Prednost života u Srbiji pre ulaska u EU. Treba poštovati domaće vrednosti. Srpski brend br.1 – mogućnost izbora majstora.
1.varijanta majstora - Dolazim sigurno
Kad ga pozovete ne dolazi sigurno. Možete slobodno da odete na pecanje. Ne otpisujte ga prerano, trebaće vam opet. Ne nervirajte ga preko telefona, možda i dođe. Odličan izgovor pred ženom da ste uradili sve što je bilo u vašoj moći.
2.varijanta majstora – Profi
Novokomponovni majstor. Profesionalac. Ne jede, ne pije. Duboko vas uvredi kad odbije gibanicu i rakiju. Pre roka odradi posao i odere vas. Obavezno ga pitajte za cenu pre početka posla. Objašnjava složenost problema tako da bi se i Tesla postideo. Peder.
3.varijanta majstora - Moj čovek
Čovek štap i kanap. Iznajmite mu garsonjeru pre nego što dodje. Govori u množini, jede i pije u množini. Ne odvaja rakiju od kafe, pivo od cigare. Triput se prekrsti. Obavezno ne završi posao da bi mogao opet da dodje. Pokupi sve delove i šta treba i šta ne. Štemuje ukoso pa zamaže. Naplaćuje kolko daš. Endemska vrsta.
Kad sredovečni srpski muškarac, (čitaj ćale), nakon naglo prekinutog sna, u domaćinkama i siledžijki izadje na ulicu u kasne sate da razjuri napaljene džukele.
"Prelazenje ulice na Srpski" je radnja koja se izvrsava narocito u Srbiji,tako sto objekat prelazi ulicu tamo gde nema ni zebre,ni semafora na putu.Ovu radnju ne pokusavajte u drugim zemljama,zato sto ce vas policajac koji stoji na putu mozda kazniti.Nazalost jos malo pa i kod nas ce se ta takozvana radnja ukinuti,zato sto je zakonom uvedeno da se ne sme prelaziti ulica bez semafora ili zebre,tojest pojam:"prelazenje ulice na srpski"
Da u Ladu Nivu ubaciš motor od Golfa dvojke 1.6D!
To ti je ruska snaga, nemačka mehanika i srpska pamet,
pa ne kaže se džabe da MI spajamo istok i zapad.
Niva je Niva, za ove naše puteve k'o stvorena, a može i u šumu i na njivu... Al' troši k'o luda, džaba ti plin, a i motor nije nizašta.
Golf je ipak Švaba, krut, tvrd, jedino je motor neprevaziđen, al' samo onaj 1.6D, bez turbine brale - to se kvari,inače prelazi pola milijona bez da staviš šrafciger na njega, delove imaš na svaku trafiku, a malo troši, i to D-2, a ima jeftino, sa Dunava...
E, kad to fino ubudžiš, nema glava da te boli...
Osoba koja je zadovoljna samo ako je reprezentacija ili reprezentativac Srbije prvi. Drugo ili treće mesto se uglavnom tolerišu, ali ne daj Bože da nije osvojena medalja. Dojučerašnji idol postaje u očima “prosečnog srpskog navijača“, najveći ološ, a ako je timsko takmičenje u pitanju ekipa se pljuje preko svake mere. Tu je zanimljiv momenat, da se mogu čuti izjave tipa “Ja da navijam za njih, a oni se ni ne odazivaju na poziv za reprezentaciju!” (ovo poslednje se odnosi prvenstveno na košarkašku reprezentaciju Srbije, u kojoj se navodno izgubio “kult reprezentacije“). Peonta je u tome, da i treba da navijaš za one koji žele da igraju za svoju zemlju, a ko neće - vala i ne mora. Ono što “prosečni srpski navijači“ treba da ukapiraju je da se za Srbiju i srpske sportiste navija ili ne navija, bilo da pobeđuju ili da gube, a poraz je nažalost kao i pobeda sastavni deo sporta.
Prosečni srpski navijač bi nedavno osvojeno drugo mesto Milorada Čavića prokomentarisao rečima :”Mrcina jedna, ne može malo da se napne da pobedi onog drljavog Francuza!”. Nevažno je to što je dva dana pre toga Čavić osvojio zlato, ili što je taj Francuz osvojio četiri zlata uz četiri svetska rekorda, jer Milorad mora da zna da je za “prosečnog srpskog navijača“ svaki dan novo dokazivanje.
Neizvezeni Srpski brend je: nemogu oni mene malo da plate koliko ja mogu malo da radim.
Titula rezervisana samo za najbolje Harmonikase.
Jedan od mnogih nadimaka lokalnih narkomana.
Po nepisanom pravilu Lepi umire prvi.
Doktor- U srednjoj školi je prodavao cigare na komad, nikada nije voleo svađu i uvek je gledao da pomiri zavađene strane jer je bio najdeblji pa je on uvek ispaštao. Probao je sve vrste droga i zna da hendluje, uvek je tu da isprati svačiji trip i na kraju jebe najbolju čavu u tami dsko kluba.
Rekreativno konzumira suplemente da održava manekenski stas.Apotekar- javna je tajna da ima veze sa poznatim farmaceutskim kućama, provajder u društvu voli da čašćava kad se razneži, a voli i da lupa šamare kada su mu crveni obrazi i nos od praha.
Gruja- stariji tip koji je prošao mnoge situacije bio je i doktor i farmaceut ali je ostao odan alkoholu konzumira samo brzinu da ga održava budnim da bi mogao više da popije.
Beban- najmlađi od svih ima tu bejbi facu, ne plaća skoro ništa ali mu svi oproste jer je on Beban, drugarice uvek biraju njega za druženje, do kraja svog života živi sa roditeljima od kojih uzima pare za tikete.
Deda- u starosnoj dobi i životnoj stuaciji kao i Gruja, ali Deda obožava blud i voli da manipuliše maloletnicama kao što je Dobrila.
Dobrila- radodajka u društvu, dala bi svima, i svima je sve za malo LSD-ija i eksera.
Prokop- lik koji sve konzumira, dakle životinja. Kod njega su afteri često a žurkice češće, dobar je sa svim komšijama tako da ga ne cima nikada komunalna, kada je lepo vreme voli da se kurči jačinom zvučnika u kolima, dužan je svima i svi ga mrze ali moraju da ćute jer eto gde bi bludničili da njega nema.
Buki- zajebant, redovno ga roditelji nahvataju na kućni test pa posle odskače ko loptica skočica kad mu neko spomene spid "BUKIIIIIIIEEE NEMOJ DA MI NABIJAŠ TENZIJU SA TIM SPIDOM!! BUKIEE!"
Bole (vole)- jeftino prodaje marihuanu jer kod kuće uvek ima frišku kilu domaćice, voli baštovanstvo, posvećen je drugarima ali nerado izlazi na žurkice jer je jednom pao zbog 5 grama zelenog paketića.
Danas se deca ne vaspitavaju, već dresiraju, posredstvom jedne čudne atmosfere, koja kod nas vlada, još od nekih par decenija (vekova, eona...) unazad.
- ŽIVELA EU!!!! DOLE KVAZI PATRIOTE I RATNI PROFITERI VJERICU NA KOLAC , NA KOOOOOOLAAAAAAAC!!!! - povika razjarena masa u jednom beogradskom obdaništu.
* * *
Vaspitačica: A evo krejona i za tebe Marko. Kako se kaže.
Marko: Hvala, kučko!
Vaspitačica: (pušta Zoricu Brunclik)* * *
- Kristijan je lik! S drugovima sam odgledao sve njegove snimke na Jutjubu i znam maltene sve njegove govore napamet. Ima lovu, jebiga, sad je pao, ali siguran sam da će uskoro izaći. Počeo je od nule i zgrnuo brdo love, zeznuo sve pajkane, a pri tom se bavi sportom - u istom obdaništu očarano govori dečak od 5 godina o svom idolu.
* * *
- Pa, ona je tako kul! Popularna je, bogata, zgodna, strava se oblači, živi kao kraljica. Svako normalan bi poželeo da se menja s njom bar na koji dan...- u istom obdaništu devojčica odgovara zašto je njen idol Karleuša.
* * *
- Pa, ona je tako kul! Popularna je, bogata, zgodna, strava se oblači, živi kao kraljica. Svako normalan bi poželeo da se menja s njom bar na koji dan...- u istom obdaništu dečak odgovara zašto je njegov idol Karleuša.
A sada mala igra za čitaoce. Pogodite, koji je primer izmišljen, a koji je istina?
Glavna zvezda ''Sezam Produkcije''. Čovek bez koga lokalne televizije ne bi posedovale nikakav rejting tokom muzičkog bloka. Čovek koji je dobio svoje umetničko ime usled činjenice da su pevači ''Sezam produkcije'' još samo Brzi i Bađi. Čovek koji se proslavio svojim najvećim hitom ''Iza oblaka'', koji je nešto kao zamršenija verzija Bebekove ''Kučke nevjerne''. Nastupa u kariranom donjem delu pidžame, košulji većoj za dva iksa sa raskopčana gornja tri dugmića i cipelama od lažne izvrnute kože tipa ''pačji kljun''. Uvek drži teatralno podignute male prste na obe ruke.
Onaj koji odvaja masno s' prasetine.
-Dečko je l' si ti peder?
-Nisam gospodjo, samo ne volim masno...
Beskorisni ljudi koji mogu samo da prave decu i množe svoju beskorisnost, al' su lepi u pičku materinu da ih jebeš. Na kraju se namnože pa zablokiraju neki društveni faks sa niskom kvotom upisa.
-Onaj Bane prosi pasulja u selu, dete mu se dere gladno, stoka je jedna lenja, drži šest hektara plodne zemlje crnice koja najbolji kukuruz sa ove strane brda može da rodi, a ide od vrata do vrata da prosi za mleko, al' je lep dečko jebeš mi mater dala bih mu pa nek napravi još jednog idiota!
Poštapalica kvaziintelektualca koji voli da se gađa terminima iz Vujaklije (ne Vukajlije), naročito kada se nađe u društvu skromnije obrazovanog življa.
- Dobro, sinovac, pričaj, kako živiš tamo u Beogradu?
- Šta da ti kažem, čiča, nije lako. Turbulentan je ovo period, srpski rečeno - nemirna vremena.
- Aha. A čime se baviš?
- Ja sam ti agent za distribuciju nekretnina, što bi mi Srbi rekli, prodajem kuće i stanove.
- Fino, i kako ide?
- Eh, čiča, varijabilno, odnosno, srpski rečeno - kako kad!
- Znaš šta, sinovac?
- Šta?
- Polako počinješ da me nerviraš, srpski rečeno - penješ mi se na kurac!
Poznata je priča o hrabrosti, posvećenosti i odvažnosti sprske vojske, koja je kroz istoriju imala mnogo prilika da se pokaže u borbama sa mnogo jačim neprijateljima. Uvek je pobeđivala želja za očuvanjem otadžbine i pravednim ciljevima, jednog malog naroda, koji je u većini svoje istorije vodio pretežno odbrambene a ne osvajačke ratove, i to u većini slučajeva, silom nametnute. Međutim, tu se provlači i nit muke srpskih vojnika, koja je nerazdvojni deo slavno izvojevanih pobeda. Ni jedna jedina pobeda nije mogla da prođe bez velikih žrtava s naše strane, a najveći deo te žrtve su naravno podneli vojnici, koji su svoje živote poklonili za slobodu svoje otadžbine i za neku svetlu budućnost, za koju su se nadali da će je neke nove generacije dočekati. Previše nepoznatih u jednoj matematičkoj nejednačini poznatoj pod nazivom život. U principu kad se kaže ko srpski vojnik, misli se najebao, nadrljao, nagrabusio.
- Šta nam je s Lakijem? Čuo sam da je nešto zglajzao?
- Pa jeste, kako nije! Čovek pošten, digo firmu na noge počeo da radi, uložio i vremena i rada, žrtvovao sve da napravi posao. Bio korektan i prema radnicima i partnerima, sve u fulu radio.
- I, pa šta bi?
- Pa brate ušao u dil da raširi posao, namestili mu igru preuzeli mu firmu, sad se drugi slikaju za sve njegove žrtve i uspehe...
- Jebi ga brate, ko pravi srpski vojnik...
Slikovit opis automobila sa izrazito jakim motorom, koji više nego dobro "prima" gas.
- "Kako ide ta nova Pekijeva mašina?"
- "Ludilo, brate, ludilo... kako pipne papučicu, tako lepi za sedište momentalno!"
Parodija na Lepu Brenu.
