Jebač kao i svaki drugi jebač, sa močugom ili mlićom, uopšte nije bitno. Važno je, dakle to, da ovaj jebač kad opali neku ženku ona neminovno nakon kraćeg vremena staje na ludi kamen i dobija svoj komad mesa doživotno.
Da bi stekao reputaciju taličnog jebača, nafačnom đuvegiji moraju makar dve bivše da se udaju. Onda sve lakše ide. Postaje tražen kao svojevremeno Severinin pornić. Meta nedojebanih udavača, raspuštenica ili udovica.
Dokle god je u punoj snazi može živeti bez bojazni da će ostati suva kurca. Hvala bogu, materijala uvek ima.

Umreti. Crći. Otegnuti papke. Pandrknuti. Lipsati. Geknuti...I mog'o bi ja tako u nedogled sve dok ne preminem, ne riknem, ne odapnem, ne preselim se u večna lovišta, ne skončam...ali vreme je ograničavajući faktor.

Simbol za keslanje ultimejt razmera, takvih da kad vam prospu tri kile vrelog betona na vugla, ne biste promenili kez koji vas odvlači u neki pedeset osmi svet, gde vam je samo taj urnebesno-komičan komad nečijeg života u glavi, koji popunjava čitavu zapreminu mozga u tom trenutku. Ukratko, ona od dragog nam estradnog umetnika: Smej, se smej, uvek se smej. Samo, budite obazrivi, možete se predozirati, a znate kuda vas to vodi...

Cd sa skrivenim materijalom - klipovima pornjavi. Ponekad prebirajući po uspomenama naletiš na Princo disk sa code name-om "Razno". Na njemu klipovi "Kovač", "Živ Karađorđe", "Šuntavilo", "Ćuizađemnatelevizor", Džena, Trejsi Lords, Seka, Tera Patrik... Pukne te neka nostalgija, obrišeš prašinu sa CD-a, vratiš ga u papirnu omotnicu i prepustiš ga zaboravu... bar za narednih desetak godina.

Seta obuzme čoveka kad :

-vidi slike svoje dece dok su bili bebe: šteta što sad ne mogu da ih uzmem i stavim na krilo, uspavam sa pričicom, držim za rukice dok se šetamo, nosim ih u naručju... hvala Bogu, porasli su...

-ženu kad nađe komad garderobe koji je nosila pre najmanje 20 godina: uh, kako mi je to onda stajalo...

-bračni par sredovečnih ljudi kad se sete prvih letovanja : ni ručkova po restoranima, ni 20m od plaže, ni deca u zasebnoj spavaćoj sobi...a bilo je lepo.

Seta nije osećaj zašto nečeg nema više zato što postoje druga osećanja i uživanja. Ta, "druga osećanja", su jednako lepa i podjednako prisutna.

Seta je sećanje na neponovljivo lep događaj.

Kafana koja po nepisanom pravilu ima crveno bele karirane stolnjake,muzika uzivo nije obavezna,ali zato stolnjaci moraju biti masni,a pice jeftino. Jos uvek omiljene medju nekim ljudima, jer se tu moze dobro jesti,a i popiti,i to po niskim cenama. Ali nazalost takvih kafana je sve manje,a na njihovim mestima se otvaraju trzni centri, "prefinjeni" restorani u kojima je snicla po meri 3x3 cm, i jedno parce hleba, po ceni od 50 eura komad. Takodje nicu i butici,ili po nepisanom pravilu,druga kafana,ali gde ce bude pevaljka i strana piva i svi muskarci ce da se oblace kao devojke,roze majice,beli kajisi itd, znate vec,grand pravac oblacenja.

Centralni deo, odnosno središnji komad kad se peče hleb.
Domaći "meseni" hleb, danas nalikuje na one pogače "cvet" ili "sunce" koje se mogu naći po pekarama. Al ništa nije ko domaći hleb. E, kolce je ona lopta u sredini...

Kod Srba, pak postoji verovanje da kad muškarac pojede to kolce, da će proizvesti jaku gravitacionu silu koja će privući okolne ženske objekte da orbitiraju oko njega. Znači, jebeš one AXE parfeme i ostalo, ovo je pravi srpski feromon.

Kad budem imo para da dizajniram, ima da napravim jednu mirišljavu kozmetičku liniju za muškarce po imenu "Kolce", i da se namlatim para.
Nemoj neko da mi je ukrao ideju.

Ljudi koji su nesigurni prvenstveno u sebe, a zatim i u svoje prste, pa ovu mešavinu fetišizma i bapskih rituala koja, hvala Bogu, polako izumire, koriste kako bi se novčanice, recepti i računi bolje lepili za prste, kako neki komad papira ne bi slučajno zabegao i ostao neizbrojan.
Razumljiva navika kod starijih ljudi i seljaka zbog njihove tvrde i stare kože, ali krajnje nerazumljiva kod mlađih ljudi koji, iako poseduju ovlaživač za prste, moraju da overe prste tekućinom sa bezbroj bakterija pre početka svakog brojanja, kao da novčanice već nemaju dovoljno bakterija na sebi.

Neki ljudi misle da se uz indeks dobija i supermoć laganja.
"Imam još jedan ispit..." Zapravo znači ima još sam dvesta jedan ispit i zapravo ne znam kako više da nagovorim moje iz Boljevaca da i dalje gladuju ne bi li ostao ovde i muvao gradske ribe koje me neće.
"Ajmo kod tebe,hoću malo da izađem iz gajbe jer sam mnogo učio" Zapravo znači: Ako te odvedem u moju polusobu u domu i vidiš mog cimera koji je još tužniji od mene i koji tanko seče poslednji komad džigernjače koji su mu njegovi poslali i pere čarape u kantici od kajamaka,pobeći češ glavom bez obzira.

Ne trebaš mi. Ne da mi prosto ne trebaš nego me užasno iritiraš. Opadaju ti dlake po tepihu, lepiš se kao da si smolu pustio, a iskrena da budem, ni ne mirišeš baš tako prijatno. Znam, bilo je lepo dok je trajalo, bio si sjajan i svetlucav, bio si ukras moje svakodnevice. Dosta je bilo, bre, prošla ti je sezona. Sad si samo suvi komad bockavog drveta koji nije dobar ni za šta. Barem da sam te uzela sa busenom, da sam znala odakle ti koreni sežu, nego sam te uzela sveže podsečenog i donela u kuću da se ne smrzneš.

Idi na đubre. Neka ti se obraduje neko kome treba još malo potpale da razbukta plamen.

prodavnice(obicno po nekim bitnijim mestima u gradu-knez mihajlova,delta city...)za koje imas utisak da si u nekoj drugoj zemlji kada udjes.Od "popularne" muzike do uglacanih podova i naparfemisanih prodavaca,osecas se kao da si dosao najmanje u ameriku ili slicno.U realnost te obicno vrati neka baba sa kesama sa pijace koja je dosla da kupi unuku carape,likovi koji su do te mere cisti i mirisljavi da deluje kao da se drogiraju parfemima(ali dok se ne nagnu da se obuju pa im se vidi dlkavo dupe) i cena od 15000 din za komad krpetine koja ne bi toliko vredela pa da je original.

Mesto koje može da i najokorelijeg optimistu potpuno sjebe. Lanac komande je uvrnut i tamo se za sve pitaju najobičniji vodnici. Spavaone su od pre Hrista, naoružanje iz kamenog doba, oprema iz starog Egipta...
Dok se u drugim kasarnama zna tačno u sat ko šta radi u Zaječarskoj se samo nagađa. Dok si rekao piksla mogu da te premeste od ređanje drva na ljuštilicu za krompir, takođe je tamo i običaj da posle puzanja u blatu sa tako prljavom uniformom nosiš veliki komad mesa u zamrzivač.
Tuširanje traje pet minuta, obrok deset, a ceo dan te drkaju po svim osnovima.
Ko u toj kasarni izdrži šest meseci ima dobre šanse da postane psihopata.

Rupa od metka ili hladnog oružija! Tačnije ožiljak! Što je ružniji i bliži vitalnom organu to je status koji on donosi veći.

Lako ga je prepoznati: uvek nosi jako uske majice, redovno se depilira, s vremena na vreme u društvu počne da zavrće majicu i da se češe po stomaku kako bi pokazao svoje pločice, a ponekad okrene da se češe po temenu i leđima kako bi svi mogli da primete njegove bicepse, neki od njih imaju tetovažu na ramenu ili plećki... Najglasniji govornik monologa u društvu, najčešće prepričava dogodovštine iz teretane, iz kojih možemo da zaključimo da ih svaki dan posećuje kako bi gledao u sise, guzice i međunožje fitnes instruktorki i slušao najnovije fore ostalih posetilaca teretane sličnih njemu.

Glavni faktor u ovoj podeli čini minimalni broj posuda, escajga i drugih kuhinjskih pomagala isprljanih tokom pripreme. Opšta podela:
Jela I kategorije: prljaju jednu posudu i nijedan ili jedan komad escajga
Jela II kategorije: prljaju dve posude i dva do četiri komada escajga
Jela III kategorije: prljaju tri ili više posuda i više od 4 komada escajga

napomena: daska za sečenje i posude za privremeno odlaganje nemasne hrane su neutralni, jer se peru za manje od tri sekunde.
napomena 2: jela treće kategorije se spremaju najviše par puta godišnje i to ne od strane samca, već njegove majke, tetke ili neke komšinice koja je mnogo dobra, ali ima brkove

Pandan startoj srpskoj pola pije, pola Šarcu daje. Kad se malo bolje udubiš u to, shvatićeš da je to sasvim logična pretpostavka i metamorfoza izraza. Ovako, Han Solo je futuristička verzija Marka Kraljevića, zar ne? Ide u svom blejačkom brodu po svemiru, vodi ogromnu dlakavu zver koja mu pomaže da jebe lebac zlikovcima i kojekakvim spodobama. Jeste bio na strani dobrih likova i sve to, ali je posedovao taj neki jebački, odmetnički šmek i zato se većini ljudi svideo. Apsolutna carina.

Gajba. Ne bilo kakva, već gajba menosa masnih brkova i jakog podriga. Gajba mačo mužjaka uz sav superlativ i plurativ i pleonazam. Čaršavi su natopljeni sokovima koji daju makar šest potencijalnih majki deteta, maslinasto lakirana vrata imaju vertikalnu crtu ostruganu znojem, ratničkih boja iz Vijetnama, dok se krevet drži među propalim federima kao poslednja zaostavštvina nemačke okupacije.
Sve vonja na blud, nemoral i povećani libido. U danima neispražnjenoj kanti se topi lateks, zlatna žica za banku sperme. Malo tu i tamo se uoči neki komad odeće, na ventilatoru, ispod kreveta, iza radijatora... Sve miriše na mesto zločina kome bi se genetičari radovali k'o kuče u liftu, a ekipa iz CSI-a otvorila dosije.

Ovim epitetom ćemo počastiti drugara od 120 kg. čiste sirove snage kad nas umesto pozdrava opali dlanom preko ledja, tako da nam oči iskoče.

Ono što svake subote kupiš, a nikad ne dobiješ.

Zahtjev nasljednika pokojnog poljoprivrednika kad se svađa sa familijom oko podjele nasljedstva.