Neke matore tike koje su u našem vlasništvu par godina, sportske neke obično, u kojima smo najviše sranja doživeli, a i izbegli. I dalje se drže!

Lik koji voli da pali ortake koji su mahom prijemnici, mada ima i nekog primarijusa. Jako lepo baroniše. Ne provaljuju ga dok im sam ne kaže da ih loži.

Tip ljudi sa kojima obično dogovorite troiposatno čavrljanje pred svirku, nadajući se da će iscrpiti teme i umoriti jezik, pa ćete na koncertu moći, začudo, malo i da slušate muziku.

Nažalost, ovaj utopijski recept ne pomaže. Zato pokušajte da ovakve ljude u ovim prlikama isključite iz svog društva, da ne biste došli u priliku da morate da ih isključite za sva vremena.

Kažemo za nekog ko se veoma uzbudio u odredjenom trenutku, kao pomenuta životinja kad vidi svoju omijenu klopu. Recenicu koriste svi, mada je najvise koriste stariji ljudi da bi ukazali na to koliko je osoba u njihovm okruženju mlada i napaljena. Verzije variraju od čoveka do čoveka, a možete čuti: napalio se ko majmun na bananu, poseduješ to ko majmun bananu i ova koju definišem.

Krotitelj pitona. Palamardžija. Dokolenko. Batica sa ogromnim palamarom.
Nadimak dobio po Tormundu Džinoubici, liku iz serijala "Pesma sperme i krvi".

San svih onih što su u njega došli (ili rodili se u njemu)sa mišlju da će pametniji popustiti,da će uzeti pasoše i pobeći negde,da će se kljukati sedativima,ili da će precrći od muke.San onih koji su time što su spakovali nekoliko kofera,nešto garderobe i nijednu knjigu rešili da im grad padne pod noge.San onih što za Boba Marlija misle da je nigerijski predsednik,da su bekpekeri jadnici koji ne znaju šta će od života pa obilaze svet,da je Cecin koncert vrhunac dostignuća u jednoj zemlji,da se troše pare bezveze što se dovode neki tamo svetski pevači;da je vrhunac filmske umetnosti neka jebačina ubačena u krimi priču a vrhunac životnog zadovoljstva prepričavanje ostalima kako su se sjajno proveli u velikom gradu.
Za njih je Kalemegdan gomila stare kamenčine gde treba izgraditi stanove jer je dobar pogled na reku;fakultet(ako idu na njega)mesto gde se čita samo literatura za ispite,sve ostalo je striktno zabranjeno njihovim moralnim kodeksom da se slučajno ne bi informisali više nego što je statut propisao.
Oni ne pate od depresije i anksioznosti.Oni su u pohodu,u ostvarenju.Njih ne zabrinjava da li će za ceo svoj život uspeti da odu na karneval u Rio, da li će posetiti Rim ili Barselonu,ili bilo koje interesantno mesto na planeti.Tamo neka idu ovi nezadovoljni,nedovoljni sami sebi.Što se njih tiče neka ostanu zauvek tamo.Biće ovde više mesta za njih.
Taman da presele u zgradu Narodnog pozorišta sve svoje idole.I da je konačno oboje u ružičasto.

Pitanje od izuzetno velikog značaja za našu zemlju kao i za svakog od nas pojedinačno.

Mesecima već slušamo, gledamo, pratimo kako napreduje trudnoća. Od prvog naslova u novinama koji su nam preneli da je noseća, pa sve do poslednjeg u kome je objavljeno da je najzad rodila i da je sve ok.

Pratili smo mi sve. I šta ona jede u trudnoći, kako se beba razvija, koje planove ima za nju, kako se oseća, da l' je bole noge, da 'l je vesela trudnica, kakav je njen Milan prema njoj, koliko se vole, koliko puta dnevno izbacuje Kineza, da l' se beba rita, šta joj čita, kako se balansira na štiklama u osmom mesecu trudnoće, koliko se usvinjila, ma svaku pa i najsitniju promenu tokom svih ovih devet meseci njene već legendarne trudnoće.

Slušali smo i kako je rođena da bude žena i majka, kako žonglira sa različitim imenima za bebu, od kojih je na kraju izabrala dva, što je samo po sebi idiotizam, kako već unapred kupuje gomilu nekih raznih andraka koji koštaju k'o Svetog Petra kajgana i kako ima neverovanu inspiraciju za muziku, kao da je ona sama ikada i pisala ta sranja.

Bilo je i drame koja nas je ponekad držala na ivici stolica. Te je Milan morao da ode iz Splita zbog poslovnih obaveza, pa ga je zavejao sneg, te nekih tračeva od raznih zluradih infomanki kako trudnoća loše ide, pa čak i raznih teorija zavere kako ona i nije trudna nego samo trpa jastuke pod majicu, a neka Albanka u podnožju Prokletija nosi dete koje će ona da kupi kad se rodi, ako bude zdravo.

Ali sve su to gluposti. Seve se porodila i sada možemo da nastavimo sa životom i onim normalnim i običnim stvarima koje čine našu svakodnevnicu. Smešan standard, ubistva, krimi-klanovi, korupcija, sneg i tako to.

Jedna od većih prevara savremenog doba. Naime na raznoraznim kursevima vi za 20-ak dana možete da savladate ono za šta je milion pametnih ljudi guliulo dupe godinama po školama, fakultetima i sportskim dvoranama.

Da li ste se ikada zapitali kako to da StrajaKg, u vreme ove oskudacije, svakog dana izbacuje po nekoliko definicija koje plusira i komentariše priličan broj ljudi? Zašto se Fejzbukmanijak i Džimi užurbano penju na lestvici populacije? Da li Peki d džem-u prosek raste samo zato što je moderator? Kako to da Cara™ ima toliki prosek? Da li SMarku ljudi plusiraju definicije samo zbog njegove neopevane lepote? Zašto NadžakBaba postaje jedan od najpopularnijih ženskih autora? Mislite li da ima neke skrivene atribute?
Kako Autsajder saznaje, sve je počelo dana kada je uvedeno to svirepo pravilo. Većina Posteraša nije razumela zbog čega to mora tako. A onda, kao grom iz vedra neba, obavešteni su da moraju prvo skupiti 50 poena na definicijama, da bi mogli praviti postere. Toliko genijalnih postera čuči u ovim mladim mudracima, ali zbog ograničenja, neki su se usudili nazvati to i diktaturom, nisu mogli videti svetlost dana. Posle se pitaju zbog čega mladi umovi odlaze iz zemlje.
Pokušavali su na sve načine skupiti tu famoznu sumu. Neki su pisali definicije na ovu temu. Propast. Neki su pokušavali skinuti aforizme i vešto ih umotati u definiciju. Ništa. Nekolicina je besramno molila za pluseve, otvoreno priznavajući da ima trebaju za postere. Ćorak. Ledeno srce iskusnih Vukajlijaša ovo nije ganulo. Pa ipak...
Novajlije su nekako uspevale da skrpe 50 poena. Iznenada. Jedan dan su bili u debelom minusu, vec sutradan, nekoliko njih je imalo zapažene definicije sa solidnim prosekom. Taman za postere. Napisali su jednu ili dve definicije, ostvarili dovoljan broj poena i od tada njihove nikove smo mogli pročitati samo na posterima. Što se tice definicija, smatrali su da tu više nemaju šta da traže, uprkos predašnjem dobrom proseku. Krajnje sumnjivo...
Govorilo se po čaršiji da im neko drugi piše definicije.
Princip je prost. Posteraši pošalju privatnu poruku iskusnim Vukajlijašima u kojoj zamole za pomoć oko definicija, ovim im napišu par osrednjih, čisto da predu taj posteraški limit, dok za uzvrat Posteraši moraju plusovati, patrikovati i pozitivno komentarisati sve definicije svojih Vukajlijaških saradnika. Tako jedni postaju potčinjeni, a drugi suvereni gospodari definicija. Igra mačke i miša. Savršen plan u beskrupuloznoj borbi za bodove i što bolji rang. Klasičan vukajlijaški kolonijalizam.

Moderna reč , najčešće upotrebljena od strane šanera .

Scena: predgrađe. Zatopljeni filter kamere, usporeni snimak. Mačka pretrčava užareni asfalt. Vintidž Mustang automobil prolazi cestom, u njemu dvojica likova isturenih laktova. Ne pričaju. Kamera lagano pomera fokus na šareno obučene ljude koji sede na pragovima. Oni su znojavi. Svima pantalone spale do pola guzice. Radni dan, a bleje, jebiga, da ne poveruješ kako se lepo živi od otimanja Nikon fotoaparata britanskim turistima kad se zagube u faveli. Nema debelih, nema bobuljičavih, ten im je uniformno kremast. Pozdravljaju klimanjem glave ove u automobilu. Znojavi su.

Prelaz kamere na pendžer mlade deve. Iz radničke porodice je, niža srednja klasa. Obučena je u majicu bez rukava i odsečene teksas pantalonice. Sise precizna trojka. Danas se potrefilo da ne volontira u crkvi kod oca Miguela, ne ide ni da prodaje cveće i ne skuplja pare za siročad iz čileanskog samostana. Ona se smara. Vruće joj je, i vrućina je tera na grešne misli. Steže brojanicu na grudi, moli se za održanje nevinosti katoličkog pičića. Sad dvojka je ipak u opticaju, sevanje u dvojku valjda ne spada pod jurizdikciju šokačkog Isusa. Znojava je.

Kadar na ulicu. Grupa iz kraja dolazi. Nabavili su i jednog Kineza. Tu su bubnjevi, radio kasetaš, gusle i vuvuzele. Bam, tras, decibeli basa lome zvučnike. Tempo ubrzava. Fastforward videa sa 14 na 24 frejmova. Tu je i on. Papi. Nosi maramu ispod šešira. Atlet majicu da istakne biceps, vidi se da je dečko radio na sebi, ali nije nagruvan k'o Dorian Jejts, jok, ne, to je od salse. Latino seksi, crn i mističan. I on je znojav. Oko vrata mu je ogrlica sa žetonom. Ukr’o od Cobeta kaiš sa gigantskom kopčom. Došao je da kobjasni neke stvari, znaš iz geta je, težak mu je život. I on repuje. I dok to radi, mlati rukom u kameru. Pantalone mu spadaju. Sreća pa ne mogu dalje od dubokih zeleno-ljubičastih patika sa ogromnim jezikom. Prelazak na refren, uzvlačenje pantalona. Opet priča u kameru i rukama preti snimatelju.

Oštar kadar nazad na malu. Ona je čula latino ritam, greh je nadvladao, krv je nečista. Kadar ruke koja steže brojanicu. Ah, fleška - Papi je tu! Silazi, trči. Opet 14 frejmova po sekundi. Baba uzela u ruke džoger i zabarikadirala hodnik da joj spreči put da se vidi sa Papijem. I baba je znojava. Gazi babu, baba leže, i baca poslednji pogled na ikonu Svetog Karmelita od Bogote. Babina ruka pada i brojanica ispada iz babine ruke na pod, dole je laminat, jebiga sirotinja. Pogled sa ulice na ulaz zgrade, mala istrčava, njegova bejbi je konačno sa njenim Papijem. Papi će noćas jebati, u oba slota. Dernek se nastavlja. Oh, kako su svi oni tako kul šareni, bezbrižni, puni nade, neispunjenih snova, a opet tako krimi i strastveni. I znojavi.

O, majku vam milosnu jebem, zar je problem kupiti običan glicerinski sapun, uniseks antiperspirant, običnu jednobojnu majicu, i neki polovan fen. U vr’ glave 20 evra, mala cena za veliku uslugu neidenja na kurac.

Sasvim jednostavan priručnik koji će vam omogućiti da postanete prvoklasni pljuvač dotičnog ukoliko se budete pridržavali sledećih uputstava:

1.Prvo se informisati kako se zove i preziva onaj koga želimo da pljujemo,nije isto da li pljujete Paola,Paula ili Pola.Sve je to slično,ali treba čoveka pljuvati imenom i prezimenom.
2.Informisati se o tome koje nacionalnosti je naš dotični;da ne budemo baš optuženi za rasnu i političku netrpeljivost;obavezno ustanoviti da li je Portugalac ili npr.Španac,ili Brazilac;
3.Naći izdavača i izdavačku kuću u Srbiji koja mu je omogućila toliki tiraž;
4.Pročitati ono što se kod nas izdavalo;ne mora redom,kako šta dopadne šaka-''Alhemičara'',''Bridu'',''Priručnik za ratnika svetlosti'',''Petu Goru'',''Djavo i gospodjica Prim'',''Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala'',''Veštica iz Portobela'',''Dnevnik jednog čarobnjaka'',''Jedanaest minuta'',''Veronika je odlučila da umre'',''Zahir'',''Pobednik je sam''.
5.Nabaviti gomilu literature o vešticama i podrobno ispitati koliko je stvari izmislio;
6.Proučiti geografski položaj Irske
7.Proučiti geografski položaj Španije i raspitati se koliko se kilometara ide na hodočašće do Santijaga de Kompostele,proveriti za koliko je kilometara slagao;
8.Proučiti odnose Jevreja i Feničana,počevši od devetog veka pre nove ere;
9.Otići do Slovenije(sad bar ne bi trebalo da je teško)i raspitati se da li su imali nekada neku tako malo čudnu,tj posebnu psihijatrijsku ustanovu gde se lečila neka Veronika;
10.Otići u Rio de Janeiro i uveriti se na licu mesta da li su Brazilke tako dobre ribetine i pičetina pa dobijaju toliku lovu za kurvanje po Evropi;
11.Raspitati se o moćnosti i uticajnosti ruske mafije;usput pročitati dela Agate Kristi i tačno videti da li je krimi priču radio po uzoru na njene;
12.Napisati nekoliko knjiga;doživeti njihov prevod na 33 jezika i njihovo objavljivanje u 75 zemalja(to je taman upola od onog što je dotični doživeo sa svojim knjigama).E onda dati sebi za pravo i dotičnog pljunuti ako treba i posred čela.

Oblik tihog, nenametljivog, samouverenog, ponekad zluradog ubeđivanja-kad je ubeđivač siguran da se njegova priča ostvariti mora...najčešće se izgovara kroz zube...

Sve radi do koske, ne jebe živu silu. Ništa ne ostavlja za sutra, ma ne ostavlja ni za danas popodne, ako je nešto uzeo da radi-neće prestati dok ne završi. Pa makar! Sve radi pošteno i do kraja-k'o sebi.

Pojede i kupus sa sarme pa pomaže tanjir poslednjim komadom hleba, jebe do trećeg vezanog orgazma-ne vadi, pa cigar popuši do filtera. Popije i dnoću. Kada uči, nauči sve-ne razmišlja hoće li ga ubosti pitanja. Kada pije-iz kafane izlazi poslednji i to đumle sa konobaricom. Kada je na poslu-radi za dvojicu, ne zato što je uvlaka, već zato što je takav!

Uobičajen naziv za strip.

Jebati nešto tuđe,na holivudski način.
Kod nas obično neka pronevera državnih para.

Izgovaranjem ove rečenice spuštamo video-sam-poznatu-licnost osobu na zemlju .

Prva asocijacija kada čujete ovaj izraz je pesma rađena za potrebe emisije "Dosije".
Neki slušaoci iste uopšte ne razmišljaju o značenju i poenti teksta, ne znaju da izraz „ideš za Kanadu“ predstavlja skrivenu poruku, niti ih to interesuje. Njima se u suštini sviđa energija koju pesma prenosi i ne udubljuju se u razmišljanje o njoj, niti umišljaju da su šefovi narko kartela. Ima i onih koji su, kada su saznali šta znači „ideš za Kanadu“, odlučili da pokušaju da odvrate druge od slušanja pesme. Sviđa im se pesma jer je skroz zarazna, ali uopšte im se ne dopada što se iza naziva pesme krije užasna poruka koja se više puta provlači kroz pesmu. Neki su saznali šta znači „ideš za Kanadu“ i misle da su skroz urbani i u trendu. Slušaju pesmu samo zato što je popularna. To su uglavnom klinci koji se, kada otkriju značenje pomenutog izraza nekome ko nema pojma o čemu se radi, osete kao da su saopštili tajnu samo njima poznatu. Pre toga maksimalno izneveruju kada otkriju da postoji osoba koja ne zna za pravo značenje „ideš za Kanadu“, jer se podrazumeva da to svako zna. Ti živiš u neznanju i ne možeš da napreduješ u životu ako ne znaš šta to znači. Najgori su oni najmanje bitni, ovce koje su čule da je sada popularna neka tamo pesma „Ideš za Kanadu“ iz neke krimi TV serije i jadni moraju da glume da im se pesma sviđa da ih drugari ne bi čudno gledali. Pesmu opisuju kao interesantan miks repa i narodnjaka, iako je za njih to samo buka, nerazumljivo vikanje preko iritantne muzičke podloge.

Pesma je doprela do ljudi koji ne prate rep scenu, popularna je u Srbiji iz istih razloga zbog kojih su popularne i priče i dokumentarci o gradskim klanovima i kriminalcima. Ne zbog toga što opisuje realnost, već zato što je drama. Ljudi vole dramu, sve dok ona nema veze s njima – zabavna im je.

Problemi sa kojima se suočavaju najbogatiji žitelji najrazvijenijih država sveta. Žiteljima trećeg sveta ovi problemi potpuno su nejasni

1. Osoba koja je nekada u svom životu konzumirala narkotike, osoba koja ponekad konzumira narkotike, osoba za koju je neko rekao da je nekada konzumirala narkotike, osoba za koju je neko rekao da ponekad konzumira narkotike, osoba koja izgleda kao nečije doživljavanje izgleda osobe koja konzumira narkotike, osoba čije ponašanje odudara od "normalnog", pa onda mora da konzumira narkotike, osoba koja sluša rock, metal, ili sličnu "narkomansku" muziku, osoba koja je član LDP-a, osoba koja izgleda kao da bi mogla biti član LDP-a, osoba za koju je neko rekao da je član LDP-a, osoba koja je član neke verske organizacije, ili izgleda kao član neke verske organizacije, ili je neko rekao da je član neke verske organizacije (Ne odnosi se na SPC, Katoličku crkvu i islam. To su samo četnici/jataci ratnih zločinaca, pedofili, terosti), homoseksualci...
I 100% osoba koja bi napisala defku pod 2.

2. Bolesna osoba koja živi od jednog do drugog fiksa, i celokupno postojanje mu se svodi na nabavljanje kinte za sledeći fiks.
PS: Pod "bolesna" se odnosi na to da joj treba pružiti pomoć, a ne osudu.