoje gilipterske glave, a slično su postupili i sada. Ukratko, sa izuzetkom nekolicine, pobegli su glavom bez obzira- neki u Austriju, neki u Rusiju, a neki u neku treću pizdu lepu materinu. Međutim, ovog puta, poenta će upravo biti na toj šaci jada koja je ostala, rizikujući glavu pred prilično nervoznim Sulejman pašom Skopljakom. Među njima se isticao jedan mladi vojvoda, koji će uskoro postati knez (iliti knjaz), a za koga je stvarno sramota što nema niti jednu poštenu defku, a da nema nekakve veze sa kiselom vodom, ili šprcerom.
Miloš Obrenović
Ono što je uradio Miloš Obrenović, tako je tipično za njega, a tako netipično za Srbe. Dočekao je tursku vojsku u Beogradu i predao se. S obzirom da su šanse da izvuče živu glavu u takvoj situaciji bile 90:10 u korist toga da je neće izvući, može se reći da je ovo bio znatno hrabriji potez, nego da je poput svog kuma Karađorđa i kompanije stao na skelu i zapalio put Beča. No, s obzirom da je bio slatkorečiv (neki bi rekli pizda), Turci su rešili da ga poštede. Naravno, uz izvesne uslove (da sme da napusti Beogradsku tvrđavu samo uz pašinu dozvolu, da guši sve mini-pobune koje bi narod organizovao i slično). No, jednom prilikom, Miloš je iskoristio pašino odsutstvo iz Beograda, izvukao se iz tvrđave koristeći smotanost turske administracije, pobegao u Takovo i pokrenuo Drugi srpski ustanak- za koji često umemo da zaboravimo koliko je značajan- naime, za razliku od Prvog, ovaj je uspeo, pa je, opet, znatno zaboravljeniji. Sad, Miloš nije bio neki vojskovođa- kada bi Turci nagomilali veliku vojsku u nekim mestima, imao bi običaj da se krije kod kuće, pa bi ga žena terala da se vrati u boj. Elem, posle svega tri bitke- na Ljubiću, Dublju i kod Požarevca- Turci su opkolili Srbiju kao i na kraju prvog ustanka. Ali, sada, za razliku od Karađorđa, ista ona pizda koja se predala Turcima i skrivala od bojeva, uradila je nešto nezamislivo. Otišao je kod turskog paše (koji mu je spremao kolac) i dogovorio- mir i autonomiju za Srbe. Ustanak je dakle, okončala diplomatija. Sada su Srbi dobili i svoju narodnu skupštinu, u kojoj su sedele viđene glave izabrane demokratskim putem- Miloš ih je izabrao većinom glasova u dogovoru sa svojom ženom i rođacima (e, sad, što je među prvim odlukama ove skupštine bilo i to da se Karađorđe, koji se vratio da pokrene Treći srpski ustanak, skrati za glavu, posebna je priča). Korak po korak, uz retko puškaranje, Miloš je dobio veću autonomiju, naslednu kneževsku titulu (naravno za sebe), hatišerif kojim se garantuje da se Turci neće mešati u unutrašnje stvari Srbije (naravno, ako im se plaća porez), nezavisnost crkve, pa čak i prvi ustav... Doduše, sam je bio protiv njega. Naime, iako je za druge Miloš bio veliki diplomata, samu Srbiju je tretirao kao svoju livadu, a Srbe kao svoje roblje. No, parlamentarizam je sve više jačao i ustavobranitelji, među kojima i neki Miloševi dojučerašnji prijatelji, uspeli su da ga skinu s vlasti i proteraju u izgnanstvo. Naravno, to im je upamtio, s obzirom da je odmah počeo da programira svoj povratak. Ali, to će pričekati punih 20ak godina.
Naime, Srbi, poneseni trendom jevropskog liberalizma, smenili su i njegovog sina sa vlasti, čim su nanjušili da i ovaj hoće da ih davi, a onda su izabrali Karađorđevog sina, koji je tek imao karakter kišne gliste. I onda dolazimo tu do sledeće scene- Srbi i demokratija (i to baš u kontekstu koji sam linkovao). Iako se poštovao ustav, iako se pazilo da se ne uvredi ni turski paša, ni Jevropa, zemlja je posle 30 godina napredovanja počela da stagnira. Konačno, ista ona skupština koja je oterala Miloša donosi odluku o suicidu iz zasede, tj. da se isti ovaj čovek (sada u godinama dostojnih Metuzalema) vrati na vlast i da mu se daju najšira ovlašćenja. E, sad, znate onaj osećaj kada vam se pruži prilika da se iživljavate nad nekim, bez izgleda da vam taj može uzvratiti. E, tako je Miloš uspeo da pobije svakoga ko mu je došao pod ruku, a za koga je procenio da mu je makar nekad rekao neko slovo iza leđa. To mu je verovatno bila i poslednja želja, jer je naredne godine otegao papke.Mihailo Obrenović
Zahvaljujući onom spomeniku u centru Beograda, koga zovu konj (pri čemu nije Mihailo konj), mnogi znaju podosta o ovom vladaru- čuli su da je pokupio neke ključeve od Turaka i da su ga koknuli u Topčideru (iako je zapravo reč o Košutnjaku). O čemu se zapravo radi?
Milošev mlađi sin je došao na vlast tako što ga je posrao golub. Naime, Milošev prvorođeni sin- Milan- bio je imenovan za kneza kada su mu taticu poslali u dijasporu, ali je posle nepunih mesec dana otišao kod Sv. Petra na konstultacije, i nije se vratio. Bilo kako bilo, Mihailo je seo na kneževski presto i pokušao da stegne kaiš poput Miloša. Bezuspešno. Uskoro je i sam kupio kartu za skelu i kočije do Beča. Dvadeset godina kasnije, kada se ispodešavalo sve o čemu sam pričao u prvom delu ove defke, Mihailo je mogao mirne glave da se uvali u presto- koji je doduše još uvek bio kneževski i drveni.
I Mihailo je, kao i ćale mu, preferirao diplomatiju, ali je umeo da koristi i silu. Primera radi, kada su Turci ranili (a ne ubili, kako je posle to preuveličano!) srpskog klinca kod Čukur česme, izbio je ustanak u samom Beogradu, pa je pašina vojska počela topovima da bombarduje grad (prvo od šurnaest bombardovanja najbombardovanije prestonice u Jevropi). Mihailo je sve iz Mačve, gde je bio na bleji sa Vukom Karadžićem, dovukao naoružanje i primirio Turke. No, narednih godina, sve se svelo na pregovore. Posle pola decenije, otputovao je u Istanbul i dogovorio: Turci će simbolično predati ključeve svih gradova u Srbiji Srbima, a potom spakovati kofere. U Srbiji najzad više nije bilo Turaka. Ali, ostao je jedan problem: Turci i Srbi su na različitim mestima zamišljali gde se završava Srbija, a gde počinje Turska (konkretno, Srpski bermudski trougao je još uvek bio pod Turcima). Osim toga, ni jedna zemlja nije priznala Srbiju kao nezavisnu državu, niti ju je crtala na mapama izvan Osmanskog carstva. "E, a ko će sada o tome da misli?", reče Mihailo, pripremajući se za slobodno popodne u Košutnjaku sa svojom ljubavnicom i prijateljima.
No o tome šta je bilo posle ovog izleta, u narednom delu.
