Nevolja koja većinu studenata ne zaobiđe tokom studiranja.Naročito izraženo u prvoj i drugoj godini studija,kada se dotični pojavi u prigradskoj ili seoskoj sredini gde većina smatra da je samim odlaskom na fakultet pokupio bar polovinu znanja iz svoje struke.
Najviše stradaju studenti medicine,stomatologije i veterine,mada deblji kraj izvuku i srudenti psihologije,prava,bezbednosti i dr.

Još jedan u nizu marketinških trikova koji služe da privuku pažnju onima koji su malo zatupastiji. Time žele da ko bajagi gledaoce nauče nečim novim, što svi inače znaju, i da ih na nonšalantan način nateraju da kupe to govno od proizvoda.

Vrhunac ekstaze. Potpuna erupcija kombinovanih emocija dolaska u veliki grad, nostalgičnih uspomena iz rodnog mesta i oduševljenja vrh pičkom koja promoviše Amstel u novom pakovanju. Soft verzija "američkog sna" u kom pokazuješ kako si uspeo kao čovek i student u velikom gradu, a, opet, da nisi zaboravio korene.

Subota je posle podne. Ustao si kasno jer si se u petak spremao za dan D. U 14 časova si pokupio sa Autokomande torbu sa čistim gaćama i ajvarom i sirnicom što ti keva spremila da ne trošiš pare "tamo". Pripreme mogu početi.

Zove se najbolja drugarica da ispegla taze novu košulju sa "Emporio Armani" aplikacijom na grudima i levom rukavu. Keva je već poslala čiste farmerke i gaće. Udara se specijalni friz à la Džim Džarmuš i sve je spremno.

Ulaziš, potpuno opušteno u lokal, jebe ti se, svet je tvoj. Merkaš pola sata da vidiš ima li smisla ovde dati pare. Vidiš da ima, sedaš, bacaš jaknu preko ramena u stilu Toma Kruza iz "Top gana" i zauzimaš separe(j). Oko tebe simpatične klinke, još bolje promoterke i plejada njuški sa Ibarske magistrale. Vreme prolazi, muzički žanrovi obleću sa svih strana do momenta dok se pevač ne povuče s bine. Tu nastupaju novi momenti. Novi vladari mikrofona preuzimaju šou, jer Elvis je napustio zgradu. Tada se veličina iskazuje prema sebi, drugima i rodnom kraju. Život je kurva, ali nekad treba ispasti čovek i pokazati da si od krvi i mesa.

Kada je vaše preslatko mače doskakutalo do vas i javilo čarobnu vest - da je najzad dobilo mecu, i vi najzaaaaaaad odahnuli posle pe em esovanog raspoloženja punog raznoraznih blagodeti ovozemljaskih životarenja, nailazi "je l' mi prešlo?" faza. Naime, mladi devojčurci,a bogme i oni stariji, paranoični, svesni ili željni da im je guza savršeno oblikovana i da će svakojaka budaletina naći način da iz bilo kog ugla osmotri to savršeno parče njezinoga tela, brinu da ne bude ozarena crvenilom poteklo sa izvora međunožja vaše lepše polovine.
Faza "je l' mi prešlo?" je odlikovana sledećim postupcima. Devojka A se udaljava od muškog saputnika ili ženskog, ili grupe, i podiže guzu, kao neprimetno, devojka B ili taj mužjak, drugarica, tetka, strina, baba, Zorana, Gorana, Ana, Stojanka, Milisav, Ruzimneko... stoji i kao zamišljeno neprimetno primetno bulji u njezinu bulju i otrkiva ili ne, tragove krvi na materijalu od koga je donji deo devojčurkinog (A) odevnog predmeta i sačinjen.
Prilikom neprimetno primetnog ali kao neprimetnog zevanja u donji srcoidni obli deo tela osobe A, osoba B će čučnuti, iskriviti facu, nategnuti zenice, dok osoba A, udaljena bez razloga, opet se vraća grupici koja joj daje, posle određeenog vremena i detaljan izveštaj. Naravno, dešava se i da se osoba B istripuje, nije sigurna da l je kečap, krv, crvena kreda, list sa grane, trava, blato ili joj je samo tu takva šara, te mora i da stručno overi, i da se uveri da je sve u tome predelu tela u najboljem redu.

Filozofska škola koju su sačinjavali Aristotel i njegovi učenici. Prema legendi, Aristotel je imao običaj da svoja predavanja obavlja u toku šetnje sa svojim učenicima. Mnogi će reći da je i to samo još jedno "čudaštvo" svojstveno filozofima, ali ja se ne bih složio. Naime, sam sam uočio da se za vrijeme šetnje i uopšte fizičke aktivnosti stvari bolje pamte, a i uopšte - mozak bolje funkcioniše. To se dešava jer je tada jača cirkulacija krvi, a i opšti stepen budnosti je na mnogo višem nivou, nego u zatvorenoj zagušljivoj prostoriji, punoj buke i šuškanja kada slušate predavanje, i to uglavnom dosadno. Šetnja je doprinosila i većoj prisnosti između Aristotela i učenika, koji su mu tako mogli u opuštenijoj atmosferi postaviti mnoga pitanja, što bi se vjerovatno ustručavali u učionici ili amfiteatru. I dan danas je moguće biti peripatetičar. Sve što vam je potrebno su dva mobilna telefona. Za vrijeme dosadnog predavanja sa jednog telefona sebi pustite neku podsticajnu muziku i učite nešto "deseto" ili igrate "vješala" sa kolegom do vas, a drugim telefonom snimate zvučni zapis predavanja (ako mu je dobar mikrofon). Onda kad ste raspoloženi odete lijepo u park ili negdje drugo u prirodu, slušalice na uši i slušate predavanje, vjerujte mi lakše bi ga svarili nego na faksu/školi. Ja još to nisam isprobao, ali sam zato slušao neke podcast-e na italijanskom u šetnji i vjerujte da je mi je bila mnogo bolja koncentracija i nivo razumijevanja nego kad to isto radim u kući.

Kava je reprezentativni deo svakog domaćinstva. Rakija ili neko drugo piće je isto tako deo te iste ceremonije. Sa pićem i nekako....

Ali ima začkoljica, koja u serviranju kave ima svoje konotacije.

Svakom gostu koji vam je prvi put u kući nije problematično servirati kavu. Pije onakvu kakvu ste ukuvali,ispekli,skuvali zavisno kako ko naziva postupak.

Ali oni koji kod vas imaju već ustaljene navike kako im treba pripremiti kavu dovedu vas do ludila i izreke kao u naslovu definicije.

Sto ljudi, sto čudi i navika za konzumiranje kave. I kad se okupe istodobno eto vam mogućnost da pokažete sve svoje domaćinske kvalitete:

Zorki bez šećera, njoj sa natrenom ili nekim drugim veštačkim zaslađivačem, "jebe" je ŠUK (šećer u krvi)

Mile ne pije iz male šoljice, njemu obavezno veliku šolju i to duplu,

Milici jaku i gorku, jer se od retke i zaslađene redovno "usere".

Đole - jedna šoljica (mala) uz 2 deci kisele, kofein ga razjebava pa ne može da spava,

Kaja - u veliku šolju do pred sam vrh nasuti šećera, a kave samo toliko da "ogrezne",

Jula - pola mleko pola kava, količina nije bitna ( a više joj odgovara da je kao "bela kava).

E pa jebiga i kuvanje kave, a i jebem ti kavu kad si uz svu tu zajebanciju izostavio sebe.

A ti voliš baš onu "za svoju dušu". U miru i na tanane.

Prema rečima bivših dečaka i devojčica a današnjih matoraca, vreme kada su telefoni bili vezani a ljudi slobodni. Vrhunac a ujedno i kraj jedne rokenrol ere, punih stadiona, šutki i druženja uživo. Kada je telefonski poziv značio da nekome zaista trebaš i nije bilo drugih "frontova" komunikacije. Prelazna tačka autoindustrije, kada su sa proizvodnih traka silazili poslednji primerci (danas nekim ljudima) legendarnih vozila (Zastava 750, VW Golf 1, Škoda 105, Citroen Dijana i mnogi drugi koji su brže korodirali nego išli) koje su nasledili plastikaneri puni elektronike.
Od pičvajza izdvojio bih rat Irana i Iraka, mada na Zemlji nikada nije ni bilo mirnog globalnog perioda od kad su ljudi uzeli toljage u ruke i vitlali se njima po livadama pa do današnjih dana gde jedan mali bucko, koji liči na bebca koji je jeo čokolino, gledao Pokemone i pio mleko pred spavanje do juče, jednim pritiskom na dugme može da uništi milione života. A vrhunac bahatosti bi bilo smoreno mljackanje ustima nakon što bi se Atlantski okean površinski uvećao za veličinu jednog SAD-a.
Na domaćem terenu, narodnu muziku nadjačali su narodnjaci koji su manjkom autocenzure mutirali do turbo folka koji je i danas prisutan u nekim hibridnim žanrovima.
Pocrkale su generacije koje su prošle kroz teška vremena i ostavile nove generacije u lakim vremenima, pa su se mladi ostrvili na "slobodu" i razjebali sve što su im stari ostavili. U znak zahvalnosti na protekle reke krvi predaka potekle su reke mokraće kojom su mladunci pokazali poštovanje prema zaostavštini i resetovali skor na nulu.

Grana ideologije ekstremno orijentisane ka Istočnom Bloku.

Karakterističan sindrom kod Srba. Predstavlja nemogućnost svršenja procesa urbanizacije i deruralizacije ličnosti. Koliko god fraza imala bukvalno značenje, ona sadrži i određenu metaforičku komponentu. Engleski buldog vekovima predstavlja statusni simbol, psa koji krasi samo gospodske kuće, s velikom porodičnom istorijom. Takav pas nosi neki šmek urbanosti i bežanja od paorskog okruženja i malograđanštine. Kao takav, njegovo ime mora biti u korelaciji s duhom porodice, njenog ugleda, statusa i istorijske uloge. Takav pas mora imati ime koje zvuči toliko moćno da pomisliš da sam pas ima plemićko poreklo. Atila de Jesus, Milton von Levenbach, Ricardo of Windsdor i sl. su pravi primeri engleske pseće gospode, koji daju potpuno drugu konotaciju izrazu pasji život.

Naravno, suština ovog sindroma nema veze samo sa odabirom imena za psa. Ovaj sindrom ima mnoge druge primere iz života. Vratili su ti dedinu imovinu što mu komunisti uzeše posle rata, kupio si sebi Jaguar iz serijske proizvodnje oduševljen džentlmenskim stilom ostrvske gospode, ali umesto klasične muzike, mora da se pusti Jandrino Jato, da se vrate nostalgične misli iz kevinog krajiškog kraja. Uzeo si ženi original "Luj Viton" torbu, ali ona i dalje vezuje onu seljačku punđu ala Jorgovanka Tabaković, a na novu "Soni Braviju" stavlja babinom rukom štrikani milje.

Sve u svemu, ovaj sindrom predstavlja konačnu barijeru u procesu nasilne građanizacije i asimilacije u civilizacijske tokove ekonomski više klase. Danak u krvi modernog društva.

Nerijetko se na TV-u, u novinama i ostalim medijima pojavi reklama za neki novi proizvod u vidu čaja, sirupa, aparata, tableta kojem se pripisuje toliki spektar ljekovitosti da to prevazilazi spektar dosad otkrivenih i poznatih bolesti, odnosno liječi nešto za šta ni bolesti nema...

Ničija nije do zore gorila...
...pa neće ni naša deponija.

Život piše romane, i slatke i gorke, i zanimljive i dosadne, i radosne i bolne. Neki su ovenčani smehom, a drugi isprani suzama. Bilo kako bilo, ako počne, i završiće se.

1. Skupo naplaćivanje određene robe ili usluge.
2. Nepravedni i ničim izazvani napad komaraca, buva, stenica ili sličnih živuljki, po sistemu njih deset na mene maloga.

Kad se pije-pije se.
Obrću se ture. Lome čaše kad te pogodi tvoja pjesma. Časte sponzoruše....
A on te samo prati i tefteri.

Počevši od pesme koja ga je proslavila, A. Pejović u svojim tekstovima ispoljava konstantan stav o prolaznosti života i promenljivosti ( ''kolu'') sreće, karakterističan za romantičare. Tako i u pesmi ''Taxi'':

Ceka me taxi, sta to menja sad
-Postavlja pitanje o svrsi čovekovog postojanja-
ceka me taxi, zaspao je grad
-Razočaran u postojeće stanje u kom većina, simbolizovana u pojmu grada, antičkog polisa, zatvara oči pred besmislenošću života-
ceka me taxi, nemam neki plan
-Ovaj stih naročito naglašava i samu ideju vodilju ''čeka me taxi'' - sve nas čeka urbani Haronov čamac koji će nas prevesti preko Stiksa, pa kad nas već čeka Smrt, čemu planovi?-
nije mi vazno, nisam besmrtan
-Jasno naglašavanje prolaznosti i ravnodušnosti prema životu-

Sve je to ista igranka
princeza ili bitanga
-Još jedna metafora za ''kolo sreće'', i sreća - princeza - i zlo - bitanga - su deo jedne te iste predstave - života.

Često je izražen i romantičarski motiv ''otuđenosti pojedinca'':

Nije to starost ni epizoda
sve sto mi treba
sada je da budem sam
i burbon i soda da se opravdam
-Njegova želja za samoćom je duboko ukorenjena, čamotinja i splin su već deo njegove ličnosti, i oni ga navode na poroke. Ovaj motiv pronalazimo i u pesmi ''Ako me voliš, idi od mene'':

O, zar ne vidis ili ne zelis
da sebi priznas da ne trebam ti ja
od svega umoran, uludo trosen
idi dok mozes jos da pobegnes sa dna
-Pesnika je život umorio, uludo potrošio i on se odriče ljubavi, jer za nju nije sposoban. Ovde je jasan uticaj Puškinovog Evgenija Onjegina.
Motiv otuđenosti i ukletog pesnika(tu se već pomalo oseća i Bodler) uopše čest u njegovim pesmama, jasno je izražen u ''Ne diraj mi noći'':

Kako mene ovaj zivot boli...
Međutim, ova pesma je specifična i zbog oslanjanja na srpsku kafansku tradiciju. Sam naziv već ukazuje na uticaje Tome i Novice Zdravkovića (''Kafana je moja sudbina'', ''Navik'o sam ja na noćni život''), a kada je malo dublje analiziramo, pronalazimo iste motive rastrzanosti u stihovima:

pola srca samo tebe voli
pola mi je uzela kafana
Kao onu kojom odiše cela ''Kafana je moja sudbina''. Pesnik voli ženu, ali i noćni život i kafana imaju u njegovom životu veliku ulogu, i on biva tragično razapet između te 2 ljubavi.
Međutim, pored navedenih romantičarskih tendencija, značajan deo njegove poetike je socijalan, čak realističan. Počevši od pesme ''Linije'':

Jer ti me prodajes iz dana u dan
i svaki put sve jeftinije
u pola noci mi dodjes u stan
opet si negde vukla linije
-Narkomanija, problem modernog društva, koja narušava sve društvene odnose, pa tako i među ljubavnicima, ali to jasan, čulni, telesni problem, dok je mnogo veći izražen u pesmi ''Nisam se bogat rodio'':

Da li bi me ikada primetila
da pod svetlima laznoga sjaja nisam bio
Dilema o iluzijama modernog sveta u kojem novac može da kupi lepotu, a s njom i zaljubljenost, ali pesnik postavlja pitanje - Da li može da kupi i pravu ljubav? Da li je takva kupljena ljubav uopšte prava? Ne pronalazi odgovor na to pitanje, ali sama sumnja govori o tome da u takvoj ljubavi nema sreće.
A sreća je tema jedne njegove refleksivne pesme, pod naslovom ''Opušteno''. Pored opštepoznatih stihova refrena, koji su manifest srećnog života u urbanom svetu, treba obratiti pažnju i na:

spakovaću život ceo u 2 kofera
Ponovo motiv prolaznosti, ali ovoga puta u smislu da ne treba biti opterećen materijalnim i društvenim konvencijama. Život prolazi, jedino je bitno biti srećan sa voljenom osobom.
U poeziji uopšte, tako i kod A. Pejovića, veliki deo zauzima i ljubav. To je takođe konstantna tema u svim njegovim pesmama, a najdominantnija je u nekim zaista velikim dostignućima naše kafanske poezije, od kojih bih izdvojio ''Nijedna nije kao ti'', ''Ruševine'' i ''Jelena'', pesma koja je u poeziju pretvorila roman I.Andrića ''Jelena, žena koje nema''.
U njegovoj isključivo ljubavnoj poeziji se ističe forma, epistolarna, forma obraćanja, najčešće voljenoj osobi ili bratu, za razliku od uobičajene pripovedačke. Time se, s obzirom da čujemo jedino njegov glas, i mi slušaoci aktivno uvodimo u pesmu, bilo kao akter ili kao osoba kojoj je spevana.Poslednja pesma na koju bih se osvrnuo je takođe ljubavna, ''Litar krvi''. Pesma istaknute hiperbole koja naglašava snažnu, rušilačku ljubav karakterističnu za kafansku poeziju. Kod A. Pejovića se često ponavlja simbolika krvi, kao puteva srca(''U mojim venama'') i ljubavne patnje, kao analogija prolivenoj krvi - bola i bliske smrti.

Kažemo za osobu ženskog pola koja ima enormno dupe. Da i najveći fetišlija odbije.

Asocijacija na nepremostivu razliku u vezi osnovnih životnih stavova, generacijskog jaza i same ličnosti pojedinaca. Ove razlike najviše dolaze do izražaja kod osoba koje su čvrsto uverene u svoja moralna načela, osoba koje ni za živu glavu ne bi uzmakle za pedalj svoje principijalnosti.

Osnovni uslov - roditi se sa specijalnim , u ovim krajevima cestim talentom - potpuna atrofija savesti.

Biti nemilosrdan prema konkurenciji - smeskati im se ,u dzepu imati vudu lutkice i zardjale chiode(i oni bi imali samo da su bili na safariju u Keniji)

Biti tuzibaba - lazno prijavljivati konkurenciju zbog svega i svacega ,pretstavljati se njihovim imenom i vredjati inspektore...nije nesto, al' ne moze da skodi...tebi.

Iskoriscavati druge do granice pucanja, a ako puknu...hm...kad puknu ,dodju dvojica novih...eh, radnici su ti k'o Hidra.(realno, sta ce radniku svake pete godine godisnji ,kad i onako nema para za more,jednom kad popustis, sta je sledece ,da se ne radi nedeljom?)

Biti pohlepan- ako se ti ne shiris ,drugi ce (podaviti machice dok su jos umiljati)

Obeschashcivanje zenskih radnica je za gazdu traumaticno iskustvo, jer trpi produktivnost ,radnica ne moze biti na dva mesta u isto vreme, ali tradicija i red se moraju ispostovati u protivnom , sta ce nas razlikovati od zivotinja?

Osigurajte radnike i jednom najvise dva puta godisnje izazovite lakse nesrece, nece vam zameriti, ionako nece znati.(sa paljevinama sirih razmera - nikako vise od jednom u 10 godina)

Prizvati djavola ,krvlju potpisati ugovor, prodati dushu za uvoznu dozvolu, prijatelje napiti, slagati ih da cete postati braca po krvi i eto materijala za jos krvavih ugovora i jos uvoznih dozvola.. i jos ..
i jos samo par stotina njih i tek se onda necete smiriti.

Često upućeno pitanje osobi mlađih godina koja psihički i fizički nadmašila svoje vršnjake.

Zajednički naziv za sve XXL bele majice sa kratkim rukavima, bez obzira na to koja im je stvarna namena.

Opšte mesto, jedan nadasve nadahnut, promišljen i odmeren zaključak jednog napaćenog, prevarenog, poštenog i dostojanstvenog građanina grada, jednog Starosedeoca tog carskog grada, te srpske Atine, te nove srpske Venecije. On je utučen, poražen, jer jednog dana samo su se ni iz čega pojavili ti prljavi varvari u obojcima jedva, čudnog izgleda i govora, koji, eh čuda, ne znaju kulturni značaj Savamale, KST-a, SNP-a, Limana i slično, koji ne znaju da gradski ide na svakih deset minuta i da pare možeš i na bankomatu da uplatiš, da je najbolja pica kod Bucka, a indeks sendvič kod Mirjane, i slično, da ne drobim dalje. Eh, ti prljavi varvari, bez novčića u džepu, dođoše u moj lepi grad, grad kulture i umetnosti, sišli s neke čuke, i potrudiše se da iskoriste svoju jedinu šansu, upisaše škole i završiše ih bolje nego moje dete lepo starosedelačko krvi čiste kao dunavska voda, koje voli malo da srkne na nos i da pravi probleme u gradu, ali je dobro dete u duši, onda dobiše posao odmah u struci jer su se učlanili u stranku, tu prljavu stranku što nam je uništila grad, eh šta je bitno što je naftaški smer završilo to kopile varvarsko i što ima prosek 9,72, znam ti ja tačno ko je njega zaposlio, onaj Sarić što je tu već trijes godina. Kako misliš ko je asfaltirao ovaj grad?! Ma neki bre Lukić, Marić, Brkić, Nikolić, Kovačević, dobri, pošteni, radni ljudi (prosečna bosanska prezimena - prim. aut.). Kad sam rođen? Pa u leto 1972. tu dole odmah ispod Fruške, u Staroj Pazovi gari.