Stručno ime za svaki koktel napravljen od minimum 5 različitih alkoholnih pića.

Tri metera somota je kafanska pesma, bećarac, koja se obično naručuje pred fajront, kada se muzikanti lepo zamole, hiljadarkom, da je otpevaju ali što bezobraznije. Iako je gazdarica zabranila oni oduševljeno prihvataju i dok oni pevaju o popu i pornićima, panduru Djuri, itd, društvo se šeretski smeje jer obično u istom ima par švalerskih kombinacija a ako je još i neka udata koka uhvatila mladjeg momka (obično šefica podredjenog joj radnika) onda je ugodjaj vrhunski. Kad se pesma završi stihovima konobari deru, muzukanti...sviraju, onda se pristupa plaćanju ceha. Konobari, u skladu sa pesmom oderu goste a ovi se ne žale jer su se ionako smrzli od alkohola.

Divlji podtekst dobrih parfema, osnova za kompletan doživljaj. Svaki parfem se "gradi" tako što se postavi osnovna, najjača mirisna nota na koju se dodaju sve lakše i lakše isparljive komponente pa se sveukupna kombinacija rastvori u alkoholu i time dobije konačni parfem.
Kako se nanese na kožu, preferabilno na osetljive tačke lako dostupne suprotnom polu, tako počne sa otpuštanjem lakših cvetnih mirisa, zatim težih biljnih, a na kraju ostaje samo mošusna nota životinjskog porekla koja dolazi do izražaja u onim divljim trenucima zakrvavljenih očiju i uzavrelih tela kada je već totalno smanjena osetljivost na sve mirise.
Postepeno privučeš, zainteresuješ, namečiš, a onda raspališ močugom i odvučeš u krevet.

Žensko božanstvo drevnog Egipta pred kojom je svaki smrtnik morao da se dokaže da je bio pošten i vredan za života, ako je planirao da ode u večnost. U slučaju da njegovo srce nije odgovaralo njenim merilima časti i poštenja koji su bili simbolizovani u njenom peru koji je nosila na glavi, ako smrtnikovo srce ne bi uspelo da teži baš kao i njeno pero, njegovo srce bi proždrala genetska kombinacija krokodila, lava i nilskog konja poznato kao Amut. Ma'at je pored toga u Egiptu bila simbol sile pravde, zakona i reda u univerzumu i u njeno ime su se svi vladari Egipta pozivali kada su donosili zakone.

Aleksandar Lekso Saičić je čovek koji je pokazao da kombinacija samuraja i katane baš i nije nepobediva. To je uradio tako što je jednog od najveštijih samuraja tog vremena poslao tamo gde idu mrtvi Japanci.

U rusko-japanskom ratu 1905. godine Saičić se kao dobrovoljac iz Crne Gore borio na strani Rusa i tu je naišao na tog nesrećnog samuraja koji je smatran za nepobedivog. Pošto su u to vreme Crnogorci još uvek mislili da su Srbi on ga je iz inata pozvao na dvoboj i skratio ga za glavu. Rusi su ga za taj poduhvat nagradili gomilom ordenja koje mu je žena kasnije svakog jutra redovno prebacivala sa pidžame na odelo a uveče ih ponovo kačila na pidžamu.

Razlikovati od pripadnika Romske populacije za koje se takođe koristi ovaj termin. Ovaj izraz predstavlja karakternu osobinu. Ljudi koji ce goreti u specijalnom krugu pakla zajedno sa indijancima, seljačinama(koje takođe treba razlikovati od seljaka, odnoso od ljudi koji žive na selu), ljudima koji pričaju u bioskopu, puštaju muziku na zvučniku u autobusu, koji nose naočare za sunce u mrklom mraku i Herba life dilerima. Odlikuju ga kombinacija najgorih osobina indijanca i seljačine, ali izgleda ko fenser.

Svaki put kad se ode u inostranstvo to je jedna mala staklena soba nasred terminala bez ventilacije i sa ljudima koji po dvanaest sati za vreme leta nisu uspeli da zapale.
Kao kombinacija svega toga imate jedinstvenu priliku da vidite kako čovek uđe u staklenu prostoriju, a onda za tren oka nestane vama ispred nosa u oblaku dima - još jedan mađioničarski trik koji treba da ubedi ljude da ostave cigare - kad više ne mogu da upale nalepnice i dobronamerna upozorenja onda se neka svi pušači nabiju u malu sobicu, pa da se vidi koliko ljudsko biće može da živi bez kiseonika.

Specifično stanje duha (i tela) studenta dan pred ispita.

Najčešće se sreće kod kampanjaca i drugih "uzornih" studenata, a intenzitet simptoma je srazmeran važnosti ispita za uslov i obrnuto proporcionalan količini spremljenog gradiva.

Prepoznaje se po:
1. ritualnim (obrednim) radnjama: moljenje Bogu i ostalim višim silama "molim te, samo sad da položim" praćeno nerealnim obećanjima "samo sad da dam uslov, 10. oktobra počinjem da učim za sledeći rok"
2. ponašanju sličnom napadu besnila: ide po kući, ne radi ništa, ali kada ga zamoliš da nešto uradi, dočeka te vrištanje "kako možeš da budeš tako sebičan, imam ispit sutra"
3. paničnom telefoniranju: ugovoranja šema i kombinacija za prepisivanje
4. neuobičajenim radnjama namenjenim gubljenju vremena: šetanje psa, spremanje sobe, regovanje na Vukajliji, bilo šta....
5. odsustvom bilo kog oblika ponašanja, koji bi i najmanje mogao podsećati na učenje/obnavljanje/preslišavanje...

Oni monolozi koje vam najcesce izvedu ljudi koje jedva poznajete, ako uopste. Sretnete se kod zajednickog prijatelja, frizera, ili dok cekate prevoz.Prica-mog-promasenog-zivota-lik ne bira zrtvu po nekim narocitim kriterijumima. Dovoljno je da se spletom vraskih okolnosti jednostavno zadesite u njihovoj blizini, u kriticnom momentu.Brakovi, afere,popis kombinacija i veze u procepu, mobing na radnom mestu (citaj-moraju da rade), istorije bolesti, istorije umisljenih bolesti preko trauma iz detinjstva. Ispovednik vas ne postedi nijednog bestidnog detalja, a cinjenica da sat vremena niste postavili ni potpitanje, nije im relevantna kategorija. Dok se vrpoljite i crvenite koliko vam se otvaraju, njima je "bas drago da ste se lepo ispricali". (e, a da me pljunes?)

Niz simbola koje primecejute gore oznacavaju stanje coveka koji je zbunjen ,zgranut,razrogacenih ociju,koji ne zna sta ga je snaslo.
Ova pojava srece se najcesce kod muskaraca u par situacija.
Devojka se sprema da izadje,posto je prevrnula sleper stvari i izabrala jedno 25347 hiljada kombinacija seda na krevet i iskreno i tuzno govori kako ona pobogu nema sta da obuce!
Tu nije kraj jer ona ipak mora da proba sve po ko zna koji put i naravno trazi strucno misljene njenog decka koji bi mozda gledao neku jako vaznu utakmicu,a u krajnjem slucaju stvarno ga ne interesuje sta ce devojka obuci.
Decko zna sta ga ceka udise duboko i prvih 500 kombinacija komentarise...``Dobro je,super je,moze,nije lose,odlicno,nemoj roze,ne to,e to je super...`` Vreme polako odmice,a devojka histericno primecuje da se ugojila...
Decko se razmislja ``Ako kazem nije ,srace mi`` kako nisam,jesi corav,ispao mi stomak``...ako kazem da jeste..necemo otici nikada...``pa oci polako pocinju da mu se sire...
Posle svih isprobanih stvari devojka oblaci ono sto joj je od pocetka bilo u glavi a decko polako pocinje da se nervira....
Dalje slede pitanja:``da pustim ili da pokupim kosu? koji parfem da stavim? aj pogodi sta sam danas jela? kako ce tamo biti? oce opet doci onaj tvoj smarac?...``
Decku vise nema spasa.Kada je sve VALJDA zavrseno i konacno se krene vrhunac predstavlja uzasan ton od strane devojke :``STA SI BRE TO OBUKAO? NE MOZE ,IDI DA SE PRESVUCES,OD KAD IDU TA KOSULJA I TE PANTALONE?``
A on je naime odmah znao sta ce da obuce i bre lepo mu jeeeeeeee
Te decko sa facom ?!?!?!?! odlazi u pizdu materinu

Neprevezidjena metoda sporazumijevanja. Razumljiva svuda u svijetu.

Govori ono što zalizani misli.

1. Superheroj iz stripa i crtanog filma s kraja osamdesetih, zbog koga su šverceri sa beogradskih pijaca u to vreme beležili značajan rast prodaje plastičnih mačeva, štitova i kožno-sunđerastih opasača. Samo najjači u obdaništu mogao je biti Himen u toku igranja pred popodnevnu dremku, i naravno najbolja "riba" je bila njegova kres-kombinacija Tila. Ostali su morali da se zadovolje sporednim ulogama (ružna deca glumila su Skeletora i Hordaka). U slučaju da su u obdaništu postojala dva najjača dečačića, serijal "Masters of the Universe" bio je dopunjavan alternativnim scenarijima kao što su "Himen sreće brata blizanca".
Srpska izdanja stripa iz '89 i '90 su izuzetni rariteti (i ne dam ih nikom).

2. Deo ženskog spolnog organa.

3. Sa sufiksom "a", popularno ime na španskom govornom području.

Egzistira, uvek je prisutan, nikome ne smeta, ali ga niko ne jebe ni dva posto. Na žurkama ribe ni majku da mu opsuju, ortaci ga redovno zaboravljaju na Srebrnom jezeru posle roštiljanja. Bar da je debeo, glavat, nosat - pa da se svet sprda s njim. Ma jok, totalna je kombinacija Dejana Cukića i Majkla Kolinsa, ni po čemu upečatljiv osim po tome što je najneupečatljiviji lik na svetu. Ćale ga se seti samo kad treba da se skokne po bombu Apatinskog, njegove rođendane i Fejsbuk zaboravlja. Nebitan je poput rinflajša pred sarmu i pečenje.

Dobitna kombinacija za posluženje hrane i pića na slavljima i sličnim okupljanjima. Svaki istinski gurman koji je bio na više okupljanja ume da ceni kada se pred njega iznese mlado pečenje, tek donešeno iz pečenjare ili skinuto sa ražnja, sa svežim domaćim sirom, svežim povrćem i salatom u kombinaciji sa alkoholom domaće radinosti koji se preko 20 godina čuvao u podrumu.
Domaćin koji iznese takvo posluženje predstavlja predmet požude među seoskim udavačama i kupuje mu se rakija u kafani narednih nekoliko godina, za razliku od štekare i domaćina koji je izneo posluženje čisto radi reda, koji će se spominjati po selu u kontekstu nabijanja na kurac.

Naziv obroka koji jede zaposleni po evropskom radnom vremenu. Spoj ručka i večere.

Vrsta udobne muške obuće namenjena za neformalne (casual) prilike. Tanke, lagane i bez pertlanja - nazuvaju se. Njihov pravi naziv je mokasine (prema staroj indijanskoj obući na koju podsećaju), ali u našem narodu "od milja" su dobile naziv mokasinke. Iz nekog razloga postale su omiljena obuća ljudi sa sela koji su se tek doselili u grad, kao i gastarbajtera. To važi za stariju generaciju, mlađi se danas ipak radije odlučuju za Air Maks.

Prirodno, braon, crne ili žute mokasinke u kombinaciji sa belim čarapama (omiljena kombinacija prosečnog gastosa) postale su sinonim lošeg (nikakvog) ukusa u oblačenju. Ljudi koji smatraju da imaju bar malo ukusa beže od njih kao đavo od krsta.

Naziv nije dobila po nekim zabludama da se utakmice igraju po betonu, ne! Igra se uglavnom na terenima na koji ma je nekada davno i postojala trava, ili ako se plate zaostali računi za vodu, zalije se 2-3 puta nedeljno...Sudija često ne svira domaćinima 4-5 penala, faulova ili nešto treće, što isprovocira revoltiranu kuku i motiku da po nekad i nasrnu na njega. Utakmice se lako reše, ukoliko obe strane žele kompromis, a neki od načina su:
1. 3 za 3 - Aj druže pustite nas sada da se pokažemo kući i mi ćemo onda vas pustiti kući.
2. Dve gajbe piva, džak kreča, i dve lopte.
3. Ili neka druga kombinacija, koja obavezno mora da sadrži džak kreča...

Dete koje je u osnovnoj ili srednjoj školi nekim čudnim sticajem okolnosti završilo u odeljenju svog oca/majke (koji mu je u takvoj okolnosti razredni starešina),ili u blažem obliku roditelj mu(samo)predaje neki predmet.Čudni sticaj okolnosti obično bude podstaknut željom roditelja da mu mali/a bude što više vremena na vidiku,jer opasne su godine u pitanju,a i time da se dete u što ranijim godinama sretne sa blagonaklonošću života koje donosi bliskost sa onima koji imaju iole kakvu vlast i mogućnost odluke(pa makar to bile i ocene).
I dok svi ostali u odeljenju pokušavaju da prokljuve kakav je to školski odnos izmedju roditelja i deteta,dotle se iskusniji član ovog dvojca zabavlja glumeći autoritet sopstvenom detetu pred celim razredom.
A dete ko dete,besno i revoltirano što ga u većini slučajeva kinji pred odeljenjem čuva svoj bes za kod kuće.Medjutim ovaj autoritarni stav nastavnika-roditelja se završava već u zbornici jer se tada nastavnik pretvara u roditelja koji sve radi za dobrobit deteta.

Ovde je ključni pojam "dovoljna" količina alkohola popijena prethodne večeri (dana) što je ujedno i sam čin resetovanja. Sutradan nastaje tzv. "postresetna faza" koju karakteriše jaka glavobolja, veliki broj pokušaja da održavaš ravnotežu na relaciji kupatilo-krevet, osećaj da ti samo konac drži uši. Tu su i propušteni pozivi, sms-ovi "koje nikad ne bi poslao", mnogo pitanja na koje nemaš odgovor, pokušaji rekonstrukcije jučerašnjeg dana mahom bez uspeha, odraz u ogledalu koji polako počinješ da prepoznaješ, "bled kao krpa" ili "aristokratsko bela" nijansa boje lica, odsustvo apetita i "definitivna" odluka - "više nikad neću piti". Opet delimičnim normalizovanjem vitalnih funkcija odluku preinačuješ u "više nikad neću TOLIKO piti".