Postignut koš bez koske, samo propraćen kratkim zvukom mrežice.
-Kako ste prošli sinoć?
-Ma pusti... O'ladili nas ko najgore! Doveli nekog lika, sitan, nizak, nema ga šta videti, taman misliš biće im levo smetalo, a lik namesti ruku, šutira ko nezdrav! Sve cepka do cepke! Dok sam se okrenuo, plaćali smo večeru!
Prevozno sredstvo koje, kada je parkirano, ili vozi bez upaljene sirene, izgleda sasvim bezazleno. Ali kada se desi taj čudesni trenutak, kada se upali sirena, i rotaciono svjetlo počne da blješti svom silinom, ona se odjednom transformišu u sredstvo izazivanja sujevjerja i straha za zdravlje svojih bližnjih kod većine ljudi, posebno u manjim gradovima, ali ni veliki gradovi nisu izuzetak. Sve u svemu, njihova pojava, kada su u punoj pripravnosti, izaziva nemir i strepnju, koji traju još dugo nakon njihovog prolaska pored nas.
tinuninuninuninuninuninu
Stojanka: Ijao Živana, vidi, kola hitne pomoći!
Živana: Ju, vidi stvarno! Stani da vidimo 'de su krenula!
Stojanka: Eh, dobro je, odoše pravo.... Da su skrenula desno, šlog bi doživjela, kuća mi je desno, iza ove raskrsnice....
Živana: Kuku, pa meni je kuća pravo! Daj onaj mobilan, da zovnem Milutina, da vidim je'l sve u redu!
Ekipa koja se sastoji od bliže i dalje rodbine a neretko i par komšija koji uskaču za ne daj bože jer nikad se ne zna kad može da zatreba stručna pomoć. Dovuku se rano ujutru, obavezno oko osam časova a onda prave sedeljku uz burek i ispijajući prvu kafu i pričaju o planovima šta sve treba i odakle da počnu. Rasprava traje tri sata a ako se umeša i domaćica kuće onda se usvaja njen predlog jer je najrealniji i najbolji ali tek posle desete konstatacije da se ne može uraditi kako je prvobitno zamišljeno jer domaćica najbolje poznaje svoju kuću. Počinju pripreme za rad koje traju pola sata. "Jel idemo?" "Hajde." Petnaestak minuta pauze. "Jel počinjemo?" "Počinjemo." Deset minuta ćutanja i sedenja i napokon ustaju sa stolica. Radovi su konačno počeli. U toku radova, dolaze do zaključka da je teča zaboravio da ponese četku, da je deda starojko zaboravio svoje naočare. I ništa ne bi bilo da komšija nije poneo četku ali ipak snajka treba da skokne do dedine kuće po naočare. Braća od tetki se tuku oko toga ko će šta uraditi. Ponovo konstatacija da su zaboravljeni alati. Kum uskače u kola i ide po alate dok deda starojko nestručno malteriše. Konačno su svi alati na okupu i ozbiljni radovi mogu da počnu. Između radova popiju još po pola litre kafe, dve litre piva, soka i uz malo sreće vode, napune stomake hranom. Kraj radova. Svi gledaju, procenjuju i mere na kantar šta je ko i koliko uradio. Zid koji je deda starojko sam uradio je malo krivlji nego što bi trebalo, daske na gelenderu koje je teča merio i sekao nisu dobro premerene pa zbog toga moraju da seku odgovarajuće parčiće drveta da bi popunili prazninu. Kum koji je nameštao prozore je zadovoljan svojim radom i ako je prozor u kuhinji malo otišao u levo a onaj u sobi u desno. Komšija, naravno ništa nije uradio nego je samo bio povremena veza između alata i majstora. I pored svog inteligentnog rada zaključuju da je sve urađeno kako treba i po meri.
Hipodromski sleng. Kaže se za konja koji je po svim parametrima raga odavno viđena za ragu ili konjbasicu, a koji ipak nekim čudom stiže prvi, gaseći tako nadu u pravdu na ovom svetu svim iskusnim ljubiteljima konjičkih sportova i lake zarade, potpirujući snove o slapovima Kristal šampanjca niz kristalne čaše, tortama iz kojih iskaču striptizete, limuzinama sa radkapnama optočenim žadom i ostalim instant-slikama dekadencije kod budućih iskusnih ljubitelja konjičkih sporova i lake zaraze.
5 minuta pred trku, na tribinama levo:
- Tebra, vidi ga ovaj... Ferari se zove! Stavi na njega, mora da je neki brz do jaja!
- Ček da vidim, šta piše ovde... 17:1! Do jaja!
- Do jaja!5 min kasnije, na tribinama desno:
- Ajmo, Prinče Nabukodonosore, ajmooo, možeš ti to, tako je... U...uuu... divi gavajo Ferari, prestigo Brzu Fotografiju! U je, prestiže i Radost Čistog... i Jataganca... I Doktor Etkera... Ajmo Nabukodonosore, ajmo, ajmo, neće tebe raga straga... Ma čuješ li ti mene... Ne. Nee! Neeee! Pu, ovaj Ferari trči ko od mesara da beži, mamicu mu jebem!
Kad lajkujes neki status na fb a onda se ta osoba naguzuje s' nekim preko komentara....
Ima "chat" dole desno...
Pesma u izvodbi Zdravka Čolića sa njegovog sedmog albuma, Ti Si Mi U Krvi, iz 1984. godine. Muziku je napisao Kornelije Kovač a tekst Momčilo Bajagić.
Sinopsis:
Uz aranžman, sačinjen ugalvnom od programiranih sintesajzera, čija je srž ritmička figura izvedena na Linn elektonskim bubnjevima koje je Bata Kovač, ne verujući nikome kao i obično, osobno isprogramirao širom auralne stereo slike, počevši od visokih tomova desno, pa preko bas bubnja putem sredine do levih niskih timpana i nazad opet skokom desno, (ali samo svaki drugi takt), do elktronskog pljeska sa blagim odjekom (i tako, bez velikih varijanti, do kraja pesme), Zdravko saopštava još jednoj, (barem za njega), beizimenoj devojci sledeće:
Kao ugledan vlasnik zvezda, koje nisu za prodaju trenutačno, osim ako za njih ne može da dobije dovoljno novca da njime financira kupovinu neodređene količine poljubaca od devojke kojoj se obraća, koja, nakon uspešno sprovedene opisane biznis transkacije onda ima pravo da njega samog kupi koristeći svoje suze kao priznatu valutnu jedinicu, Zdravko je raspložen da spali sve svoje pesme, mada moli devojku, kojoj je (ustanovljavamo u refrenu) SVE ostalo dozvoljeno, (da ne nabrajam neukusne pojedinosti svingerskog lajfstajla kome su, naime, oboje naklonjeni), da NJEMU ne brani onu jedinu stvar koju ONA ne može da uradi, što je da ON prestane da voli ovu pesmu koju joj upravo sad peva, (ne spalivši je još - pretpostavljamo), jer bi tome posledica bila da bi on nju zaboravio i ostavio - tim redosledom.
Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
To je krug sastavljen od male grupice varioca.
Razlikuje se od drugih grupa po tome sto ta grupica napravi savrsen krug kad zapocne radnja i svi se grabe da zauzmu mesto sto blize onom ko zapocinje tu radnju. Tako da su se postavljela razna pravila kroz rime kako bi zadrzavali svoja mesta ili dobijali bolja.
Jovan: mare daj meni da zapalim? molim te! (pokusaj na lepe oci)
Marko: Tebra, ko mota taj i lipa (zapocinje radnju) idemo 2 cima!
Bojan: Ko podlogu drzi, taj drugi przi ! (time je obezbedio sebi drugo mesto u krugu) + svesno u desno, nesvesno u levo.
Ratko(3. po redu): Ajde bre jebote to ti je treci cim!
Bojan: Cekaj jebote, sad sam je uzeo!
Mirko(zadnji): Alo, treba to da stigne i do mene! Marko kad stigne do tebe daj prvo meni shat, ti si palio a ja sam bio zadnji!
Lokalna čka čija su seksualna dobra bačena na šer. Obično cuši iz kraja koja je zaboravila da skrene levo kod Albukerkija, ali je zato redovno skretala u mrak kad je tipovi zovnu da joj časkom nešto pokažu.
Njeno ime imaš u imeniku, provereno. Mada za slučaj da si je morao zbog nekih radoznalih očiju obrisati, ili si zaboravio koje si joj nasumično muško ime dodelio da ti draga ne bi provalila, uvek možeš pozvati prvog ortaća kojeg se setiš, znaće broj.
Ona grozna, prljava i fuj kad u srećnoj vezi jesi, ali sasvim dobra kad te zasvrbi tukidid dok u vezi nisi.
- Sale, daj mi broj Irine, zaboravio sam ga, hehe.
- Nema ništa od toga, trudna, brate.
- Ladno! Pa ko je nesrećnik?!?
- Mare se zajebao, pijan navukao kurton na nožni palac.
- Pa šta sad ja da radim?
- Mogu da ti dam broj Majde, njene mlađe švece, jeste ružnija, ali ona je sada jedina u kraju koja glatko šeruje ribicu, jbg.
Odlika svih klinaca koji su na malom terenu želeli da se izdvajaju iz mase ali da to ne bude umećem sa loptom. U svakom kraju i u svakom društvu postojao je bar po jedan ovakav klinac. U mom kraju čak trojica pa je dolazilo i do sitnijih incidenata kod Mirkove trešnje, levo od terenčeta. Obično su kragnu podizali najprgaviji klinci ili oni koji su loptu šutirali levom nogom po uzoru na svog idola Sinišu Mihajlovića, nekrunisanog kralja slobodnih udaraca a danas selektora napaćene nam reprezentacije tj direktora hora. Osim Sinketa Pils Lajt Stvarno Najbolje najpoznatiji pripadnici Kulta dignute kragne su Erik Kantona i Žikica Milosavljević.
klinac 1: Enac!
klinac 2: Nije bio enac, u rame me pogodila!
klinac 1: Jeste! Evo crvena ti ruka ovde!
klinac 3: Ja šutiram!
klinac 1: Ne može, ja sam napravio enac! Ja sam ga pogodio u ruku!
klinac 2: U ramee ćoravi!
klinac 1: Beži bre ti. Ja šutiram!
klinac 4: Ajde šta se svađate za jedan enac...
klinac 3: Ajde ti šutni. Gle sad preko gola.
klinac 2: Xaxa, pogle sad ko Mihajlović! :diže kragnu:
par klinaca u glas: GOOOOL
klinac 2: I Mihajlović postiže još jedan sjajan gol!!
klinac 5: Majmune, nema iz enca u gol.
Kasno Marko na Kosovo stiže. Mogla si i sutra da mi kažeš. Dobro si se setila.
:preseljenje mladog bračnog para u novi stan, 7 sprat, novogradnja:
Marija: Zorane, odakle da počnemo, pogledaj šta je stvari?!
Zoran: Unećemo prvo ove veće, ako unesem sad one tvoje džidža-bidže, neću moći da prođem posle.
Marija: Pa da prvo unesemo ormar, on je najveći?
Zoran: Pa 'ajde, ali odmah i fransuski ležaj, da se ne zajebavam više!
Marija: Dobro, ja ću da navodim, a vi unosite.:nakon beskonačnih 7 spratova, on je pred vratima, koja su na nesreću niža od njega samog:
Marija: OK momci, polako... Još malo levo, levo... Pazi štok! Dobro tu smo već, još samo malo, malo...
Zoran: Da guram?
Marija: Može, vintaj sad na desno!:on zapinje iz sve snage da pogura ormar, diže pogled i strasno zalepi glavom u zid iznad vrata:
Zoran: Ijaaaooo!!! Jebem ti vrata, da ti jebem!!! Puuu! I zid i dovratak, majkuvamvašu šalabajzersku, ništa ne znate da napravite!!!
Marija: Pazi Zorane!!! Nemoj da udariš u vrata, sagni se!
Zoran: Hvala ljubavi, nek' si mi rekla! Setila se snajka kudelje uoči nedelje!
najbolja igra na bilo kojem električnom uređaju, aparatu, konzoli. u stilu mnogo poznatijeg kadilaka (idete s leva na desno i tučete zle ljude).glavni likovi: Kodi-plavušan čiju ribu oslobađate
Gaj (mnogo češće čitano gej) -kodijev najbolji ortak kojeg su retki birali zato što je smeće i ima neki crvenkasti k'o kimono, šta li je
Hagar-bivši kečer i ćale od Kodijeve ribe, jeben lik sa brkovima koji rešava stvari uglavnom golim rukama
ono što je odvajalo Final Fajt od drugih igara sličnog tipa je odsustvo nekih kreatura, dinosaurusa, šlajmovitih oblika i sl. znači piči i tuci i nabadaj zle ljude
neverovatna igra
Cucete ih svugde cak cete koristiti iste.Retko razmisljate o njima.
- Svrbi te levi dlan, bice para!
- Svrbi te desni dlan, daces pare!
- Svrbi te brada, obradovaces se!
- Svrbi te uvo, cuces glas!
- Svrbi te oko, videces nekoga!
- Ne drzis se za lakat kad te boli, to je sreca!
- Koje uvo mi zuji?-Levo. -Haha, desno, moj glas!
- Nemoj da se smejes toliko, plakaces.
- Cuti, da ne cuje zlo!
- Kako zdravlje?-Dobro.Da kucnem tri puta.
- Ko sedi na cosku, nece se udati.
- Ne pevaj za ruckom, imaces ludog muza!
- Prijatno.-Hvala, vidim ja nesto ne mogu da jedem.
- (Podrig posle rucka): Pohvala domacici!
Kaže se ekstremno glupoj osobi kad nešto ne može da uklaviri. To je jače od superlativa prideva glup.
-Ček, ček, ček. Znači skrenem tu levo i šta onda?
-Aman, bre, ne skreneš levo nego produžiš pravo!
-Dobro pravo. I onda je tvoja kuća sa desne strane, to sam razumeo.
-Razumeo si ti oca tvoga, nije uopšte u toj ulici!
-Pa gde je onda? Ne razumem!
-Alo, momak, jesi l' ti prirodno glup ili uzimaš privatne časove?!
Sačekaj, dolazim do tebe za pet minuta.
*?=%~‚‚#"/>*$!!!!
Metaforičan način da se isteraju sve nepoželjne persone iz užeg vidokruga i da se obeleži teritorija kada iste krenu da se nećkaju i busaju.
- Ajde tutanj iz separea.
- Ko prvi devojci, njegova devojka!
- Aj ne kenjaj da ne bude posle mamice, čika me prebio! Ionako je providno da imaš svoju sličicu u Životinjskom carstvu tako da pali u zoološki, rodbina te čeka u kavezu tamo.
- Ja sam prvi zauzeo, šta da vam kažem, što niste došli na vreme. Misliš da ću da vam ga ustupim? E poližete mi desno jaje! I levo gratis.
- Da, shvatili smo. :suče rukave: A sad magla dok te nisam ispeglao k'o matursku šulju!
Smernica putovanja buksne.
- Ko ga vipra taj ga lipa.
- Svesno u desno.- Tebra, ko podlogu drži - drugi prži.
A, ok.
Pionir u pretraživanju interneta, koji se nakon godina evolucije pretvorio u objekat, koji nas danas štrecne kada ga pogledamo na tuđem računaru, pa samo napravimo malo kiselu facu uz izgovor "uuuu, što bre brate?"
Ukoliko gledaš ovo na njemu si ili stariji od 50 god ili nije baš računar za tebe.
Pun efekat se postiže uz bliss pozadinu, ili neku sliku male rezolucije disproporcionalno razvučenu ko pozadina na ekranu, ili još bolje tile-ovanu na oko 4 slike, pri čemu se samo ona gore levo vidi cela a ostale isečene.
Najzad, slike korisnika se obično nalaze u my pictures, narodnjaci u my music, pornići u "new folder" folderu u my documents, a sve to usporavaju 3 antivirusa i još jedno 50 virusa.
Jebeno napeta igra! Kibiceri sa strahom očekuju sledeće poteze svojih favorita.
Da pojasnimo:
Kralj:baja koji se malo pomera, dok ga ne potera(ne mislim u wc).
Kraljica: Riba koja šeta po celoj tabli i mnogim piunima pomrsi planove i uzme dušu.
Laufer(onaj bliži kraljici): Švalerčina i hvatač krivina.Sumnja se da je u vezi sa kraljicom, a iz nekih krugova sam saznao da će biti žrtvovan na sledećem boju.
Laufer (onaj do kralja):Zajebant, i lakrdijaš. Takođe hvatač krivina. Voli da pomrsi planove neprijateljskoj artiljeriji.
Konji: Većinom pijandure. Idu nekako čudno. Taman krenu pravo, i misliš da su dobri, onda kao da imaju Tureteov sindrom zajebu i jedno polje naglo skrenu levo ili desno. Ponekad skrenu odma' posle prvog polja, pa nastave nekoliko u tom prvacu. Kad malo bolje razmislim, i oni su hvatači krivina. Nepredvidivi i nimalo naivni!
Topovi(artiljerija): Ma oni su vam u pravom smislu reči topovi. Pucaju samo pravolinijski. Opasni su i često naprave čuda neprijateljskom kralju ili kraljici, ali, kada dođu teški momenti, neoprezni top može da zagine od bilo koje figure sa table.
Piuni(zadnji ali ne toliko nebitni): Opasni patuljci koji mogu da naprave čuda. Verni i požrtvovani. Neretko ne dožive kraj partije, ali ne zaboravite, jedan dobar piun je vredan kraljice!
U uslovima gustog i nabijenog saobraćaja kada se svaka pomisao na mogućnost pronalaska praznog parking mjesta ukazuje uzaludnom,a povratak kući još depresivnijim, u momentu se, krajičkom oka iscrpljenog neprekidnim kruženjem zjenice lijevo- desno tražeći mjesto, registrujei neki slobodan prostor, u koji bi se jedva mogao parkirati fićo, i to na oberliht..kao eureka prolomi uzvik, praćen drmusanjem vozača da zaustavi auto, jer je, konačno, pronađeno jedno slobodno i teškom mukom uočeno mjesto za parking. Nakon uočavanja tog nazovi mjesta za parking, nastupa euforični prijedlog za parkiranje na mjesto ne šire od 1m, sa ohrabrivanjem vozača: " Ej, ma bolan možeš ga ovdje ćufiknuti!"
