Završni udarac. Rampa koja se spušta na put naizgled beskonačnoj raspravi, u kojoj pobednik nije nužno onaj koji ima validne argumente, već onaj bezobrazniji, dužeg jezika i još koječega, vispreniji da svako verbalno nadmetanje prekine na pola, dok još nije potučen, te isto završi u svoju korist.
-'De mi se dede penzija, nema 5 minuta da sam je spustio na sto?
-Jel prolazio Zoran kroz tuda skoro?
-Jes' malopre, što?
-Eto ti odgovora, taj pokupi sve pred sobom. Lepo ne znam kako su ga tako nevaspitanog podigli! Nikoga to ne poštuje, sve radi kako mu se digne, ništa mu nije sveto, ne...
-Dobro, o'š ućutati?! Kud sam i pitao, saće drobonjiti pola dana...
...
-Zoki, ljubi te deda, da nisi ti slučajno uzeo dedine pare?
-A-a! Namerno sam uzeo.
-Pa kako tako, sine, ni da me pitaš. Ajde, lepo, da mi vratiš, pa da te deda časti, dosta ti je hiljadu.
-Ti znaš kol'ko meni dosta! Ne dam! Šta će to tebi?!
-Pa kako to razgovaraš? Kako šta će mi?
-Lepo, brate! Ajde reci, šta će tebi pare? A ja imam sto troškova! Treba mi za pljuge, treba mi za kurve, za kladionicu, treba mi za onog što mi udara pečate u indeks, mora nešto i za u kafanu, na sve strane samo traže! A ti, šta te boli uvo! Imaš sto godina, nigde ne ideš, ništa ne radiš, najbolje da lepo umreš, ja ti kupim vinjak, malo tamo da te ispolivam vo imja oca i doviđenja, prijatno! I šta će ti onda pare?!
-E vo imja oca baš!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Auu bezobraznog li primera, za malo da se sažalim na dedu i udarim minus hoho
+
Kako možeš tako prema dedi lololo +
U, što ste mi vi neki fiiiiniii... :))
Nego šta, gonzo dečko za primer, ja za telo hoho