Osoba koja uvijek nešto muti. Spreman je prodati rodjenu majku zarad par kinti. Njemu se možete obratiti za sve što vam zatreba. Od desnog krila Boinga 747 do podataka iz arhive MI5, s tim što će u cijenu obavezno biti uračunati 'troškovi transporta' iliti dio novca za koji se on ogradjuje.
A: Da ne znaš đe mogu nać' one BBS felne sa moga Golfa? Sinoć sam imao udes, mogu je bačit.
B: Ne znam stvarno. Obrati se Duletu, on će ti nabavit sigurno.
A: Duletu Prevari?! Neka 'fala, nećemo se toga igrat'. Znaš kad je uvalio onim strancima na žurku neki alkohol sa isteknutim rokom, sjutradan svi u bolnicu završili.
Sleng za odlazak u zatvor.
Karakteristično je da se za sve sitne kriminalci (sjecikese i jajare), prilikom boravka u ćuzi, kaže da su na radu u Crnoj Gori, i to za dobru dnevnicu, 30 evra.
Varijante su moluje, postavlja parket, štemuje...
- Đe je Žare? Nešto ga ne viđam u gradu posljednjih, pa bar mjesec dana?
- Brate, otiš'o je on u Crnu Goru, tamo lijepi pločice sa ujakom. Dobro radi, ima 30 evra dnevno... Boli ga uvo!
- Čuj, ja mislio da su ga uhvatili jer je očuk'o onu trafiku kod škole...
- Ma nije on, jebo te, to neko pustio priču, čovjek radi, zarađuje pošteno!
Birtija na gradskoj periferiji, eventualno u nekom od obližnjih sela. Svojevrsna lična karta ovakvog ugostiteljskog objekta su karirani stolnjaci, aluminijumske pepeljare i matora brkata konobarica u borosanama.
Šarolika struktura gostiju daje posebnu čar ovakvom mjestu. Ima tu svega, od seoskih đilkoša do poštenih zemljoradnika, zanatlija, bajatih mladoženja i običnih alkosa. Zanimljivo je da su svi do jednog uvijek spremni za dobru kafansku makljažu i što je još zanimljivije uvijek se drže zajedno, naročito ako su nasuprot njima kojekakvi gradski fićfirići koji su nekim slučajem tu zalutali i prema kojima domaćini gaje određenu dozu netrpeljivosti. Rekviziti koji se koriste u tim makljažama su sve što im dođe pod ruku, od nezaobilaznih stolica do čiviluka, a u ekstremnim slučajevima od nekud se pojave i mačete, oglodane praseće ili jagnjeće kosti i slično. Milicija vrlo rijetko posjećuje ovakva mjesta (čitaj: samo kad mora), a legenda kaže da veseli domaćini, ako već nema problema sa strane, često znaju da razbiju monotoniju bijući se međusobno, čisto da bi se nešto dešavalo.
- Ej matori, doš'o mi je brat od strica iz Švedske u goste. Biće tu desetak dana i izrazio je želju da ga odvedem na tamburaše. Jel ima to ovde negdje u blizini uopšte?
- Naravno da ima burazeru, otiđite u Potočare u "Osmicu" i čim uđete recite naglas "Đe ste pičke jebem li vam majku seljačku!" - ima da vas ljudi istamburaju samo tako!
Izraz koji koristi kuratiji pol, siguran u svoju muškost i pun samopouzdanja i odlučnosti da svoju ženu zategne i postavi stvari na svoje mjesto...
A ženi je mjesto u kuhinji! Nikako joj nije mjesto kod svoje mamice ako je već potpisala ugovor i u dobu i u zlu...
♦: Pa dobro ženo moja, kakve su to gluposti!? Šta će ti taj kofer, đe si to ti naumila obraza ti?
♣: Ja kod drugarice ili kod mame, neću s' tobom više kašiku dijeliti!
♦: Idi ako ima đe obješenih kolača!! Misliš kod one šlep službe?
♣: Eto, ja ne smjem ni drugarice da imam!
♦: Ma imaj ti koga oćeš, ali sad me saslušaj! Ja nisam papučar neki, ako to oćeš idi kod komšije, najbliže ti je.. eno čuje se kako riba pod! U krevetu te zadovoljavam, ne pijem, ne pušim, ne bijem te, ne ćeram Ruskinje, a radim ko konj, ni telefon mi se ne stiže napuniti, sve da bi ti imala, i jednom ti kažem da ti je ručak - k'o travu da jedem i ti digneš tu surlu! E pa idi sad slobodno, ali nisam ti ja ekskurzija, sad se uhvati za tu kvaku i više je hvatati nećeš!
Dvojako značenje ove reči, često zbunjuje ljude.
Zove Mujo Fatu na mobilni...
Mujo: Halo Fato đe si?
Fata: Evo me Mujo u Zvorniku na Savi
Mujo: pa nije bona Fato Zvornik na Savi, Zvornik je na Drini.
Fata će: Ne znam ti ja ništa, evo tebi Savo pa se ti s' njim dogovori.
Osoba velike fizičke snage i malih intelektualnih sposobnosti. Ne vodeći računa o drugima snagu uvijek i bezobzirno ističe u prvi plan, tako da mu grubost postaje i jedina upečatljiva osobina, lako uočljiva gotovo cijeli njegov život, uveliko zasjenjujući i njegovu glupost.
- Mali, bac' tu loptu 'vamo!
- Maa neemoooj Dule, mooolim te!
- Š'a nemoj?!!!
- Ma ništa... Evo... Nemoj je samo baciti daleko!
- Š'a nemoj daleko, e sa' ću je nabit' u u 'no tamo naselje!Dule uzima, dugački zalet i deganžira loptu brat bratu, jedno sto metara niz ulicu, a klinac postaje sve manje plašljiv a sve više ljut, zbog saznanja da sam mora po loptu, i da od igre više nema ništa. Polako polazi po loptu, i stiskajući bijesno šake, kada se odmakao na bezbjednu udaljenost, okreće se nazad i , kao da ga živog deru, iz sveg glasa upućuje svoj protest i jasnu poruku Duletu:
- Duulllleeeee! Kkrrrrrkkaaannnneeeeeeeeeee!
A onda se okreće i bježi kući, sa loptom pod miškom, jureći koliko može i ne može, i kao da skida neki veliki teret i strah sa duše, izazivački i glasno nastavlja:
-Dule krkaneee, Dule krkaneee, Dule krkaneee...
Dule za to vrijeme, podbočivši se rukama, gleda za njim i, ipak izgubivši ovu rundu, mrmlja:
- Do'š ti sutra ope', a onda ću je dega'žira' u Marin kupus, pa kad je ona iščakija, biće tebi DULE KRKANE!
Mjesec dana u kojem se suzdržavaš od jedenja određeni dio dana i noći, da bi ti se tijelo očistilo od nezdravi i da bi makar malo osetio kako je onima koji nemaju šta da jedu.
Zove te drug telefonom.
Ti - Halo?
Drug - E, jesi li ti?
Ti - Ne, ja sam.
Drug - Ako si. Đe si to, što radiš?
Ti - Evo postim.
Drug - Ako ako. Ali, zar nije mjesec posta za 3 mjeseca?
Ti - Jeste, no sam ovamo na internet na forum, pa postujem nešto.
Drug - Aaa... Aj onda, da ti ne smetam.
Ti - Pzo.
Flaša od pola litre napunjena rakijom.
Stari kosači su je najčešće nosili na njivu da bi se, nakon napornog mlaćenja trave, okrijepili i udahnuli snagu u sebe toliku da bi mogli da ispoštuju kamion 'oćnih seljančica.
Najveći "suparnici" kosača su drvosječe koje nose polovku sa sobom dok obaraju stabla i ispijaju rakiju u sistemu: 1 hrast - 1 polovka.
Belegija je tu, kosa je otkovana, voda je tu. Evo napravila sam ti i maslenjak, imaš tu i dva paradajza, sol i nož, pa jedi.
-Dobro, ženo, a đe je polovka?
Nećeš valjda po ovak'oj žegi da piješ? Onesvijestićeš se, jadan ne bio!
-Samo ti stavi polovku i ne laprdaj puno. Ponesi motiku za mnom i viči djecu nek povuku kolica, morate k'ompir povadit' do mraka.
Kada društvo usled nestanka neke stvari pravi scenu tri puta goru neko što ona ustvari jeste.
-Mislim da ti je nestao auto.
-Kako?Đe je?
-Pa neko ti ga je vjerovatno ukrao.Vidi tragove(tragovi psa).Sigurno je neki niski tip,malih stopala a ti su ti najgori.Sigurno će u autu da siluje djevojčicu,da je ubije,iskomada i zakopa pored jezera,a ti ćeš biti optužen jer je auto tvoj.
-Ajmo na pivo!(sjetio se da je došao pješke).
Naprava veoma popularna među najmlađima. Odlikuje se karakterističnim zvukom od kojega većina normalnih ljudi u sebi ili na glas pravi spisak familije kako dotičnoj osobi koja upotrebljava ovo čudo tehnologije tako i onome ko ga je izmislio. Pored zvuka karatkteriše je i dizajn koji podsjeća na deformisane, predimenzionirane testise. Povrh svega, oni sa jednocifrenim brojem godina (osim ako nije u pitanju neki jako težak oblik poremećaja mozga) više vole da ga upotrebljavaju no leba da jedu. Klik klak je direktno odgovoran što sam prvi put u životu poželjeo da ubijem nekoga.
Ja- Đe si mali, šta se radi, šta ima novo?
Mali- Evo ništa kupio klik-klak, oćeš da ti pokažem?
Ja- Aj!
Mali- Klik-klak-klik-klak-klik-klak-klik-klak-klak-klik-klak-klik-klak . . . !!!
Ja- Jebem li ti majku u pičku!! Pederčino mala!!! Sa' ću da te skenjam!!!
Dodatak, koji bi imaginarno trebao dati na značaju nečemu, što samo po sebi nije značajno.
-Đe ćeš ti pit' pivo, imaš deset godina?
-Deset i po!-Đeš' me sa tim jebat', nema ti tu ni deset santima?
-Deset i po!-Serem ti se ja u tvoje selo. Nemaš ni kilometar asfalta.
-Kilometar i po!-Kako bolan da se smuvam sa tobom? Nemaš ni metar i šeset.
-Metar šese' četri i po!
Zagor. Stalno u modu suvog kurca. Ima neku bizu, ali mu više služi da slaže drva nego za jebanje.
- Mali, đe ti je to ona tvoja? Jebeš li ti to?
- Garant ne silazi s nje k'o dijete s trešnje.
- On?! Kakav on, njemu drugi namještaju kurac dok jebe.
- Pa ne. Neću još. Fina cura, neću da je požurujem.
- Jesam ti rek'o. Suv ti je on k'o pečenica.
Prikaze iz kutije u očima starijih generacija.
- Stevo, đe ti je mali? Oćel nam pomoć da pokoljemo ove krmke?
- Joj, ne pominji mi ga.
- Što bolan?
- Čitav dan igra nekih bakača, krokodila i sranja.
- Ma igr'o bi ja njemu po leđima.
- Ma i to sam probao. Ništa ne pomaže. Samo te spodobe igra i sportsku prognozu ćera, presipa iz šupljeg u prazno. Počeo sam vatru ujutru tiketima potpaljivati.
"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.
Gore od "Čuvaj se psa". Znak stroge opasnosti.
Legla penzija, navalile babe ko neslane po pare. Trglo im na nos!
-Baba, ne guraj se, đe ti se žuri?
-Sinko, mora baba uzeti pare, lijekove kupiti, ostarilo se!
-Baba, ne guraj se, sve ti jebem!
-Ama klinac jedan jedan, pušti babu, nemaš kulture ni zere.
Baba, dirni me još jednom, proću krozate!
Stara koncertna izjava informatičke ajkule. Instant podizanje nivoa adrenalina kod ljaljana koji nisu došli da se naslušaju lepe muzike, nego još i poneli dve flajke vinjaua da zalome.
KER - GASI MUZIKU!!! GASI MUZIKU!!! OVO JE RACIJA! SVI RUKE NA ASTAL!
Random pjano - Šta se dereš međede?
:dva druga kera trče: :tras,šljas, dum, bum, aaaaaa:
KER - Dakle, ovo je racija! Ukoliko budete sarađivali sve će brzo biti završeno! Đe gazda?
Gazda - Ja sam!
KER - Daj malo svetla u sali, hoću da vidim ovu omladinu gore, ako me razumeš.
Ogromni sjeb koji, kao takav, moze biti samo posljedica neke nevjerovatno retardirane stvari koju smo uradili a nismo ni bili svjesni..
-'Alo Memo kako ti bi sinoc, si đe izlazio ?
-Eee buraz, Memi se posrecilo sinoc..
-ooo, jesil to nesto prasno aaa ?
-Znas onu Milojku sa velikim sisama, e bas nju ..
-Joooj brate, pa gdje ces nju, jebote lebac.. Pa ona cak nije ni zensko, Milivoj se zvao prije nego sto je pojeb'o neku Afrikanku i od nje dobio Sidu..
-........
OVO JE KRATKA BIOGRAFIJA I OPIS GRUPE LJUDI KOJI SU NEKADA BITISALI NA PROSTORU KOJI SE ZVA' -Titograd.
Što je ovo sa današnjom đecom? Mi kad smo u njine godine bili, oćasmo se fino javit’ komšijama, profesorima i ostalima… Viđ’ nji’ danas? Sve pečatno! Ka’ da su starali… „Dobar dan“ ne umiju nazvat’ na ulaz… A mi? Ajde ja'an… Ne daj bože da nas je profesor iz Gimnazije vidio na ulicu posle dese’ sati, odma’ bi nas iz škole išćera’… Mada ni jedna kafana nije radila posle dese’ ura… Jedino ona na „autobusku“, đe se ronci kupljahu! Mada mi tamo nijesmo dosađivali. Izađemo na „štraftu“ da šetamo uveče. Gledamo đevojke i „zaustavljamo“ ih. Svačije se mjesto na „korzo“ znavalo. Svi su nas znali u grad. I dan danas znam ko se s kim zabavlja’ u to pero. Ni da’ ti ga Bog da „zaustaviš“ nečiju đevojku… Odma „na fer“. Tad nije bilo ovija, nečesovih noževa i pištolja, no kad se išlo „na fer“ skidali smo satove i prstenje da ko slučajno ne posječe nekoga… E, moja đeco, drugo je to vrijeme bilo…Kunem ti se da si moga’ na klupu zaspat’ da ti niko ništa ne učini. Eto toliko ti je sigurno vrijeme bilo. Ne daj Bože da se danas razboliš u Sloveniju… A tad? Moga’ si da se liječiš za „Dž“ đeg goj si htio u staru Jugoslaviju. Da vam ne pominjem kakve su nam plate bile. Od plate si moga’ kupit šporet i frižider i da ti pretekne da živiš ka’ grof. Oćasmo u Italiju dva puta godišnje odit’ da se oblačimo. A sa pasošem si moga’ đe goj si htio… Voljka te Italija, voljka te Rusija. Svuđe smo išli. Šćaše pokojni Ljalje po tri put godišnje ić’ u Poljsku kod jedne njegove pičke. Ovo ka’ što vi danas pijete kafu po ulici Slobode, mi smo odili u Dubrovnik. Aj ti pođi danas u Dubrovnik na kafu? Jesi li uopšte kad bio u Dubrovnik? Ma ništa vi ne znate!A da tek znate kakve su vam babe bile gospođe… Ja gledam ove današnje đevojke. To ne valja, „one rabote“. Ove vaše babe su bile žene „mimo“… „Mimo“! Kad ti velim. A ovo danas… Golog pupka i guzice, te nabada’u ovudijen… To ne valja ništa. Ima li ta mala brata, oca, majke… Da joj reknu: „Obuči se dijete, obraz ni okide!“ . Ni da’ ti ga Bog da je koja od moija drugarica izašla gole guzice na džadu. Jad bi je naša’ od braće i stričeva. Da ti ne pričam za tetovaže… To su samo gurbetke i kurve imale. A danas, medicinska sestra ima tetovažu! Zamisli to? Bruka đeco moja!Reka bi vam pokojni Goro… Eh, kakva je to „peča“ bila. Oćaše se sa desetericom pobit’ „bara-bar“. Kako je jednom u „hotel“ Crnu Goru razbuca dvojicu iz Maslina. A on, gradsko dijete… Sin prvoborca… Gospoče! Ali fitilj? Kratak… Ne mogasmo mu ništa. Viđi kako pogibe… Na najgluplji mogući način… Povuče ga ona kurva za gatnjik u aljine, teke on, brže bolje, razbuči dimije i načinje joj dijete… Posle ga je ostavila… On se propi… Uđe ljan u auto i pogibe. Što ti je sudbina? Čudo! Jedne rede, ja i on na bilijar u „Klub privrednika“, popismo po jedno po’ gajbe piva i pobismo se između sebe… Kran ne nije moga’ razdvojit kako smo se pojakali. Posle, onako pjani, kod njega doma odosmo, da popijemo po koju, te mu ona majka, fina žena, poče činjet’ dževap oko nas… Nikad nijesam vidio ljepše lencune i tavaje no u Gorovu kuću. Jedne prilike, ojdosmo ja i Dudo da pitamo ajtar za kuma Gljigovom babom… Popismo po koju, teke ti mi, ne budi lijeni i ostadosmo da je dvorimo do sa’rane… Baba bijaše stara, pa i nije bila neka žalos’. Popljanismo se ka’ guzice… Ašek se učinje tun. Kako smo mi bili jedna zdrava generacija… A viđ’ vas? Mobilni i matare… Muč’ tamo!“ Mora da vam je bilo dobro kad ste imali po dva’es godina! Priznajem! Ali ima li smisla da se pljuje po onima koji danas imaju onoliko godina koliko ste vi imali u neko srećnije vrijeme? Jesu li vas razumjeli oni što su imali po dva’es godina za vrijeme rata? Pretpostavljam da nisu! Nema veze… Možda je ovima koji sad slave punoljetstvo po parkovima, upravo tako zbog toga što ste se vi oblačili dva puta godišnje u Italiju… Može li bit’?
Naglo smršao. Skinuo ''ogromne'' kile za jako kratko vreme. Prepolovio se jednostavno.
○ Ko je onaj baja preko?
○ Jesi slep?! To je bre Mišo, sa njim si gaće sušio na istoj sušilici!
○ Pa nije bio ovakav, đe mu je ona stomačina, bio je krcat haos...
○ Isja! Izgubio je on to odavno. Trčao svaki dan k'o konj, trudio se!
○ Mašala!
Uništiti nešto skroz. Iscijediti ko Marko drenovinu. Poderati ko Turčin hlače.
Izraz nastao kao posljedica stare devize djece da ne treba ništa raditi dok ti je otac živ, a koju su roditelji vremenom prihvatili pa se došlo do te faze da je sramota izbaciti dijete prije njegove pedesete iz kuće.
- E kako si prošao juče u sječi?
- Ma sinko, slomio sam kičmu, đe bio onaj Memedović da ono snimi pa da narod vidi stvarno kako je u šumi raditi... Majku im lopovsku, oni stari 'ajduci me sjebali ko Srbin ćaću...
- Pa kad si budala, pa se uhvatio capina...
- Jes' vala, odvalio mi je rame, al idem večeras u grad, da nađem neke da me zaliječe...
