- Evo ti čist špric.
- Ne treba mi, diplomirao prošle nedelje u školi hepa.
- Svaka čast kolega, kvoter ti je džaba u to ime.

- Aj spičimo kvoter?
- Aj. Ma gde ćeš s tim plastičnim što si dig'o iz Krsta? Gle ovaj top gan, stakleni brate!

Rava: Ja nemam da ti vratim onih 500 kinti za kvoter što si mi dao...
Lerdi: Moraćeš da ih odradiš onda... Pokloni se i počni...

17h. Trpeza:

Majka: "Sine ćerka moje koleginice iz kancelarije levo prekoputapored unakrs moje...."

Sin: "Kevo znam, pusti jadna joj majka ona se daje za 10 evrića ili za kvoter, pusti njihova muka..."

-I onda ti brate mi uzeli jedan kvoter, džabe 500 kinte, a onaj uopšte nije valjao, znaš onaj od 300, mislim lepo kažu jbš beo pajdo, dodaju tablete lopovi.
-Reci mi, da li ste vi normalni??
-Ne mi smo samo ekonomični, vutra je tebra mnogo poskupela.
- 0_o

- Daj mi kvoter donecu ti pare sutra.
- Lažeš!
- Ne lažem, časna pionirska!

- Gde si ti bio kad je poplasena apoteka.
- Kod kuće čitao sam.
- Imam dvojicu koji kažu da si bio u apoteci.
- Nisam ja, časna pionirska! Ali sam video ko je!

-Konačno!
-Nemoj sad naićiće otac Branislav.
-Ma boli me 'rac! Deset dana sam bio čist. Aaa ekstaza! Evo ti kvoter.
-Joj šta ako naiđe? Znaš kakav je...
-Ma aj na brzaka. Jedan galop i gotovo.

-Šta to radite stoko?!
-Nemoj oče, nemoj!
-Šta nemoj?! Šta nemoj?! :šljas:
-Nemoj više molim te! Ne, ne, ne! Nemoj samo opet lopatooom!!! :BAM:

-Šefe jel mogu slobodni u sredu počinjem sa hemoterapijom.
-Ma ćao đenja u sredu nam stiže roba.
____________________________________________
-Bato daj koji dinar.
-Ma beži bre!
-Molim te bato za leba da kupim deci. Bog će da ti da dimaš puno para, zdravlja i dece.
-Ja sam žensko imbecilu smrdljivi!
-Daš ondak koji dinar seko? Da se udaš i dimaš puno dece.
Ma ćao đenja.
___________________________________________________________________________
-Na koju si foru završio kvoter?
-Ma uleteo u Lili digo parfem i ćao đenja...
___________________________________________________-Kako ste bre ti i buraz završili u Partizanu?
-Ma ćale i Bjeka igrali zajedno, ovaj ga iscim'o i ćao đenja.

- Zdravo, Lemi. Imaš li sveže droge danas?
- Ššš... :Sklanja ga u stranu: Koji ti je kurac, bre? Je l' ti ta droga spržila mozak, pa me na ulici pitaš za gudru?
- Ma neee... Nego, znaš i koji je danas dan?
- Sreda. Pa šta s tim?
- Ne. Danas je dan za kristalizaciju. Daj polutku meta.
- Je l' imaš lovu?
- C.
- Dam ti kurac onda. Šetaj.
- Ajde nemoj da si takav... Daću ti čuku od pokojnog ćaleta.
- Daj da vidim... :Odmerava sat: Nije loša čuka, daću ti kvoter za nju.
- Nemoj da si takav... Daj polutku i daću ti da me jebeš u dupe. :Skida pantalone:
- Marš u kurac. :Baca mu polutku: Na, crko dabogda... :Odlazi:
- Hehe... Što sam ga zajbebo... U jebote, dvajes' do jedanaest, kasnim na hemiju...

Ja u školu idem i dobar sam đak...

-Dobro... sve razumem... i to da već mesecima pokušavam da te naučim kako se koja stvar zove u kući i to da si pre mene bio samo sa nekim pavijankama, ali da ti čoveče, prospeš onaj smrdljivi razređivač u lavabo, ruke od farbe opereš nad mojom ciklama majicom...
-Nisam hteo... mislio sam da...
-Stani, molim te... u spavaću sobu si nam uneo zimske gume...
-'De da ih ostavim, majke ti? U podrum dole? Da mi ih ukrade onaj pajdoman sa četvrtog i da proda za kvoter četiri Mišelina? Si poludela majci? Prošle godine ih zavaljao, sva sreća pa mu Šiki valja, te me čovek nazvao i vratio mi... zamisli da je neko od ovih klinaca? Osta ja suva kurca, ako me razumeš...
-Ma, jebale te, čoveče, zimske gume... pazi, ako nisi bio spreman za život u dvoje nisi ni trebao da se ženiš...
-Ma, jesam, nego...
-Nego ŠTA?
-Nego, ne mogu da se setim šta je to ciklama, mamu mu jebem...
-Idiote, ti mene ne konstatuješ sve vreme?
-Ako ćeš iskreno, zamislio sam se kod onih ciklama boja... je l' to ona svetlo plava, kevu joj jebem? Ja mislio to ona krpa za pod, tako mi izgledala... još sam je i uzeo da ispoliram auto...
-Ti?! Pa, ja ću te ubiti...
-I da dodam...
-Nemoj dodavati ništa, samo mi se skloni sa očiju...
... sam za sebe: To, mađijo!...

Maja, 27 godina, učenik generacije u osnovnoj, pobjednica takmičenja crvenog krsta za Balkan. Nakon srednje škole upisuje medicinski fakultet i seli se u prjestolnicu. Prve dvije godine daje u roku. Na početku treče godine upoznaje Denisa koji joj obečava kule i gradove i obnavlja dva puta godinu. Roditelji usljed njenog razuzdanog života prestaju njeno finansiranje. Denis se seli u Njemačku ostavljajući je samu. Maja biva primorana da se vrati u rodni grad. Danas radi u kladionici.

Ena, 33 godine, u osnovnoj školi biva mis male mature, već u srednjoj školi je na naslovnim stranama lokalnih časopisa za žene. Predviđala joj se uspješna karijera manekenke. Upoznaje Peku pajdomana i navlači se na dop. Usljed sve češćeg kašnjenja na revije i nedolaska na iste, modne agencije ne žele da surađuju sa njom. Zbog nedostatka primanja puši dilerima za kvoter pajda. Nakon overdoza Peke prestaje sa drogiranjem i nakon uspješne rehabilitacije zapošljava se u kladionici.

Jasmina, 24 godine, izuzetno talentovana za tenis, biva prvak države u kategorijama do 15 godina. Novinari u sportskoj rubrici je opisiju kao novu Moniku Seleš. Pred kraj srednje škole uspješni lokalni menađer joj obečava izlazak na međunarodnu scenu i učešće na ATP turnirima. U znak zahvalnosti daje mu svoj cvijet i ostaje trudna. Odlučuje da abortira jer bi trudnoča mogla uticat mnogo na njenu karijeru. Menađer svatajući u šta se uvalio nestaje, a Jasmina ostaje bez ikakve nade za nastup na međunarodnoj sceni. Zbog njenog poznavanja tenisa veoma lahko dobija posao u kladionici.

-Jesi ćuo da se Deki oženio.
-Ajde burgija ne seri, kako je on uspio nekoga smuvati, znaš da je antitalentovan za razgovor sa ženama, jedino ako je kakvu šiptarku kupio tad je moguće.
-Ozbiljno ti kažem, oženio neku arhitekticu vrh pička, stari joj drži neku građevinsku firmu, ima 100 zaposlenih. Odmah dobio poso, ima 2000 jevreja platu, boli ga kurac.
-Pa jebote, znaš da smo mu znali naštelit sigurnu ribu, prolaz zagarantovan, on to sjebe. Taj se ni sa kurvom nije znao ophodit kako treba
-Znam brate, ali pazi ova ga toliko gotivi drži ga na dlanu. Sljedeće sedmice organizuje neku roštiljadu kod sebe, zvao nas je sve da se obeznanimo od alkohola. Ideš li?
-Sine znaš da se ne treba pitati ribu da li će u vodu.

-De si pikac mađijo, nisam te vidio 100 godina. Šta ima šta se radi? Ajd me života ti uveži sa onim tvojim lerdijem, trebaće mi koksa ovih dana. Znam ja da si ti u tim šemama.
-Nemam ja više nikakvog kontakta sa njim, raščistili smo za sva vremena.
-Jesi li mu to osto dužan za kvoter pajda, pa ne želi poslovati više stobom.
-Skino sam se ja sa tog, sad sam u nekim drugim šemama.
-Pa vidim da mi ne ličiš na nekog pajdomana, jesi li ti počeo da valjaš, vidim fino si obučen.
-Ma jok, prezentujem neki projekat na faxu, dolaze neki japanci da gledaju, ako dobro prođem dobit ću stipendiju za doktorat u Tokiju. Šta je sa tobom, ti si dobro kreno, gdje radiš?
-Ma et guram nekako. E vidjećemo se, žurim moram tetki dodnesem lek

Pismo iz Toronta

Dragi naši,

Ne možemo još da konfirmamo naš dolazak ovog leta, ali, kako sada stvari stoje, izgleda da ćemo morati da kanselujemo tikete koje smo bukirali, jer nas ubi morgidž za taun haus što smo skoro kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne možemo da skupimo za prezente svima vama i ostaloj familiji, a bez toga ne ide da dolazimo jer nećemo da nas smatraju za neke bamove, kao što su pričali za Đoleta i njegove kad su svojima doneli po 100 dolara, kako su čip i kako ništa nisu uradili u Kanadi. Mi tako nećemo. Ili dolazimo kao gospoda ili nikako. Zato smo se i dogovorili da sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sledeći vakejšn.

Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i jos dva part tajma, a Zorica je našla i treći part tajm (preko vikenda), ali smo dobro uskladili šihte pa možemo da se viđamo svakog drugog vika. Možda je to malo nezgodno za Rebeku, ali njoj plaćamo dej ker posle škole, a odatle je uzima bejbi siterka i dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, razume da mi ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora da bude sve dok ne otplatimo morgidž. Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to beše pretprošlog) vodili ceo dan na lejk. Kupili smo joj i hot dog i ajs krim i od tada stalno svima priča kako joj je bilo bjutiful. Ja imam dosta posla oko taun hausa (katujem travu, čistim atik) i nekako ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer hoćemo da ga rentamo i tako povećamo inkam.

Kao što vidite, da je lako - nije, ali kad je čovek hard vorker i ako dobro isplanira skedžual može sve da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130 paunda, pa mi se neki naši dušmani odavde podsmevaju da sam se osušio zato sto mnogo radim i spavam samo četiri sata, ali to je samo zato sto oni mnogo dželos na mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u sabveju. Čoveku više i ne treba, a i to je samo privremeno (25-30 godina, dok ne otplatimo morgidž) a posle ćemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj target.

Čuo sam da Đole i ove godine ide za stari kraj. Može se njemu kad već deset godina čuči na velferu i još vozi picu za keš, a žena mu otvorila bjuti salon u stanu pa ove naše guske navalile ko nezdrave da rade her kat. Ali, šta im vredi kad ne znaju da invest nego sve spiskaju na putovanja i neke druge stjupid stvari. Zato će ceo život da budu golje i da rentaju apartment, a mi imamo properti i sejving akaunt u banki. On stalno mejk fan od mene i priča okolo kako sam ful i ne znam da živim, ali polako, zaigraće mečka i pred njegovim apartmentom (koji renta). Ja sam već obavestio revenju Kanada o njegovim biznisima, pa ću da ga pitam kako se živi kad bude počeo da plaća taksu za sve ove godine.

A to što on misli kako mi ne znamo da živimo, malo se prevario. Skoro svaki satrdej uveče ja i Zorica popijemo kejs piva (onaj mali od siks). Doduše, ona popije samo jedno zato što mora na najt posao od devet, ali se zato ja rileks i smažem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam ujutro. Zato, kad ga vidite nemojte ništa da mu verujete šta priča jer on nije čovek za rispekt. To je rizon što vam nisam poslao pare po njemu, jer znam kako će da kaže da sam čip i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari šort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidž. Posle ćemo svi da uživamo.

Sa našim ljudima se ne družimo puno jer oni uglavnom vole da koriste one koji su nešto uradili u životu, a neće da rade i ostvare svoj sukces kad im ova zemlja već daje čens. Dobar sam samo sa jednim kolegom koji radi sa mnom u fabrici i vrlo je polajt jer mi uvek donosi novine od juče (srpske na ćirilici) pa mogu da se upoznam sa svakim iventom. Ja sam se nudio da mu dam kvoter, ali on neće ni da čuje. Mnogo fini džentlmen. Iz tih novina i vidim kako se živi kod vas, pa sam doneo konklužn da i nemate baš mnogo čime da budete praud. Pritisla nemaština i svi kukaju da im stigne help od nas koji krvavo pravimo svaki cent.

Zato sam i mislio da vam sadžest da prodate to tamo što imate i dođete ovde, jer bi svima bilo bolje. Pare bismo uložili u morgidž, a dosta bismo sejvovali i na dej keru i bejbi siterki jer biste onda vi tejk ker o Rebeki. Vama bi ovde bilo mnogo najs jer je u našem nejberhudu jedan veliki i lep park gde možete da sedite po ceo dan, a kad je vinter mi obavezno zagrejemo living rum na 18 stepena i milina jedna. Bedrums ne grejemo jer je to cist vejst, a i zdravije je ovako.

Što se zdravlja tiče, mi smo dosta dobro. Zorica se malo žali na kičmu jer na jednom džobu u verhausu vuče pakete od 90 paunda, a posle kad ode na drugi u mit plent ubije je ladnoća iz frizera, pa kaže da ujutru ne može da se ispravi. Ali to je samo temporari - do podne, posle toga ide ko nova. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj prošle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nađe tajm. Kaže, treba mnogo da se čeka u vejting rum, pa kad to pomnožiš sa njenom satnicom od sedam dolara ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za bacanje. Ja se ponekad osećam dizi, naročito kad završim onu šiftu od midnajt, ali to nije ništa sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast i posle mogu da radim još toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je što sam bacio cigaretes jer su na televižn rekli da su mnogo bed za zdravlje, a i dosta nam je išlo iz kućnog budžeta. Jedino još pomalo suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum pa mislim da još uvek sikretli puši. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda će da joj zvone uši tri dana.

Razmišljamo i da uzmemo novi kar, ali kad smo videli cene ostavili smo to za fjučer, jer je toliko ekspensiv da je to strašno. Još možemo da juzamo ovaj naš stari, samo moram malo da zagitujem ruf jer se Zorica stalno žali kako joj curi voda za vrat kad je rejn. I Rebeka kuka da uzmemo nešto novo na liz jer je šejm od drugarica kada je vide u čemu se vozi, ali ne zna dete koliko treba da se sejv za ne daj Bože i da mora da se pazi na svaki cent. Normalno, onaj Đole kupio novu Tojotu i pre neki dan se dere ko seljak da ga svi čuju: "Zemljače, dođi da te malo provozam da vidiš šta je mašina". Vozaj se ti, vozaj, mislim se ja, a kad ti dođe mantli fi i inšurens nemoj da dolaziš kod mene da ti borou pare. Uopšte ne razumem te ljude što ne znaju ništa da sejvuju i koji ne znaju da ovde vrediš onoliko koliko imaš na akauntu. Samo se plašim da će da im bude tu lejt kad saznaju.

Mada, da budem onest, nekad mi padne na pamet pa se zapitam ko je rajt - ja ili Đole? Kad ga vidim kako je smajli svaki dan iako nema ništa, zapitam se da li vredi što mi toliko vorking hard i šta će da bude za koju godinu. Ali onda se setim koliki mi je morgidž i da nema rest dok se on ne isplati pa više o tome i ne mislim. A posle, kad to finiš, onda ćemo svi da uživamo.

Rebeka je veri gud i smart kid, samo ponekad ne možeš da joj objasniš kakav je ovde život i koliko čovek mora da bude kerful, jer za čas može da ode u bankropt, a onda ode i taun haus i sve što si stekao. Traži, recimo, ponekad picu za lanč ili mek donalds, videla od druge dece, i plače što joj Zorica svaki dan šalje u školu hleb i džem. A džem baš onaj lep, houm mejd, sami smo ga pravili od bresaka što smo last samer nabrali na jednoj farmi. Ali ne vredi. Ne možeš to da eksplejn detetu, pa to ti je. Zorica se ponekad sažali pa joj kažem da će tako samo da je pokvari pa ćemo muku da imamo kad bude groun ap. Šta će tek posle da traži? Možda čitavu biciklu!!??

Sad je uhvatile neke mušice pa kaže kako sve njene drugarice idu na pijano, pa hoće i ona. Idi bre dete, mislim se, samo mi još pijano treba. To je ovde ekspensiv da se smrzneš. Pa gde su pare za tičera, za gas, za notne buks... Koštalo bi me tu mač. A opet, ne možeš baš detetu ništa da ne pružiš. Ne može ni ono mimo sveta. Zato smo stavili na kalkulator i odlučili da je damo u srpsku školu. To je mnogo jusful, jer ona ne priča naški i to je za nas mnogo pejnful. Jer šta je čovek bez svog lengvidža? Zero! Srpski mora da se čuva jer smo bez njega komplitli lost. Zato će Rebeka od jeseni u srpsku školu, a ja sam se već dogovorio sa tičerom da mu rentam bejsment, tako da ćemo da platimo samo manji part. Mada mi ne bi bilo žao ni da platim sve kad je to u pitanju. Srpski je za mene svetinja!

Na kraju, sa old best, pozdravljaju vas vaši iz Toronta.