napadni pedofil sa otrcanom zvakom koju provlaci kroz ama sve pesme, citiram:
"A onda sam te video
u glavu krv se sjurila
izgledas tako nevino
ma dovest cu te do ludila"

Bog prigradskih naselja. Važniji od predsednika, silniji od prestolonaslednika, bolje informisan od državne bezbednosti. Čovek koji vedri i oblači, odlučuje da li će nam se paradajz osušiti i koliko će nam biti gorki krastavci. Za njega je svaki ministar sitna riba.

Kaligrafska disciplina sezonskog karaktera. Izvodi se pisanjem po snegu dok se piški. Beton i druge podloge nisu tako pogodne iz razumljivih razloga. U ovoj disciplini nije obavezno pisati reči već se mogu iscrtavati i razni nadrealni i realni oblici. Funkcioniše odlično.

Ova disciplina ima dva priznata stila: ruko-kurcopis kada se pisaljka vodi rukom i tzv. free hand stil koji ... pa da ne objašnjavam kako se izvodi, i to je onaj pravi izvorni kurcopis, ali postoji opasnost od samozapišavanja.

Pisanje na ovaj način ima nekih prednosti. Npr. ni BIA ne može da prepozna i identifikuje autora grafita na snegu prema ruko-kurcopisu. Jedina mana je što ova umetnička dela traju veoma kratko, a zbog globalnog otopljavanja ponekad i kraće nego što je potrebno da se pošteno ispiškite.

E sad, pošto bi žene (zbog ravnopravnosti) želele da se bave kaligrafijom i pravljenjem grafita na snegu, kod njih je izvodljiv samo free hand stil jer im je ruko-kurcopis ili samo kurcopis prirodno neizvodljiv. Ne zato što nemaju ruke, nego zato što .... nemaju za šta da se uhvate.

Svetsko Udruženje Kurcopisaca (SUK) trenutno razmatra uvođenje discipline parova (muško-žensko i muško-muško) gde bi jedan od parova vodio kurco-pisaljku drugog para. Muško-muški parovi mogu to da rade i unakrsno i istovremeno, ali niko živ ne može da smisli kako da omogući učešće i rad žensko-ženskih parova.

Jedna od najzajebanijih svetskih paravojnih formacija, koja ima nepoznat broj članova, ali su veoma aktivni u borbi protiv nepravde i zla na planeti Zemlji.
Oružja koja najčešće koriste su kompjuter, ineternet i stolica ili fotelja u koju udobno uvale dupe, a onda potpuno naoštreni hvataju se svog smrtonosnog kompa i kreću u napad na neprijatelja svom silinom, u jurišu koji može da traje i satima, a prekida se samo na kratko, da se ode u WC, napravi sendvič ili skuva kafa.
Često su povezani preko neke socijalne mreže ili foruma gde koordiniraju svoje zastrašujuće napade, koji umeju da budu snažniji i od oštrog protesta našeg Ministarstva Spoljnih Poslova, a zna se da uz rezoluciju koju usvoji naša skupština, oštri protest je jedno od najsurovijih oružija Srbije u 21. veku od kog se celom svetu tresu gaće.
Jako ih je teško pobediti jer su vrhunski informisani, a neki od njih su čak i dva puta odgledali ceo dokumentarac Zeitgeist, pa prema tome, oni znaju šta je istina i bore se za nju do zadnje kapi struje i poslednjeg kliktaja miša.
Napadaju brzo, iz potaje, i to tamo gde neprijatelja najviše boli, na njegovoj fejsbuk stranici ili ispod klipa na jutjubu, koji je usko vezan za ono za šta se bore.
Kada završe bitku za taj dan, umorni odlaze do mame i tate, traže im kintu za jogurt i kifle, jer nema više praške u frižideru da se prave sendviči, a telo upozorava da mora da se napuni energijom, koju su potrošili u besumučnoj borbi protiv nepravde i za slobodu nekog potlačenog naroda.

Eh, nekada je i skidanje patika bio organizovani kriminal. Postojale su, naime, dve struje "skidača patika" - presretači i stalkeri.
Presretači su uglavnom bili free lanceri i lutali su po "tuđim krajevima" i to uglavnom oko srednjih i osnovnih škola u potrazi za lovinom. Delovali su uglavnom u dublu, skidačina je trajala manje-više kratko uz povremeno ubeđivanje. Neki od plemenitijih su čak davali i svoje raspadnute patike u zamenu za plen.
Stalkeri su bili daleko opasniji. Oni nisu bili toliko zainteresovani za roaming tuđim krajevima, jer je, realno, postojala velika šansa da ih savata lokalna ekipa sa uputom na ortopediju. Zato su stalkeri "operisali" u svom kraju. Obično su isti imali svoje ljude po odeljenjima škola odakle su dobijali informacije ko kakvu obuću ima. Onda se taj neko jedno vreme prati, uđe se u sistem smena kada pohađa časove, napravi se sačekuša na nekom povoljnom mestu - pesnica u glavu, skidaj i pali.
Paralelno sa tim, išlo je i regularno otimanje novca, satova, lančića, fajerki, ali to je već druga priča...

Ona se predstavlja: Levo uho mi je malko klempavo, desno je znatno veće od njega al je zato slepljeno uz glavu, zubi mi liče na raspored časova za treći osnovne, kad mi pogledaš nos iz profila zakleo bi se da sam nastala od semena N. Đuričkog, oči su mi buljave, a obrve su ko u trogodišnje šimpanze, šišana sam kratko al mi je mnogo čvrsta kosa, ni gel joj ne pomaže naročito. Usne su mi tanke.
Narator: Devojka ružnog izgleda.
Protivnik generalizacije: Sesto, nisam video vitkije noge u zivotu, moje usne bi provele večnost na oblini tvoga dupeta, a sise su ti tako velike i čvrste. Uostalom noć je tako mračna i pošto svane nikada se više nećemo videti...
Narator: I tako su pojedinačni detalji odneli prevagu pred opštim utiskom vidljivim čak i na diskretnijem svetlu. Ružnoća je zanemarena. Samoosvešćivanje je ključ. Plastična operacija je melem za prevenciju psihopatoloških poremećaja u nosioca "lepote".

Linija koju narkoman mora da pošmrče da bi bio u stanju da radi.

Ono sto kazes kada preterano stitis nekoga, pa ides do te mere da ne dozvoljavas da mu fali cak ni "dlaka s glave".

Kovanica kojom se precizno definiše kvalitet jednog muzičkog dela. Termin dijametralno suprotan terminu fenomenalno. Kvalitet level muzičke produkcije Renome iz Bijeljine i njihovog motoa: "Nemamo kvalitet, ali idemo na kvantitet".
Kurcu ne valja.

Možda ste pomislili da to znači smanjiti kilažu, ali ne,skroz suprotno, znači zdebljati se. Trenirao si,prolio si litre i litre znoja, išao u teretanu, trčao, pazio na ishranu. Ušao si u formu,počele su da se primjećuju pločice na tvome stomaku koji je prije bio pivski. Vidio si da napreduješ i radio si sve više i više. Uradio si se. Odjednom,kako to obično i biva, prestao si da treniraš, dosadilo je, nije ti više merak kao što je prije bio. Opet si počeo da izlaziš sa društvom u park na pivo, opet počeo da duvaš, piješ kolu i svaki dan tučeš hamburgere kao prije. Nakon mjesec i kusur dana na tebi se primjećuje promjena. Više nisi isti kao prije. Nisi srećan što je izazvala brza hrana koja je zamjenila prirodne proteine, voće i povrće i što je najgore nemaš više snage kao prije i jednostavno tvoje tijelo više nije izdefinisano. Izgubile su se pločice na tvome stomaku. Kratko rečeno op'o si.

Nisam očekivao da te vidim u tom izdanju. Možda je to što si uradio postalo uobičajeno i možda to drugi rade u drastično većoj mjeri nego ti, ali mi ne ide uz tvoje ponašanje i karakter. Neko će možda s odobravanjem prihvatiti tvoj postupak, dok ćeš od mene da dobiješ iznenađen pogled u kome se velikim slovima oslikava pitanje: "Zar i ti, sine Malicijo?!?"

Obično se kaže ukoliko je alkoholno piće, prvo što nam prolazi kroz digestivni trakt, tog dana. U šaljivoj varijanti može se upotrebiti i kada neko odjednom konzumira veliku količinu nekog jela.

Klasična podmornica samo vidjena na Adi u najvećoj laži ikada.

Kap znoja se sliva niz njenu kratko ošišanu minimalističku frizuru i pada izbegavajući sportski brus na savršeno izvajane trbušnjake koji se ocrtavaju ispod, takođe savršeno potamnele, neprepečeno kvarcovane kože. Onda ustaje i vidiš kako joj se gluteus maximus zateže i namiguje ti kao ganferka iz Marinkove bare. Odmah si se setio Marka što je posle srednje upisao DIF a potom jebavao beogradske babe poreklom iz Sremskih Karlovaca ne bi li platio stan u BG-u.

Dechko jesi siguran da nisi gej?

Uzbuđuje te žene koje podsećaju na dečake? Preispitaj se dobro, nije greota biti gej, važno je da ne lažeš sebe. Ovlažio si na pozadinu instruktorke joge koja ti drži časove iste jer može njome da skrca orah bolje nego ti čekićom? Verovatno želiš pristup izdepiliranom i sveže podmazanom guznom procepu nekog pastuva LGBT zajednice.

Nemoj da si latentan, to je veoma metro. Budi trve i izađi iz ormana.

Kada mašeš slučajnim prolaznicima sa šestog sprata, jer nikog bližeg nemaš.

Tip emisije čiji se pelcer primio i kod nas poslednjih nekoliko godina, ušavši na mala vrata iz inostranstva. Sve u svemu, još jedan šablon koji se kao tifus proširio među ovdašnjim gospođicama i gospođama željnim jeftinih TV tračeva i saveta korisnih koliko i ćebe u sred Sahare.
Voditeljka ovog tipa emisija je neka medijska ličnost poznata po tome što je medijska ličnost. Ona se time naravno ponosi i predstavlja sam krem beogradskog džet seta koji zbog silnih obaveza živi brzo a hrani se lako. Ona je prisutna na nedelji mode u Milanu sa koje nam prenosi živahne utiske, ona ima sjajna pitanja tipa "šta ustvari žene žele?", ona je svake druge nedelje na naslovnoj strani nekog ženskog časopisa a neretko piše i kolumne za te iste časopise i povrh svega ona je obaveštena o svim dešavanjima (narodski rečeno abronoša i alapača).
Gošće su uvek jako bitne medijske ličnosti, češće žene nego muškarci. One su moderne, one su in, njima kultura viri iz dupeta i one nam iz nedelje u nedelju prenose svoje znanje o bitnim temama poput raznih fešn vikova, gala promocija kompakt diskova ili pak nove kolekcije nekog od naših genijalnih modnih kreatora. One se u emisiji super slažu i prosto obožavaju jedna drugu sa čestim osvrtima na sjajne odevne kombinacije koje su za tu priliku posebno pripremile iako kažu da im je to kežual varijanta.
Sve u svemu, sjajan koncept koji omogućava poslovnoj modernoj ženi 21. veka da se za samo par sati blejanja ispred TV prijemnika obavesti o svim najbitnijim baljezgarijama koje su se desile protekle nedelje. Živele ženske talk show emisije!

Omiljena igra srpske države. Birokratski fliper je dosta sličan klasičnom fliperu, s tom razlikom što se umesto kuglice koristi živ čovek, a umesto onih raznih svetlećih sranja u koje kuglica udara, koriste se šalteri. Svaki put kada čovek (u daljem tekstu kuglica) udari u šalter, broj poena koje je igrač (odnosno država) osvojio uvećava se za par stotina. Poeni su, inače, izraženi u dinarima. Postoji i specifična bonus igra, kada kuglica daje određeni broj poena (odnosno dinara) kako bi bila što manje puta udarana od šaltera do šaltera, i što brže i bezbolnije završila igru. Igra je, uprkos svojoj jednostavnosti, za veoma kratko vreme postigla ogromnu popularnost, o čemu najbolje svedoči činjenica da u svim srpskim gradovima postoji više mesta na kojima se može igrati. Takođe je jako zarazna, što se najbolje vidi po tome da partije često traju i po nekoliko sati. Naravno, igra ne bi bila moguća da kuglice nisu tako primitivne i izdržljive.

Laf koji proždire lokalne mačkice.

Vremenski period u kome se dogodi sve što treba videti na jednoj utakmici.

Srbi su proklet narod jer svako vuče bar neke korene iz centralne Srbije, i samim tim je u konstantnoj opasnosti da u toku alkoholnog delirijuma počne da se ponaša kao tipični čarapan i tako počini stvari kojih će se stideti celoga života.