Retoričko pitanje koje upućujemo ortacima kad ih nema duži vremenski period.
- Odosmo mi po vops.
- Ajde čekamo vas.(45 min. kasnije)
- Evo nas!
- Buraz, je l' ste se iskrcavali u Normandiji? 'Ste spasili Rajana?
kao deci, fenomen nekog besnog auta, tada gasterbajterske mecke, kad je vidimo kako je komsija Enes doter'o iz Oberhauzena sa zatamnjenim staklima, i onda sledi visednevna rasprava kol'ko ta masina moze da ide, i kolk'o je gravirana.
Ne kenjas joco, meni je jedan drug rek'o, njegov teca ima ista takav da ga je ter'o 200!!
200? jes' ti normalan, pa tolko ni porse ne moz' da ide!! on je graviran na 180!!!
nemas ti pojma, to je mecka, on ide vise nego sto je graviran!!!
Izgovor koji su smislili ljudi s malim kurcem.
Jedini mogući lek protiv autora pičkopaćeničkih izvini ta i ta, voli te taj i taj grafita.
Koliko god da ti metroseksualci koji pišu ta sranja po zidovima uništavaju moju veru u očuvanje muškosti kod mlađih generacija, zbog količine tolikih grafita poslednjih godina, ovi koji dopišu rečenicu iz naslova, vraćaju mi veru u to da i među mlađim generacijama postoje oni koji znaju kako treba da se ponaša muško i šta to podrazumeva.
Ovi diskretni heroji, pa dobro ne baš diskretni, ali svakako heroji, možda i ne shvataju koliko mnogo čine kada dopišu ovo i rade to čisto iz zabave, ali samim tim što prozivaju ove zidne izjavljivače ljubavi, prvo ih teraju da dobro razmisle pre nego što to opet urade, pružaju im uvid u to kako pravi muškarci razmišljaju, a kao što rekoh i nama malo starijima daju nadu da nisu svi klinci otišli u kurac od onih američkih serija koje propagiraju ta osećajna sranja i da na svakog flafičastog klinca, dolazi makar jedan normalan.
- De si Đole, šta ima?
- Evo ništa matori. Išao do farbare da uzmem nešto.
- Sređuješ gajbu?
- Ma ne, smislio sam do jaja foru kako da mi se Jelena vrati. Ispisaću celu njenu zgradu sa IZVINI JELENA, VOLI TE TVOJ ĐOLE i nacrtaću hiljadu srca. Ima da mi se vrati sto posto.
- Daj bre batali to. Budi muško. Ostavila te, pa ostavila. Doće druga.
- Nema drugih. Samo ona. Ovo će biti velik gest koji moram da uradim kako bi mi se vratila.
- A-ha. Dobro. A koliko košta taj sprej jedan?
- 350 kinti.
- Odlično. Taman i meni treba jedan nešto da odradim.
- Na gajbi?
- Da da, na gajbi.
Himna svih žestokih momaka, kako ih nazivaju autori crne hronike u Novostima. I onih koji se samo trude da budu zajebani.
Dakle, šišaš se na opasno i za tebe znaju ljudi i iz drugih delova grada. Problematične pubertetlije iz kraja gledaju te kao boga. Lokalna maloletna kurvica hoće da je prskaš, jer je loži furanje utoke. Ipak, nisi kompletna ličnost ako nemaš ili ne izmisliš neku koja nije bila drolja i volela te je iskreno, ali nije mogla da podnese tvoj kneletovski stil života.
Kafić u nekom gradu srednje/istočne Evrope, prebivalište još jedne nepremostive prepreke za "najveći srpski brend" ili za "ponos Srbije". Ispunjen srpskim navijačima. Većina njih je pod gasom još od mađarske granice, tako da se međusobno podjebavanje i pevanje navijačkih pesama već odavno smenjuju. U jednom trenutku - zatišje.
1: Samo nju ne kuni maajkooo...
2: Iiiijaooo!
3: (nateže flajku s radžom)
4: ĐEME NAĐE!
5: (razbija čašu oglavu)Ostali podižu ruke, prave odgovarajuće grimase i pridružuju se pevanju:
...ona ništa nije krivaaa
nije sa mnom izdržalaa
zato me je ostavilaaaaaaa!
Potpuno iskuliran ćaletov komentar kad te nađe ujutru mrtvog pijanog ispred vrata u pozi crknute mačke.
Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.
Lik1: Ajmo na školski teren, biće valjda basket.
Lik2: Ma daleko brate. Ajde kod mene u naselju ima koš.
Lik1: Ma jok, nema mrežice.
Lik2: A da, to je maler. Ajde nadjemo se na raskrsnici oko petice.
Vapaj amaterskih fudbalera.
Oni se ljudi mahom skupe samo na dan utakmice. Jedan dođe direktno iz njive, drugi ruč'o pasulja pre utakmice, treći doš'o iz treće smene, pola tima zaginulo sinoć u kafani, onaj mali se zaljubio pa ga boli uvo za utakmicu... Igraju ljudi za svoju dušu, prvenstveno zbog drugarstva, sigurno da znaju bolje ne bi bili tu al', eto, vole... I onda kad zaškripi u igri iz publike od kojekakvih fudbalskih stručnjaka, koji su još pod utiskom sinoćne igre Barselone, čuju razna dobacivanje, prebacivanja, podbadanja... Oni su ubeđeni da je lako to što izvode Ćavi i družina, štaviše oni su nekad to isto radili na časovima fizičkog.
Veselo je izjavio Milan Stanković kad mu je glavni Crnja Kserksov urliknuo: "Ovo je ludilo! Ovo je blasfemija!"
Setaju se glavni Crnja i Milan Stanković drevnim Beogradom koji pomalo liči na onaj polis sa Peloponeza i tako to, krave okolo, ženske u togama i vojnici a la antička Sparta (na čelu sa generalom Bregovićem) ih prate zajedno sa Crnjinim pratiocima, mudžahedinima valjda, Milanče obučen kao gej hoplit kome mač o pojasu visi. Dijalog koji se vodi između njih dvojice izgleda otprilike ovako:
Glavni Crnja: I tako ti kazem brate Milane, Kserks od tebe samo traži da na Evroviziju ideš sa nekom kvalitetnom pesmom.
Milan ga pogleda, onako kako samo isfeminizirani fini mladić može uputiti "sad ću ti jebem kevu" pogled, i reče: Molim bre?
Glavni Crnja nastavi: Brate, glupa ti je pesma. Šta Ljubica, šta haubice, šta Balkan, šta Beograd, šta koji kurac ne jednom, ne dvaput? Mislim stvarno...
Milan isuče mač i uperi ga ka Crnji. To uradiše ostali vojnici pratiocima glavnog Crnje. Brega je bio posebno besan i umalo nije odrubio glavu prvom mudžahedinu koji mu je pao šaka.
Milan reče, onako besnim i zajebanim glasom: Usuđuješ se da dođeš ovde i eksploatišeš našu drevnu tradiciju pružanja gostoprimstva Crnjama, vređaš naše žene svojim komentarima o mojoj Ljubici, i povrh svega vređaš mene svojim komentarima o mojom pobedničkoj numeri za Evroviziju! NE MOŽE TO TAKO!!!
Glavni Crnja, uplašen za svoj život, uzviknu: Ovo je ludilo! Ovo je blasfemija! Vi se usuđujete da idete protiv dobrog ukusa, iako je Evrovizija kao takva duboko ogrezla u kiču! Svetogrđe!
Milan, oslušnu vetar i zagleda se u oči najbliže ziljavuše u togi. Nije osećao strah, samo vetar u bujnoj kosi i one leptiriće u stomaku, kad je veselo uzviknuo: OVO JE BALKAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAN!!!!!
A onda je veselo šutnuo glavnog Crnju u septičku jamu, koja je, eto tako, bila tu blizu.
1. Biti na moru
2. Kresnuti ribu koja je bila na moru
3. Kresnuti ribu koja je spavala sa tipom koji je bio na moru
Obično postavljeno pitanje kada stanem isped televizora i zagledam se. Keva počne da viče i nastaje prepirka.
Keva: Je l' , sinak, ti ćale staklar?
Ja: Ne kevo, moler. (Još uvek ne shvatam foru)
Keva: Pa kad nije, miči dupe odatle da promenim kanal, počela mi 'Mala nevesta', vec 2 epizode nisam odgledala.
Voditeljka koja sa teškoćom povezuje reči, a opet pravi beskonačno duge proširene rečenice. Kao Sfinga ona postavlja nerešive zagonetke gledaocima, posle kojih se zapitaju :''Koji kurac?''
Rada: I sada gde smo mi posle ovog dana. Da li smo na početku ili je početak iza nas. I sve to čemu? Ali oni su tu za nas, vatrogasci Beograda, i šta je početak uopšte, pukla cev u Borči.
Što si pozicioniran bliže cilju, veće su ti šanse da ćeš zakasniti.
:Kuc, kuc:
-(bojažljivo pomalja glavu kroz vrata) Izvin'te, profesore, mogu li da uđem?-Dobro bre, Savetiću, opet kasniš na predavanje, dokle više?
-Izvinite, ali ja sam se sad preselio u Rušanj(tankim glasićem).Prevoz ide jako retko. Iii, bila gužva na Mostar petlji.
-I da nisu možda uhvatili Mladića nasred Slavije kako se ljubaviše u peglici sa Mirom Marković, a? Koga bre ti farbaš, Savetiću, pa ti izađeš iz stana i uđeš na fakultet.
Evo, kako onaj mali putuje iz Malog Mokrog Luga svaki dan, pa uvek stigne na vreme?
Nije se usrao onaj što mu je klozet daleko, nego onaj što je krenuo kasno!
Izlazi napolje.
U rukama neobucenog muzicara koji cak ni ne poseduje bubanj,ovo je opasno oruzije.
Zna se naravno da koliko god iritantne bile u tudjim rukama,u nasim su podjednako interesantne.
-Je l' cujes nesto?
-To ona budala lupa palicama u stanu iznad.
Odgovor koji roditelji daju djeci na njihovo pitanje zašto stalno moraju smarati o tome od čijih kuća im je nova ljuba, odnosno o njenom porijeklu sve do devetog koljena.
- Mali, đe se ti tako spremaš, mećeš taj gel, ti se tako nisi picanio ima tri mjeseca?!
- Trebe, stari, trebe...
- A je l naišla neka piša, što te smuntala?
- Izgleda da jes', ne znam šta će biti...
- E a od čijih je kuća?
- De ba oladi malo, tek smo tri nedelje zajedno, neću je ženiti...
- A sinko, stari ljudi kad su kupovali kravu, gledali su ko ju je otelio, a toli žensko kad se gleda... Ae evo ti cvancika da se izvedete...
Najviši stepen velikomučeništva. Sirotice nad siroticama, koje zaslužuju da budu proglašene sveticama. One se pate kao Isus, ali su hrabre, emancipovane i pobornice stava da je deci dovoljna majka i eventualno mamin novi dečko, koji će glumiti oca. Pravi otac je najčešće pobegao od kurvetine, još u prvim godinama braka. Od tada radi dva posla, školuje decu, izdržava ih i naliva se alkoholom, oplakujući tužnu sudbinu i momačko neiskustvo kad je dotična uspela da ga smota pesmom u kafani na Ibarskoj magistrali.
Emisija Magazin In, gosti: Dragana Katić, Suzana Mančić, Vesna Radusinović i Zlata Petrović.
Voditeljka: Današnja tema je: "Potresne sudbine uspešnih samohranih majki u Srbiji." A za najvernije gledaoce, koji ostanu sa nama i nakon 543. bloka reklama, anketa u kojoj poznate pevačice otkrivaju koliko često oralno zadovoljavaju partnere.
Suzana, Vi imate dve prelepe ćerke, koje rastu bez oca. Kako je biti samohrana majka u Srbiji?SM: Jako teško. Srećom pa je tu moj dečko, osamdesetogodišnji Simeon, koga moje ćerke jako poštuju i vole. Ne zato što nam on plaća letovanja na tropskim lokalitetima, nego je to jedan divan čovek, koji je bio tu kada mi je najviše trebalo i kada me je ona svinja od bivšeg muža ostavila, jer sam blajvila karu kumu. :suze: Niko ne razume muku samohranih majki.
Voditeljka: Potresna priča. Ti, Dragana imaš blizance, koji rastu bez oca. Koliko je to bolno?
DK: Pa znaš kako draga, neizmerna bol se širi mojim telom dok ih gledam kako u meni traže nikad upoznatog oca, ali jaka sam. Ove zime ćemo samo jednom ići na skijanje, a letos ih nisam mogla treći put voditi na more, jer mi ona debela kučka Božen nije isplatila honorar, nabijem joj rukavicu u dupe, a i Rošavi se stisnuo nešto, misli da ću ja džabe da smeškam i najavljujem one fuksetine iz Granda. Golema je tuga, nas samohranih majki.
Voditeljka: Neverovatno, sirota tvoja deca. Ja ti se divim kako stoički podnosiš da budeš stub porodice. Zlato, Vi ste razvedeni i imate dvoje dece. Da li je vama, kao samohranoj majci teško da ih izvedete na pravi put?
ZP: Pa ja pevam na ciganskim svadbama i uzmem tu dobru kintu, tako da moja deca nisu nikad patila. A i Peja i Hasan mi daju i crno ispod nokta. Ja sam bre moderna majka, sad imam novog momka, jeste da je mlađi 23 godine, ali mora i samohrana mama da se zabavi. Hihihihi. Podrška samohranim majkama.
Voditeljka: Ajmo aplauz za Zlatu, nije lako biti samohrana majka, a tako pozitivna i vedra. Vesna, Vi ste razvedeni i imate sina. Da li Vam je razvod teško pao?
VR: Ja se jesam vazvela, zato što je moj supvug bio šovinista, koji je sputavao moj umetnički kavaktev. Svećom, Milomiv Mavić, moj dugogišnji jebač se supev slaže sa mojim sinom, a meni dopušta da ispadam glupača u svim emisijama. U mojoj novoj knjizi "Kako biti samohvana majka i imati kvalitetan sex" sam svim čitateljkama povučila- nemojte da vas sputa to što vam je muž poginuo, umvo, što ste se vazvele, jev na kvaju, najbitnije je da imate nekog ko će dobvo da vam ga sateva.
Oženio je.
-Jesi li čula šta se priča,da se konačno udala i Mićina ćerka?
-Milica?
-Da, Mićina Milica.
-Bilo je i vrijeme, prešla je tridesetu, da ne ostane jadna usjedilica!
-Uzeo je onaj sin gazda Jove nakon što je svršio škole u svijetu, a ovdje se vratio da oženi našu djevojku, nije htio strankinje, pametan čovjek.
-Milo mi je, mati će konačno da skine brigu, samo je patila što njena ćerka bira, a imala je finih prilika, strepila je za njom, lice joj se osušilo od brige.
-U pravu si, a i nema veće sramote nego da se ne uda u ovoj našoj maloj varoši, a tako dobro čeljade iz poštene kuće, smjerna, uvijek čedno obučena, mila, uvijek zna sa svima da se pita, pristojna, melem za dušu.
-Džaba sve to,draga moja, i njena škola i diploma, ako se ne uda, znaš i sama da nije lako majci sa ženskom djecom nikad, muško jeste naopako, ali bar kad odraste manje briga zadaje, tako je govorila moja mati.
-Jeste, kono moja, niko ne zna brige naše.
-Zvala je mati na slatku, da popijemo i nazdravimo za bračnu sreću.
-Jedva čekam da idem, da podijelim sreću sa njom, jer eto dočekala je da i njenu Milicu naprave poštenom ženom.
-Muškarci, za razliku od žena koje razmišljaju samo srcem, koriste čak četiri organa za razmišljanje. To su:
*Mozak
*Srce
*Kurac
*Stomak
-Od svih ovih organa za razmišljanje, najpreporučljivije je korišćenje mozga, zato što nikada ne omane. Srce je najnepoželjniji organ za razmišljanje kod muškaraca. Totalni kontrast mozgu. Nije loše razmišljati kurcem, samo se trebaju sagledati sve posledice ideje nastale ovim organom. Razmišljanje stomakom uvek daje najbolje rezultate.
-Razmišljanje mozgom-
Hmm, ona je Tamara stvarno dobra pička, ali je fejk. Napumpala je sise, samo što joj bradavica ne izleti. Dupe joj je dobro, al' doduše i moje bi tako izgledalo kad bih nosio helanke i tange... Još na sve to kilogram pudera, kreona, senke, ... A ne znam samo što su se ovi jadnici napalili na nju...
-Razmišljanje srcem-
Jaoj, danas sam je video, mnogo je lepa, prelepa je. Odavno nisam video takvu. Voleo bih da budemo u dugoj vezi. Ona bi meni kupovala poklone, i ja njoj. Voleli bi smo se. Vencali bi smo se. Imali bi smo decu. Ucio bih ih... (i tako dalje)
-Razmišljanje kurcem-
Uff ona Tamara, kakva je nafurana, napunio bih je do vrha, kad bih je dohvatio na doggy style ne bi od nje nista ostalo... Pa one njene sise kad bih zamesio, mmm... A mogu da zamislim tek kakva bi bila bicarka... Eeeeh....
-Razmišljanje stomakom-
Uff jebeš ti Tamaru, nisam jeo od jutros, idem da pomrndžam nešto...
Najgluplje moguće pitanje kada se vratite sa mora, bez konkurencije. Onaj koji vas to pita misli da je duhovit, aha, kurac jeste, duhovit je kao da je duhove jeo.
: I, kako bilo u toj Grčkoj? Ja nikad nisam bio.
: Lepo, more je baš lepo, plaža je peskovita...
: A je l' mokro more?
: Ne, nije, suvo je. A pesak je kod njih zelen, more ljubičasto, a nebo crno.
: A samo sam se šalio, što tako?
: Ha ha ha, evo pucam od smeha, hi hi hi, jako smešno, usr'o sam se, nemoj više molim te, hi hi hi, eksplodiraću ako nastaviš.
: A čudna deteta, sunce ti jebem.
Politicki korektan nacin da kazete "navatala onog tutubana na bebu".
