То је онај, веома драг простор ортацима из краја који се није мењао 20 година. Унутра се не види ништа од дуванског дима, унутра седе искусни познаваоци фудбала, сва три стола су заузета, а утакмице и резултати се прате на мониторима који су величине дигитрона.

Онај ком су на порођају прво искочиле ноге, па тек онда глава. Рођен натрашке и цео живот му иде тако. Он ће да покуша оно што нико паметан није. Као мали, волео је да се игра са цурицама више него да трчи по пољу за лоптом и да се прља и гребе. Онда је порастао, али се ништа није променило. Он је тај ком су другарице плакале на рамену кад их остави дечко, кад не знају шта да обуку, шта да ураде. Једини је на ескурзији пробао да се спусти низ терасу у пола ноћи и оде до прве продавнице да купи друговима пиво. Онај на ког сви могу да рачунају, јер знају да ће им помоћи. За њега не постоји реч ''не могу,'' јер увек и може и хоће. Једноставно, иде главом, где нико не сме ногом.

Misao vodilja do guše zaduženog u ratama kredita kod odabrane banke.

Misao upućena poštaru kad ovaj samo ovlaš ubode račun u poštansko sanduče, pa račun ili ispadne i više ga ne vidiš ili ga neki komšija "s kojim si dobar" otuđi.
Onda moraš ići po raznim šalterima moljakati za duplikate kako bi izmirio svoju građansku obavezu - a pre toga se danima čudiš što još nema "željno iščekivanog" računa.

Pobedonosna izjava spermatozoida nakon uspešnog dolaska do jajne ćelije.

Opis proizvodnje tvrde stolice.

Momci koji ostanu u rodnom gradu i posle završene neke stručne škole nađu neki crnački posao preko dana, a po noći skidaju sve one top srednjoškolke što su stasale za khm.. I onda ti to nabijaju na nos, kad dođeš sa faksa kući.

Superlativ besposlenosti jedne osobe.

Напињао се из петних жила да се сјети изгледа свог села и старе трошне куће из које је отишао одмах после војске. Пребирао је по комадићима стакла витраж младалачких успомена; све му се то сада било далеко, нестварно, други неки живот. Ипак, никада није могао да заборави јецај мајке када га је, онако буновна и сањива, испраћала у туђину. Обећао јој је - никада неће заборавити родни праг и завичај. Их колико је само времена прошло од тог заносног априлског јутра...

Данас живи овдје, у Њемачкој. Да, ту гдје дрвеће и птице само ћуте, небо ради у смјенама а ваздух једва дише. Гдје је све уређено и чисто, све складно, под конац. Дивна је ова земља германска - сви имају посао, скупа аута и прегршт испуњених снова. Сви имају све, а он, осјећао је, није имао ништа.

Тамо негдје, у хладу старих храстова остало је његово биће. Тамо, у Србији, на непрегледним житним пољима остала је његова сјенка. Вукли су га рефлектори великих градова, бљештавило га је заслијепило и он, не осврћући се, није примијетио да је његове мрве повратка, нешто већ давно поозобало. Дошао је овдје, празног џепа и торбе. Данас, његова душа зјапила је празна. Надао се можда да ће се једном вратити кући, неког наредног априлског јутра...

Rečenica kojom tešite osobu koja je rastužena činjenicom da se nešto lepo u njihovom životu završilo.

Od rane zore džedžim pred televizorom bojeći se da mi ne promakne Tobogan,pa tako odgledam i emisiju za poljoprivrednike(ne sećam se kako se zvala).Konačno počinje Tobogan,orgazmično gledam u Minju i Jocu kako nižu rime,te proklinjem život jer moja škola ne učestvuje, (a sve i da ih pozovu prvačiće ne vode šmrc! ). Uz prve taktove DOZVOLITE da se obratimo , štrumfam napolje. Iako još ne znam na sat ,nepogrešivo u 14.00 ponovo sam pred tv-om, počinje vestern . I kao šlag na tortu, pre dnevnika ,nedeljni crtić- bićavava EVOKSI ! A da ,pošto sam ove nedelje bio dobar pustiće me da gledam Bobu i Violetu, tj. BOLJI ŽIVOT, zatim pišanjac pa na spavanjac.

Draga gospođice, možeš se ti dijevati po metropolama vaskolikog nam svijeta. Ali upamti jedno, niđe te bolje neće jebati, niti ćeš đe džabe dobiti kurca kao ovde - u svojoj otadžbini.

Obično je to tuča gde ti biješ jednog a dvojica,ili više njih,ako baš nemaš sreće tebe.

Djevojka koja se satire od ku*ca...
Svima je valjala...

Lagati k'o braća Grim, samo što za razliku od njih koji svoje bajke uvek privedu kraju, ovde je slučaj malo drugačiji, u vidu poguba sa nemogućnošću naziranja istog lovačkim pričama.

Не остављај офрље, на крају крајева, немој уопште да радиш ако ћеш пола урадити, а другу половину оставити недовршену. Велики проблем.

Baba koja gleda indijske serije.

Реченица којом Мирко Алвировић завршава сваку, али буквално сваку епизоду емисије "САТ Плус" , на каналу РТС.
Упркос саставу саме емисије (који је итекако очигледан), никако не покушава да разбије монотонију већ наставља у истом стилу годинама.

Klasični Nelordi.
Ljudi koji ne vole svoj klub, već dolaze na utakmicu da bi pričali kako su bili tu i onda kad utakmica ne ide baš onako kako su oni zamišljali, sa salvom golova u protivničkoj mreži, oni jednostavno pičkarski krenu ka izlazima, sa ogromnim bolom u kurcu, zato što navijaju za svoj klub samo kada pobeđuje.

Čovek koji voli svoj klub ostaje do poslednjeg sudijskog zvižduka i samo ponekad, retko ali ipak se desi, doživi onaj magičan preokret kao Mančester protiv Bajerna, kada su Šeringem i Solskjaer obrnuli u zaustavnom vremenu u finalu LŠ. Ili Kanuov het-trik za Arsenal u gradskom derbiju protiv Čelzija, kada je u poslednjih petnaest minuta okrenuo rezultat i to poslednjim golom u devedesetom minutu. Pa na primer bliže nama i vremenski i prostorno, Moreirin gol u devedeset petom minutu koji je potopio nade Ciganima da će najzad pobediti derbi. Pa Kaduov gol protiv Partizana na samom kraju utakmice koji je Zvezdi najzad doneo pobedu na derbiju koju su par godina čekali. Ima primera mnogo, a osećaj je neopisiv.

Ma ko ih jebe, neka idu kući brinući da li će biti gužve na izlazu ili da li će stići jebeni autobus koji ide na svakih pet minuta. Zato neće osetiti jedan od najjačih osećaja kada se situacija obrne u poslednjoj sekundi, jer kakvi su na stadionu, takvi su i u životu. Cave koje odlaze kada nije sve potaman i kada je najteže i koje tu retku nagradu okretanja ne osete, a svima pokažu kakve su pičketine ustvari.

Samo napred ja vise nemam apetita...

Herojska zakletva gde se mesto krsta kao svetinja koristi govono.