Postoje vise vise vrsta Hejtova. Svaki je naravno specifican i moze oko sebe siriti negativnu ali ponekad i pozitivnu energiju. Ako bi zeleli da podelimo hejtove po kategorijama iduci od najmanjeg ka najvecem to bi islo ovako:
malecki, mali, normalan, zao, iskusan, bosonog i zadnji koji retko ko moze da iskusi Mohi hejt. Prva 4 su jasna sama po sebi pa cemo se mi pozabaviti definicijom zadnja tri hejta
Iskusan(videti definiciju "iskusan" radi dodatnog objasnjenja) Hejt: kada vas tako nesto pogodi, omdah znate da je to iskusan hejt. Boli, pece, a vi nemozete da uradite nista protiv istoga. Problem sa iskusnim hejtovima sto ih nemozete tako lako vratiti osobi koja vas je ishejtovala. Tada mozete pasti u sevdah i sami sebe dodatno ishejtovati sto ce protivnika dovesti u zabunu ili se povuci sa bojnog polja skarlicuci.
Bosonog Hejt: Donedavno su se svi slagali da je bosong hejt najveca kolicina hejta koju coveke moze da primi i prezivi ali po novim saznanjima to ipak nije tako. No ako se nadjete u prisustvu bosonog hejta to ce te odmah znati. Taj Hejt samo ide i hejtuje i nista mu nije sveto.Od njega nema spasa, nema comback-a nema nicega. Bosongi hejt po pravilu hejtuje vecu grupu ljudi odjednom i da bi se bacio ovakv hejt Hejter mora biti ne samo iskusan vec pravi umetnik.
Mohi hejt: Zahvaljujuci fondaciji RuR nedavno su naucnici dosli do cvrstih dokaza o postojanju jos jedna klase hejta a to je naravno mohi hejt.
Zahvaljujuci ovim pregalnicima Mohi hejt je za sada izolovan i ispituju se njegova dejstva na odredjenom uzorku ljudskih i ostalih bica. Mohi hejt je atomoski udar sleva ili zdesna ili sa svih strana. Taktika spaljene zemlje sa radijacjom koja ce trajati jos 500 godina. Od njega nema spasa, on obogaljuje, oslepljuje oduzima moc govora. Moze ga baciti samo jedan covek(pitanje sta je on ali ga za sada klasifikujemo kao skoro ljudsko bice) naravno mohi

Ljuta muška glavica koja ima ono najgore od ženskih osobina i ono najsirovije od muških. Kulturološki pandan su mu predebele crnkinje koje se potuku ispred nekog američkog marketa zbog parking mjesta, čupaju se za kose i gađaju kolicima. Mješavina žene u pms-u i pijanog brđanina.

U našoj zemlji vlada jedno lepo pravilo, kada narkoman lepune od droge, država se svojski potrudi da po njemu u najmanju ruku nazove trg u prestonici, a kada neko ko je bolestan i pritom sirotinja umre, mora crkva da mu skuplja novac za pogreb. Tek juče sam video da je Sava iz Kikinde nastradao u požaru, ali nisam video samo to, video sam i da smo u globalu jedan jako govnljiv narod. Po internet forumima nigde ne piše Sava Savanović, kao da se čovek nije tako ni zvao, nego sve Ludi Sava, Sava Licimur.
O tome kako su ga okarakterisali kao čoveka, ne treba trošiti ni reči. Jebem mu mater, pa zar čoveka treba ceniti samo onda ako ima skupo odelo ili neka jaka kola? Po nama izgleda da treba.
Sava nije imao ništa od toga. Živeo je od socijalne pomoći, koja poznajući naš sistem verovatno je bila redovna kao trinaesta plata, država, pardon Kikinda na kurac je nabijem, dodelila mu neku šupu u kojoj su se komotno mogle pečurke uzgajati koliko je memljiva bila i samim tim grad je našao za shodno da je Sava materijalno zbrinut. Ono malo ljudi u tom gradu, podvlačim to ljudi jer grad često ima puno više stanovnika od ljudi, nekada bi ga častili rakijom, možda pozvali da nešto i prezalogaji. Ostala gamad pomagala mu je sprdati. Tu nastupamo mi ili vi, u svakom slučaju ista smo govna, pa se smejemo Savi, kako je Sava lud i glup, a mi jelte pametni. Pametni ko kurac.
Samo nikada se niko nije pitao od čega je Sava poludeo, od dobra sigurno nije, ili ko što bi i sam naš Savkan rekao: đe čoek? I tu dolazi do problema. Sava je i tako duševno bolestan, bio puno veći čovek i imao srce u najmanju ruku poput Rusije. Samo što on nije mogao da uleti u odelo, veže kravatu, nalicka se i spicani. Verovatno nije ni hteo, jer jebeš ti čoveka na kom više vrede cipele od njega samog. Dakle zbog čega je Sava doćeran tu gde jeste? Odgovor je dao i sam: licimuri, jajare, pederi, milijarderi. I više ne važi ona nije Sloba kriv, pokazao je naš Sava da ne važi. Da Sloba nije poveo taj ludi rat, možda naš Don Kihot nikada i ne bi izbegao iz svoje zemlje, možda ne bi bio u koloni od 200.000 ljudi, gledao žene bez muževa i decu bez očeva. Ali to je opet možda?
Istina je da kad je već došao u tu prokletu Kikindu, da je morao da kupuje vodu, pošto je bio običaj da srbi odavde prodaju vodu srbima koji su izbegli sad već te davne 1995 iz krajeva bivše Juge, istina je da je morao da spava po parkovima i da bude žigonisan u najmanju ruku kao da je stoka. A onda je taj Ludi Sava kako ste ga krstili našao posao u fabrici, gde je verovatno teglio ceo mecec za nekoliko maraka. Samo što je sirotinji muka da gleda kako drugi kradu, a da se ne buni. I tu onda nastupaju te jajare, koje su već sluđenog Savu dotukle do kraja, oni imaju za vikendice, on ni za leba, oni za ljubavnice, a ti Savkane bos. Na kraju ga otpustiše, sad već zdravo ludog, smeštiše u onu šupu, a đe čoek? E zato nikome ne puca kurac!
Ponekad mu pošalju neke budale da se sprdaju sa njim i teraju šegu, a on ih i tako bolestan ponizi. Na kraju mu slali i onu nepismenu glupaču sa litrom soka da ga intervjuiše... Kada se sve pogleda možda je i bolje što je čovek umro, da ne živi među bolesnijima od sebe. Zbogom Srbijo na kurac te nabijem!

Ovaj proces počinje surfovanjem po avangardnim stranama internet galaksije.

Pališ komp, loguješ se na net i voala, devastacija tvog moždanog sistema počinje...

Došlo vrijeme da gomila čelika i aluminijuma postane predmet obožavanja. Zašto da ne? Ljudi obožavaju i upaljače, skrve gomilu para na nešto što može stati u džep i proizvodi vatru. Korisno. Koliko i šibice svakako. Doduše šibice niko ne obožava. Licemjeri.

Elem, sve bi to bilo okej (slijepcima), da ljudi ne obožavaju gomilu čelika i aluminijuma proizvedenu u Njemačkoj. Štutgartu, Minhenu, Švajnštangeru, gdje li već ne. Može biti da su im đedovi i babe obožavali njemačke tenkove i one smiješne motore sa prikolicom, koje smo gledali u partizanskim filmovima. Prle i Tihi, kome su oni bre prodavali te priče o ređanju Njemaca automatima. Jugosloveni, stvarno ste bili naivni. Doduše nismo ni mi bolji. Nama priču prodaje Švarcineger. Švabo.

Njemci kad naprave rat i auto to bude svjetski. Svaka čast autoru ove rečenice. Ne treba ga mrzjeti. Ili možda treba. Ako je naš čovjek. Ako nije, treba mrzjeti onoga ko je preveo i približio zaludnom balkanskom narodu. Čovječe, voliš auto koje je napravio tamo neki kobasičar Hans, čiji je deda jurio tvog dedu bajonetom kroz voćnjak, dok je ovaj pokušavao da napravi tvog tatu Radivoja komšinici Stani. Strašno.

Zašto ne voliš neki drugi auto? Francuze naprimer? Oni imaju lijepa kola. Pežoe, Renoe, Citroene... Čak im i imena zvuče simpatično. Fin narod ti Francuzi. Doduše malo me nervira taj njihov govor. Nekako je nemužavan. Pederski, rekao bi moj stari. Svi ti članovi NATO saveza si pederi. Oni nas da gađaju bombom jeb'o ih otac. Slali su nam bombe a sad bi da nam šalju auta. E nećeš majčin sine. Od vas ništa dobro ne mož' da potekne. Eto vam vaša kilava auta, jebite se u njima, po mogućnosti muško s muškim kad ste već degenerisan narod. I to ti oćeš da voliš? Auta koja prave homoseksualci?

Pusti bre Bemvee i Mercedese, to bre duše nema, to je hladno ko noga u leša. Auto biraj u toplijim predjelima. Eto Talijan. Veseo narod, ima dušu. I auta su im takva. To bre igra na putu. To se vozi sa osmijehom. Doduše, od tih Italijana me ponekad smijeh uhvati. Dobro, ne samo ponekad. Bolje reći uglavnom. Ili stalno, šta bre ublažavam. De će bre kilavi Italijan da napravi vozilo? Pa oni ni u ratu nisu mogli da prismrde pobjedi. Mjesto da juri mog đeda Marinka da ga okači na trgu, što šuruje s četnicima, on jurio moju babu Stamenu da joj se zavuče međ noge. I onda me pitaju što ja danas volim tjestenine. Moram. I mrzim što ih volim. Sačuvaj me bože rata i Fijata, reče neko pametniji od mene. Ili zaludniji. Morao je biti zaludan kad je smislio takvu glupost.

Demokratija ne dolazi u Poršeu. Nju donosi Dženeral Motors. Amerikanac. Šta? Mislio si da dolazi u Ladi? Žalim te. Niva može da donese samo bol u leđima ako sjediš pozadi. Šta su bre oni mislili kad su je pravili? Da ću djecu da vozim u školu sa njom, pa ostavili prostora pozadi samo za klince. Jes, da im se smije učiteljica. Mada, kad bolje razmislim i američka auta su govna. A oni koji ih vole su domaći izdajnici. Idi u Avganistan pa voli američka kola.

Japance i ostalu žute proizvođače pokretnih kontejnera ne bih komentarisao. Stara poslovica kaže ''kakvi su ti pornići, takva ti je i autoindustrija''. Japanski pornići hm...

Kupujte Zastavina vozila! Domaće mile, pomozi napaćenoj državi. Pljuni par iljada za tog jebenog Fijata i napuni državnu kasu! Fijata? Italijana? Ma kakvi. Bolje Njemca da uzmeš nego Zastavu. Doveli su fašiste da nam prave vozila u kojima će se voziti naša djeca. A i kad nije bilo njih, pravili su ih po Fijatovom modelu. Fijat je govno. Jugo je Fijatov proizvod. Jugo je govno. Kako možeš da voliš govno?

Jedan savjet. Nemoj da si stereotipan kad biraš vozilo. Ljudi sa stereotipima su goveda. Mrzim ih. Oviha dana nisam najbolji ni sa samim sobom.

Kad malo bolje razmislim, ne treba osuđivati ljubitelje njemačkih vozila. Ljubitelji svih vrsta vozila su govna. Idi pješke, kako Bog miluje. Nije ti se ni đed vozio, šta imaš i ti.
Popih neki dan prijavu za nepropuštanje pješaka na semaforu. Pa majku mu jebem što ne sjedi kući? Šta bre ima da se šetka ulicom kuda idu kola?
Pješaci su govna.

Opšte je poznato da se žene izuzetno lako vređaju. Načini da se to izbegne variraju od situacije do situacije, ali se uglavnom zasnivaju na vređanju samog sebe. Sad, zavisi sa kojom ženom pričate i da li vam dovoljno znači da podnesete tu žrtvu.

Sve može da se izbriše iz sećanja. Zapravo sve osim činjenice da nekome duguješ pare, da su te prebili k'o pičku ili analno rastavili na proste činioce.

recnik američkih liberala raste iz dana u dan
kao neki odvratni pulsirajući tumor sa očima i zubima koji vire iz njega
po toj priči, ne smeš nikome ništa da kažeš i svako ponašanje je prihvatljivo inače će, možete misliti ZALEPITI ETIKETU NA VAS. Nema veze što je osoba drolja koja više jede da ne kažem čega nego leba, ti joj ne smeš reći a jer je onda SLAT ŠEJMUJEŠ.
Nema veze što je neko morbidno gojazan ako mu kažeš da je debeo i da mora da trenira jer će dobiti srčku i umreti onda si ti FATFOBIK I TI GA FAT ŠEJMUJEŠ.
Ne on nije beskičmenjak koji je ok s tim što mu lepša polovina upražnjava seksualne odnose s celim selom, on je OPEN MAJNDED i POLIAMURUS i slična sranja.
Najveća glupost kod cele ove priče je što će moroni da celu svoju ličnost (ili jelte manjak iste) da zasnuju na nekom lejbelu i onda će tako da žive kao kompletna gamad misleći da su elita i tesla lično. Naravno ovi ljudi ako mogu tako da ih nazovem će reći da mrze lejbele i da ih neko etiketira i osuđuje, tako da masnoj debeloj nakazi ne možeš reći ne nisi žensko samo jer imaš roze kosu i izmislio si PRONAUNS ZAMENICE kojima želiš da te oslovljavaju već si olupina od čoveka. Ti ga onda MISGENDERUJEŠ i onda si FATFOBIK TRANSFOBIK SEKSIST MISODŽINIST.....i ostale baljezgarije. Kriju se iza lejbela i ovih budalaština jer im je to zona konfora jer nemaju, da oproste gospoda inžinjeri, muda da prihvate realnost koja je realno tužna. Makar njihova jeste. Tako su izmislili bezbroj polova i gluposti da bi sebi dali neku poentu u životu. Obrijao sam se od muke kad sam video ZAMENICE XI/XIR ..star wars jebeni. Jebote došlo je vreme kad ne smeš da prdneš nigde jer si odma /ubaci izmišljeni termin ovde/ .I dobro jesam šta god si mi rekao i šta sad? To automatski znači da si ti upravu a da ja nemam blage veze o životu što ne podržavam da se u srednjim školama ribama daju časovi iz onli fansa kako da budu profi kurve, oh izvinjavam se SEX WORKER,mora se upakovati i zaobići istina. Ali ne ti si u pravu jer si napamet nabubao/la par izmišljenih termina(koji su realno sranje, uzeli od racism ono -ism,gde je rasizam bio ozbiljan problem za razliku od ovoga, pa tako postoji šovinizam seksizam heltizam; ili -phobia pa sad imamo transfobiju fetfobiju i slične nebuloze majko moja rođena) i takođe si zapamtio i popio par litara vešto proceđenih govana i to ti je sad smisao života. Svaka čast druže, drugarice, drvo, ili šta si već. Nisam uplašen nego ogorčen, fobija pada u vodu, a što šejmujem, da ismevam jer su smeće i realnost će ih smrviti kad tad. Naravno da ismevam i treba da se sramote.

Novi dijalekat srpskog jezika, koji koriste političari.

Za razliku od uvreženog mišljenja da su svi frizeri pomalo gej, pravi frizer je u stvari nešto sasvim drugačije, čovek o kome se ispredaju mnoge urbane legende, još za života mitsko biće i sa dopuštenjem sviju građanin prvog reda, samoinstalater po rođenju, on je u stvari uzor svih nas i svi mi bi smo u drugom životu hteli da budemo on, pravo značenje reči frizer je Trsitelj, i u zavisnosti od staža i umeća, postoje titularna zvanja među frizerima:
1.- Frizer na prvi pogled
2.- Frizer na prvu reč
3.- Frizer na prvi dodir
4.- Frizer prvi dan
Pitate se zašto frizer? Mršenje kose je njegova prava profesija.
Iako je zaposlen njegova ekstraprofitna aktivnost, na koju plaća porez na esktraprofit, je Mršenje kose, na čijem polju je svetski priznat stručnjak, čak je i bio koautor u pisanju knjige: ,, Kako da prosečan muškarac mrsi kose kao Ričard Gir”, kada god se vrati sa posla, pred njegovim vratima je red žena, kao da tu živi i radi običan Frizer, zubar i ginekolog, koje žele da im satima pripremane frizure budu kvalitetno raščerupane od strane vrsnog trsitelja/mrsitelja kose/pravog frizera.
Iako je ljudsko biće, postao je besmrtan, kada je naterao zečice da izbace Hjua Hefnera iz sopstvene kuće zbog njega.
Za njega je dokazano da na dnevnoj bazi obara avione i da je pred njim na kolena pala cela vazduhoplovna eskadrila odjednom, iako je tih dana bio švorc, da je zapalio logorsku vatru u gaćama Fej Danavej, da za njega ne postoje mudoblokatori i da je on od najgore sorte ribočuvara i da je večiti i apsolutni pobednik kada se igra poker u skidanje, nebitno protiv kolikog broja žena igra, a i kurve mu plaćaju za snošaj.
Kada god priđe ženskom biću, njegov pogled i glas, odvrće potenciometar na vodopadu za dve sekunde. Doprinosi čovečanstvu dobrovoljnim davanjem krvi od koje su naučnici posle mnogo godina uspeli da sintetizuju vijagru i cijalis, kako bi muški deo čovečanstva mogao da shvati njegovu veličinu.
Žene u trenutku njegovog razgolićivanja i u toku njegovog tretmana shvataju da su vernice i kao najskuplje porno dive svo vreme bezuspešno dozivaju boga da im produži tretman.
Zabranjeno mu je da posećuje ženske samostane, a i kada ih posećuje, časne sestre moraju da se zatvore i samokažnjavaju dok ne napusti religiozno mesto, dal bičevanjem ili vezivanjem filakterija.
Svakodnevna rutina mu je postala zajebati se i zakasniti na posao, ali mu šef gleda kroz prste, zato što je i njegova žena veoma srećna i zaboravlja da je za godinu dana promenio dvadeset i sedam sekretarica, koje mu je Frizer lično preporučio.
Nikada u životu nije čuo ili izgovorio reči homoseksualizam, impotencija ili seksualna disfunkcija, nikada nije bolovao od megaploditeljstva, niti je ikada koristio neki od stimulanasa koji su derivati njegove krvi i ne postoji dokumentovan slučaj da je on odbio ženu ili da je žena odbila njega.
Uglavno živi dug i srećan život, ispunjavajući žene do vrha, a pratnja na njegovoj sahrani je kolona od nekoliko kilometara ucveljenih žena, koja je svaka za sebe barem u jednom trenutku pomislila da je samo njen, koliko su se samo prevarile, kada je on čitav svoj život bio samo svoj.
Najčešći uzroci smrti frizera su:
- Trovanje, metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od opsesivne mušterije.
- Metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od strane ljubomornog ili zavisnog muškarca.
- Srčani udar, i preterani odliv krvi iz mozga ako ne vodi računa o svom zdravlju.

Legendarni italijanski fudbaler iz devedesetih i početka dvehiljaditih, u vreme kada su kalčo, Aprilije i kvalitetan pop vladali Evropom. Rođen u Milanu kao čistokrvni apeninski pastuv od ćala Roka Sifredija i keve anonimne mađarske kurve, u osnovnoj je dobio nadimak "Bastardo", koji će ga pratiti tokom čitave njegove fudbalske karijere.

Juniorsku je peglao u Palermu, klubu poznatom po tradiciji izbacivanja sjajnih igrača, gde ga je posle tri odlične sezone, na derbiju sa Katanjom primetio skaut slavne Sampdorije, u koju prelazi u sezoni '91-'92ga, sa nepunih 18 godina, gde je odmah počeo da pruža odlične partije i dokazuje kol'ko je rasan. Debitovao je u Kupu Šampiona iste godine, i to u ključnim utakmicama protiv beogradske Crvene Zvezde, u kojima se na obe upisao u listu strelaca i kao asistent gola Vijalija. Te godine je zajedno sa Sampdorijom izduvao za trofej LŠ, ali ga to nije demotivisalo da prestane da šamara nozdrve prvoklasnom robom u društvu legendarnih Đanluke Paljuke i Roberta Manćinija i nastavi da igra kalčo.

Međutim, usled sve lošijih rezultata Sampdorije na fudbalskoj sceni, opada priliv lira u klupsku kasu, a samim tim i kokaniđe na sinuse, pa '95te prelazi u crno-belu instituciju iz Torina zvanu Juventus, sa kojim se naredne godine kruniše titulom evropskog prvaka.

U njemu ostaje narednih deset godina, sve do afere "Kalčopoli", kada je Juve zbog štelovanja tekmi išutiran u Seriju B, što ponovo finansijski pogađa Ćomanottija i usled nadolazećih rata za Ferari i vilu u San Remu, odlučuje da prihvati ponudu fudbalskog giganta iz rodnog grada, AC Milana. Kada je navukao rossoneri dres, obećao je navijačima da će u njemu i završiti fudbalsku karijeru. Ćomanottija tipično žabarski, userava i te godine, da odmah po dolasku u novi klub, popuni vitrinu u dnevnoj sobi još jednom krunom evropskog prvaka.

Orilo se tih godina na San Siru, "Viva Bastardo!", Ćomanotti je rešetao protivničke mreže, blistao u igri i sa tim dojajnim utiskom i aurom fudbalskog mađioničara, stavlja do znanja Marčelu Lipiju da je dovoljno sazreo kao igrač i kao ličnost za dres Azura, te i biva pozvan od strane dotične legende, ni ne sluteći da će sa njima uspeti da osvoji san svakog fudbalera i postati prvak sveta u fudbalu.

Nakon što se nakitio zlatom više nego Kristijan u "Divimo se u čitulji", odlučuje da se konačno penzioniše i na prijateljskoj utakmici sa beogradskim Partizanom na domaćem stadionu, oprašta se od fudbala uz gol iz poklon penala, skrivljenog specijalno za tu priliku i uz koreografiju celog stadiona koji je rasprostro transparent "ARIVEDERČI BASTARDO", sa suzom na obrazu, izjavljuje u mikrofon "Ti amo, ragazzi" i odlazi u svlačionicu.

Poslednji put.

Završni udarac. Rampa koja se spušta na put naizgled beskonačnoj raspravi, u kojoj pobednik nije nužno onaj koji ima validne argumente, već onaj bezobrazniji, dužeg jezika i još koječega, vispreniji da svako verbalno nadmetanje prekine na pola, dok još nije potučen, te isto završi u svoju korist.

U najavi je sve zvučalo super, a onda umesto naslovom obećanog spektakla ispadne neko govno na koje ne želite da potrosite ni nanosekundu svog ćivota.

Nikad se ne zna. Čudni su putevi onog gore. Dok ti sad pižiš za nekom kučkom, ona tvoja buduća (koju još nisi upoznao) možda radi neki gang bang. Dok ona piži za onom četom crnaca sa basketa, ti jebeš neku kurvu. Sve u svemu - ne znaš, nisi kriv, sudbina je čudna stvar!

Inače se izraz koristi isključivo za ironično tešenje ili za direktno spuštanje sagovornika posle dugog prepucavanja.

Po nepisanom pravilu među Srbima, pridev koji se koristi kako bi se nečiji položaj omalovažio.

Postojao je uvek i svuda, u ovoj ili onoj formi... Zakonodavac je uvek gledao da ostavi rupe ne bi li verbalni delikt kao najsvetije i najomiljenije čedo svake vlasti mogao da se primeni pod zakonskom maskom. Ipak je najbezbednije i najpravednije kažnjavati po zakonu, zar ne? Vekovečiti dokaz da je sloboda govora mit, prazna i ničim potkrepljena misao za zavođenje vrlih idealista i dobronamernih društvenih kritičara koji se nadaju da će svojom delatnošću uspeti nešto da promene, da pokrenu stvari ka boljem cilju- prosto rečeno, za utopiste koji su oboleleli od lakšeg oblika koštunjičavosti i koji ne vide prostu naturalističku i sofističku realnost u kojoj ,,jači tlači". Hoće, isto kao što će ti onaj ortak vratiti pozajmljenih dvesta jevreja koje je spiskao na moldavske kurve i flašu visikija pre nego što popričaš sa njim... Prosta istina je da niko i nikad nije bio slobodan da kritikuje, pogotovo ako je njegova kritika imala smisla i ako je neko želeo da ga sluša. Ako kritika nije imala smisla, vlast ga je puštala da lupeta i tako je gradila svoju poziciju po principu ,,sjajni smo ako nam je to najbolja zamerka''. Ako nije imao ko da ga sluša, na njega se gledalo kao na mesečara i ,,intelektualnu dvorsku ludu savremenog vremena", pa je opet puštan da mlatara... Ali, ako se poklopi da umeš da misliš i govoriš, to već neće valjati. Zašto? Zato što time može ozbiljno da se naškodi bajama na vlasti. Dovoljno je da rulja poludi, a onda nema spasa od njenog destruktivnog delanja u vidu par otkotrljanih glava koje lete kao glavice kupusa... Nije lepo da kraljica troši astronomske cifre na dijamantsku ogrlicu ako sirotinja nema šta da jede. Ali rulja ne želi da poludi, niti da misli. Rulja želi da sluša. I šerifi žele da sluša. Samo se ti praviš pametan i zato po običaju zaglaviš na robiji ili , u tradicionalnom duhu, iznenada ti se dogodi neka čudnovata i misteriozna nesreća.

Počne tako što dobiješ neki mali podstrek. Onda shvataš svu odvratnost sistema koji je očevidno nepravedan i favorizuje svoje igrače (takođe svaki sistem oduvek). Potom se napraviš pametan i izlaneš se pred komšijom drukarom, koji te prijavio kod vlasti u nadi da će se uštekati za neku malu privilegiju ili državni posao. Ili jer je pizda. Naravno, ljiga će dobiti šipak, ali bar neće večno da premešta kamenje sa jedne na drugu gomilu na nekom egzotičnom ostrvu bez jednog drveta i spava u upišanom wcu, trpeći iživljavanje fanatičnog upravnika zatvora.

Onda će doći oni. U pola noći. Kao kod Kafke, odvešće te negde bez ikakvih objašnjenja. Sklopiće to u već čuvenim izjavama. Kazaće da si uvredio tradiciju, da si nelojalan i da si izdao kralja, da pljuješ na Boga i da si jeretik, da si veštica, da si neprijatelj države, da si širio paniku, da si zlonamerno prikazao političku stvarnost u zemlji, da si strani špijun, da si staljinista ili element stare građanske klase, da si finansiran spolja i da si planirao pobunu protiv narodne vlasti. Za poslednje neće slagati - tvoja je pobuna u tome što si ispravno i kritički počeo da razmišljaš i imao muda ili naivnosti da to javno kažeš. Držaćemo se prve varijante, ipak lepše zvuči da si postradao kao heroj.

Makijaveliju se pripisuje čuvena misao da je podjednako opasno pokušati da se oslobode ljudi koji žele da žive kao robovi, kao i da se porobe oni koji žude da žive u slobodi.

Pozdrav koji se čuje odmah nakon tvog halo, a u 99% slučajeva znači samo jednu od dve stvari. Prva je da neka firma želi da odradi prezentaciju, smara te dva sata o uređaju koji vredi pedeset, a košta dve hiljade evra i da ti uvali to sranje ili ti šatro da neku nagradu koju si osvojio i tako to, a druga je neka banka, mobilni operater ili bilo koja druga ustanova kojoj već pola godine nisi platio reket.

U oba slučaja, najbolje je odmah nakon dobar dan spustiti slušalicu i ne javljati se, jer ako čuju da postoji samo sekund oklevanja i osete krv, pretvaraju se u ajkule i kidišu na tebe svom snagom, dok ti potpuno ne slome volju i zakažu prezentaciju ili nateraju te da im obećaš kako ćeš platiti makar, ukoliko su one krvopije iz slučaja dva.

Ili u prevodu seljačina. U svakoj državi su prisutni. U svakom kraju zemlje ih ima, mada uglavnom žive u ruralnim sredinama nerazvijenog kraja svoje zemlje, kao sto su jug Srbije, jug Italije, jug USA, sever Francuske. Molim Vas, da me neko ne shvati pogrešno, ima u tim krajevima jako dobrih ljudi, čak šta više dobri ljudi su i većina no ima i klasičnih seljaka. Njihove osobine su: pre svega mrze ove što dolaze iz prestonice, uglavnom kafanski nacionalisti, sa prostim manirima i potpuno seljačkim recnikom, i pomalo čudnim smislom za humor.

Pera, Rade, Maki i Miša su najbolji ortaci... Pera misli da je najjači, Rade želi da bude najveći jebač, Maki klasičan pesmimista, Miša glavni zabavljač...

22:00 - Pera, Rade, Maki i Miša se okupljaju kod Pere kući kako bi izašli u obližnji noćni klub, pošto znaju da će večeras pevati neko od Grandovaca, očekuju da će biti riba, a pošto niko ne sluša tu vrstu muzike počinje se sa šikanjem po krmači ...
22:30 - Posle druge krmače ortaci ne želje da odu nepripremljeni u klub pa puštaju one pesme koje ih verovatno čekaju tamo...
23:30 - Ortaci već pomalo našikani dolaze u klub koji je inače uvek prazan, ali večeras je već bio pun. Naručuju turu 4 bambija. Ubrzo naručuju još nekoliko tura i sve to piju na eks kako bi se pokazali da mogu da podnesu alkohol...
00:00 - Ortaci su već razvaljeni, kreću u akciju, prilaze nekim devojkama koje ih ispaljuju, zatim još jednim koje su ih takođe ispalile. Pošto su se dobro ispalili, odlučuju da se razvale...
02:00 - Izbacuju ih iz kluba zato što su ispovraćali sve okolne stolove, odlaze do oližnjeg parka sedaju na klupu i kreću da pričaju o tome šta je ko uradio večeras, priču uvek kreće glavni zabavljač Miša koji uvek ostane trezan...

E, baš smo stoka. Jebote, pa zar si našao na stepeništu moje zgrade, otpatku ljudske vrste, da doživiš ovakvo prosvećenje? I to si se israo na današnji dan, kada sam se ovako lepo obrijao, u oba pravca žiletom, s izbrijavanjem, pa sada smrad tvog govneta sa trećeg stepenika štipa jače od ćaletovog afteršejva.

Uostalom, zašto se uopšte brijemo na današnji dan? Kao da je neka svečana stvar u pitanju. Isto sranje, možda i veće nas čeka i sutra... oh, evo lepog prizora, da zaboravim na ono govno. Ide komšinica, sveže isfenirana, šlic do dupeta... Stani bre, nije lepo da se šunjam i gledam:

- Dobar dan, komšinice, baš ste se picnuli danas, u nedelju u podne...
- Pa valjda je takav red na današnji dan?
- Ah, vi isto u vrtić, znači? Haj'te vi samo, ja ću polako...

I eto, meni glupo što se brijem, a ova se isfenirala, našminkala i skockala. Možda je čak i u solarijum išla, kao da se, izvinite na mom francuskom, za neku jebačinu spremila. Doduše, ishod je sličan, a navika je da se trudimo da smo najlepši na početku duže veze. Tačnije četvorogodišnje, ako ova od danas potraje koliko je ustavom predviđeno.

Par koraka dalje, tu je i Boća, lokalni džankić. U svom je prirodnom okruženju, u prcilištu za golubove između dve zgrade. Pre dvadeset godina je blejao na istom mestu. Kao da je ovde vreme stalo. Mahnuću mu samo, ne mogu da sad slušam kako mu treba sto kinti za neku varijantu.

Eno ga i mali Raca Šonja... mada je danas opštinski funkcioner, ide u skupocenom odelu u istom smeru. Eh, dok smo kao klinci još uvek svi drkali na Branku Šovrlić, taj je bio debilčić kojem smo lupali čvrge kod koša jer smo bili superiorniji u svakom pogledu. A vidi ga sad. Žuri nekud, izgleda gde i svi ostali.

Oh, gle čuda, još jedno govno! Ovaj put kučeće i to nasred terena za basket. Pa ženo, valjda je normalno da za svojim kučetom počistiš, jesi li čula za neku odgovornost? Uvek u sebi mislim kako bi im ljubazno rekao "pička vam materina, pokupite kaku vašeg kuce", ali odćutim, kao pičkica. Možda bih sada, u danu za promene, mogao promeniti praksu:

- Izvinite, gospođo, ali na tom terenu se deca igraju.
- Puši kurac.

A i ja se pravim pametan. Mada sećam se te žene, rekla mi je kao klincu svojevremeno sa svog prozora, krijući se iza roletne, da nisam normalan što sam napolju dok traje pomračenje Sunca i da bi trebalo da odem kući i zaključam vrata. To su ti ljudi, oni rade to.

Najzad sam stigao na odredište, pripade mi muka od jedne petominutne šetnje. Makar nije velika gužva i izgleda da brzo ide. Nije ni čudo, znaju ljudi šta rade, pa se ne zadržavaju puno čitajući. Hmm, a ovamo su kao neopredeljeni. I ko me sad tipka po ramenu? Ah, lokalni uspešni privrednik Stanko...:

- O, Stanko, zdravo, ne videh te odavno.
- Ma tu sam ja, vamo tamo, kamioni avioni, kurve i koks, znaš kako je?
- Razume se da znam...
- Šta ima kod tebe?
- Sjeban sam nešto, mislim kako smo nazadni kao društvo, bahati, netolerantni, kaskamo za svetom...
- To stoji, batice, stoji... e, ček, okreni se napred, stala je trudnjača na kraj reda, pravi se da je ne vidiš.
- A?!?
- Da bre, ko će sad da je propušta kad smo sledeći.

Da li je stvarno to rekao? Ne, ja ne mogu ovo. Nema nama spasa... a ovom krezubom sa UV lampom ne mogu ni dobar dan da kažem. Evo vama, gospođo, lepo lična karta, a tebi, mala, da naprskaš prst i hvala za hemijsku. Hvala vam na uviđavnosti da skupa ne progovorimo nijednu reč. E sad da vidimo... ma šta da vidimo! Kao da ovde još uvek može išta da se uradi, najbolje je da zaokružim prve na spisku, isto mi se hvata. Da makar opet probaju da obezbede još jednu 1999, al' da bude efikasnija ovaj put.