Riba koja sama menja brzine u toku seksa. Tvoje je samo da ubaciš u odgovarajući slot i čvrsto držiš ruke na upravljaču.
- Polomi me žena sinoć, popila malo kupinovog vina pa me svu noć parkirala: malo desno, pa malo levo, pa brže, pa sporije, pa promeni položaj... ne osećam kolena i kukove...
- Ja legnem na leđa i ubacim u automatik, sve sama radi...
Sunčano jutro, ust'o u 6 i krenuo u školu, izlazim iz busa i dok idem ka školi sa autobuske stanice stavljam slušalice u uši i puštam Whitesnake-Here I go again, i tada hodajući pored ostalih ali ne i sa njima i gledajući ih u sopstvenoj učmalosti Mitrom Mirićem osetim se bolje. Ukoliko naletim na još nekog hendikepa (jer su jedini inferiorniji od mene) osećam se kao Bog. Sunce me zaslepljuje i tera me da se namrštim što ponovo prija mojoj ugnjetenoj ličnosti, lagani vetrić luftira moju masnu kosu i savršena riba hoda ispred mene. Tada hodam i bacam ruke levo desno kao neki džiber, jer se osećam neuništivo i podsvesno se nadam da ću naići na neku dileju kojoj će to zasmetati i da će izraziti želju da me isprebija kada ću moći da dokažem svoju superiornost. Dileja ne nailazi, vraćam ruke u normalnu poziciju približavajući se školi pesma se završava, šamar realnosti me dočekuje na kapiji kada ugledam moje paćenike iz odeljenja dok na silu vuku cigarete kako ne bi zakasnili na prvi čas...
Možda i bolje što nikad ne naiđe, jer škola kao šamar realnosti sigurno manje boli od pesnice uhranjenog junca sa željom za istresanjem svoje frustriranosti zbog seksualnih odnosa, odnosno, njihovog nepostojanja.
Pitanje koje ti postavljaju ljudi koji daju glupa objašnjenja.
Lik1: E, kako da stignem do pijace?
Lik2: Ideš pravo, pa posle pet minuta skreneš desno, onda nastaviš istim tempom, pa za deset minuta skreneš levo, za šest minuta doći ćeš do raskrsnice na kojoj ćeš skrenuti levo i za deset minuta si na pravom mestu. Ako ne ugledaš pijacu znači da si promašio tempo. RAZUMEŠ???
Ne znam koliko potreban napredak "tehnologije", jel' stvarno ima neku svrhu ili služi samo da ispadnem smotan. Samo što uvežbam da otkopčan neku kopoču, onako "jednom rukom za sekund", pojavi se neki novi patent (meni skroz nepoznat) i naravno "borba". Ona se podjebljivo smeje tok ja "muku mučim", i još dobaci "ma šta ćeš ti meni uraditi, kad me ni skinuti ne znaš". Al' ajd dobro, ovu bitku sam izgubio, rat još nisam. Prelazim dole, na kaiš. Levo desno, drž' nedaj..ma ni da makne. Šta je sad ovo, mislim se u neverici, jel moguće. Pa koristim i ja kaiš, ali ovo je nešto drugo, nit' znam gde mu je početak ni gde mu je kraj. Ona umire od smeha.."pa ni pantalonama ne možeš ništa"! Priznajem ne mogu! Mislim se, i da je na meni ne bi' mu mogao ništa (upišao bi' se negde pre nego što ga "pobedim"). Jel mora tako devojke drage, mi muškarci volimo jednostavno, pa pomozite nam, nosite običene kopče molim vas?!
Imenovanje smjerova po životinjama. Najčešće se imenuju 4 smjera (naprijed, nazad, lijevo i desno). Cilj životinarenja je neprimjetno posmatranje riba na javnim mjestima. Najčešći životinjari su stidljiva dječurlija.
More. Plaža. Optimalan procenat mlađahnih ženki. U vodi su. Spremaju se za izlazak na obalu i početak životinjarenja.
-1: Dakle, zapamtio si.
-2: Jesam.
Izlaze iz vode. Jedan od njih je ugledao ženku zadovoljavajućih oblina.
-1: Nilski konj!
-2: Šta?
-1: Nilski konj!
-2: Otkud nilski konj u moru? Šta lupaš?
-1: Lijevo, smotani stvore. Zar nismo maloprije ponovili koja životinja je koji smjer?
U nekoj normalnoj državi, to DOLE ne bi imalo nikakav značaj. Jednostavno, ne bi se izdvajalo od svog brata GORE. Ili sestara LEVO i DESNO. Kod nas je međutim, situacija malo drugačija. DOLE se vrednuje više nego neke druge stvari. Što više pominjete DOLE, sve više postajete patriota, a sve manje domaći izdajnik ili strani plaćenik.
Govorili smo svetu da mogu da nas poljube dole. Kurčili smo se. Čak i kada su pokušavali da nam ga otmu, nismo ga dali. Beše taj čuveni Boj DOLE. Ovi naši kažu da smo pobedili. Njihovi rekoše da smo izgubili. Izgubili, ali časno. Uzdignute glave. Na kopljima.
Nije ni važno. Povratismo mi naše DOLE posle silnih nekih ratova i prevrata. Da se razumemo, situacija DOLE nikada niije bila blistava, ali bar smo znali da je DOLE sastavni deo nas. Pa ipak... U jednom momentu postade DOLE nemirno. Znate kad prvi put polažete vozački, pa od nervoze počne da vam drhte donji ekstremiteti, a vi tu ništa ne možete da uradite? E, tako je DOLE isto počelo neko čudno drhtanje. I umesto da se DOLE sve reši, rešenja su sa neba počela da padaju GORE, LEVO I DESNO. Sve u cilju da se DOLE ne osećaju potresi. Mi smo ih naravno osetili. I stari i mladi. Deca. Često se, na pitanje gde ti je tata, upravo iz dečijih usta moglo čuti:"U vojsci je. Otišao je DOLE. Mama mi je rekla da će se brzo vratiti". I vratio se. U većini slučajeva.
Sve je manje naših bilo DOLE, a sve više njihovih, koji tvrde da je to DOLE njihovo GORE. Mislim da lažu. Nasilno naše DOLE transformišu u njihovo GORE. Sve ono što smo mi izgradili DOLE, prisvojili su. Nismo im dali. Ne damo im. Nećemo im dati.
Imamo li izbora? Umešali su se tu i strani ljudi. Kažu, oni najbolje znaju šta DOLE treba raditi da bi se sprečilo podrhtavanje. I uradili su ono što smatraju da je najbolje. Amputacija.
Bunili smo se. Ali sve smo više počeli da izgledamo kao kokoška kad joj odseku glavu, pa ona onako bezglava trči ko muva bez glave po dvorištu. Kažu da je to moguće. Jebi ga, bar na crtanom filmu jeste. Samo što nama nisu uzeli glavu. Kažu ljudi, uzeli nam srce. Naše srce je DOLE. Pravili su čak i parole. Čovek bez srce ne može da funkcioniše. Mi izgleda da možemo. Moramo. Borimo se koliko je to u našoj moći. Neko manje, neko više. Nađe se i po koji Obilić. Svako je dobrodošao da spase DOLE što se spasti može.
Kad bacimo oko na nečije lepe oči.
- Šo ti lepo oko levo ko i desno. Slaže ti se uz imidž, oš da me staviš u usta?
- Pajglavi aj idi drogiraj se.
Ultimativni preživar. Go prepliva zaleđenu reku, ulovi planinskog bivola koristeći levo stopalo, izvadi mu oči, zaveže pertlom, iskuva u gejziru, stavi u usta, i opisuje ukus*.
Verovatno osoba koja se najviše poredi sa fenomenom čak noris.
Završio je obuku za Legiju Stranaca.
* "Kao da žvaćem larvu/gumu/ jako posoljenu, ubuđalu..." i sl.
Neko ko često pravi ispade svojim nebuloznim izjavama.
- E, levo, levo! Moje levo! O njoj sam ti pričao, to je Ana, nabolja riba u našem kraju!
- Pa ona mi je upravo namignula.
- Zoki sine, vrati se u krevet, opet mesečariš.
Svaka trendi devojka ne može da kaže za sebe da je zaista trendi ako ne ume to da na pravi trendi način pokaže.
Zauzimanje prave poze je vrlo važno. Šetanje u u visokim štiklama sa obaveznim njihanjem kukovima može biti opasno u gradskim ulicama sa neravnim tlom. Zato je vrlo bitno da se na svakih 10m pređe u "overi me" pozu za blagi odmor, povratak ravnoteže, i više nego potrebno vreme da vas svaka faca, i ljubomorna nebitnjakuša, iz okolnih kafića vizuelno overe.
Poza zahteva levu ruku na kuku, desnu povijenu u laktu, gde se nalazi nova fensi torbica, koju smo izveli napolje da pokažemo svima, a u desno šaci je novi fensi mobilni, jer nam je nova fensi torbica previše mala da u nju stane novi fensi mobilni (ali je tako fensi da smo morali da je kupimo, tj. da tražimo da nam kupe). Desna noga je blago ispružena da bi se stomak zategao, ramena zabačena, grudi isturene. Stoji se u polu-profil prema jednoj odabranoj "žrtvi" bar 25 sekundi, i onda se okrene na drugu stranu i ispruši se druga noga, pa isto tako 25 sekundi, pa se nastavi dalje. I sve, naravno, začinjeno pućenjem. Radi efektivnog delovanja potrebno je zauzimanje poze barem 5 puta u 50m. Ako je koncetracija kafića veća, onda idite do 12 puta.
Kako palvuša stopira?
Zauzme "overi me" pozu, levo ruku vrti u krug, sa isprušenim palcem i kaže:
-Je' bi me povezao?
Preformans takozvanih pederčića, klasičnih ljaljana. Obučeni su u nešto ljakse firmirano (abidas, nikeez, uma), obavezno uz telo , sa ili kajlama ili nekim fensi cvetićima.
Sede onako lagano, šmekerski š'o bi se reklo, u jednoj ruci cigara , tipa Winston Blu, uspravljenih leđa kao da ima lacko, vodoravan poglen uzvišenosti , sa malo spuštenim obrvama, i naravno levu je malo obrijao u Knele zonfiću.
Jednu nogu prebacuje preko druge, rukom kojom drži cigaru, oslanja se na tu nogu koju je prebacio i na kojoj visi papuča.
Šmekerskim pogledom ka pepeljari, trese cigaru i krene nežno da ljulja papuču.
Mrda je levo desno, prvo polako, a onda sve brže, baca pogled ka njoj, skida je, ali samo do vrhova prstiju gde se ona još više klati, i kranjim naporom pokušava da je zadrži na palcu noge , gde mu potom ona i spada.
Baca tužan, ali veoma ponosan pogled da sve prisutne u prostoriji, i izgovara:
"A ljaljani, 'ste li videli š'a je dominacija, ovo kod vas na planini nema, a?"
Čest uzvik iz mase u ekstazi stvorenoj za vreme ubitačnog soloa, na tezgama narodne muzike. Za razliku od zapadne tradicije, gde recimo pre nego sto džez-muzičari počnu solo neko iz benda kaže "Take it away, Bob", za uzvik "ožeži" se obično čeka barem dva takta, da solista (na harmonici, trubi, klarinetu ili mini-moog-u), krene sa par osećajnijih, sporijih fraza, posle kojih mu neko vikne "Ožeži"! i nastupa lommljenje čaša, dizanje ruku u vazduh i zbliž na masovnom, tantričkom nivou. Kada se solista baci u neke brže, virtuoznije deonice, zna da se začuje i "opleti" i "sitno, sitno"!
(Na ispraćaju u vojsku u Šumadiji, noć već poodmakla, ceo šator igra kolo, ćale od ispraćanog već poručio svoju omiljenu pesmu od muzikanata, klarinetista počinje solo, nabija mu klarinet u uvo)...
-Ijaaaao! O-žeži! Op-op-op-op-op! Malo levo, malo desno! Sitno-sitno! Zvižd-zvižd-zvižd-zvižd-zviiiiižd!!!
Tamo negde '91-ve rešim ja da obiđem crnogorsko obalu. Peške. I stopom.
Nebitno kako, kad, odakle sam krenuo, uglavnom stignem jednog jutra nadomak plaže Trsteno. Nekom malom zaraslom stazicom stignem i do plaže.
Gledam i ne mogu da veruje, jebeni Raj na zemlji. Mala plaža smeštena u nekoj uvali, dve stenčuge levo i desno, tako kilometar dužine, prozračna plava voda, neki sitan, sitan pesak, i voda koja dopire malo iznad kolena. To iznad kolena se proteže jedno 500 metara, odnosno jedno 500 metara ideš, ideš, ideš prema horizontu a voda do kolena. A na kraju, tamo prema pučini smeštena dva jedrenjaka, sa velikim belim jedrima, kao u filmovima.
U mom klinačkom umu nešto najlepše što sam svojim očima video.
Pre par godina čujem da je tu, kao i mnoge druge plaže u CG zakupio neki lik, postavio neke ogromne zvučnike, piči muzika, da je zaposlio ribe da služe goste u moru, dok se ovi zajebavaju u tom plićaku, ćuskaju, igraju odbojku i slično. Komercijala.
Jebem ga, meni će ipak ostati ucrtano u mozgu kao najlepše mesto na svetu.
Drago mi je ako sam uspeo da vas ovim lepim naslovom, nateram da ovo pročitate do kraja.
Pošalica upućena trapavoj i brzopletoj osobi kada napravi neku buku, a da pritom nemamo vizualni kontakt sa njom.
A: Wc beše levo?
B: Levo levo, nisam ga pregradio, još.
A: A sunce ti... :saplitanje od sobnih papuča i udaranje u komodu sa jedno pedesetak parfema i obaranje istih na pločice:
B: Brate, nemoj da pogineš, polako.
Mesta sa posebnom aurom. Na tim mestima sam pun razumevanja za Hitlerovu ideologiju.
(kažiprst levo desno) Ne diraj. Ne diraj jebote! Ma ostavi to staklo, sikter !! Evo ti jebenih deset dinara da NE PEREŠ šoferku! Jao Hitleru, kume...
Glavna zanimacija prilikom monotonih i dugotrajnih instalacija igrica/programa, pre svega na starijim i računarima sa slabijim performansama. Ujedno služi i kao referentno telo na osnovu kojeg utvrđujemo da li se ona plava linija uopšte pomerila u desno od kad smo poslednji put pogledali.
Aaaaajde bre, sto godina ti treba da se instaliraš... jebem ti računar da ti jebem, pa na digitronu da izvršavam računske operacije pre bi se instaliralo! To je to, sutra kupujem nov komp, ovo više ovako ne može (postavlja kursor na status bar instalacije, odlazi, večera i vraća se), pola santimetra se instaliralo, u govno jedno, iz inata čim se instalira ima da obrišem igricu!
Piće na koje je bio navučen i Van Gog lično. Sve dok jednog dana, pod uticajem Absinta, nije sebi odsekao levo uvo. No to ga nije sprečilo u daljem konzumiranju. Sa sve desnim uvom.
Usled nemogućnosti ili samo mrskost da se razmisli o problemu i mogućem rešenju u datoj situaciji pribegava se starom običaju, koje se u nas Srba tradicionalno prenosi s' kolena na koleno, kockanju.
Mi, Srbi, ne samo što volimo da igramo kladžu, rulet i poker, mi volimo da se kockamo sa životom. Ne ruski rulet, to je suviše mejnstrim, ali po tom principu. Kockanju se učimo od malih nogu jer nam to društvo nameće. Mnogo ljudi je završilo svoj život usled kockanja, al' jebeš ga, takav smo narod, volimo da "izazivamo sudbinu".
7 godina
Mare: Aj' trte Šomi.
Šomi: Aj' Mare, ko će da brani?
Mare: Nemam pojma, aj na kocku, pa ko padne.
Šomi: Ajd'.14 godina
Mare: Ae američke Šomi.
Šomi: Ae brate, ko će prvi?
Mare: Nemam pojma, aj na kocku, pa ko padne.
Šomi: Ajd'.18 godina
Mare: Šomi tebra, evo nas na maturi a još ga mećemo u desanku. Valjalo bi da obeležimo onu Maju. Čuo sam da se daje, aj' da je pitamo.
Šomi: Ae brate, ko će?
Mare: Nemam pojma, aj na kocku, pa ko padne.
Šomi: Ae.25 godina
Mare: Šomi kume, jesmo se razvalili sunce ti jebem. Vidi nadvožnjak lololo. Oćemo levo ili desno?
Šomi: Nemam pojma, desno bi trebalo, ali levo mi zvuči kao bolja opcija.
Mare: Ma idemo levo, na kocku, pa kako bude.
Šomi: Ajde ku..I tako Šomi i Mare završiše na prednjoj strani Fapa.
Naziv za glumce iz američkih serija,koji svoje glumačko umeće pojačavaju specijalnom kretnjom glave koju dugo i naporno uvežbavaju.
Kad je gluma bez teksta,glumac počinje da maše glavom levo desno stvarajući vazdušni vrtlog sličan lepezi.
- To li teraš muve?
- Ma jok,nemam pojma da glumim.
Skraćenica od - Hoćeš li ikad izgovoriti to što si počeo, zaboga, čoveče?!
-Nije ti to daleko, ideš na semaforu levo, pa onda treću desno, pa...
-Gde onda?
-Onda... onda... onda...
-Aman, ispljuni! Nemam ja života, čoveče, žurim...
