Vajninger je bio bečki filozof, napisao je delo 'Pol i karakter' u kome je kroz 600 strana knjige pokušavao da udje u srž ženske psihe. Sve bi to bilo okej, da Vajninger nije bio dvadesetogodišnjak koji nikad nije ušao u srž ženske pičke, odnosno, nikad nije jebao. Navodno, bio je previše intelektualno i duhovno uzvišen za jednu tako primitivnu i životinjsku radnju kakva je seks. Dakle, asocijalni mladić bez ikakvog iskustva sa devojkama mislio je da zna sve o ženama. Neki njemu slični su ga smatrali genijem, običan narod ga je smatrao lelemudom, licimurom i seratorom, a psiholozi su ustanovili da boluje od histerije. Sve je eskaliralo njegovim samoubistvom u 23. godini života.

Najprimitivniji nagoni koji utiču na misli i postupke. Iako naglašavamo ono animalno ne bi li ga se odrekli, utiče i na nas, ljude isto kao i na životinje. Možemo ga poricati i mlatiti kako smo mi viša bića, ali to će nam genijalnom jednostavnošću upravljati mislima i naterati nas da u skladu sa time i delamo, potpuno nesvesni tog uprošćenog toka svesti koji nas šapatom vodi.

U slengu, čovek koji je toliko nezainteresovan za nešto, da gotovo svaki moguć kazneni metod njega ne zanima. Bukvalno mu ne možeš ništa šta god da probaš. Međutim, kao što je i dokazano u filmu "Kum", svako ima ono nešto što im je drago (primer 1). Stoga je pravi Pobednik, onaj kojemu zaista NIKO i NIŠTA ne može naškoditi, nešto što je gotovo mitsko, i stoga se vredi diviti za sada najbližoj viziji istoga (primer 2).

Najnezahvalnija jedinka koja, sem ove jako ružne osobine, obiluje i halapljivošću, a svojim postupcima podstiče i čestitog čoveka na misao "Mogao bih da ga bijem, a da ne trepnem, k'o tuđeg".

U poslovici "Na'rani kuče da te ujede" je kuče, a legenda kaže i da je izumitelj pihtija koje je izmislio ne bi li upotrebio i najneupotrebljiviju stvar kod svinja.

Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...

Balkansko poluostrvo je istorijski značajno mesto u Evropi. Njegova istorija ide mnogo milenijuma unazada do začetaka bacanja kamena jednih na druge. Neki od prvih oblika ljudi su evoulirali bas na ovoj lokaciji, ali nisu puno napredovali od tad. Narod na Balkanu je, možemo tako reći, politeističan, ali tradicionalno obožavaju samo nekoliko bogova: Ožujsko(božanstvo sreće, u nekim predelima se naziva još i Jelen ili Nikšićko), Pelinkovac (bog snage), Slanina (božanstvo zdravlja i muževnosti) kao i najmoćnije od svih: Rakija(božanstvo smrti i ludila). Ovaj predeo je oduvek bio naseljen raznim vrstama od kojih ćemo nabrojati neke.

Dokumentarci koji bi trebalo da predstavljaju realnu sliku zemlje, gde prosečni građani imaju kraće intervjue, a ekipa snimi znamenitosti i eventualne turističke destinacije, ispriča neku priču u pozadini o istoriji i budućnosti i završi sa tim. E sad, ako je onaj koji pravi dokumentarac recimo CNN, a zemlja recimo Srbija, to baš i ne izgleda tako "nezanimljivo i obično".

Putarke

Najjeftinije i najofucanije kurave u gradu. Najćešće se mogu naći na saobraćajnim petljama, ispod mostova. Uglavnom se radi o ženama polu-romskog porekla od 30 do 45 godina u jeftinim pijačarskim bundama i tigrastim helankama (radi lakšeg prepoznavanja). Tu su još i štikle s petom dugačkom kao sve kurčine zajedno koje su primile u životu, okrugle sunčane naočale sa ljubičastim staklima i grozna, grozna šminka na licu. Prosečna putarka ima sidu, sifilis, hlamidiju, triper i najverovatnije još dve-tri bolesti koje nisu još otkrivene. 90% mušterija su znojavi srednjovečni šoferi sa pivskim stomačinama. Za milju i po dinara ti daju da im radiš sve što poželiš, ali im ga većina klijenata samo umoči, probabmbusa ih za nekih 10-ak minuta i izbaci ih iz kola.

Klaberke

Ribe u 20-ima koje noćima vise po klubovima i splavovima. Nacrtane obrve, tona pudera na licu, kratki topići i minjaci. Kada počnu ostvarivati nešto zavidniji profit, većina ugradi silikone ili zategne facu. Neretko su u grupama od 3-4 članice, a barem jedna uvek ima tetovažu ruže negde na telu ili neke wannabe štreberske naočare. Mušterije su najčeršće lokalni mangupi i džiberi koji ih tucaju po WC-ovima (ponekad za džabe) ili grupa debila koja čitavu grupu odvede kući od onog koji živi sam da se dobro istucaju.

Kafanske

Debele matore gaborke koje se karaju sa mršavim i krezubim propalicama po zabačenim kafanama. Najčešće imaju ogromne prirodne sisetine i debelo dupe puno celulita. Mnoge poziraju kao pevaljke ili konobarice po pomenutim kafanama, međutim svima je dobro poznato koja je njihova prava funkcija. Većina su radodajke, do 12 igraju po stolovima i puštaju propalicama da ih pipaju, ljube i ližu, a posle 12 kreće prava akcija. Prioritet imaju oni koji su im ranije ubacili koji dinar u dekolte (i, naravno, oni dovoljno trezni da im se digne).

Sponze

Bogataške kćerke sa veoma niskim koeficjentom inteligencije, iako su završile gimnaziju i fakultet (a zna se kako - ili tatinom lovom, ili krupnim dekolteom). Imaju odlično prirodno telo na kojem redovno rade. Danas im je najbolje marketinško sredstvo Instagram, gde im jadnici i šmokljani pucaju lajkove nadajući se nekoj minimalnoj šansi, a zapravo im samo dižu cenu kod tatinih sinova sa bembarama i brendiranom odećom. Insta objave su im veoma kontradiktorne, jer u opisima prosipaju moral (ili čak feminizam), a na slikama se maksimalno seksualizuju. Prosečna slika je selfi u ogledalu sa izbačenim dupetom u uskim poderanim farmericama.

Eskort dame

Kurve koje možeš pronaći na internetu na "dating" sajtovima. Definicije reči prostitutka - za poveliku cenu dobiješ profesionalno odrađen posao. Nisu preterano komunikativne i raspoložene za bleju pored karanja. Naravo, nisu nezavisne, već ih podvode makroi, zbog čega su verovatno i toliko depresivne i u kurcu.

Nešto čega se većina današnje omladine stidi. Nisi pametan ukoliko znaš da pišeš gramatički ispravno, sada si pametan ukoliko znaš da sročiš sve moguće psovke u jednu rečenicu i napišeš je novopečenim jezikom.

Stavljanje do znanja sagovorniku, koji očekuje opšte oduševljenje, da njegov uspeh nije tako impresivan kao što misli.
Iako bi orden, u teoriji, trebao da se zasluži nekim izuzetnim podvigom, kada ih deliš ko pedofil bombone, onda nema veću vrednost od običnog tapšanja po ramenu.

1. Racionalizacija. Potkrepite svoju kurcobolju kakvim kvaziargumentom, naučnom formulom ili jednim istraživanjem u Nemačkoj.

- Opet si okinuo ispit, parazitu društveni, dokle na mojoj grbači, dokle?
- Ćale, opusti se. Šta da sam dao ispit? Pa da diplomiram, odem na biro, budem nezaposlen, propijem se, počnem da se drogiram i rasprodam ti nameštaj iz kuće i blek en deker. A? Uostalom, istraživanja govore da se studenti ređe samoubijaju od nezaposlenih ljudi, a sa tim se nije zezati.

2. Ni iz džepa ni u džep. Svedite sve na ekonomsku komponentu i time objasnite da vas savršeno boli kurac.

- Ovi naši somovi opet nisu pobedili ove Letonije, Estonije.
- E i za to me zabole! Nisam se kladio na njih – znači meni ni iz džepa ni u džep. Gledaj ono od čega se živi, neće Pantelić da ti plati kiriju, pivo i Marijin abortus.

3. I, šta ćemo sad? Šta bih ja sad trebalo da preduzmem povodom tvoje usplahirenosti datom temom? Da se brinem? Neće moći...

- Some, ostavi taj lap-top i pogledaj kako u Japanu ovaj narod pati.
- I, šta ćemo sad? Što ne odletiš u tu Fukušimu i svojom krvlju ne ugasiš požar u nuklearnom reaktoru!? Evo, ja ću ti dati pare za avion. Nećeš? Onda ostavi mene i moj lap-top.

4. Je l brinu oni za mene? Uzajamnost uvek upali – znaš me, znam te. Ako me ne znaš, za čije babe zdravlje bih se ja brinuo za tebe!?

- Jao, srce mi se cepa. Prvo Dača i Nataša, a sada i Željko i Jovana prekinuli svoje romanse. Bože, ima li te!?
- Dušo, više me zanima semantičko poreklo reči „šklombocna“ nego rastanak pederastog Željka i iskvarcane Jovane. Verujem da se ni Željko ne tangira što je meni sinoć pukla poluosovina u Ugrinovcima i što se majstor Jova otrovao špiritusom pa ne može da je popravi.

5. Pitaj mamu – pitaj tatu. Demonstracija savršenog bola u kurcu i prebacivanje bremena na nekog drugog.

- Tata, sinoć sam otpratio Tamaru do kuće. Znaš, čini mi se da mi je ona simpatija. I ja sam njena simpatija. Ali nekad me je tako strah. Ne znam kako da joj priđem i šta da kažem. I druga stvar, hteo bih da se prvi put obrijem, pa ako možeš da mi pokažeš neke cake.
- Pitaj mamu, sine. Ajde, Podolski, daj mu loptu krv ti jebem, opet će Keln da me sahrani!

6. Jedna slamka među vihorove. Šta ja, pišljivi mali pojedinac, tu mogu da izmenim? Ništa! E onda imam bolove u kurcu.

- Daj, mojne da si ljakse, digni tu limenku, čistoća, ekologija, reciklaža, ovoono!
- Matori, nalazimo se na Beer festu, gde će posle Brejkersa ostati pola miliona limenki domaćih i stranih proizvođača piva. Verujem da i Majku Zemlju svrbi pička da li ću ja biti jedan od neosvešćenih koji će baciti limenku na zemlju.

7. Imam pametnija posla. Suptilno stavite sagovorniku do znanja da vam se jebe za ono o čemu priča.

- Druže, hoćeš na Beogradski maraton, da istrčimo onu Trku zadovoljstva, posle možemo da damo krv na Trgu?
- Čuješ kako nešto puca? To mi kurac puca za maraton. Šalim se, Smare, nego imam pametnija posla tada. Zvali su me Badža i Steva da okrenemo jagnje i da se napijemo k’o kurve na vašaru. Ali sledeće godine ćemo istrčati maraton, nemaš frke!

8. Ko zna zašto je to dobro? Ne zna niko i zato ovo može biti sjajan argument za išijas u kurcu.

- Mojoj kumi Angelini ukrali novčanik sa 500 dinara. Ali nije za pare, nego ima tamo dokumenta i sve. Presvisnuh od brige...
- Ko zna zašto je to dobro? Možda je lopov neki žešći očajnik koji će, kada ugleda Angelininu mravojedsku facu u ličnoj karti, dobiti erekciju i poželeti da joj vrati novčanik i da joj ga pride i metne. Tako će tvoja kuma dobiti i novčanik, a izgubiti nevinost u 43. godini.

9. Medicinski razlog. Briga znači stres, stres znači visok krvni pritisak, slabu erekciju i još neka slična zla. Lek je uvek bol u kurcu.

- Mihajlo, prestani da ločeš taj špricer, naroljaćeš se kao budala pa ćeš da me brukaš na Đurđevdan!
- Pa šta? Ne mogu još da brinem da li ću nekog da brukam ili ne, to je prenaporno, a znaš da mi je doktor zabranio veliki napor i brigu zbog pritiska. I daj mi, molim te, to masno rebarce, ne mogu da dohvatim.

10. Kolektivna odgovornost. Masa je amorfna i nedefinisana i, samim tim, odgovorna za sve što neki pojedinac iz mase uradi. Njega može savršeno da boli kurac.

- Petroviću, gde je onaj izveštaj sa lokacije iz Cvijićeve? Investitor je nezadovoljan instalacijama. Jesi ti radio lokaciju?
- Ne znam, šefe, to smo raspravljali na onoj radnoj grupi. Bilo nas je mnogo, neko je sigurno napisao izveštaj. I te instalacije je gledalo nas nekoliko, ja sam odmah video da nešto nije u redu, ali je radna grupa ocenila da je sve savršeno. Ali pitaću ja kolege, mislim da su dole u „Poletu“.

Navući nekoga. Zajebati ga. Napraviti budalu od njega, a onda ga dokrajčiti, lagano, gospodski.

Nisam neki emotivac, nisam ni umetnička duša. Ali vidim da ima nešto više u čoveku, jebiga, zatureno između svih maski koje menjamo između kadrova u ovom apsurdnom i loše režiranom filmu radnog imena život. Nešto iskreno, sirovo, primordijalno, nešto što je jezgro pokretačke sile u čoveku koje postoji i neizmenjeno tinja još od prvih ljudi evo do danas. Sa tim se svaki čovek rodi, a malo ko zadrži to u sebi posle detinjstva. Stisni čoveka pravilima, ograniči ga strahom, pritegni ga ograničenjima, isperi demagogijom... Stisni još, to nešto u čoveku kvrcne. A jednom kad kvrcne, zauvek je. Čovek izgubi baš onoliko ludosti koliko bi trebalo da ima da ga baci na neke nove puteve, da prodrma, da mu zatruje krv novotarijama i buntom, izgubi baš onoliko kurčevitosti da pogleda ravno životu u oči kad se sustretnu na nekoj uskoj stazi, na kojoj ima mesta samo za jednog. Stisni čoveka previše i od čoveka dobiješ utvaru. Oči potamne, kreativnost nestane. Da, okreni se - dobiješ jednog od mnogih utvara koje vidiš oko sebe. Ako čovek izgubi volju za životom, umro je, u tom slučaju otkucaji srca nisu život, samo su mehanika. Ništa više. Lobotomisati decu, za to nemam nemam adekvatan komentar, niti neko iole adekvatno bedno poređenje.

Ne dati detetu da uprlja šake zemljom crnicom, koja daje i uzima život, da oseti damar života pod svojim prstima, njegov prapočetak i ultimativni kraj - ne dati mu da živi. Ne daju detetu da uprlja šake, da proba pelin življenja. Sve što se stvara, vaja se iz blata, jedino ako se zasuču rukavi, i ako se čovek zaprlja životom, može nešto i da stvori. Život se ne živi u trećem licu. Niti skrštenih ruku. Zagrebati dno, primiti lakat u lice, osetiti strah, dinamika jeste život. Strah je život. Bol je život. Strast je život. Sklanjati dete od sparinga sa životom tokom odrastanja i detinjstva, to znači unapred ga spremati za poraz kad ga život baci u klinč ringa. A baciće kad tad. Jebiga, takav je kapric kurve zvane život, ali protiv toga se ne može. Ili držiš korak, ili predaš meč. Ako je šta podjednako međ’ ljudima, to je bar, važi za sve.

Tetošenje dece u toku odrastanja stvara loše ljude, sa malom dušom i velikim dupetom. Ta korelacija nije slučajna. Kad zapne u životu, a mamine sise na dohvat ruke nema, takvi traže odmah da krive nekog drugog. Nenaviknut na bilo kakav trud, i odgajan da mu dupe bude prioretet u stanju je da gazi tuđe živote, čak i zbog svojih najmanjih hirova. Jebiga, nije naučio vrednost života, ne zna da ceni. Život nije slikovnica, ovo je vrlo zajebano i grubo mesto. Sad "nažalost" pridodati, suvišno je, tako je kako je. Kad padnu, razmažena deca iz staklenog zvona ne ustanu. Ruke su im bele, mišice slabašne. Odgajati dete pod staklenim zvonom je kao pripremati belo pile u inkubatoru, i onda ga pustiti među gladne ulične kerine da ga rastrgaju. Peruška ili dve će ostati, i mnogo tople krvi da se sliva niz vruć asfalt. Ne govorim o odgajanju deteta da bude džiber, nego čovek, džentlmen. Šta li je to - e to je ponajmanje savremena asocijacija slike Engleza sa kokni akcentom koji u fraku pije čaj u pet popodne.

Ne to nije za dobro deteta, pogledaj me u oči, i slušaj dobro. Ne nisi altruista, niti Bogomajka, sebičan si. Odgajaš dete pod staklenim zvonom iz čistog egoizma, turiš ga u izolaciju i boli te kurac. Prst u uvo, tako je najlakše, daj hleba i igara. Ko će razmišljati i brinuti se, to je svakako precenjeno. Pomeriti dupe i dati detetu ruku dok uči korake životnog tanga je svakako preteško, gravitacija guzice te previše vuče dole, jer ipak su i tebe tvoji tako vaspitavali. Ne, vi ne želite da zadržite dete kući da ostane jer ga volite, vi želite usedelicu koja će vam za par decenija menjati pelene kad omatorite i da vas opominje na popodnevnu dozu Ranisana kad vas Alchajmer ubaci u drugu. Ograničiti dete je svakako dosta jednostavnije nego pustiti ga da živi, da proba, da shvati život. Da živi! Ako želiš odgajati dete u zatvoru, pa tebi ne treba dete, nego papagaj. Dosta bolja opcija, eto razmisli. Kad smo kod papagaja. U kavezu mu zakržaju krila zbog tih „ne možeš, ne može, neće, nemoj, nije to za tebe“ na koje ga rešetke kaveza stalno opominju. Ako se odlučiš da ga pustiš da leti u život, prvi vetrić ima da ga zalepi za beton. Ni peruške neće ostati. Papagaj iz kaveza ne mož' biti galeb Livingston, da ga jebeš, obrni okreni, ne može.

I onda kad se desi pizdarija, i kad se skurcopizdi taj vaš groteskni ringišpil, dižete glavu i gledate gore... Gore. Tamo se ne nalaze odgovori. C. Ne. Kajanje je zaludno posle, nijedna količina kajanja ne može promeniti loše odluke roditelja. Kad slomijete dete u detetu, sjebali ste ga za čitav život, pička vam materina.

"Nestani sa mojih očiju, i ne pokušavaj da mi se javiš skoro! Izneverio/la si me samo tako!"
Odjeb osobi u koju smo imali poverenje, a koja nas je toliko naljutila nekim hiper-glupim potezom.

Podilaženje izloženoj klinčadiji. Klinci se lože da su jebači, šmekeri i mafijaši, klinke se lože da su fatalne, nezaboravne i jedinstvene. Naravno, sve je to daleko od realnosti. U realnosti su ti mafijaši ili debeli nesposobni tatini sinovi, ili likovi od 17 kg telesne težine koji se šire ko hlamidija po studentskom domu dok ne dobiju preko pičke od prvog slučajnog prolaznika koji nije raspoložen. A ove femme fatale budu ili sponzorušice na kojima se svaki vikend radi gangbang+bukakke+golden shower, ili obične ravice, koje utegnu dupe kao pred snimanje pornića, i onda se guze i uvijaju celo veče ko da imaju diskus herniju ne bi li im neko platio piće pa ih natako na kurac u WCu. Međutim kad upale pesmu Bube Brata, ili bilo koga od tih autotjunaša, odjednom se menja percepcija. Nisi ti više klošarčić koji je dobio po pički od matorog pijanca koji jedva hoda, ti si opasan momak koji kad izađe pravi incidente. Nisi ti više kurva koju je analno obljubila cela prva postava FK Sremca iz Čerevića u WCu, ti si fatalna devojka koja obara muškarce s nogu. Ponosno brišeš krv/spermu sa lica i ideš u nove pobede.

Osoba koja je saterana u cosak, da tamo stoji i lepuska, dok drugi trljaju dupe neobrisano o nju, odmaraju se na njoj i ona mora da bude raspolozena da slusa misao mnogih sa omeksalim mozgom i trpi težinu nadutog sala ljudi koji ne vade ruke iz dzepova.

Vrh i dno na skali muške potentnosti, u očima žena koje se u muško "razumeju".

Lik koji je bezuspesno pokusavao da bude popularan kod zenskog dela populacije sve dok cika Mark nije izmislio "Facebook".
Ovaj primerak je vrlo cesta pojava na internetu.
Njegov ne tako daleki predak sa serbiancafe-a i krstarice je takozvana vrsta "CYBER KURAJBER".
Nekada su pripadnici ove vrste zarili i palili po chetovima, medjutim sada ih ima jako malo, gotovo su izumrli pod najezdom njihovih naslednika sa "fejsa".

To se najcešce kaže za coveka sa izrazito kriminogenom facom. Ratko Tankosić je jedan od naših glumaca koga svi znaju kako izgleda a malo ko kako se zove. Poznat je po ulogama loših momaka, robijaša, lopova, šanera, tabadžija, sudija sa lažnom diplomom i raznih drugih ljudi sa one strane zakona. Neretko su ljudi koji lice na njega fini porodični ljudi, mirni kao bubice, ni mrava nebi zgazili. Ne mora neko nužno da liči na Ratka da bi ljudi rekli da ima facu kao on. Dovoljno je samo da izgleda kao štićenik KP doma. Cesto na njih, zbog njihovog izgleda, okolini i pretsavnici vlasti sumnjaju da se bave nezakonitim radnjama. Njihove pare trgovci proveravaju više puta, na ulazu na stadion redari ih skinu do gole kože a policajac ako vidi da je neko od njih seo u auto zaustavi ga posle sto metara.

Svaki student željno iščekuje svoj diplomski rad k'o seljak da mu se krava oteli, zato što u tom periodu ne daje mlijeko, a i prinova u štali dobro dođe, jerbo će u očima svojih komšija da izazove zavist zbog povećanih dohodaka i tako svrstati sebe međ' bogatije ljude tog krajolika. To je prilika kada se okupi najuži dio porodice kako bi svi zajedno mogli da saslušaju svoj ponos sela kako izlaže svoj rad, jedinog iz tog kraja koji završava neke studije. Na svečanost su pozvani njegovi najbolji prijatelji, djevojka, te naravno oni najbliži iz familije. Na stolu u sali se nalaze mnogobrojni pokloni za profesore i žiri koji daju konačnu ocjenu.

Na početku izlaganja kod našeg studenta Bogde gaće se tresu k'o u gole kurve na njivi kad je svodnik izbaci iz auta zato što se zaljubila u svoju mušteriju i nije mu uzela pare. No, kako vrijeme teče, Bogda dobija na samopouzdanju i sala puca od njegovog znanja, a okupljena familija se diči svojim zlatom. U očevim očima suza se nakuplja k'o vlaga u podrumu, dok majka ne štedi na suzama, pa ih ispušta k'o da su Nijagarini vodopadi. Djed je došao u svojim novim opancima koje je nalaštio crnom „Ajakablar ičin“ kremom za obuću iz Turske, a Bogda, ne stideći se svoga djede, još jačim, ali drhtavijim glasom izgovara riječi gledajući ga u oči i čineći tako događaj još napetijim. Bogdina stara, bolesna baba je takođe prisutna, drži svog doživotnog saputnika za ostarjele ruke i divi se repertoaru riječi svog unuka, iako ne razumije ni jednu riječ i sve što govori za nju je špansko selo. Kako se svečanost približava kraju, tako i kod pristunih raste adrenalin i jedva čekaju da se to sve konačno završi, a i Bogdinom teči bi to bilo drago, jer su ga guzovi već počeli da bole od sjedenja na tvrdoj stolici. Bogda naposlijetku završava svoje izlaganje, a profesori lagano privode kraju diskusiju o radu. Diplomirao je sa ocjenom 10.

Nastaje aplauz k'o da je došao sam Barak Obama na svečanost. Prilazi ćaća, čestita svome sinu jedincu, pa i profesorima koji se čude jačini stiska njegove pesnice otvrdle od čestog kovanja željeza u njegovoj maloj radnji, a mati je već zagrlila svog sina stežući ga k'o boa kada uhvati svoju žrtvu. Ubrzo se svi izljube, po triput, naravno, te naposlijetku se fotografiraju za vječnu uspomenu iz studentskih dana, dana kada je Bogda žario i palio studentskim domovima u kojima je očas posla znao da oprca cijeli sprat spremnih studentica koje su stojale u redu da ne bi koju dvaput otrsio. Naravno, ovo za studentice je preuveličano, ali Bogda je zasigurno bio jebač, teži u svojoj kategoriji, ali kao i svakom drugom živom biću, tako se i njemu desila ljubav sa jedrom, rumenom brđankom sa kojom je prošao sito i rešeto u tim danima i sa kojom se na kraju svečanosti iskrada iz sale i odlazi da u tišini, oči u oči sa svojom izabranicom proslavi veliki trenutak njegovog života. I tako, dok okupljeni sa prozora gledaju mlađani par kako izlazi iz dvorišta fakulteta, polako se okreću prema vratima i napuštaju salu, a ponosni roditelju u isti tren izgovaraju: „To je moj sin...“.