Krajnje neobavešten i mentalno odsutan lik. Glava mu je stalno u oblacima i otprilike ga bole kurčina za sve živo i neživo.

Svima nam dolazi kraj, pa i tim divnim stvorenjima. Prozivljavas godine i godine s njima, naviknes se na njihov lavez u tri ujutru, kad se vracas kuci iz izlaska; kad ti dolaze drugari, vec si napolju da ih sacekas, jer ce ih poplasiti; koliko god da vices na njega jer je srusio ves koji je keva stavila da se susi, toliko vise ces ga kasnije maziti i toliko vise puta ce se on tebi radovati.
A onda mu dolazi kraj. Jos se secas i trenutka kad si ga dobio od komsije. Jos se secas kad su ga izgrizli kerovi drugog komsije dok je tebe spasavao od njih. Jos se secas kad ste ga ti i keva spasili od smrti jer je dirao otrov za pacove...
Ali sad vise nema toga, godine su prosle. Ne pomera se vec nekoliko dana iz svog budzaka. Jedva da mase repom kad ga zovnes. Ima taj...pokunjeni pogled kad mu pridjes i mazis ga. Kao da te razume...
Odlazis opet u grad, sve po starom, vracas se za koju nedelju...ali da li ces ga opet videti?! Jebote, sto volim tu dzukelu...

Lik koji nije jebao, niti ima naznaka da će to raditi.

Маса полуга, чекрка, лажних подних панела, јама са змијама отровницама, претећих котрљајућих каменчина, пројектилних оружја скривених унутар зидова и још небројено много примитивних замки и навлакуша које свеукупно, у амбијенту античког дворца и пирамиде, представљају ужасну главобољу за истраживаче и авантурсте савременог доба.

Većina ljudi koja ima psa ne shvata da oni nisu igračke, već još jedna odgovornost. To obično počinje sa malim detetom koje hoće štene, koje je na početku slatko i zanimljivo, a završava uličnim psom. Kako psa treba redovno, svaki dan šetati kako bi izbacio gomilicu (obično na nečiji travnjak) to ljude počinje da smara pa ga oni samo puste da on šetka sam (ma vratiće se on). Tako to ide dok se on jednog dana ni ne vrati. Sem šetanja, normalno psa treba i prašiti od buva da van komšije ne bi spominjale bližnju i daljnju familiju zbog njegovog neprestanog arlaukanja. Sve u svemu, bolje je onda kupiti hrčka.

Jedan u nizu trendova koji su naše estradne zvezde pokupile sa zapada, sve sa ciljem da se pokažu u što boljem svetlu i tobože pokažu svoju ljubav prema životinjama širokom auditorijumu, jer jelte ko voli životinje voli i ljude. To su obično psi(uglavnom malih rasa,jer su praktični za nosanje po studijima i mogu stati u torbicu) , mada zaluta tu i po neko prase.
Rok trajanja ovih nesrecnih životinja je obično izmedju jedne emisije ili slikanja pa do nedelju dana. Medjutim, nekima se sreća osmehne, ili možda ne, pa postanu dugotrajni modni detalj, pa čak i zaštitni znak poznate estradne ličnosti. Ljubimac koji ima tu (ne) sreću, biva poistovećen sa stilom oblačenja svog vlasnika, dobija redovno farbanje dlake, šišanje, lakiranje noktiju, kako bi što više podsećao na svog vlasnika. Obavezno imaju firmirane ogrlice, torbice, prslučiće, (uglavnom Luj Virton) kao i raznorazne za njih nekorisne drangulije. Dobijaju ogromnu pažnju, razume se medijsku. Žive bolje od većine ljudi u Srbiji (ovoj jadnoj zemlji) , uostalom kao i svi bogataši. Pošto su postali zaštitni znak svog vlasnika, ne mogu biti tek tako lako odbačeni. Zbog nedostatka vremena i želje za brigom o njima, vlasnici angažuju ljude koji će to raditi za njih, šalju ih u hotele za kućne ljubimce, i dolaze po njih samo po potrebi kada im njihovi savetnici kažu da je pravi trenutak da se sa ljubimcima pojave u medijima.

Ovo se izgovara kad ste videli nečiju umrlicu, pa rekli nekome da je taj umro.

Najkrvoločnija životinja na svetu koju možete da zamislite. Obično je to neki tigar, lav, crni panter ili jaguar. I naravno svi su jako umiljati i jedu svom gazdi iz ruke, a na jedan njegov mig će skočiti da vas pojedu.

Ta rečenica je postala kliše posle saobraćajni nezgoda.

Izraz koji koristimo kao poslednje oruđe (ili kao poslednjeg keca u rukavu) kako bi nekoga ubedili u istinitost svojih reči.

Replika malog slatkog Tvitija, kada ugleda mačketinu koja se popela da njegovog gnezda sa ciljem da ga pojede.
Kada se u prostoriju ušunja osoba sa kojom si zakrvio, sa lošom namerom, a nisi je primetio odmah, i počinje svoj ples predatora u tvom pravcu; jednostavno šapneš ovo na uvo prijatelju i napustiš prostoriju, ili se spremiš da ''mačku skineš sa žice''.

Potvrdjuje onu staru - svaki izgovor je dobar izgovor.

Događaji koji se završe kontra nečijem očekivanju, uvek iznenade. Međutim, ne i onog koji kaže Ma, znao sam ja, dalo se videti. Naravno, taj laže kao braća Grim zajedno, ali uvek je u ubeđenju da će, ako to izgovori, biti neko mudo.
Statistički gledano, 98% prisutnih mu ne veruju, dok ostalih 2 posto... Ma i oni mu ne veruju.

Seme razdora u svakoj zgradi. Tu u nameri da se plati manje svi otkriju svoje pravo lice. I ko se kupa koliko puta nedeljno, ko ima švalera koji je na gajbi, ko baca prljave čarape u vc šolju, čija žena pobegla, kolko krade blagajnik, ko ne iznosi kacu s kupusom celog leta, čija je baba mrtva već dve godine a penzija se prima, ko šuri prase na terasi,...

Vrlo česta rečenica koju izgovaraju profesori srednjih škola (najčešće gimnazija) pri nasumičnom propitivanju učenika.

Konstatacija ortaka na žensku torbu prepunu stvari, dok kopa po njoj tražeći neku "sitnicu" koja je nestala u dnu torbe kao da je sam đavo odneo.

Odgovor na iritantni pokušaj naših bližnjih da nam prstima ukažu na neko "čudo" na ekranu monitora/televizora.

Lik - prorok. On sve vidi, sve analizira i unapred zna ishod. Ali neće on da se hvali i da podeli to znanje sa tobom. Ne, on će da čeka razrešenje, pa će tek onda doći da se hvali svojom veštinom. A ako se malo bolje setiš, govorio ti je potpuno suprotno na početku.

Plač Suzane Mančić nakon što je izdala kućni video.

Izraz koji upotrebljavamo kada nas smara neki klinac dok blejimo ispred zgrade.